Dragiša Nedović (1916—1966)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragiša Nedović (1916—1966)  (Pročitano 58927 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:15:41 pm »

**

D R A G I Š A   N E D O V I Ć

— ŽIVOT I DELO —




1916 — 1966
Tekstopisac i kompozitor narodne muzike


                                                                             O mom životu malo ko god znade.
                                                                             Dali sam sretno provodio vek.
                                                                             Živeo sam druže u večitoj bedi.
                                                                             Pesma mi je bila uteha i lek.


                                                                                                    Nedović Dragiša
                                                                                                    Kragujevac, 6-XII-52 god.


Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izviđoča Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003

Проф. др Драган Батавељић | ДРАГИША НЕДОВИЋ — ЖИВОТ И ДЕЛО — 1916—1966 Текстописац и композитор народне музике
Издавач: Удружење естрадних уметника и извођача Шумадије "Крагујевац — концерт" | Крагујевац, децембра 2003
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:16:03 pm »

**




O DRAGIŠI...

Tekstopisac i kompozitor Dragiša Nedović, rođen je 20. jula 1916. godine u Kragujevcu, gde je živeo i radio sve do svoje smrti, 31. januara 1966. godine. Počeo je da stvara još kao dete, čim je naučio da piše. Njegovi roditelji, otac Andrija i majka Gina, imali su devetoro dece — pet sinova i četiri ćerke, ali su dva sina i jedna ćerka umrli vrlo rano. Tri ćerke Verka, Nada i Milica bile su udate u Beogradu, gde su živele sa svojim porodicama sve do kraja života. Sahranjene su u Beogradu u svojim porodičnim grobnicama. Tri sina Dragiša, Dragoljub i Lazar, ostali su u Kragujevcu. Tu su živeli, radili, umrli i sva trojica su sahranjena u zajedničkoj porodičnoj grobnici na gradskom groblju u Kragujevcu. Karakteristično je da su svi umrli relativno mladi i da niko od njih nije doživeo duboku starost.

Dragišini roditelji su bili slabijeg imovnog stanja, pa je on, sa navršenih 16 godina, odlučio 1932. godine da krene pešice iz Kragujevca na put, da bi, kako je on govorio, "narod čuo njegovu muziku", noseći sa sobom "samo jednu staru, skršenu gitaru". Putujući kroz Srbiju, nastaju njegove pesme: "Teško mi je Šumadiju ostaviti", "To je moja Šumadija", "Siromah sam druže" i druge. Ova poslednja je, na neki način, autobiografska i odslikava njegov životni put. Narod sa oduševljenjem prihvata nove pesme. Put ga vodi dalje u Bosnu, gde počinje da piše bosanske sevdalinke i tu nastaju njegove pesme trajne vrednosti, kao što su: "U lijepom starom gradu Višegradu", "Iz Bosne se jedna pesma čuje", "Prođoh Bosnom kroz gradove", "Bosanske me pesme zaniješe" i brojne druge, a narod, na ovim prostorima, sa velikim žarom prihvata nov Dragišin stil. Posle dužeg boravka u Bosni, po varošicama i gradovima, Dragiša nastavlja putovanje i stiže u Dalmaciju, gde sada, inspirisan novim motivima — morem, brodovima i lepim primorkama, odmah počinje sa pisanjem i komponovanjem, pa tu nastaju nova dela: "O lipa ti neznanko", "Kad si bila mala Mare", "O brodiću beli", koje Dalmatinci prihvataju sa velikim oduševljenjem.
 
Naime, ove pesme brzo pronalaze svoje mesto u muzici toga vremena i ubrzo postaju "izvorne", "kultne", što je bio osnovni razlog nepoznavanja i nepriznavanja autorstva ovih pesama. Ništa bolja situacija nije bila ni u drugim krajevima bivše Jugoslavije, a posebno u Srbiji, gde su mnoge pesme, zbog svoje lepote i vrednosti i opšteg prihvatanja, smatrane "narodnim" pesmama, čiji autor nije poznat. Time je Nedoviću bilo uskraćeno njegovo autorsko pravo na svojim pesmama.
 
Posle više godina, Dragiša se vraća u Srbiju i nastavlja sa pisanjem, sada sa velikim životnim i umetničkim iskustvom. On je bio čovek inspiracije. U određenom trenutku nalazio je motive za pisanje pesama, pa je reči, koje su tada navirale, zapisivao gde, kada i na čemu je to mogao: sam ili u društvu, u kući ili kafani, ujutru ili uveče, na izletu sa porodicom ili prijateljima i kolegama, na kovertama od pisama ili običnim papirićima, na nekom kartonu koji se tu zatekao i slično. A posle je sve to ponovo prepisivao, menjao, ulepšavao, pravio nove verzije i dovodio do savršenstva. Bio je pun mašte i novih ideja.
 
Dolazi rat, okupacija, a Dragiša sa velikim brojem Kragujevčana biva izveden na streljanje 21. oktobra 1941. godine. Međutim, kada je došao red na njegovu grupu, on, kao već poznati pisac, biva izdvojen i deportovan u Nemačku u Dormagen, gde kao zarobljenik provodi 4 godine. Kada se vratio iz zarobljeništva, u svoj rodni grad Kragujevac, biva razočaran, jer saznaje da je veliki deo njegovih tekstova uništen. No, to ga ne obeshrabruje, već sa još većim žarom nastavlja da piše i komponuje. Pojavljuju se i drugi kompozitori sa sličnim stilom, Dragiša stupa u kontakt sa njima, a kao rezultat njihove saradnje jeste osnivanje Prvog udruženja kompozitora i pisaca pesama i igara sa narodnim motivima.
 
Međutim, sudbina počinje da se poigrava sa Dragišom i on 1950. godine oboljeva od tuberkuloze, pa nastaje njegova tužna pesma "Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam", koja ubrzo biva zabranjena za javno izvođenje, s obzirom da je, u to vreme, veliki broj mladih ljudi oboljevao od ove opake bolesti, pa je ova pesma izazvala nekoliko samoubistava. Naime, tada, za tuberkulozu nije bilo leka, sve do pronalaska penicilina, pa zahvaljujući tome Dragiša biva spašen, ali ne zadugo. Godine 1959. postaje srčani bolesnik. Sada zna da je tu blizu kraj i kreće da piše velikom žestinom, pa nastaju pesme: "O mom životu", "Zašto pesme pevam", "Pesma harmonici" i druge.
 
U zimu, 31. januara 1966. godine prestalo je da kuca njegovo srce. Umro je od infarkta srca, u svom rodnom Kragujevcu.
 
Skroman, nenametljiv i pomalo zatvoren, Dragiša Nedović, koga je život, kao što smo videli, zaista nemilosrdno šibao, skoro nikad nije govorio o svojim životnim teškoćama i problemima. Tada bi bežao u carstvo svojih pesama, tako da nam je u njima ostavio, bezmalo, celu svoju biografiju. Zla sudbina ga je pratila od rođenja, pa sve do smrti. Jedino dobro koje je mu je u svom kratkom životu priroda podarila — bila je pesma, odnosno neizmerni pesnički talenat. Iza sebe je ostavio neistraženu zaostavštinu ogromnog značaja i veliki broj pesama koje se pevaju i dan danas, kao izvorna, narodna i starogradska muzika i pevaće se dok postoji i poslednji Srbin.
 
Dragišina zaostavština, iako još uvek nesređena, predstavlja neizmerno blago, a pesme koje je napisao su za sva vremena i sve generacije. On je kroz svaku pesmu opisao ljubav, nostalgiju i razne događaje iz svog kratkog, ali burnog života. Samouk na gitari, muzički neobrazovan, neškolovan, napisao je ogroman broj pesama. Sve ove pesme predstavljaju njegovu biografiju. Veliki broj njegovih pesama je nestao, izgubljen, pokraden ili uništen.
 
Stvaralački opus ovog Kragujevčanina je mnogo bogatiji nego što se zna. Naime, ne zna se tačno da li je Dragiša Nedović autor 400, 500 ili možda kako njegovi savremenici tvrde i čitavih 800 pesama. Nadamo se da ćemo i to uskoro saznati, a udruženje estradnih umetnika i izvođača Šumadije "Kragujevac — koncert", zalagaće se za zaštitu svih njegovih autorskih dela, i davanja odgovarajuće novčane naknade njegovim naslednicima. Poseban akcenat staviće se na zaštitu Nedovićevih dela od šunda i kombinacije njegovih divnih tekstova i osrednjih aranžmana. Na sve načine ćemo se truditi da sprečimo primenu istočnjačke muzike i melosa, koji su strani našoj muzici, sa željom da se sačuva umetničko blago Dragiše Nedovića i da se ispravi nepravda prema ovom veoma plodnom i izuzetno darovitom, autoru. Prvi koraci da ovaj veliki umetnik ne bude zaboravljen učinjeni su 30. jula 1999. godine. Za poštovaoce Dragiše Nedovića, navodimo samo neke najpoznatije pesme, koje su, do nedavno, smatrane narodnim:

"U lijepom starom gradu Višegradu", "Tekla reka Lepenica", "Krca, krca nova kola", "Smederevo, grade od starina", "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Karanfil se na put sprema", "Šumadijo rodni kraju", "Kosio sam seno, dole kraj Morave", "Grošnica", "Bašto moja, puna li si cveća", "Siromah sam druže", "Harmoniko moja, suzom nakvašena", "Ajd' d' idemo Rado", "Jesen prođe, ja se ne oženi'", "Jutros mi je ruža procvetala", "Lepe li su nano, Gružanke devojke", "Stani, stani Ibar vodo", "Obraše se vinogradi", "Prođoh Bosnom, kroz gradove", "Pluća su mi bolna", "Stade se cveće rosom kititi", "Ja posadih jednu ružu belu", "Ja ne žalim oči svoje", "Ništa lepše od naše seljanke", "Lepo ti je biti čobanica", "Zasviraj mi, stara frulo", "Pesma harmonici", "Ako pitaš srce moje", "Tanko, Tanko Tankosava", "Vidiš majko ono gore selo", "Dragobraćo", "Ima jedno selo Beloševac", "Korićani (Sretoh Danu kraj vajata)", "Teci teci hladna Jesenice", "Tebi moja Šumadijo", "Što da žalim mladost svoju" i mnogo, mnogo drugih.
 
U razgovoru sa brojnim sagovornicima, koji su bili savremenici i bliski saradnici Dragiše Nedovića, dobio sam uveravanja da je on autor i pesme "Tekla reka Lepenica". Sam Aleksandar, Dragišin sin, nije mogao pouzdano da kaže nešto više o ovoj pesmi, ali mi je rekao da su mnogi njegovi prijatelji tvrdili da je ova pesma, upravo, Dragišina. Međutim, ona nije pravno zaštićena, niti je on u zaostavštini posedovao njen notni materijal. Ali, ako se pažljivije sagleda Nedovićevo stvaralaštvo, onda se može uočiti da je i ova pesma njegova i da je doživela sudbinu nekih drugih pesama koje nije pravno zaštitio.

Naime, sam Nedović je imao mnogo motiva za pisanje, ali je veliki broj pesama posvetio rekama. Možemo slobodno reći da je on bio opsednut njima. Do takvog zaključka se dolazi kada se navede samo nekoliko njegovih najpoznatijih pesama: "Stani, stani Ibar vodo", "Na Moravi vodenica stara", "Kosio sam seno dole kraj Morave", "Pokraj Ibra, mala varošica", "Kome šumiš, oj Moravo", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", "Odrast'o sam dole, kraj same Morave", "Teci, teci hladna Jesenice" i mnoge druge. Otuda bi nelogično bilo da Dragiša nije posvetio pesmu reci koja protiče kroz njegov rodni Kragujevac, kako je on govorio, "grad, gde je kao dete čuo prvu pesmu i u kome je počeo pisanje i komponovanje pesama". Poseban detalj, koji ukazuje da je ovo Dragišina pesma jeste stih u samoj pesmi, koji glasi:

"Tu mi Rada,
tu mi, tu mi Rada, platno beli"
 
Naime, mnogi Nedovićevi saradnici i prijatelji tvrdili su da su ovi stihovi pili posvećeni njegovoj ćerki Radi (Radoslavi), rođenoj 1951. godine, prema kojoj je on gajio neizmernu ljubav i koja je, takođe, bila veoma muzikalna. Imala je predivan glas i osvajala je nagrade na brojnim takmičenjima. Oni tvrde, da je i pesma "Ajd' d' idemo Rado", takođe, posvećena istoj osobi. O tome posebno mogu da posvedoče inženjer Dragan Gavrilović, koji je zajedno sa Dragišom bio član Kulturno-umetničkog društva "Svetozar Marković" i koji je Dragišu pratio na harmonici, notirajući njegove tekstove i melodije. On kaže da je pesma "Tekla reka Lepenica" nastala u nekoj verziji pre Drugog svetskog rata, da je ova konačna, snimljena verzija pevana u Kragujevcu, mnogo godina pre svog objavljivanja, a da sama melodija, tekst i ritam ukazuju, nedvosmisleno, da je pesma Dragišina. Međutim, Dragiša nikada nije govorio o ovoj pesmi, iako je to bila "himna" koja je zaživela u narodu. "Nikada nismo ni pitali Dragišu, da li je on njen autor, ali ja znam da on sigurno to jeste" — kaže inženjer Dragan Gavrilović - Gane.
 
Ove Ganetove reči, potvrđuje i Rade Bajić, jedan od legendarnih pevača naše muzike, koji se, upravo, proslavio sa Nedovićevim hitovima: "Ti me spremaš, mila majko" i "Odrast'o sam dole, kraj same Morave". U razgovoru sa njim, dobio sam uveravanje, da je to Nedovićeva pesma i da to znaju svi stariji muzičari. "Tu nema nikakve dileme" — kaže Bajić.
 
U manje poznate pesme, koje su nastale kao rezultat Nedovićevog putovanja širom nekadašnje Jugoslavije, spadaju: "Split", "Bilo je to na moru", "U Opatiji", "Korčula", "Jadrane plavi", "Dubrovnik", "Na Jadranu", "Na Hvaru", "Kraj Kaštela", "Na Rabu", "Nad Mostarom kiša lije", "Pevaj Bosno", "Na obali Drine", "Nad Rovinjem", "U mom gradu Sarajevu", "Magdo mori, Magdaleno", "I otidoh", "Jano mori", "Kad si bila mala Mare", "O lipa ti neznanko", "Iz Bosne se jedna pesma čuje" i mnoge druge, za koje će se, tek čuti.
 
Kao što se iz navedenog, suviše kratkog, spiska nekoliko najlepših Dragišinih pesama može videti, on je bio svestran i svojevrstan umetnik. U njegovom stvaralaštvu zastupljeni su brojni melosi: srpske narodne pesme opšteg karaktera, srpske narodne pesme sa specifičnim šumadijskim melosom, tzv. šumadijske pesme, dalmatinske i bosanke pesme, romanse, gradske pesme i šlageri. Međutim, pored ovih pesama, on je pisao i balade, umetničku poeziju, poeme i drugo, ali, s obzirom da ga je iznenadna smrt prekinula u poslu oko sređivanja njegovog stvaralačkog opusa, Dragiša Nedović je iza sebe ostavio stotine svojih pesama bez potpune, a neke i bez bilo kakve evidencije. Dobivši prve honorare od snimljenih ploča sa pesmama komponovanim na njegove tekstove, Dragiša je započeo pripreme na sređivanju svojih pesama po vrstama i vremenu nastanka, što bi mu olakšalo i omogućilo izdavanje pesmarica i snimanje novih ploča, ali ga je, prerana smrt, sprečila u tome. Zbog toga je potreban veoma dug stručan i strpljiv rad na istraživanju i sređivanju njegove umetničke zaostavštine. Njegovi savremenici tvrde da je bilo slučajeva prisvajanja njegovih pesama, prekrajanja tekstova i nepriznavanja autorstva na pojedinim delima. Otuda je bio veoma nepoverljiv prema ljudima, pa je svoje pesme i melodije zapisivao, ne na papiru, nego, u svojoj glavi. Tako je i veliki broj nepoznatih pesama, "jednog od najplodnijih stvaralaca naše narodne muzike", otišao sa njim u grob.
 
Njegovo ime je, od tada, pa sve do izlaska feljtona o njemu u "Glasu javnosti", uglavnom, bilo prekriveno velom zaborava. Kako je rekao autor ovog feljtona, novinar Dragan Alempijević: "Pored nacionalnog ravnodušja, pokazalo se da je bilo i ljudi koji su želeli da Nedović ode u zaborav, jer su još pre 27 godina prećutali veliku istinu o narodnom pesniku. Njegove pesme to jednostavno nisu dozvolile".


Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izvođača Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003


__________

Napomena: Prof. dr Dragan Bataveljić navodi više pesama ovog autora, koje su, do nedavno, smatrane narodnim. Na spisku se, između ostalih, nalaze i pesme: "Tekla reka Lepenica", "Krca, krca nova kola" i "Karanfil se na put sprema". Za ove tri pesme sa sigurnošću se može reći da njihov autor nije Dragiša Nedović. Pesmu "Ne stoj Rado..." zapisao je i objavio Vladimir R. Đorđević u "Narodnoj pevanki", 1926. godine. Pesmu "Krce, krce, nova kola" Stevan Stojanović Mokranjac je uvrstio u svoju XIII rukovet (četvrta pesma), 1907. godine. "Karanfil se na put sprema" slovi za izvornu pesmu sa Kosova. Najstarija zapisana pesma koja sadrži isti osnovni sadržaj je "Muž pa muž" i nalazimo je u zbirci narodnih srpskih pesama koje je zapisao Vuk Stefanović Karadžić (Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme, na str. 62 i 63. pod br. 103, izdatoj 1824. u Lipisci, u štampariji Brejtkopfa i Ertla). Varijanta ove pesme snimljena je na nosaču zvuka u New York-u 1929—30. godine u interpretaciji Ilije Miškovića (poznati vođa tamburaškog orkestra, primaš i pevač godina 20-tih prošlog veka) pod nazivom "Moj se dragi na put sprema".
Potom slede pesme: "Kome šumiš, oj Moravo", "Jutros mi je ruža procvetala" i "Ništa lepše od naše seljanke", za koje se može jasno utvrditi kom autoru one pripadaju.
Kompletan autor pesme "Jutros mi je ruža procvetala" je Petar Tanasijević.
Teskt pesme, kao i muziku, "Vodeničar na Moravi", poznatiju pod nazivom "Kome šumiš, oj Moravo" napisao je Milutin Mića Stojanović.
Pesmu "Ništa lepše od naše seljanke" napisao je jedan od prvih međuratnih pesnika seljaka, Milisav Pavlović.

Više o domaćim delima i autorima na: sokoj.rs/pretraga  i  sokoj.rs/uloge na delu
 
Angelina
 
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:16:25 pm »

**

ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA


Kao što smo već napomenuli, veliki broj Dragišinih tekstova je uništen. Takođe, neke pesme su, nažalost, predstavljane kao autorsko delo drugih pisaca, pa je želja poštovalaca života i rada Dragiše Nedovića, da se sva njegova dela zaštite, a da njegova porodica, odnosno njegovi zakonski maslednici primaju određenu novčanu naknadu za to. U našoj zemlji je, još uvek, malo poznato da je korišćenje, tj. izvođenje muzičkih dela na javnom mestu ili putem radio-difuznih sredstava regulisano zakonom. To je Zakon o autorskim i srodnim pravima (Sl. list SRJ br. 24/98). U kategoriju "javnog mesta" ubrajaju se, po definiciji, lokali u kojima njihovi vlasnici ostvaruju prihod od privredne delatnosti — trgovinske, ugostiteljske ili neke druge uslužne delatnosti koju obavljaju.
 
Naš zakon, kao i zakoni svih evropskih i drugih zemalja sveta, polazi od činjenice da korišćenje muzike u objektima koji pružaju ugostiteljske ili druge usluge, značajno doprinosi povećanju prometa, pa samim tim i dobiti koju ostvaruje vlasnik takvog objekta. Zato, Zakon i nalaže vlasniku da jedan deo dobiti, u vidu autorske naknade, ustupi autorima čija je muzika doprinela ostvarenju prometa. Taj deo je zaista mali, ušta će se i sami učesnici uveriti, kada budu pristupili ispunjavanju svojih zakonskih obaveza.

Pošto je autor muzičkog dela, po slovu zakona, jedini ovlašćen da dozvoli ili zabrani javno korišćenje svog dela, to bi značilo da bi vlasnik, za svaku numeru koja se čuje preko aparata ili zvučnika u njegovoj radnji, bio obavezan da pribavi dozvolu od svakog pojedinog autora i da sa svakim od njih posebno utvrdi visinu naknade koju treba da plati. To se, sa razlogom, čini nemogućim, s obzirom na beskrajno veliki broj muzičkih numera, koje se neprekidno emituju putem radija ili TV-a, ili se na drugi način čuju na javnim mestima. Vrlo često, reč je o stranim autorima, sa kojima vlasnici lokala nemaju ni teoretskih mogućnosti da stupe u kontakt, da bi trražili dozvolu i platili naknadu. Pa kako onda, pitaće se ljudi, da ispune i svoju zakonsku obavezu? Evo kako je to rešeno svuda u svetu, pa i kod nas.
 
Zakonima svih evropskih zemalja, pa i naše zemlje, predviđeno je postojanje jedne ovlašćene organizacije za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih prava muzičkih stvaralaca. Te organizacije u ime autora, izdaju dozvole za javno korišćenje muzičkih dela. Istovremeno, one su ovlašćene i da naplaćuju autorsku naknadu prema odgovarajućim tarifnim pravilnicima. Visina naknade se, po pravilu, utvrđuje u zavisnosti od vrste objekta u kojima se muzika koristi, srazmerno značaju koji korišćenje muzike ima u ostvarivanju prometa i dobiti vlasnika.
 
SAVEZ ORGANIZACIJA KOMPOZITORA JUGOSLAVIJE — DRUŠTVO ZA ZAŠTITU AUTORSKIH PRAVA, ili skraćeno SOKOJ je organizacija koja je u našoj zemlji ovlašćena za kolektivno zastupanje autora muzičkih dela svih žanrova, odnosno za zaštitu njihovih zakonom utvrđenih prava. To znači da je SOKOJ ovlašćen da, pored ostalog, izdaje dozvole za korišćenje muzičkih dela i naplaćuje autorsku naknadu od vlasnika objekta. Tarifa SOKOJa, kojom se utvrđuje visina autorske naknade objavljena je u "Službenom listu SRJ» br. 10/02 i 34/02.


Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izvođača Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:16:52 pm »

*
NARODNI PESNIK DRAGIŠA NEDOVIĆ,
POSLE PISANJA GLASA KONAČNO DOBIJA SVOJE MESTO U NACIONALNOJ ISTORIJI — I



KO JE I ZAŠTO IZBACIO SRBIJU

Autentične pesme srpskog pesnika i kompozitora prisvojili muslimani i Hrvati

Ime Dragiše Nedovića (1916—1966), narodnog pesnika iz Kragujevca, konačno dobija svoje mesto u nacionalnoj istoriji. Posle serijala tekstova u našem listu o Nedoviću, u petak 30. jula, u ulici Toze Dragovića, gde se nalazi njegova porodična kuća, održaće se manifestacija "Dani Dragiše Nedovića", koja će ubuduće biti tradicionalna. Istog dana, na njegovoj porodičnoj kući biće otkrivena spomen — ploča. Obe inicijative pokrenuo je "Glas" svojim pisanjem o zaostavštini velikog narodnog pesnika, koji je napisao nezaboravne pesme i sevdalinke: "U lijepom starom gradu Višegradu", "Stani stani Ibar vodo", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole", "Lepe li su nano Gružanke devojke", "Na Moravi vodenica stara", "Jesen prođe ja se ne oženih", "Ajd' d' idemo Rado", "Siromah sam druže", "Harmoniko moja"... kao i pesme koje bivši zemljaci prisvajaju kao svoju nacionalnu "glazbu" — "Kad si bila Mala Mare","O lipa ti neznanko"...

Kada smo krenuli sa pisanjem o Nedoviću oktobra prošle godine, većina ovih pesama slovila je za tradicionalne, a o životu autora, gotovo da se nije znalo ništa. Jedino su se stariji Kragujevčani sećali Nedovića kao galantnog gospodina, koji je pisao pesme. Čak i njegov sin Aleksandar, koji danas živi u Kragujevcu nije imao potpunu sliku očeve biografije, kao ni stvaralaštva.

— Kada su se pojavili tekstovi u vašem listu, počeli su da mi se javljaju ljudi iz svih krajeva zemlje; a tada samo počeo da otkrivam i mnoge meni nepoznate stvari iz očevog života. Kada je umro, imao sam 12 godina, mnogo je pesama nestalo. Jedan njegov prijatelj iz Beograda poslao mi je brdo materijala iz koga sam saznao da je moj otac kroz pesme opisivao i prepevao svoj život. Zahvalan sam "Glasu" zbog svega — kaže Aleksandar.

Dragiša Nedović je rođen 1916. godine u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine. Sa svojih 16 godina, kako piše u uvodnoj reči knjige koja će se uskoro pojaviti u štampi, odlučuje se da krene peške iz Kragujevca na put "kako bi narod čuo njegovu muziku". Sa sobom nosi samo gitaru. (U to vreme nastala je i kultna pesma "Siromah sam druže/ nigde ništa nemam/ samo jednu staru/ skršenu gitaru, koja je proslavila Miodraga Bogdanovića). Put ga odvodi u Bosnu, gde piše bosanske sevdalinke; "U lijepom starom gradu Višegradu", "Iz Bosne se jedna pesma čuje", "Bosanske me pijesme zaniješe", "Prođoh Bosnom kroz gradove".. koje su zanavek ostale među bosanskim brdima.

Posle Bosne put ga vodi u Dalmaciju gde inspirisan morem i brodovima piše pesme "O lipa ti neznanko", "O brodiću beli", "Mare mare, srićo moja" (Kad si bila Mala Mare).

Nekoliko godina kasnije vraća se u Kragujevac. Upisuje Gimnaziju, ali kako nije imao para za školovanje, završava Mašinsku školu — smer mašinbravar. U Kragujevcu ga zatiče Drugi svetski rat. Izveden je na streljanje u Šumaricama, ali ga jedan od Nemaca prepoznaje kao kompozitora i biva deportovan u nemački grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni zarobljenik provodi četiri godine. Vraća se u rodni grad i, razočaran, saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen.

Ipak, nastavlja da komponuje i piše pesme. Sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima, a 1950. godine oboleva na plućima. Piše tužnu pesmu "Pluća su mi bolna", koja je zabranjena za javno izvođenje zbog velikog broja samoubistava. Umire 16 godina kasnije od infarkta. Iza sebe ostavlja dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Radu.

Poseban pečat koji će ostaviti u istoriji muzike, ogledaće se i u velikoj zaostavštini od preko 400 pesama, bez koje danas ne prođe ni jedna svetkovina u Srbiji; svakodnevno se mogu čuti na Baš Čaršiji, kao i u dalmatinskom primorju.

Logično je da se onda postavlja pitanje kako je i zašto ime velikog pesnika prekriveno velom zaborava, mada njegov odgovor, pre svega zadire u nacionalno ravnodušje kojem smo prema sopstvenoj istoriji kao narod skloni. Sa druge strane, dobri poznavaoci naše muzičke istorije skloni su uverenju da je Nedović kao samouk muzičar bio žigosan "kao mašinski radnik", što je posebno rabljeno u vreme socializma. A taj mašinski radnik spevao je besmrtnu pesmu "U lijepom staru gradu Višegradu", koje se, kao to reče jedan njegov prijatelj "ne bi postideo ni sam Aleksa Šantić".

Ova pesma, koja za većinu ljudi i danas slovi kao izvorna, napisana je 1936. godine i zaštićena pod imenom "Jutros rano slušam". Po prvi put ju je otpevao Himzo Polovina, najpopularniji bosanski pevač sredinom pedesetih godina. Ali više od 60. godina ova pesma pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o njegovom povratku u Srbiju:


Ustaj isprati me moram da putujem.
U Srbiju idem svome rodnom gradu,
za tobom ću Kiko večno da tugujem,
zašto sam te samu ostavio mladu?


Dragan Alempijević | 29.07.1999 | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 11:24:11 pm »

*
NARODNI PESNIK I KOMPOZITOR IZ KRAGUJEVCA DRAGIŠA NEDOVIĆ
POSLE PISANJA "GLASA" KONAČNO ŠE DONITI MESTO U ISTORIJI SRPSKE MUZIKE — II



KAKO SU HRVATI POKRALI NEDOVIĆA

Da su Hrvati imali Dragišu Nedovića verovatno bi danas u njegovu čast bio podignut spomenik u centru Zagreba

Legenda naše muzike Bora Dugić predložio je još pre dvadeset godina da se Dragiši Nedoviću podigne spomenik u centru Kragujevcu!

To nije učinjeno.

Kako to reče jedan njegov prijatelj, da su Hrvati imali Dragišu Nedovića verovatno bi danas u njegovu čast bio podignut spomenik u centru Zagreba.

To potvrđuje i preko 480 pesama i prava poetska riznica, u kojoj se kriju mnogi hitovi naše muzike za koje danas vlada opštenarodno uverenje da je reč o izvornim pesmama. Nedović je napisao čuvenu sevdalinku "U lijepom starom gradu Višegradu", zatim i mnoge druge "bosanske" pesme — "Prođoh Bosnom kroz gradove", "Iz Bosne se jedna pesma čuje", itd.

Zanimljivo je da je Nedović i autor mnogih dalmatinskih i hrvatskih pesama, koje se odavno svojataju kao "hrvatsko narodno stvaralaštvo" — "Kad si bila Mala Mare", "Jadrane plavi", "O lipa ti neznanko", "O brodiću beli", "Sinoć u Splitu", samo su neke od pesama bez koje bi naši bivši susedi teško zamislili svoj nacionalni melos. Ali kako danas ubediti Hrvate ponosne na njihovu "tisuć'ljetnu" tradiciju da je neke od najlepših i kultnih dalmatinskih pesama napisao Šumadinac?

Srpska štampa zabeležila je kako je kao lajtmotiv pesme "O lipa ti neznanko" koju i danas rado pevuše mnogi "marini" ("O lipa ti neznanko/ Iz kojeg si grada/A ča ćeš ti u Splitu/ Ča tražiš tamo vraga?") zaslužan jedan događaj iz 1939. godine. Naime, bogata Amerikanka zaljubljuje se u "lepog i kršnog Dalmatinca", koji se sa njom ženi i želi da napusti rodni kraj. Tom njegovom činu žestoko se protivi okolina. ("Ovo je naše more/ Naši su momci iz Splita/ A ne za lipu neznanku/ Što belim svitom luta"). Sve se odigralo u gradu Splitu, gde je Nedović otputovao posle Bosne.

Druga pomenuta pesma koja je još za Dragišinog života prisvajana od strane Hrvata jeste "Kad si bila mala Mare". Ova "hrvatska nacionalna pesma" nastala je, kao i "O lipa ti neznanko", pre Drugog svetskog rata, dok je početkom pedesetih objavljena u pesmarici "Mala lira" u izdanju i redakciji Dragoljuba Dakića iz Beograda. Pesma je objavljena pod naslovom "Mare, Mare, srećo moja", a pod ovim imenom je i zaštićena u srpskom Savezu autora narodne muzike.

U jednoj prepisci na relaciji Zavod za zaštitu malih autorskih dela (ZAMP) SR Hrvatske — Zavod za zaštitu autorskih prava malih izvođača u Beogradu — Dragiša Nedović iz 1962. godine potegnuto je pitanje autorstva pesme "Kad si bila mala Mare".

Direktor poslovnice ZAMP u Hrvatskoj Ivan Demeter uputio je pismo Zavodu u Beogradu i postavio pitanje originalnosti pesme "Kad si bila mala Mare". Demeter u ironičnom kontekstu piše Beogradu: "Pošto je pomenuti autor sebe prijavio kao kompozitora i autora teksta dela u pitanju, to izvolite pribaviti od njega notni materijal i tekst da bi mogli pristupiti utvrđivanju činjeničnog stanja". Nadležni iz Beograda obratili su se Nedoviću, da bi Dragiša odgovorio:

— U vezi vašeg pisma od 26. juna 1962. godine, na osnovu potražnje poslovnice za NR Hrvatsku u kome se potražuje original pesme "Kad si bila Mala Mare" smatrao sam za hitno, ali s obzirom da sam bio na putu, danas sam u mogućnosti da to učinim. Samo me čudi i iznenađuje gde su bili drugovi još pre 25 godina kada je u Hrvatskoj bila poznata ova moja pesma. Pa ipak ja kao Srbin živeo sam nekada tamo i pisao i komponovao mnogo, mnogo hrvatskih, to jest dalmatinskih pesama i to ću uvek biti u stanju da im dokažem — u potpisu Dragiša Nedović, pisac i kompozitor.



Kruna otimanja

Nekoliko decenija posle Dragišine smrti Hrvati su svoje namere sproveli u delo. Pred raspad SFRJ 1989. godine "Jugoton" je objavio nekoliko publikacija "50 najlepših narodnih i izvornih pesama". Pesma "Kad si bila mala Mare" je već tada dobila status izvorne, pošto Nedović nije potpisan kao autor. Otimanje je krunisano pre nekoliko meseci kada je simfonijski orkestar "Radio Zagreba" snimio ovu pesmu, pošto je prethodno prekomponovana. I pored vrsnog i nespornog muzičkog umeća članova orkestra, pesma je, jednostavnim rečima — unakažena.

Dragan Alempijević | 30.07.1999. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: April 21, 2011, 12:30:39 am »

*

DVA NEOBIČNA KRAGUJEVČANINA





STANI, STANI, IBAR VODO...

Veoma poznate srpske narodne pesme, ali i bosanske i dalmatinske, napisao Šumadinac Dragiša Nedović, a knjigu o njemu profesor dr Dragan Bataveljić

Sada su po Srbiji u modi razni televizijski kvizovi, pored ostalog. Po našem saznanju, još nije postavljeno pitanje o autorstvu poznatih, da ne kažemo legendarnih, srpskih narodnih pesama, romansi i sevdalinki. Narod ili tekstopisac i kompozitor narodne muzike? Ko je to stvorio "Stani, stani Ibar vodo", "Lepe li su, nane, Gružanke devojke'', ''Obraše se vinogradi dole kraj Topole'', "Na Moravi vodenica stara", ali i "U lijepom starom gradu Višegradu", "Prodjoh Bosnom kroz gradove", pa i onda "Kad si bila mala Mare", "Korčula je morski cvit", "Split" i druge. Srpske, bosanske i dalmatinske.

Sve ih je, a ima ih još oko hiljadu, stvorio sasvim neobični Kragujevčanin Dragiša Nedović. Boem, osobenjak i siromašak. Hodao je obalama Lepenice, sa onim šeširom, kao Tin Ujević. Rodio se ovde 1916, a umro jedne januarske noći, pred put za Beograd, samo pedeset godina kasnije.


PESMA — UTEHA I LEK

"O mom životu malo kogod znade. Da li sam sretno provodio vek. Živeo sam druže, u večitoj bedi. Pesma mi je bila uteha i lek", ispisao je svojeručno 6. decembra 1952. godine, on koji je "pisao od malih nogu, od kada je naučio da piše".

O njemu je sada knjigu napisao još jedan neobični ili nesvakidašnji Kragujevčanin, profesor dr Dragan Bataveljić. Njemu su sada 44 godine. Završio je tri fakulteta, prava i ekonomiju u Kragujevcu, političke nauke u Beogradu, gde je i doktorirao pre devet godina. Sada je na postdoktorskim studijama u Tibingenu, Nemačka.

— Veoma mali broj naših sugradjana, a i šira javnost, znaju da je Nedović, Kragujevčanin, autor pesama koje su nezaobilazne na svim našim veseljima, koncertima i drugim skupovima: "Jesi l' čuo mili rode", "Harmoniko moja", "Siromah sam, druže", "Kome šumiš, oj Moravo", "Kosio sam seno dole kraj Morave", "Obraše se vinogradi", "Krca,krca nova kola", "Aj d' idemo Rado", "Jutros mi je Ruža procvetala", "Lepo ti je biti čobanica" i stotine drugih.





Izdavač monografije o Nedoviću je Udruženje estradnih umetnika i izvođača Šumadije "Kragujevac koncert", a njen recenzent godinama naš najpoznatiji frulaš Bora Dugić, još jedan od ovakvih Kragujevčana.

— Dragiša nije pisao po narudžbi, već po inspiraciji. Njegovo delo mora da se nastavi, tako što ćemo podsticati talentovane ljude da produže tamo, gde je on stao. Još 1982. godine predstavljao sam Jugoslaviju na Festivalu podunavskih zemalja u Novom Sadu. Za početak spleta koji sam izvodio izabrao sam Dragišinu pesmu "Stani, stani Ibar vodo" i doživeo ovacije sa svih strana, od publike i stručnjaka. Nedavno sam je izvodio i na koncertu u Sidnejskoj operi, pošto je stalno na mom solističkom repertoaru —  kaže Bora Dugić.


S MUZIKOM KROZ JUGOSLAVIJU

Tako je, pre pet godina, u ovdašnjoj dvorani "Šumadija" održana prva manifestacija, nazvana "Dani Dragiše Nedovića". Tada je na njegovoj rodnoj kući u starom kragujevačkom naselju Palilule postavljena spomen ploča. Nedovićeve pesme pevali su mnogi od najpoznatijih estradnih umetnika. Nazvan je najplodnijim tekstopiscem i kompozitorom naše narodne muzike, a sve ovo proglašeno za kulturni događaj.

Sada još iz Bataveljićeve knjige, doznajemo da su Dragišini roditelji Gina i Andrija imali devetoro dece —  pet sinova i četiri ćerke. Dva sina i jedna ćerka umrli su vrlo rano. Tri ćerke —  Verka, Nada i Milica —  bile su udate u Beogradu, gde su živele sa porodicama. Tri sina, Dragiša, Dragoljub i Lazar, ostali su u Kragujevcu. Tu su živeli, radili. Niko od njih nije doživeo duboku starost.

Dragiša je još kao 16-godišnjak, krenuo pešice iz Kragujevca, kao siromašan, nameran da narod čuje njegovu muziku. Stigao je u Bosnu, pa u Dalmaciju. Tu su mu brodovi, more i primorkinje postali inspiracija. Mnogo godina kasnije, kad se vratio kući, morao je da dokazuje —  i dokazao —  da je "Kad si bila mala Mare" njegova pesma. Bez sumnje.

Bez sumnje je i da je profesor dr Dragan Bataveljić, autor knjige o Nedoviću, već godinama i muzičar. On je harmonikaš i stalni član jednog orkestra iz Niša. On, a i njegov izdavač, procenjuju da će tek biti novih knjiga o Dragiši Nedoviću, šumadijskom Tinu, kako se čini posle nepune četiri decenije od odlaska pesnika i samotnjaka iz kragujevačkih Palilula. O njemu su mnoge redove ispisali i mnogi njegovi saradnici, prijatelji i poznanici.

"Ovo je istinita životna stvarnost", pisao je davno Nedović, kao da je sve to predosećao.

 
Tekst: Dragić Lazić
Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 26, 2011, 12:12:51 am »

**

U LIJEPOM STAROM GRADU VIŠEGRADU




Kako je nastala čuvena pesma poznatog kompozitora, inače Kragujevčanina, Dragiše Nedovića i zašto je iz nje izbrisana pa nakon šezdesetak godina vraćena poslednja strofa

Od našeg dopisnika

Višegrad — Malo koji ljubitelj prave narodne pesme nije čuo ili pak pevušio pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu". Svojevrsna himna grada na Drini, prepoznatljiva po svoja četiri stiha, peva se preko šest decenija, bez obzira na granice, vere i nacije, a mnogi i danas misle da je spevana u narodu.

Ipak, istinski poznavaoci prave narodne pesme znaju da je ovu pesmu davne 1936. godine, za vreme boravka u Višegradu, napisao i komponovao Kragujevčanin Dragiša Nedović (1916—1966).

Još manje je znano da je ova pesma u originalnoj verziji nosila naslov "Jutros rano slušam", da je bila posvećena devojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvišenja iznad Višegrada sa pogledom na čuvenu ćupriju na Drini, te da je imala i peti stih, koji je sve donedavno bio u karantinu.

Taj "zaboravljeni" stih, zajedno sa poznata četiri, pre dve godine je objavila Turistička organizacija Višegrada u svom promotivnom katalogu, a u svoj repertoar celovitu je uvrstio i pevač Radiša Urošević.

Pesma je postala svojevrsni hit nakon što je sredinom pedesetih godina prošloga veka snimio tada popularni bosanskohercegovački pevač narodne muzike Himzo Polovina (1927—1986), ali bez pomenutog petog stiha: "Ustaj, isprati me moram da putujem/ u Srbiju idem mome rodnom kraju/za tobom ću Kiko vječno da tugujem/jer sam tebe draga ostavio mladu".

Hroničari su zabeležili da je nakon toga Nedović najavio tužbu protiv Polovine zbog krađe pesme, a posebno zbog izostavljanja poslednjeg stiha. Tadašnje vlasti, ipak, uspele su da donekle izglade spor, nakon čega je Himzo Polovina u drugom izdanju plače, kao autora pesme, potpisao Dragišu Nedovića. No i u ovom izdanju pesma nije imala poslednji stih u kome se pominje Srbija i devojka Kika.


NEDOVIĆEV STVARALAČKI I BOEMSKI PUT

Nemirnog boemskog duha, sa samo 16 godina, kako su zabeležili hroničari, 1932. godine Dragiša Nedović kreće sa gitarom pešice na put "kako bi narod čuo njegovu muziku". Tada nastaje njegova pesma "Siromah sam druže", zatim neprolazne "Stani, stani, Ibar vodo", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole", "Lepe li su nano Gružanke devojke", "Na Moravi vodenica stara", "Jesen prođe ja se ne oženih", "Ajd' d' idemo Rado"..., a boraveći u Bosni piše pesme: "U lijepom starom gradu Višegradu", "Iz Bosne se jedna pjesma čuje", "Bosanske me pjesme zaniješe", "Prođoh Bosnom kroz gradove"... Put ga dalJe vodi u Dalmaciju gde piše pesme "O lipa ti neznanko", "O brodiću beli", "Mare, Mare, srićo moja", poznatiju kao "Kad si bila mala Mare".


Slavko Heleta
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 26, 2011, 12:13:02 am »

*

DRAGIŠA NEDOVIĆ: ŠUMADINAC SA BIKAVCA

Dragiša Nedović, autor evergrin numere "U lijepom starom gradu Višegradu", pesmu napisao daleke1936. godine, pošto je upoznao devojku Kiku

Pored Ive Andrića, sada i Emira Kusturice, Višegrađani su bez sumnje saglasni da je njihov grad proslavio Dragiša Nedović, Šumadinac, autor poznate pesme "U lijepom starom gradu Višegradu", koju mnogi nazivaju i himnom ovog grada.

Na prostorima bivše Jugoslavije i danas retko koje slavlje prođe, a da se ne začuju emotivni stihovi o ljubavi, Bikavcu i Drini, iako malo ko zna ko je autor. Mnogi će reći da je ova pesma stara bosanska sevdalinka ili izvorna pesma. Pravi poznavaoci stare narodne muzike veoma dobro znaju ime Dragiše Nedovića, rođenog u Kragujevcu 1916. godine, gde je živeo i radio sve do smrti 1966. godine. Počeo je da stvara i piše pesme još kao dete.

Sa 16 godina napustio je rodni grad i sa gitarom u ruci krenuo u svet da, kako je tada govorio, "narod čuje njegovu pesmu". Proputovao je Srbiju. U to vreme su nastale njegove poznate pesme "To je moja Šumadija" , "Teško mi je Šumadiju ostaviti" i "Siromah sam, druže", koja važi za njegovu autobiografsku pesmu.

Kad je došao u Bosnu, nastale su njegove antologijske pesme "U lijepom starom gradu Višegradu" i "Prođoh Bosnom kroz gradove", a zatim ide u Dalmaciju i piše "Mare, Mare, srićo moja", "O, lipa ti neznanko", "O, brodiću beli".

Kao jedna od najomiljenijih, zaživela je i narodu ostala pesma posvećena Višegradu.

Ova pesma u izvornoj verziji nosila je naziv "Jutros rano slušam" i bila je posvećena devojci Kiki sa Bikavca, poznatom uzvišenju iznad Višegrada, odakle se vidi čuvena ćuprija na Drini.

Dragiša Nedović je pesmu napisao 1936. godine kada je boravio u Višegradu, gde je i upoznao Kiku. Pesmu je prvi put, pedesetih godina prošlog veka, snimio poznati bosanski pevač narodne muzike Himzo Polovina i ubrzo je postala apsolutni hit, ne samo među Višegrađanima i u Bosni, nego širom bivše Jugoslavije i van njenih granica.

Pesma je imala još jednu strofu koju Polovina tada nije snimio, a koja je glasila: "Ustaj, isprati me moram da putujem/u Srbiju idem svome rodnom kraju/za tobom ću Kiko vječno da tugujem/ jer sam tebe draga ostavio mladu".

Tada je zabeleženo da je Nedović hteo da tuži Polovinu jer mu je prisvojio pesmu, a posebno zbog izbacivanja poslednje strofe. Spor je na sudu nekako izglađen, pa je Himzo na sledećem izdanju ploče Dragišu Nedovića naveo kao autora pesme, ali ni u tom izdanju nije snimljena sporna strofa. Tek je pre nekoliko godina u svoj repertoar celovitu pesmu uključio naš pevač Radiša Urošević.

Pre tri godine, na zasedanju Skupštine opštine Višegrad, predloženo je da ovaj poznati tekstopisac dobije ulicu u Višegradu, i to u naselju Bikavac. Ovaj predlog tada, nažalost, nije dobio potrebnu većinu, na razočaranje mnogih koji smatraju da je on to zaslužio. Ostaje nada da će vremenom Višegrađani uvideti propust i na neki način ovekovečiti Nedovića i njegov boravak u Višegradu.

Zanimljivo je pomenuti, a to je zabeleženo i u knjizi profesora Dragana Bataljevića "Dragiša Nedović — život i delo", da je Nedović autor pesme "Pluća su mi bolna", koja je dugo bila zabranjena.

Po povratku iz logora u Drugom svetskom ratu, u kojem je oboleo od tuberkuloze, napisao je ovu pesmu u koju je pretočio svoju životnu priču.

Pesmu je prvi izveo Zaim Imamović, ali je ona veoma sugestivno delovala na slušaoce te je u to vreme širom Jugoslavije zabeležen veliki broj samoubistava ljudi obolelih od tuberkuloze.

Priča se da je tada Centralni komitet odlučio da se ploča povuče iz prodaje i zabrani njeno izvođenje. Tek kada je jednom prilikom Jovanka Broz, za koju se neko vreme pričalo da je bolovala od ove bolesti, naručila ovu pesmu na jednom slavlju, zabrana je prekinuta.
...

M. Kusmuk | 13.01.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Maj 03, 2013, 11:58:56 pm »

*

ZANIMLJIVOSTI


DRAGIŠA NEDOVIĆ





TEKLA REKA LEPENICA

Čovek koji je ovom pesmom ovekovečio svoj grad, a sa 800 drugih pesama i mnoge druge, tek od skoro, zahvaljujući grupi entuzijasta, dobija u Kragujevcu mesto koje mu je odavno pripadalo.

Dragiša Nedović, narodni pevač, pesnik i kompozitor najlepših narodnih pesama, za koje malo ko zna da su njegove ("Odrasto sam dole, kraj same Morave", "Lepe li su, nano, Gružanke devojke", "Prođoh Bosnom", "Višegrade, grade" i "Kad si bila mala, Mare"), umro je u bedi i zaboravljen.

Njegovi poštovaoci iz rodnog grada, prvenstveno dr Dragan Bataveljić, probali su da mu se oduže lepom knjigom sećanja.

Prijatelj Aca Pantić ispričao je ovu anegdotu:

— Pokazao mi je jednu dopisnicu, koju mu je poslao, tada neprikosnoveni harmonikaš i kompozitor, Miodrag Todorović Krnjevac iz Beograda, sa sledećim sadržajem:

Dragiša, ova pesma ti nije loša, ali ona ne može da ti prodje. Ako je ja potpišem, onda će biti mnogo bolje. Hoćeš li da mi to prodaš?





ČOVEK SA ŠEŠIROM

U sećanju na Dragišu Nedovića, frulaš Bora Dugić priča kako, sve do Gimnazije, nije znao da je Dragiša Kragujevčanin.

— Prolazio sam pored "Stare Srbije", žureći na čas, kada sam čuo da neko peva pesmu "Bašto moja, puna li si cveća". Hteo sam da osmotrim ko peva i video čoveka sa šeširom i gitarom u ruci, ali on nikako da se okrene, a ja sam žurio na čas.

I, upravo u Gimnaziji, saznao sam od mog tri godine starijeg druga "Ćaze", koji je sa mnom i harmonikašem Dašom bio član gimnazijske muzičke sekcije, da je taj čovek sa šeširom Dragiša Nedović, pisao pesme za mnoge popularne pevače, a mi mislili da su njihove.

Nikada ga nisam upoznao.





INSPIRACIJA

Talentovani Dragiša Nedović bio je muzički neobrazovan, nije znao note.

Poznati kragujevački muzičar Mile Jović Žljoka priča:

— Predavao sam muzičku kulturu u Osnovnoj školi "Moma Stanojlović", koju je pohađala i Dragišina ćerka Radoslava. Preko nje smo napravili dogovor da se njegove pesme notiraju.

Pozvali smo vokalne soliste Sidu Marković i Dragoljuba Lazarevića da odaberu, od mnoštva pesama čiji je on autor, nešto za svoj repertoar.

Prve probe su lepo protekle, na sveopšte zadovoljstvo, ali sutradan, ništa nije važilo od juče. Dragiša je sve promenio, na naše zaprepašćenje.

Mi smo se dosetili da mu onemogućimo bilo kakve promene. Snimili smo materijal na njegov magnetofon i rekli mu da nam on više nije potreban.

Bila je tu i kasnije čuvena pesma "Zarudela zora na Moravi", kao i mnoge druge.


ZABRANJENA PESMA

Jedna od prvih snimljenih ploča narodne muzike bila je ona koju je pevao Zaim Imamović, a na kojoj je bila Drgišina pesma "Pluća su mi bolna".

Nedović je tu pesmu napisao po dolasku iz nemačkog logora, u kome je oboleo od tuberkuloze, pretočivši svoju životnu priču u stihove i muziku.

Pesma je u izvođenju Zaima Imamovića tako sugestivno otpevana, da je širom Jugoslavije započela serija samoubistava ljudi obolelih od ove teške bolesti.

Saznavši za ovo, Centralni komitet odluči da se ploča hitno povuče iz prodaje, a da se izvodjenje zabrani. Jovanka Broz (za koju se pričalo da je i sama bila bolesna od tuberkuloze) je posle par godina, na jednom prijemu, zatražila od Nade Mamule da joj otpeva ovu pesmu.

Tako je zabrana prekinuta.



 

*  *  *  *  *




Iz knjige Miće Miloradovića "Nenaručene priče", legendarni Kragujevčani u anegdotama. Tekla reka
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: