Vitomir Životić (1925—2003)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vitomir Životić (1925—2003)  (Pročitano 52 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 14, 2017, 12:58:07 am »

**

VITOMIR VITA ŽIVOTIĆ
(Oreovac, 24.05.1925 — 17.09.2003)


OJ, LIVADO, USPOMENO STARA

Ako je san svakog kompozitora da ga pesma nadživi, onda je san Vitomira Životića ostvaren, jer skoro sve njegove pesme još za života nadmašile su slavu njegovu i interpretatora. Tamo kod mesta Suvi Potok, na livadi ispod starog bresta, rođena je prva mladalačka Ijubav. Potok je odavno presušio, baš kao i mnoge mladosti, ali je ostala pesma "Oj, livado, uspomeno stara" koju je, tu kraj potoka i ispevao i koja će se kao mnoge druge pesme Vitomira Životića dugo pevati.

"Kišo tiho padaj", "Gde si pošla sa cvetom u kosi?", "Prva ljubav zaborava nema", "Bolje da sam sede kose plela", "Sve uzalud beše moja nada", "Kad se moje malo vreteno okrene", "Karanfile uspomeno stara", "Šta mi draga na dar spremaš", "Godine su na izmaku", "Ti beše san života moga" i mnoge druge pesme postale su deo bogate riznice izvorne narodne muzike. Toliko narodne da na izdanjima pevača koji ove pesme presnimavaju nema imena Vitomiira Životića.

Jednostavno, pevači misle da su pesme narodne. Snežana Đurišić nije znala ime autora prvog Vitinog kompozitorskog uspeha "Kišo tiho padaj" iako je ova pesma pre nje doživela više izvođenja i diskografskih izdanja. Najviše uspeha su imale Radmila Dimić i Dušica Bilkić. Činili su posle Snežane to i drugi pevači ali Vitomir se nikada nije ljutio. Naprotiv, kada smo svojevremeno započeli razgovor na ovu temu on kao da je pravdao pevače: "Važno je da se pesma peva, da joj se tako produžava trajanje, a ovi mlađi pevači, ne znaju nas starije kompozitore, a i da su pitali ove mlađe muzičare koji su stvarali posle nas, oni ne bi znali da im kažu.

Vitomir je uvek bio skroman čovek, mada nije bio ravnodušan prema onima koji svesno prisvajaju tuđe stvaralaštvo. Desilo se to i njegovom najpoznatijem učeniku Mirku Kodiću koji je zaboravio svog učitelja i kola "Oreovačka šetnja" i "Požarevljanka" kao autora potpisao sebe! Kasnije se Mirko pravdao da je to greška izdavača. Nije Mirko jedini koji je prećutkivao svog učitelja, a Vitomir Životić je sa ponosom uvek pominjao Mijinog oca Acu Krnjevca koji je najviše zaslužan za sve što je ostvario.

Pesme nadmašile slavu pevača

Nikada nije jurio za komercijalnim uspehom i zato svoje pesme nije nudio tadašnjim narodnjačkim zvezdama. Najčešće je sarađivao sa mladim neafirmisanim pevačima i valjda zato će ostati zabeleženo, da su skoro sve pesme Vitomira Životića nadmašile slavu pevača. Aleksandra Acu Stefanovića je prvi put čuo na vašaru i odmah mu predložio da snimi ploču. Pesma "Gde si pošla sa cvetom u kosi?", koju je pre njega snimio izavnredan pevač Borivoje Janković Dunja, tek u izvođenju Ace Stefanovića ostvarila od svih Vitinih pesama najveći tiraž — preko dve stotine hiljada primeraka, u vreme kad u zemlji nije bilo toliko gramofona. "Šta mi draga na dar spremaš?" još uvek je čest gost na radiju i mnogim veseljima, ali mnogi ne znaju da je ovu pesmu prvi snimio nepoznati Dragan Stanulović. Nedavno u novom aranžmanu presnimio je Radiša Ranković Dila. Pesmu njegove mladosti "Oj livado, uspomeno stara" prvi je snimio naočiti Borivoje Janković Dunja, izvanredan pevač, koji je važio za najveću narodnjačku nadu tog vremena i koji je imao sve predispozicije da postane velika zvezda samo da se malo potrudio (o njemu ćemo nešto više drugi put), ali ova pesma je postala veiiki hit znatno kasnije kada su je presnimili, po njegovom kazivanju, dvojica njemu najdražih pevača, Zoran Nikolić i Milan Perić. Pesma je ostala da se sluša, a pevači nisu izašli iz anonimnosti.

Vitomir Životić je rođen 24. maja 1925. godine u Oreovici. Njegova karijera je počela neuobičajeno. Harmoniku je počeo da svira pod prisilom oca, koji je osetio talenat ali nije umeo da mu razvije ljubav prema instrumentu. Učinio je to Aca Krnjevac, veliki harmonikaš toga doba koji je, na žalost, umro mlad, u trideset osmoj godini. Kada je prilikom posete čuo kako mali Vita prebira po dirkama, pozvao je Vitinog oca Dragu i rekao mu: "Ja malog vodim sa sobom".

Tako su Mija Krnjevac i Vitomir Životić, svirajući zajedno i stvarajući svako za sebe, dosegli zvezdane visine narodne muzike. Bili su sudbonosno vezani u ratnim i poratnim godinama. Kao duet Krnjevac — Životić nastupali su na Radio Beogradu punih jedanaest godina, od 1945. pa sve do leta 1956. Zajedno sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, Vukom Šeherović, Vuletom Jevtićem, Velinkom Grgurevuć, Danicom Obrenić i drugim znamenitim pevačima i sviračima toga doba.

Čestitka od Cara

Malo je falilo da karijeru na Radio Beogradu završi pre vremena. Na jednom od nastupa dogodio mu se maler. Za vreme izvođenja pukao mu je levi kaiš na harmonici. Taj trenutak nikada nije zaboravio.

— Sve se dogodilo pred očima Carevca i ostalih učesnika programa. Osetim kako mi harmonika izmiče iz ruku. Bio sam dovoljno pribran da odmah sednem na stolicu, bradom pritisnem harmoniku odozgo i nastavim da sviram. Mija je jedini primetio šta se dogodilo i vidim, obli ga znoj. Gleda me uplašeno, ja samo klimnem glavom i dovedemo tačku do kraja bez ijedne greške. Završi se nastup i harmonika mi ispade iz ruku. Carevac je tek tada shvatio zašto sam seo i šta se dogodilo. Ustade, pruži mi ruku i prozbori: "Dobro si to izgurao".

To posleratno vreme je bilo poznato po koncertnim aktivnostima. Ostalo je zapamćeno i zapisano gostovanje kvarteta: Mija Krnjevac, Vitomir Životić, Vuka Šeherović i Vule Jevtić. Svuda su dočekivani kao najrođeniji, bilo je to vreme čudnog zanosa i entuzijazma. Koncerti su održavani pod otvorenim nebom, često po snegu i kiši u najzabačenijim selima Srbije.

Rano je počeo da komponuje, ali prvi veliki uspeh postigao je tek 1960. godine pesmom "Kišo tiho padaj" koju je pevala Radmila Dimić. Ubrzo stiže i prvo veliko priznanje. Na Tašmajdanu je održan prvi Beogradski sabor na kojem se Vitomir predstavio u dvostrukoj ulozi. Svirao je sa svojim orkestrom pesmu "Što je lepo kad si mlad" koja je u izvođenju dueta Biserka Mišić i Dara Kostić osvojila prvu nagradu. Bilo je posle toga još mnogo nagrada u njegovoj karijeri ali najznačajnije od toga je dugovečnost njegovih pesama. Sa posebnim zadovoljstvom je sarađivao sa Miletom Bogadnovićem, Sidom Marković, Fadilom Karićem, Radmilom Dimić, Biserkom Mišić, Acom Stefanovićem, Borivojem Jankovićem Dunjom, Draganom Stanulovićem, Zoranom Nikolićem, Milanom Perićem i Milankom Aranđelović Makom.

Oreovački zvuci

Sve vreme je obučavao mlade harmonikaše. Nije vodio evidenciju, ali kod njega je tajne muziciranja na harmonici savladalo preko dve stotine učenika. Od toga je mnogo poznatih i priznatih koji su, poput Mirka Kodića, ostavili veliki trag u narodnoj muzici. Njegovo muziciranje i njegov stil je bio prepoznatljiv jer su u njegovoj harmonici objedinjeni topli ljudski glas i osećajnost i virtuoznost koja je dostojno predstavljala izvornost srpske narodne muzike. Bio je ubeđen da će, kad tad doći vreme kad će narodu biti dosta kiča i da su već sada narodnoj muzici potrebni pošteni mladi ljudi, urbanizovanijih i civilizovanijih manira. U čast ovom vrsnom kompozitoru i harmonikašu Vitomiru Životiću od 2005. godine organizuje se takmičenje harmonikaša amatera "Oreovački zvuci". Učesnici se takmiče u interpretiranju narodnih kola negujući autentičnost, izvornost i lepotu stvaralaštva otkrivajući tajne ovog divnog instrumenta.

Vitomir je umro 17. septembra 2003. godine u 79. godini ali je u njegovoj porodici muzika ostala tradicija. Nastavljaju je sinovi Periša, koji maestralno svira violinu i Siniša, koji je još sa ocem vodio školu za harmoniku, koju je kasnije sam nastavio i to i danas uspešno čini. Treba svakako istaći da Vitina snaha od starijeg sina Periše, Bojana Životić ima zavidan muzički pedigre. Između ostalog, osvojila je vicešampionsku titulu na takmičenju harmonikaša u Sokobanji 1972. godine. Tada je pobedio Ljuba Radosavljević. Naredne 1973. godine se nije prijavila za takmičenje iako su svi to očekivali. Da jeste, verovatno bi pobedila, bar je tako vladalo mišljenje u muzičkim krugovima. Kasnije je snimila i nekoliko ploča kao vokalni solista.

Da "iver ne pada daleko od klade" potvrđuju Bojanine i Perišine kćeri Isidora i Paulina. lsidora je završila Muzičku akademiju — odsek za klavir, a mlađa Paulina muzičku.


Bora Vasić
Okrug, Stiški glas — mart 2014. Boj 211
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: