sledeća tema »

[Angelina]

*




MIODRAG TODOROVIĆ KRNJEVAC

"Osnivač harmonikaškog života u Srbiji Miodrag Todorović KRNJEVAC. Rodjen je 10. februara 1924. godine u Ratarima. Nadimak je dobio po ocu Aleksandru Todoroviću (1905—1942) koji je rodjen u selu Krnjevu. Aleksandar je bio vrhunski harmonikaš tog vremena, koji je posedovao veliko muzičko iskustvo.

Prošao je kroz sve faze razvoja harmonike sa dugmadima i svo svoje znanje je preneo na sina Miodraga. Tako se Miodrag kao dvanaestogodisnjak upoznaje sa tajnama muzike i postaje ne samo očev ucenik nego i sledbenik u usavršavanju prstoreda za harmoniku dugmetaru. Počinje da se bavi muzikom noseći u sebi od detinjstva melodije rodnog kraja.

Komponovao je preko 150 narodnih kola medju kojima je pokazao i svoju veliku virtuoznost naročito u opusu umetničkih kola od kojih je kolo "Saborski odjek" kompozicija za koju može mnogo da se kaže. To je jedno od najboljih i najvećih ostvarenja koje je dao srpski narodni melos, zahvaljujući velikoj obdarenosti ovog izuzetnog kompozitora. Interesantno je to da prva kompozicija koju je komponovao, bila je zabavna pesma ili tzv. slager "Samo tvoje plave oci".

Raznovrsnost u komponovanju ga cini jos vecim umetnikom. Svoj kompozitorski opus je obogatio romansama "Pesma harmonici", starogradskim pesmama "Na kraju grada", sansonama "Tri sesira". Krnjevac je komponovao i solisticku muziku za "solo harmoniku" (Marioneti; Mariolu; Miolu), za duet (U zanosu tehnike, Pred ciljem), za orkestar harmonika (Veseli harmonikasi).

Miodrag Todorovic KRNJEVAC je umro 25. septembra 1991. godine ali je u njegovoj porodici muzika ostala tradicija.

Verovatno ste primetili da nisu pomenute skole ni akademije koje je Krnjevac pohadjao. Nije ih bilo.... on je bio samouk, ali se sa sigurnoscu moze reci da je imao znanje akademika. S pravom se moze reci da je Miodrag Todorovic Krnjevac "bio Vuk Karadzic" za srpsku narodnu muziku. Ostavio je za sobom bogatu riznicu svog muzickog stvaralastva cije pesme traju decenijama. Da nije stvarao, narodna muzika bi bila mnogo siromasnija jer njegove pesme najautenticnije svedoce o jednom narodu i jednom dobu."

Tekst: Dragan Markov

[Angelina]

*

MIODRAG TODOROVIĆ KRNJEVAC





Miodrag Todorović Krnjevac sa albuma "Peva i svira za Vas Mija Krnjevac", 1981.

[Angelina]

*

IZ MUZIČKE RIZNICE

MIODRAG TODOROVIĆ KRNJEVAC





Miodrag Todorović Krnjevac je jedan od vrhunskih stvaralaca srpske narodne muzike. Gradio je tradiciju srpske muzike i postavio na vrh sve prave i trajne vrednosti u lirici srpskog naroda i njegove kulture. Bio je kompozitor koji je imao veliki smisao za komponovanje narodne muzike, kao i bogatu muzičku kulturu i širinu poznavanja narodnog melosa. Ostaće dilema da li je Miodrag Todorović bio veći instrumentalista — harmonikaš ili kompozitor.

Rođen je 10. februara 1924. godine u selu Ratare. Nadimak je dobio po ocu Aleksandru Todoroviću koji je rođen u selu Krnjevu. I sam Aleksandar je bio vrhunski harmonikaš svog vremena, koji je posedovao veliko muzičko iskustvo. Prošao je kroz sve faze razvoja harmonike sa dugmadima i svo svoje znanje preneo je na sina Miodraga. Tako se Miodrag kao dvanaestogodišnjak upoznaje sa tajnama muzike i postaje očev sledbenik u usavršavanju prstoreda za harmoniku dugmetaru. Počinje da se bavi muzikom noseći u sebi od detinjstva melodije rodnog kraja. Rane godine zivota proveo je sa roditeljima u Bosni i zato mu je melos Bosne isto toliko blizak kao i melos Srbije, što će se kasnije odraziti u nekim njegovim pesmama kao sto su pesme: "Jesen stiže rana" i "Zašto svićes tako rano". Komponovao je preko 700 pesama od kojih se neke smatraju biserima narodne muzike i koje su obogatile srpski narodni melos. Međ njima su pesme: "Znaš li dragi onu šljivu ranku", "Oj, Moravo, oj...", "Šumadijo rodni kraju", "Bisenija kćeri najmilija" i dr. Od pesama poznatijeg doba njegovog stvaralaštva koje su ostale zapamćene su pesme: "Sliku tvoju ljubim", "Za ljubav tvoju", "Ljubav mi srce mori"...

Interesantan je podatak da je prva kompozicija koju je Miodrag Todorović komponovao bila zabavna pesma "Samo tvoje plave oči", a nesto kasnije komponovao je i kompoziciju sličnog žanra po imenu "Ljubav za ljubav mi vrati". Upravo ova raznovrsnost u komponovanju čini ga još većim umetnikom. Tako je svoj kompozitorski opus obogatio i romansom "Pesma harmonici", starogradskom pesmom "Na kraju grada", kao i poznatom šansonom "Tri šešira". Komponovao je i preko 150 narodnih kola u kojima je pokazao svoju veliku virtuoznost. Krnjevac je komponovao i brojne kompozicije za solo harmoniku, za duet, ali i za orkestar harmonika.

Miodrag Todorović Krnjevac preminuo je 25. septembra 1991. godine, ali je u njegovoj porodici muzika ostala tradicija. Nastavljaju je sin Aleksandar i ćerke Ljiljana i Branka.

Starija ćerka ima izuzetan dar za komponovanje, koji je nasledila od oca, sin je takođe kompozitor i harmonikaš i zajedno sa mlađom sestrom vodi školu za harmoniku. Pored kompozitorskog rada, značajan deo profesionalnih aktivnosti Miodraga Todorovića Krnjevca pripadao je i pedagoškom radu. Svoje izvođačko umeće nesebično je preneo generacijama mladih instrumentalista, koji su nakon njegove smrti osnovali i takmičarski memorijal koji nosi njegovo ime, a na kome se danas takmiče najtalentovaniji mladi harmonikaši.

Piše: Tamara Maljković | Glas Srbije

[Angelina]

*




MIODRAG TODOROVIĆ KRNJEVAC

Za sve jugoslovenske harmonikaše Miodrag Todorović bio je i ostaće — Sveti Otac, Mija Krnjevac! Sva iskustva i umeća predratnih harmonikaša uspeo je da svojim svestranim umetničkim duhom objedini u jedan majstorski harmonikaski stil. Detaljno i temeljito je razradio svoj sistem, takozvani prstored, koji ostaje kao putokaz za učenje narodnog i notnog sviranjana harmonici dugmetari za buduća pokoljenja harmonikaša i nastavnika harmonike. Taj takozvani "Mijin raspored" omogućava uspešno i jednostavno sviranje najkomplikovanijih pasaža, što omogućava njegovim mnogobrojnim učenicima i sledbenicima virtuozno muziciranje na harmonici — dugmetari.

Takozvano "šumadijsko duplo" sviranje (sviranje u tercama i sekstama) razradio je takođe Mija Krnjevac na način koji nikome pre njega nije bio poznat; on je prvi uveo u praksu — DUET harmonika, na šumadijski način. To duetsko sviranje na harmonikama je postalo odlika moravskog stila i kasnije uobičajeno u negovanju narodne muzike.  

Među prvim harmonikasima u Šumadiji i Pomoravlju Mija uspeva da razbije nepoverenje prema notnom sviranju. Tako da je on vrlo uspešno svirao i komponovao kako narodnu, tako i zabavnu muziku, ali i muziku lakog žanra (valceri...)

Takođe jedan je od prvih koji sastavljaju orkestar u koji je ubacio: violinu, flautu i klarinet.  Harmonike

[Angelina]

**
STUDIO B, TV NOVOSTI I... MIODRAG TODOROVIĆ KRNJEVAC


VERAN NARODNOJ MUZICI

U emisiji Studija B "Sabor ponedeljkom", u kojoj gosti ove beogradske radio-stanice i TV novosti biraju najlepše komponovane narodne pesme, često se čuju melodije Miodraga Todorovića Krnjevca, a njegovo ime se pominje uz najlepše komplimente. Krnjevac je vrsni stvaralac u našoj narodnoj muzici, odličan harmonikaš, dobar učitelj mlađima. Mnoge melodije koje je on komponovao još pre tridesetak godina i danas se pevaju i rado slušaju. Mnogi misle da su to izvorne narodne pesme, da im se ne zna autor. Na primer, "Šumadijo, rodni kraju", "Zašto svićeš tako rano", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Sliku tvoju ljubim", "Ja posadih jednu ružu belu" i mnoge druge pesme. Mada je na pragu sedme decenije života, on i dalje sveže deluje i stvara. Prošlog ponedeljka bio je gost "Sabora" i izabrao deset pesama drugih autora. Na početku je rekao:

■ Pesme koje sam komponovao bliske su našoj izvornoj narodnoj muzici, a takve melodije volim i da slušam. Pokazalo se da baš takve pesme duže ostaju i na radiju i u narodu. Njima su jedino konkurisale i danas konkurišu takozvane kafanske pesme, koje sadrže specifičnu atmosferu, kada se slušaju i pevaju, jer ne treba zaboraviti, da se pre radija javno pevalo baš u kafanama.

Kakvu razliku u muzici, tekstu i uopšte kvalitetu vidite između pesama koje su komponovane pre više decenija i onih koje su nastale poslednjih godina?

■ Najnovije komponovane pesme nisu samo modernije po melodiji i tekstu, nego i muzički. Nekada su stvarane jednostavne pesme, najčešće sa osam tekstova. Danas je muzički bogatija, aranžmani su puniji, i to je dobro. Ja volim i te modernije pesme, koje su ritmički oživljene, a melodijski liče na našu staru muziku. Takve nove pesme su, naprimer, "Šumadijo, ko bi tebe ostavio", "Mara, mara, maramica" i slične. Mogao bih i ja da komponujem melodiju u grčkom ritmu, ali ja to ne želim, jer takve pesme ne volim.

Krnjevac je naučio da svira harmoniku od svog oca Ace, koji je živeo u Krnjevu, pa je po ovom selu i dobio nadimak, koji je prenet na sina Miodraga, pa na unuka Acu. Mija Krnjevac nije učio nikakvu muzičku školu, ali zna note i može da piše, komponuje, bez instrumenata. Kaže da je izabrao deset pesama koje zaista voli, a pri biranju nije se rukovodio pevačima ili kompozitorima. Na pitanje kakve pevače ceni, odgovorio je:

■ Volim pevače koji imaju lepu i toplu boju glasa. Ne volim urlatore, kakvih sada ima dosta i koji često postaju i veoma popularni. Čudno, ali izgleda da publika sada više ceni eksplozivne tenore, koji više viču, a manje pevaju. Meni nekako više prijaju glasovi kakve su imali, na primer Vule Jevtić i Nikola Kolaković. Od mlađih i sada aktuelnih interpretatora dopada mi se Dobrivoje Topalović. Zatim, Kvaka ima specifičan glas koji mi se sviđa. Njegova pesma "Dođi, ublaži bol srca mog" je jedna od onih dobrih kafanskih, sa puno derta i meraka.

Danas mladi harmonikaši žele pre svega da se istaknu brzinom i tehnikom sviranja. Šta o tome mislite?

■ Da, većina mladih se trudi da tako ostavi utisak, a brzo sviranje ima manje ukrasa i duše. Najbolje je da se u sviranju postigne dobra tehnika, ali i osećanje, duša.

Elektronika u savremenim orkestrima narodne muzike?

Ja volim elektronske instrumente. Imam takvu harmoniku, orgulje, sintesajzer. Oni su praktični, jer mogu da zamene mnoge klasične instrumente narodne muzike, ali treba ih samo tako i zato i koristiti.

Na kraju gostovanja u Studiju B Krnjevac je rekao:

■ Danas ima mnogo više nego nekad i kompozitora i pevača i muzičara. To je dobro, ali i loše. Ima nas toliko mnogo da jedni druge — ne vidimo!

A. Kostić

DESET NAJLEPŠIH NARODNIH PESAMA [po izboru Mije Krnjevca] 01. "Šumadijo, ko bi tebe ostavio" (RADE VUČKOVIĆ) — Rade Petrović 02. "Jutros mi je ruža procvetala" (PETAR TANASIJEVIĆ) — Milica Popović 03. "Mito, bekrijo" (RADOSLAV GRAIĆ) — Vasilija Radojčić 04. "Dođi, ublaži bol srca mog" (BUDIMIR JOVANOVIĆ) — Bora Spužić Kvaka 05. "Makedonsko devojče" (JONČE HRISTOVSKI) — Ženski vokalni sekstet 06. "Rastao sam pored Dunava" (DRAGAN TOKOVIĆ) — Zoran Gajić 07. "Srce moje, tiše, tiše (ILIJA GAVRILOVIĆ) — Vasilija Radojčić 08. "Mara, mara, maramica" (MILUTIN POPOVIĆ) — Gordana Lazarević 09. "Kišo, tiho padaj" (VITOMIR ŽIVOTIĆ) — Radmila Dimić 10. "Sestra mi se udaje" (BOŽIDAR IVANIŠEVIĆ) — Ismet Krcić

Kopiju novinskog članka "Veran narodnoj muzici" možete preuzeti sa: http://www.kvaka.rs

[Angelina]

*

LJUBAV MI SRCE MORI

Devetnaest godina nakon smrti harmonikaša i kompozitora Miodraga Todorovića-Krnjevca, meštani sami podigli spomen-bistu ovom velikanu narodne muzike u znak poštovanja i zahvalnosti što je proslavio ime njihovog Krnjeva

Selo Krnjevo pripada opštini Velika Plana i verovatno bi bilo poznato samo stanovnicima okolnih mesta, da nije četrdesetih godina prošloga veka jedan dečak iz tog sela poželeo da svira harmoniku. Bio je to Miodrag, sin Ace Tododorovića — Krnjevca, poznatog harmonikaša u Smederevskoj palanci. Miodrag ili Mija (kako su ga svi zvali), pored muzičkog dara, nasledio je od oca i nadimak, pa je sasvim bilo dovoljno da se kaže Mija Krnjevac i da se zna o kom se muzičkom talentu radi. Mija je postao veliki harmonikaš i kompozitor, a Krnjevo poznato mesto za koje se čulo širom tadašnje Jugoslavije.

SPOMEN-BISTA ZA VELIKANA

Devetnaest godina nakon smrti Mije Krnjevca, meštani Krnjeva podigli su spomen-bistu i organizovali koncert u čast ovog velikana narodne muzike. Jedan od organizatora i inicijatora ovog  podviga je Aleksandar Ćosić, predsednik MZ Savanovac u Krnjevu, koji nam kaže:

■ Danas je poseban dan za Krnjevo, dan na koji se čekalo veoma dugo. Podigli smo spomen-bistu doajenu narodne muzike, našem sugađaninu, koji je proslavio harmoniku i narodnu pesmu, a i naše Krnjevo, širom planete. Iako je u vezi sa ovim postojala inicijativa jos od 2000.godine, ranije nismo nailazili na razumevanje mnogih nadleznih, tako da mi je posebno zadosvoljstvo što smo konačno uspeli u našoj akciji. Takođe, izvršili smo i adaptaciju Doma kulture, pa smo tako dobili jedno velelepno zdanje koje ukrašava bista Mije Krnjevca, delo vajara Slave Marinkovića iz Smederevske Palanke.

A ispred Doma kulture postavljena letnja pozornica. Skupili se i mladi i stari da uživaju u koncertu na kome će se pevati samo Krnjevčeve  šumadijske pesme. Mnogi pevači sa kojima je sarađivao, došli su da otpevaju: "Jesen prodje, ja se ne oženih", "Lepo ti je biti čobanica", "Znaš li dragi onu šljivu ranku", "Zašto te nema ljubavi", "Ljubav mi srce mori"... i time odaju počast ovom velikom umetniku. Nažalost, loše vreme i kiša nisu dozvolili da se koncert održi do kraja, ali to nije sprečilo organizatore da pozovu meštane, prijatelje i porodicu Mije Krnjevca u tek adaptirani Dom kulture i da tamo nastave sa prisećanjem prelepih šumadijskih pesama. Ono što je posebno oduševilo sve prisutne je interpretacije pesme "Bisenija, kćeri najmilija", koju je otpevala devojčica Milica Mitić (14) iz Gareva (kod Požarevca), inače proslogodišnja pobednica manifestacije "Dani Mije Krnjevca", koja se takodje odvija u ovom mestu.

MZ Savanovac — Krnjevo dodelila je specijalne plakete ljudima velikog srca koji su bili najzaslužniji za podizanje ove spomen–biste i organizovanje cele manifestacije. Plakete su dobili: predsednik MZ Savanovac  Aleksandar Ćosić, predsednik opštine Velika Plana Dejan Šulkić, harmonikaš Željko Arsić, urednik "Seoskih novina" Miomir Filipović, dopisnik "Politike" Miodrag Stoilović, novinar Radio Plane Ana Simović i izvođač radova Stavro Nedeljković.

100 GODINA ŠKOLE HARMONIKE

Pored pesama, koje je komponovao isključivo u duhu šumadijskog melosa, čuvena su i kola Miodraga Todorovića – Krnjevca. Poznato je da svaki harmonikaš u Srbiji prvo nauči neko Mijino kolo, poput "Jaseničkog", "Krnjevačkog", "Moravke", "Azanjskog kola"... Nije ni čudo, jer se za Miju često kaže da je "otac šumadijske harmonike". A kako je sve počelo zamolili smo da nam ispriča Krnjevčev sin, Aleksandar Aca Todorović, takođe harmonikaš koji je nastavio stopama svog dede i oca:

■ Ove godine se u našoj porodici slavi 100 godina škole harmonike. Školu je započeo moj deda Aca Krnjevac, koji je 20 godina radio sa učenicima, od kojih su najpoznatiji bili moj otac i Djurica Ćirković. Oni su i sami kasnije imali svoje učenike i tako nastavili tradiciju i stil sviranja mog dede.

Od učenika Mije Krnjevca najpoznati su Dragiša Drenjaković, Vitomir Životić, Bane Milutinović...  koji su kasnije postali izuzetni harmonikaši i kompozitori. Međutim, za Miju je najveći uspeh bio što su i njegova deca, sin Aleksandar i kćerke Ljiljana i Branka Krnjevac (Krnjevac je nadimak cele porodice Todorović koji se nasleđuje s generacije na generaciju) nastavili njegovim stopama i postali veoma uspešni.

■ Moj otac je radio 40 godina sa učenicima, a od 1970. godine i ja sam počeo sa školom. Radio sam uporedo sa ocem, i mogu se pohvaliti da su moji učenici osvajali I mesta na raznim takmičenjima harmonikaša — rekao nam je Aca Todorović.
 
PRVO ŠLAGER, PA NARODNE PESME

Zanimljivo je da je Mijina prva pesma bila zabavnog karaktera (šlager). Zvala se "Samo tvoje plave oči" i bila je veoma popularna u celoj Jugoslaviji. Tek kasnije nastavio je sa kolima i narodnim pesmama, a prvi narodni hit bila je pesma "Jesen stiže rana". Osim što je bio izuzetan harmonikaš i kompozitor, Mija Krnjevac se  bavio i usavršavanjem prstoreda za harmoniku dugmetaru. Naime, do 1949.godine sviralo se na petorednoj harmonici. Mija je ubacio šesti red, a u levoj ruci 140 basova. To je bio jugoslovenski raspored i novina za sve tadašnje harmonikaše.

■ Moj otac je bio jedan svestran kompozitor i izvoditelj svih stvari, od narodne muzike, preko klasične pa do virtuoznih numera za harmoniku. Malo je poznato da je snimio za produkciju Radio Beograda ploču "U ritmu tanga", sa Zabavnim orkestrom RTB pod upravom Ilije Genića, koju je otkupio Philips. To govori o tome koliko je bio svestran i zapažen i u evropskim muzičkim krugovima.
 
SEĆANJE KOLEGA

U vreme kada je Mija Krnjevac stvarao nije bilo televizije. Na Radio Beogradu imao je emisiju u trajanju od jednog sata, u kojoj je sa Vitomirom Životićem svirao uživo i zabavljao brojne slušaoce pokraj radio aparata. Sarađivao je sa mnogim pevačima: Andjelijom Milić, Vukašinom Jeftićem, Safetom Isovićem, Nedžadom Savkovićem, Braćom Bajić...

■ Mija je ostavio trag koji se godinama, možda i vekovima ne može izbrisati. Sva ta harmonika u Šumadiji koja je zasvirala, ona je plod njegovog rada i njegove svirke. Ja sam prvi put bio oči u oči sa njim, kad sam bio dečak osnovac. Svirao je u Lajkovcu, u našem Domu kulture. U pauzi koncerta odveli su me kod njega da me čuje kako sviram frulu. Kad sam ušao i stao pored njega, stala mi je knedla u grlu i nisam imao vazduha da sviram. Pogledao me, nasmejao se i rekao: "Ajde, ajde, što si se uplašio, slobodno sviraj". To je bio moj prvi susret sa njim — rekao nam je Andrija Bajić, a Toma, druga polovina ovog slavnog dueta dodaje:

■ Mija je snimio i prvu pesmu koju smo Andrija i ja pisali za duet Milošević-Aleksić, "Duni vetre s Bukulje planine". Kasnije smo bili u prilici da sa njim snimimo i neke druge pesme. Družili smo se i privatno i veoma nam je drago što smo sarađivali sa njim i što smo nastavili sa čuvanjem šumadijskih pesama i kola koje on pisao i voleo.

Krnjevac je ljubav prema svom kraju iskazao praveći za svako mesto u okolini po jedno kolo. Međutim, nije ostao dužan ni još jednoj velikoj ljubavi — harmonici. "Ako voliš harmoniku moju", je pesma koju je otpevao izuzetan pevač i harmonikaš Novica Negovanović, kome je inače, pripala čast i da otkrije spomen-bistu ovog velikana.

■ Mija je neponovljiv. Prvi put sam ga video u Sokobanji 1966. godine, bio je predsednik žirija na takmičenju harmonikaša, na kome sam ja pobedio. Dugo nisam smeo ni da prođem njegovom ulicom jer sam ga mnogo poštovao. Kasnije, kad sam ga bolje upoznao, odlazio sam kod njega, a i on je često posećivao moje rodno mesto Adrane, kod Kraljeva. Mnogo sam ga cenio i trudio se da sve ono što je on svirao verno prenesem na način koji je voleo. Veoma sam ponosan što sam bio u njegovoj blizini i doživljavam ga ne samo kao velikog umetnika, već kao najbližeg rođaka — priča nam Novica Negovanović.

Nekada u Srbiji nije moglo da se zamisli veselje bez harmonike i šumadijskih kola. Nažalost, srpska muzika je prestala da se razvija na pravi način. Harmoniku su zamenili kompjuterski instrumenti, poput klavijatura, pa danas sve ređe uživamo u ovom divnom instrumentu.

■ Ja pokušavam i dalje da nastavim ono što je moj otac započeo i da prenosim to znanje na mlađe generacije, ali nažalost, jako je malo zainteresovanih da uče harmoniku na pravi način. Ja sam zadovoljan sto sam uspeo sa nastavkom naše porodične tradicije i imena koje je u Srbiji poznato vec 100 godina, a nadam se da će i moj sin Dušan, koji takođe svira harmoniku, nastaviti tim putem — rekao je Aca Todorović Krnjevac.
 
BEZ POMOĆI MINISTARSTVA ZA KULTURU

■ Jako mi je žao sto Ministarstvo za kulturu nije izdvojilo ni dinar za pravljenje spomen biste jednog velikana, koji je ostavio dubok trag u srpskoj muzici. Do sada je trebalo da se i jedna ulica u Beogradu zove po njemu. I ne samo po njemu, nego i po drugim velikanima narodne muzike koji su proslavljali svoju zemlju po celom svetu, poput Radojke i Tineta Živkovića, Vlastimira Pavlovića Carevca i drugih — rekao nam je Andrija Bajić

OSTAVIO JE MNOGO KVALITETNE MUZIKE

■ Mija je svima nama pokazao pravi put kad je harmonika u pitanju. Često kažem, ono što je Sv. Sava uradio za pravoslavlje ili Vuk Karadžić za našu azbuku, to je Mija Krnjevac uradio za harmoniku. Mnogo je kvalitetnog materijala ostavio iza sebe, koji bi trebalo da se više reklamira i da bude dostupan i mlađim generacijama — poručuje Novica Negovanović.




Na slici, naslednici i poštovaoci Mijinog rada:
Aleksandar Todorović, Novica Negovanović, Toma Bajić, Slađana Ristić, Andrija Bajić

Piše: Sandra Milošević, članak objavljen u časopisu Treće oko, 10. avgusta 2010. godine, br. 539 | Izvorna narodna muzika

[Angelina]

**

ZA KRNJEVCE SU NAJBOLJI ITALIJANSKI GRADITELJI INSTRUMENATA IZRAĐIVALI
SPECIJALNE HARMONIKE PRILAGOĐENE VIRTUOZNOSTI NJIHOVIH ITERPRETACIJA

Često su me pitali kako dolazim do podataka o ljudima čije biografije i muzičko stvaralaštvo prezentujem kroz autorske emisije. Jednostavno, ili su mi oni sami govorili o sebi ili, ako su već bili upokojeni, o njima su govorili njihovi najbliži rođaci i saradnici. Ovoga puta o svom ocu je govorio Aleksandar Aca Krnjevac.


Uramljene fotografije i sećanja

Kada je čuveni predratni harmonikaš Dragomir Mišković zvani Draga – Kec, iz Dragovca kraj Požarevca, čuo za Krnjevce, oca i sina i njihovo virtuozno sviranje koje je podrazumevalo dobro vladanje nepravilnim ritmovima, kao i korišćenje pasaža sa hromatskim nizom, nagovarao je nekog svog učenika da ode kod njih, ovlada tim "novim" inerpretativnim tehnikama i posle se vrati kako bi i njemu to znanje preneo. Na kraju, ništa od toga. Još jedan predratni harmonikaš i kompozitor Ilija Džoni Gavrilović snažno je uticao i na Krnjevca, a i Bucu Jovanovića, podstičući ih da ovladaju notnim pismom.

Bez osmoljetke, samo četiri razreda škole

Društvene okolnosti u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je Miodrag Todorović Krnjevac bio školarac, podrazumevalo je osnovno opismenjavanje i sa samo četiri razreda škole, koliko je i on završio. To njemu nije smetalo da se uporno i samostalno kasnije obrazuje, pa čak i da ovlada notnim pismom. Izvrsno je baratao instrumentom, stvarao nova kola i pesme, a to se nije moglo sve upamtiti i preneti drugima bez zapisivanja.

Šlageri su bili popularni uz prve ljubavi

"Samo tvoje plave oči" njegova prva kompozicija i "Ljubav za ljubav mi vrati", koju je napisao nešto kasnije, jesu šlageri koji se izdvajaju u stvaralačkom opusu Miodraga Todorovića Krnjevca. Popularnost prvog šlagera je bila tolika, da se vrlo često izvodio uživo na programu Radio-Beograda pre Drugog svetskog rata.

I otac i sin Aleksandar Todorović Krnjevac

I danas je ustaljena praksa da instrumentaliste na harmonici koji žele da interpretiraju narodnu muziku podučavaju takozvani "majstori". Otac Miodraga Todorovića, Aca Krnjevac, bio je jedan od njih i najzaslužniji što je Miodrag razvio svoj talenat do granica obožavanja kolega i ljubitelja narodne i novokomponovane muzike u duhu tradicije. Pored sina Miodraga, Aca Krnjevac je podučavao još i: Đuricu Ćirković, Radojku Živković i Nenada Mićevića harmonikaša i jedinog muzičara sa diplomom Muzičke akademije u orkestru Vlastimira Pavlovića Carevca.

Harmonikašku školu svog oca nastavio je i Miodrag, a pohađali su je : Vitomir Vita Životić iz Oreovice, koji je kasnije Miji svirao drugu harmoniku, Raja iz Cerovca, Kemiš i otac i sin Miroljub, Dragiša Drenjaković, kasnije druga harmonika Jovici Petkoviću, Jovan Toka Ćirković iz Sela Dragova kod Rekovca, Milija Spasojević iz Meljaka, posle rata svirao drugu harmoniku u orkestru Mije Krnjevca, Novica Negovanović, Mile Stojanović, Ljubiša Pavković, koji je živeo u istom dvorištu sa Krnjevcima na Banovom brdu i koji je stajao na čelu Narodnog orkestra RTS-a 28 godina, kao i Aleksandar Todorovića Krnjevac, koji je nastavio tradiciju svoga oca Miodraga i dede Aleksandra, od oko 100 godina nesebičnog podučavanja sviranju budućih harmonikaša.

Broj 150 odnosi se i na autorska kola koje je komponovao Mija Krnjevac. Mnogi harmonikaši su ih shvatali kao etide preko kojih će steći tehniku i harmonikaški izraz u sviranju, bilo da se radi o instrumentu sa dugmadima ili klavirnoj harmonici. Šumadijsko duplo sviranje (u tercama i sekstama) takozvano "duetsko" sviranje bio je njegov doprinos usavršavanju tehnike na ovom instrumentu. U poznijoj životnoj dobi, Miji Krnjevcu su jako interesantne bile takozvane organe (farfise), koje su sadržavale, iz ove vremenske perspektive, primitivne elektronske zvuke raznih instrumenata, a među njima i nekih indijskih instrumenata, njih su muzičari u to vreme obilato koristili u aranžmanima jer su ih asocirali na naše tradicionalne narodne instrumente. Tehnologija elektronskih instrumenta od tog vremena, a to su bile 70-te godine prošlog veka, daleko je odmakla, naročito u segmentu semplovanog zvuka, pa ih i danas muzičari veoma koriste u svom radu. Ipak, zvuk orkestara sa akustičkim instrumentima ostao je etabliran kao jedini, pravi i najbliži u stilizaciji narodne muzike ne samo naše zemlje, već i tradicionalne muzike svih naroda Balkana.

Je l' pesma, je l' hit?

Pisati novokomponovane narodne pesme 40-tih, 50-tih, 60-tih ,70-tih značilo je biti ispred ili u ravni talenta poput: Dragiše Nedovića, Obrena Pjevovića, Petra Tanasijevića, Joza Penave, Jovice Petković, Vite Životića, Ismeta Alajbegovića Šerbe, mladog Dragana Tokovića, Radeta Jovanovića, Radojke Živković, Radoslava Grajića, Buce Jovanović, Jonča Hristovskog, Huseina Kurtagića i drugih talentovanih kompozitora. Miodrag Todorović Krnjevac je napisao preko 700 pesama, među kojima je bilo romansi i starogradskih (Pesma harmonici, Na kraju grada, Tri šešira...) onih u duhu šumadijskog melosa (Znaš li dragi onu šljivu ranku, Bisenija kćeri najmilija, Šumadijo rodni kraju, Oj Moravo, oj, Lepo ti je biti čobanica, Šumadija u jesenje dane, Jesen prođe ja se ne oženih, Nabrala je devojka ...) u duhu sevdalinki čiji melos mu je bio blizak jer je u detinjstvu jedno vreme sa porodicom boravio u Bosni (Jesen stiže rana, Zašto svićeš tako rano), ali i onih koje su se pretvarale u hitove na prvo slušanje, a čiji su interpretatori postajali zvezde preko noći (Za tvoju ljubav mladost sam dao, Sliku tvoju ljubim, Ljubav mi srce mori ...)

Načelnici za muziku, šefovi orkestara, muzički urednici

Odmah po završetku Drugog svetskog rata prvi načelnik za Narodnu muziku bio je Miodrag Vasiljević, koji je čak i živeo sa porodicom u samoj zgradi Radio Beograda, koja se nalazila gde je i danas, na uglu Hilandarske i Svetogorske ulice. Imali su na raspolaganju dve prostorije i ne neki naročiti komfor u njima. Profesor Miodrag Vasiljević je kasnije osnovao i katedru za Etnomuzikologiju u okviru Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Krenulo se sa potragom za izvođačima koji će biti spremni da u svako doba dana i noći nastupaju uživo na programu Radija. Povratkom Vlastimira Pavlovića Carevca iz zarobljeništva uspostavljen je Narodni orkestar koji je formiran u Kraljevini Jugoslaviji 1929.godine, a obnovljen je i Tamburaški orkestar Radio Beograda, s tim što na njegovom čelu nije bio pređašnji šef Aleksandar Aranicki, poreklom iz Nadalja kraj Novog Sada, već jedan od članova, Maksa Popov. Ovaj orkestar je formiranjem Radio-Novog Sada za Dan Republike 29. novembra, 1949.godine ubrzo prešao sa delovanjem tamo, jer je bilo teško obezbediti smeštaj tamburašima i njihovim porodicama u Beogradu. Pošto su članovi Tamburaškog orkestra RTB-a mahom svi bili iz različitih oblasti Vojvodine, rešenje o njihovom prelasku doneo je tadašnji Načelnik za narodnu muziku Đorđe Karaklajić. Osnivanjem Drugog programa Radija, oformljen je i orkestar na čijem čelu je bio Žarko Milanović, ali je trajao samo nekoliko godina. Nastao je zatim Narodni sektet Dušana Radetića, koji je imao zadatak da prati pevače na javnim nastupima i snima sa njima pesme sa juga Srbije, Kosmeta i Makedonije. Radio pevača je bilo sve više pa se pojavila potreba za angažovanjem takozvanih eksternih orkestara koji će podjednako nastupati i snimati za programe Radio Beograda. Tu odluku doneli su novi načelnik za Narodnu muziku Đorđe Karaklajić, Maksa Popov, producent, Vlastimir Pavlović Carevac, šef narodnog orkestra, i Borivoje Ilić muzički urednik.

Među eksternim orkestrima kao najbolji i najpouzdaniji pojavili su se: Orkestar Radojke i Tineta Živković, anasambl Miodraga Todorovića Krnjevca, or. Budimira Jovanovića Buce, or. Dimitrija Mikana Obradovića, orkestar Branka Belobrka koji je negovao u potpunosti stil V. P. Carevca posle njegove smrti 1965.godine, orketar Vlaste Jelića, zatim Miodraga Mileta Uroševića, Antuša Gabrića i još nekih.

Sa svojim ansamblom Miodrag Todorović Krnjevac je u to vreme pratio prvu generaciju radio-pevača i sa pojavom prvih diskografskih kuća snimio znatan broj pesama, među kojima su bile i neke njegove autorske. Deo tih pesama je sâm otpevao i nalaze se na prvim izdanjima Diskografske kuće Jugoton, a neke su interpretirali i snimili sledeći radio-pevači koji su bili "krem de la krem" radijskog pevanja: Radmila Dimić, duet sestara Radulović-Jovanović, Mile Bogdanović, Marija Grozdanović, Predrag Cune Gojković, Predrag Živković Tozovac, Dušica Bilkić, Tomislav Toma Đorđević (frulaš, gajdaš i pevač) ... Pevali su ih i pevači drugih radio centara, poput Safeta Isovića, Nedžada Salkovića... Kasnije Vera Ivković, Boris Spužić Kvaka, Toma Zdravković, Boro Drljača i dr. stvorili su karijere zahvaljujući baš pesmama Mije Krnjevca, koje su preko noći postajali hitovi.

Ta potražnja za novim i novim pesmama pod pritiskom hiper produkcije diskografskih kuća odrazila se na njihov kvalitet, pa je period stvaranja M. T. Krnjevca dok je jedno vreme živeo u Zapadnoj Evropi takoreći potpuno skrajnut, i to sa razlogom, jer to je bio "štancmašin".

Ni Mladenovac, ni Smederevska Palanka, već selo Ratare ...

Na sredokraći puta Mladenovac — Smederevska Palanka ako putujete iz Beograda, sa vaše desne strane smestilo se selo Ratare, ono ima i svoju železničku stanicu kojom saobraća voz, a seljani ga zovu "Lapovac". Od nje do samog sela morate pešačiti uzbrdo barem pola sata. E, baš tamo je rođen Miodrag Todorović Krnjevac 10. februara 1924. godine. Nadimak Krnjevac je nasleđen od oca Aleksandra Todorovića (1905—1942), koji je rođen u selu Krnjevu i koji je bio vrstan harmonikaš svog vremena i učitelj mladih, veštini sviranju na ovom instrumentu. Čini se da je sam Miodrag-Mija veoma bio vezan za svog oca, jer je svom sinu takođe u nasleđe ostalo dedino ime, Aleksandar. Pored sina Mija je imao i dve kćeri: Ljiljanu i Branku. Starija kći poseduje izraziti dar za komponovanje pesama u duhu tradicije, dok je sa sinom Acom Mija često nastupao u duetu i time preneo sve tajne dobrog instrumentalnog izraza na harmonici. Upokojio se 25. septembra 1991. godine.

Autor: Nenad Kamidžorac

Tekst je preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "RIZNICA"
uz saglasnost glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Broj 4 | Književno-izdavačko društvo "Leksika", Negotin, 2017