Ravnica u nedrima Saše i Daniluške [Ja sam rođen tamo na salašu...]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] « Ravnica u nedrima Saše i Daniluške [Ja sam rođen tamo na salašu...]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ravnica u nedrima Saše i Daniluške [Ja sam rođen tamo na salašu...]  (Pročitano 5916 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Februar 01, 2011, 03:55:21 am »

*

RAVNICA U NEDRIMA SAŠE I DANILUŠKE

Mali Rit je nekad bio rit, to jest bara. Sada su tamo najbolje oranice i salaši utonuli u voćnjake... napisao je Arsen Diklić u romanu koji je onomad, sredinom sedamdesetih, Branko Bauer pretočio u razbokorenu TV seriju o Milanu, Vasi, Šiceru i ratnom vihoru koji nije zaobišao ni plodno vojvođansko blato.

Godine su prošle, izbledeli su likovi Milanovog brata Pere, Paje krčmara, mitraljesca Damjana, Riđeg i Sepa, ali toponimi naših života, verovatno zanavek, ostaće grafit "Student nije zapalio žito" i zvuci tambure i violine koji nenametljivo prati stihove: Ja sam rođen tamo na salašu, u ravnici kraj Maloga Rita, ljuljali me talasi Dunava, milovala vojvođanska žita...

Na prostorima ove naše ravnice, a verujemo i mnogo šire, sve do neba, ova pesma, iznedrena u duši Saše i Daniluške, prerasla je u virtuelnu prečansku himnu. I peva se iz srca, da treperi, na severu Bačke, jugu Banata, na Fruškogorskom bregu, u bećaršagu Sremaca, ali i u staroj dobroj Skadarliji. Jer, to je naše. I salaš, i ravnica, i Dunav...

Miomir Saša Petrović bio je pevač u ansamblu "Daniluška" koji smo osnovali pre ravno četiri decenije, 1968. Sa nama su tada svirali i Sloba Rakić, Mića Tomić, Kolja Stefanov i Zoran Milovanović — kazivao nam je jednog sunčanog decembarskog dana Danilo Danilović - Daniluška.

Saša i Dragan Cile Mirković, potonji "student koji nije zapalio žito", upoznali su se početkom sedamdesetih na jednoj mladalačkoj sedeljci, na koju su obojica došli — s gitarama. Takve, raspevane, čuo ih je Branko Bauer na Niškim susretima glumaca 1973. i pribeležio njihovu adresu i telefone... za svaki slučaj. Godinu dana kasnije poznati ih je reditelj pozvao da se pridruže ekipi televizijske serije koju je pripremao zajedno sa Arsenom Diklićem.

Kada je snimanje bilo završeno, raspisan je konkurs za uvodnu temu serije. Bauer je voleo vojvođanski fon, ali nije želeo da priču na kojoj su Arsen i on tako brižno radili pokrije nekim prepoznatljivim lajtmotivom, već je tragao za nečim novim, a opet takvim da može "ostati u uhu"... Saša, pesnik i pomalo boem, zaljubljen u vojvođansku ravnicu, a u međuvremenu srođen sa Malim Ritom, stihove je već imao. Nastali su negde između dve klape, između Perinih vila podignutih ka Sepovoj okupatorskoj uniformi i Damjanovog "teranja komaraca" usnom harmonikom na dunavskoj skeli.

"...tu i dete rodni salaš voli, tu se srce sa čelikom bori". I bio je uveren da te četiri kratke strofe njegov drug Daniluška može pretočiti u setu i prkos, u boju i zvuk Vojvodine.

Saša je rodom Aleksinčanin, a ja sam Beograđanin odrastao u Požarevcu kod bake i dede, ali zajedničko nam je bilo da smo "padali" na vojvođansku pesmu... I jedne noći, nedelja je bila, iz mene izvire B mol... Jedinstven akord... Ljuljali me talasi Dunava... Zovem Sašu, bilo je pola četiri, još uvek mrkli mrak. On spava, a ja kažem njegovoj mami da ga probudi, da stižem... I negde oko šest, uz Sašinu gitaru i moju harmoniku, sve se složilo — priseća se Danilo Danilović.


TU SE SPAJA...

Ja sam rođen tamo na salašu,
u ravnici kraj Maloga Rita,
ljuljali me talasi Dunava,
milovala vojvođanska žita.

Tu se spaja Srem, Banat i Bačka,
tu se grle tri srca junačka,
tu i dete rodni salaš voli,
tu se srce sa čelikom bori.

Napadali na moj salaš vuci,
palili ga i Nemci i Turci,
ubijali zoru kad se javi,
mutili te, moj Dunave plavi.

Al' krenuće svadbe sa salaša,
vratiće se vedre letnje noći,
ravnica će procvetati naša,
hej, salaši, opet ću vam doći.

Kada su Branku pustili probni snimak, reakcija je bio širok, zadovoljan osmeh. "Shvatili ste šta sam hteo"... I ne samo to. Zatražio je od Saše i Daniluške još jednu pesmu, koju je naknadno ubacio u seriju. "Ovim su šorom prolazili svati..."

Saša Petrović, pesnik čarobnog glasa, preminuo je 1991. Imao je samo 44 godine.

Baš mi nedostaje. Eh, kako bi to bilo da možemo zajedno da se radujemo jubleju "Daniluške". Inače, nije ime ansambla po Danilu Daniloviću, već po Daniluški iz ruskog filma "Kameni cvet". Jedan mladi ruski oficir me je još 1945. godine, kada me je slušao kao đaka drugog razreda osmoljetke, prozvao Daniluška. I, eto — setnog glasa priča naš sagovornik.

O svom bogatom životu muzičara, koji je noćima uveseljavao Beograđane i njihove goste probranim romskim, mađarskim i srpskim starogradskim pesmama i romansama u čuvenoj "Trojci" u Tabanovačkoj ulici, a danju radio kao defektolog, Daniluška bi mogao divaniti danima.

Naši koncerti u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Americi, Australiji, Južnoj Africi, Tunisu, Egiptu, u skoro svim većim gradovima nekadašnje Jugoslavije, bili su događaji prve vrste, ali, nekako, kada je o emocijama reč, onda su nam oni u Beogradu i Novom Sadu ipak pričinjavali najviše zadovoljstva. Novosadske noći u hotelu "Park" i na Tvrđavi su za nezaborav. Za čitav život — priseća se Daniluška.

Danilo Danilović je i nekadašnji atletski reprezentativac, prvak države i Balkana na 200 metara i u štafeti 4 puta 100 metara. Danas otac i deda. Sin Kosta je turistički poslenik, uspešan Srbin u Londonu, Neša je ugledni ugostitelj, vlasnik prestižnog kafea "L' Peti" nadomak Beograđanke, gde smo i proveli divno decembarsko popodne, a unuci Danilo i Dimitrije su dedina dika i nada da ga naslede u muzici.

Tvorac opijajućih nota "Salaša u Malom Ritu" veoma je plodan autor, koji je komponovao i aranžirao više od šest stotina pesama različitih žanrova. Imao je sjajnu saradnju sa legendarnim pevačima poput Duška Jakšića, Dubravke Nešović, Tome Zdravkovića, Mileta Bogdanovića, Živana Saramandića, Merime Njegomir... Ne popušta Daniluška ni danas. Jer, koncerti i muzika su život ovog vitalnog sedamdesetdvogodišnjaka. "...Ravnica će procvetati naša, hej, salaši, opet ću vam doći."


Jovan Tanurdžić
30.12.2008
Objavljeno na sajtu dnevnik.rs
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: