Narodna muzika Šumadije
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR « Muzički folklor Srbije « Narodna muzika Šumadije
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Narodna muzika Šumadije  (Pročitano 3593 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Jul 04, 2015, 02:56:07 am »

**


NARODNA MUZIKA ŠUMADIJE
(U spomen dr. Valensa Voduška)


Brojna i dtetaljna proučavanja o naseljima i poreklu stanovništva svih predeonih celina Šumadije, jasno su ukazula da u proučavanju narodne muzike u toj centralnoj srpskoj etnogeografskoj oblasti ne smemo zanemaritt njenu etničku prošlost i migracionu dinamiku. Naša ispitivanja obuhvatila su pojedine punktove manjih oblasti: Gruže, Lepenice, Kragujevačke Jasenice, Kačera i Rudnika, koje sve ulaze u sastav Šumadije.

Za ovo saopštenje koristili smo naša proučavanja narodne muzike na ovim terenima uglavnom sedamdesetih godina, jedno ranije u 1959. god, na Rudniku, i monografsku etnološku literaturu koja takođe donosi podatke o narodnoj muzici, mada oskudne.

lako je jedan od najmladjih kazivača rođen 1948. god., većina je pripadala srednjim i starijim generacijama, među kojima je sigurno najstariji pevač bio Miloš Erić rođen 1884.

Posmatran u sklopu čitavog kulturnog konteksta, repertoar vokalne narodne muzike Šumadije ne pokazuje neke svojstvene karakteristike u poređenju sa ostalim srpskim krajevima koji je okružuju. Narodna pesma je bila povezana uz sve vrste kolektivnih poljskih mobinskih radova, kao što su kopanje, košenje, setva, berba i dr. Ona je bila i sastavni deo kolektivnih domaćih radova, kao na primer komišanje, pečenje rakije, prelo ili sedeljka, a takodje i neodvojivi deo porodičnih i seoskih svetkovina obrednog karaktera. Od svih u prošlosti brojnih obreda, sačuvala se svuda slava kao porodični obred i svadba kao obred šire porodice i veće društvene grupe. Može se primetiti da je svadba dobila i dosta inovantnih osobina. Ona je s jedne strane sačuvala stare tradicionalne ubičaje praćene svatovskim (u mladoženjinoj kući) ili svadbačkim (u nevestinoj kući) pesama, a s druge uključila u proces zabave iznajmljeni narodni orkestar sa pevačem-zabavljačem i njegovim novim repertoarom. Slično se dešava i kad se proslavlja rođenje deteta ili kad se ispraća mladi regrut u vojsku.

Ostali obredi koji se samo pamte, a u svom su sastavu imali funkcionalno uzglobljenu pesmu, mogu samo da se pomenu kao na primer: komendije o Beloj Nedelji, Jeremijin-dan, Lile nu Petrov-dan, i neki tragovi Lazarica u krajevima bliže Moravi.

Ovim smo ukratko obuhvatili pitanje šta se peva u Šumadiji i u kojim prilikama, jer narodne pesme odnosno melodije prema tim prilikama imaju svoje nazive koji im određuju mesto i vreme izvođenja. Po kazivanju Šumadinaca pesme su kopačko, kosačke, čobanske, žetelačke, na komišanju, prelske ili sedeljačke, odnosno slavske, svatovske, svadbačke, gozbinske ili uz sovre, itd. Ovako određeno mesto i vreme izvođenja očigledno ukazuje na duboko sitemsku organiziranost i povezanost života, rada in muzike u Šumadiji.

Pitanje kako se u Šumadiji pevalo ili kako se još uvek peva ima dva vida odgovora.  ....


Radmila Petrović
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: