Divna Kostić (1919—1969)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Divna Kostić (1919—1969)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Divna Kostić (1919—1969)  (Pročitano 3753 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Mart 06, 2015, 04:59:02 am »

*




DIVNA KOSTIĆ
(Vršac, 05.09.1919 — Beograd, 18.10.1969)


... Divna Kostić, nedostižna kafanska pevačica koja je stolovala u Velikoj Skadarliji, gde su dolazili da je slušaju ugledni zvanični gosti Beograda, Luj Armstrong, fudbaleri Mančester Junajteda, filmske zvezde... Po svedočenju, Divna je bila Borina kćer sa lepom cigankom Marijom Kerčovom, koja je u Vršac stigla sa skupinom izbeglica iz Rusije a koju su nazivali Vršačkom Koštanom. [...]

Beli kralj i crna dama bili su razdvojeni čitavog života. Divnu je odgajala i školovala Borina rođena sestra. Story


* * *

Počev od 1936, dve godine je Divna Kostić učila balet u školi Jelene Dmitrijevne Poljakove. Jednu sezonu bila je pripadnica beogradskog Narodnog pozorišta. Igrala je crnu labudicu na jezeru, dok joj, pričalo se, korepetitor nije kazao kako je stvorena za pevanje.

Po drugoj priči, savet da batali balet i poda se potpuno pesmi, dao joj je glumac Milivoje Živanović. Moglo je to biti u Požarevcu jer je Divna tamo pesmom uzbunjivala vojsku.

Ono što je izvesno jeste da je Divna Kostić 1939. počela da peva u Beogradu kod "Ruskog cara". Pevala je Divna, dakako, ruske pesme. Ruske romanse učila je od Olge Jančevecke. Sa orkestrom "Romalen" koji je predvodio Boško Vasić Pargar, 1969. za televiziju snimila je pesme ruskih Cigana. [...] RTS

Fotografija: Story
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 03, 2015, 12:17:08 am »

*

Olga Gaković: BOEMSKA KRV KRALJICE SKADARLIJE

Olga Gaković o životu majke, čuvene pevačice Divne Kostić, i dede, šahovskog velemajstora Bore Kostića: Mama nije bila ljuta na Boru što nas je ostavio

NIKO ne zna otkuda se i posle kakve avanture Borislav Bora Kostić obreo u rodnom Vršcu. Verovatno je prvi srpski šahovski velemajstor posle Velikog rata poželeo da poseti oca Vladimira, majku Emiliju - Milu i sestru Olgu. Ali je za čoveka njegovog kova, koji je istinski živeo "boemsku rapsodiju", sigurno je bilo nezamislivo da ne čuje pevanje i ne vidi "vršačku Koštanu", prelepu Ciganku Mariju Kerčovu, koja je u Vršac stigla sa grupom ruskih emigranata i začas osvojila srca vršačkih muškaraca. Iskra je neminovno planula, a o kratkotrajnoj ljubavi i strasti Bore i Marije brujala je banatska varoš.

Bora je ubrzo ponovo odjezdio, a Marija ostala, ali je 5. septembra 1919. godine ispred vrata sirotišta pri vršačkom manastiru ostavila korpu u kojoj je bila novorođena devojčica. Korpu je uzela nastojnica sirotišta, Borina sestra Olga. Na bebinim grudima pronašla je cedulju na kojoj je pisalo Divna Kerčova i kamenčić poput zrna pirinča okovan srebrom. Olga nije ni pomislila da je ostavi u sirotištu, znala je da je Divna Borino dete, usvojila je i dala porodično prezime Kostić.

— Ovo nije romansirana priča o rođenju moje majke Divne Kostić, jer je sve bilo baš ovako — priča, za "Novosti", Olga Gaković (59), Divnina ćerka i Borina unuka. — Posle svega što znam o Borinom i Marijinom životu, verujem da postoji prava pravcata ljubav, dovoljno jaka da, ako je potrebno, da slobodu drugoj strani. Jer, tragično je bilo kome ograničavati slobodu. Štaviše, ne zaboravimo da pričamo o ljubavi i strasti koji su se pre jednog veka dešavale između Ciganke i Srbina iz ugledne građanske porodice... Meni je, priznajem, ipak, najvažnija kruna njihove ljubavi, moja majka Divna Kostić.

A nema sredovečnih Beograđana, žitelja Srbije, pa ni Jugoslavije koji ne pamte Divnu, kraljicu "Ruskog cara" i Skadarlije, ženu boema koja je glasom pomerala i rušila granice pesme. Odrasla pod budnim okom stroge tetke Olge, završila je školovanje u Vršcu i potom dva razreda baletske škole u Beogradu. Jednu sezonu je igrala i u baletskom ansamblu beogradskog Narodnog pozorišta.

— Nastupala je u "Labudovom jezeru", a kada je čuveni glumac Milivoje Živanović pitao koja uloga joj je dodeljena, uz smeh mu je odgovorila: "Ovako garava mogu da igram samo crnog labuda" — priča Olga.

Ipak, Divninim venama tekla je boemska krv roditelja, glas je nasledila od majke i pevanje je prevagnulo. Počela je, 1939. godine, da peva kod čuvenog "Ruskog cara", a u Skadarliji početkom pedesetih godina minulog veka. Šah, tvrdi naša sagovornica, nikad nije igrala, ali zato jeste karte.

— Kartašku strast je sigurno nasledila od dede Bore. Da bi spasla njegovu kockarsku čast, baka Olga se udala za dedu Dimitrija Kuzmanovića, ali tek pošto je potpisao predbračni ugovor da neće deliti bračnu postelju — kaže naša sagovornica koja je po njoj i dobila ime. — Olga je bila neporočna, apsolutno suprotnog temperamenta od brata Bore, stroga, ali puna ljubavi za Boru, mamu i mene, i potpuno posvećena Bogu, do kraja života.

Naša sagovornica kaže da je baka Olga u "savezu" sa Divnom odlučila da je odgaja u Vršcu, i da su se na beogradsku Čuburu doselile tek kada je trebalo da pođe u školu.

— Beskrajno pažena u domu Kuzmanovića, ali pod "debelim ključem" baka Olge, završila sam Osmu, sada Treću beogradsku gimnaziju, potom Pravni fakultet i advokaturu. Radila sam u nekoliko beogradskih preduzeća i 1989. godine upoznala je dr Žarka Gakovića, sina srpskih emigranata u Londonu. Venčali smo se 1990. godine i postali roditelji Aleksandra i Divne. Oni su divni praunuci velemajstora života Bore Kostića i moje najdraže baka Olge — priča Olga, koja živi u Londonu, a trenutno je u Beogradu, i otkriva nam da je nju muzički gen "preskočio", ali da su ga nasledila njena deca.

Naglašava i da je bila član šahovskog tima Osme beogradske gimnazije, kao i da je "šahovski gen" nasledio Aleksandar.

— On je divan momak, mladi magistar biologije mora, dok je Divna završila englesku književnost i radi u jednoj izdavačkoj kući. Supruga sam, nažalost, u nesreći izgubila pre 10 godina. Nas troje često dolazimo u Beograd, oni govore srpski, pišu ćirilicom, odlaze u srpsku crkvu. Svesni su svojih korena i ponosni su na njih. Kao i ja, ponosni su na moju majku Divnu i na dedu Boru, čije lutalaštvo i neizdrž verujem da razumeju — kaže naša sagovornica.

Otkriva i da je dedu Boru, kao i baku Mariju, videla samo jednom i da je, zapravo, mnogo kasnije saznala ko su. Ne zna, kaže, mnogo ni o Divninim i Borinim susretima, ali zna da je išao u Skadarliju da je sluša.

— Mama nikada nije bila ljuta na Boru. Vremenom je i ona postala svojevrsna institucija, sve je razumela i svaku životnu situaciju sagledavala je sa lepše strane. Sigurna sam, u stvari, da su se mama i Bora potpuno razumeli — poručuje Olga Gaković, i žali što nisu poživeli duže budući da je Bora preminuo kada je imala osam godina, a 13 i po kada je Divna zauvek otišla. ...


Ostatak teksta možete pročitati na: Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: