Pesma Ko t' pokida, inspirisana narodnom pesmom A što si se, Jano...
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] «  Pesma Ko t' pokida, inspirisana narodnom pesmom A što si se, Jano...
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pesma Ko t' pokida, inspirisana narodnom pesmom A što si se, Jano...  (Pročitano 6928 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 12, 2014, 02:49:43 am »

**

O PESMI "A ŠTO SI SE, JANO, ROSOM OROSILA"
IZ V RUKOVETI STEVANA ST. MOKRANJCA



[...]
Prvi srpski kompozitor i melograf, Kornelije Stanković (1831—1865), zapisao je notno i tekstovno ovu pesmu i objavio je u svojoj knjizi Srbske narodne pesme, Beč 1862, br.9. Sve pesme iz te zbirke koje je ''skupio, u note, za pevanje i klavir napisao'', posvetio je ''Njegovoj Svetlosti Gospodaru Mihailu Obrenoviću, knezu Srbskom''. Većinu pesama u tom izdanju Kornelije je zapisao na svojim putovanjima kroz kneževinu Srbiju (1861/2), koja su obuhvatala gradove: Beograd, Šabac, Valjevo, Čačak, Užice i Kragujevac. I pesmu A što si se, Jano! on je zapisao uživo, na terenu, od pevača koji mu je pevao na licu mesta. Pevač je govorio štokavski, ijekavskim narečjem, koji je verno prenet u tekstu pesme, i taj zapis je načinjen u gradovima Zapadne Srbije gde se tako govorilo: u Čačku ili u Užicu. Tekst pesme sa naslovom Đe si bila, Jano!? u kome se podrazumeva usmeni razgovor (dijalog) majke i ćerke, glasi:

— Đe si bila, Jano, te si tako rosna?!
— Ja sam bila, male, u rosne livade.
— I dosad su, Jano, te rose padale,
Ali nisu, Jano, tebi do đerdana.
— Kad me pitaš, male, pravo da ti kažem:
Susrete me, male, mlado neženjeno;
Uhvati me, male, za bijelu ruku,
Pa me baci, male, u rosne livade.
Raskopča mi, male, kopče na jeleče,
Izvadi mi, male, dva b'jela goluba,
Tune sam ti, male, đerdan orosila.

Prilikom obrade pesme za V Rukovet, Mokranjac ne preuzima prvi stih po Kornelijevom zapisu; kod njega je: A što si se, Jano, rosom orosila. A tako glasi prvi stih u još jednom objavljenom melografskom zapisu pesme, zapisanom pre Mokranjca. Podsetimo se da je istu pesmu u notama, sa potpunim tekstom objavio i hrvatski melograf Franjo Kuhač u svom zborniku Južnoslovjenske narodne popievke, Zagreb 1878, knj. I, br.384 Jana se orosila (Iz Srbije). Kako je prva knjiga Kuhačevog zbornika objavljena i ćirilicom, Mokranjac je mogao koristiti to izdanje za svoj početni stih i ceo tekst. Tekst kod Kuhača je bio nešto čedniji, nego u slobodnijem Kornelijevom zapisu, mada se sadržajno uzevši, svodi na isto. Glasi:

A ŠTO SI SE, JANO, ROSOM OROSILA

— A što si se, Jano, rosom orosila!?
Ja sam bila, male, u rosne livade.
— I dosad su, Jano, te rose padale,
Ali nisu, Jano, tebi do đerdana.
— Kad me pitaš, male, pravo da ti kažem:
Susrete me, male, mlado neženjeno,
Uhvati me, male, za bijelu ruku,
Pa me ćera, male, kroz rosne livade.
Tune sam ti, male, đerdan orosila.

Narodna pesma A što si se, Jano, rosom orosila poslužila je svojim sižeom i za nekoliko pesama u umetničkom pesništvu u kojima se prepoznaje slična tema: devojka ranom zorom odlazi u prirodu; u povratku sreće je majka i pita je: zašto joj je orošen đerdan? Ona iznosi celu istinu kao što stoji u tekstovnom zapisu pesme Kornelija Stankovića.

Jednu uspelu umetničku obradu ove narodne pesme dao je poznati srpski pesnik Aleksa Šantić (1868—1924). Njegova popularna pesma, Pod jorgovanom, koja se i danas peva kao hercegovačka sevdalinka obrađuje majkin i ćerkin dijalog tako što je ispit nešto strožiji: u narodnoj pesmi samo jedno pitanje i jedan odgovor, u Šantićevoj su tri:


POD JORGOVANOM

Ko ti, šćeri, pokida đerdane?
Ko ti prosu biser i merdžane!?2

Jutros rano ja u baštu, mati,
Odoh prve jorgovane brati.
Za đerdan mi zape rosna grana,
Pa se prosu ispod jorgovana.

A što su ti mutne oči tako,
Ko da nisi spavala nikako?"

Negde slavuj pjevaše sa grane
Pa ga slušah sve do zore rane.
Mila pesma zanese me opi,
Od ljubavi oči ja ne sklopih.

Moja šćeri, moja tugo, jao!
A ko ti je njedra raskopčao!?

Ne karaj me, ne ljuti se na me,
Puce, majko, popucale same.
Mladost bujna, a i zora rujna,
Raskopčaše moja nedra bujna!

(1907—1908—1911—1918)

Pesnik je godinama prepravljao ovu pesmu, koja je najpre nosila naslov Jela (1907), da bi se potom ustalio novi: Pod jorgovanom (1908). U prvim tekstovima pesme majka postavlja ćerki šest pitanja, od kojih tri odbacuje: "Ko poškropi tvoje kose, Jelo / Ko orosi tvoje lice bjelo? drugo: A zašto ti plam u lice bije / Jao, šćeri, da vrućica nije!?"; i treće: Hajd' na izvor, rashladi se, Jelo, / umij lice i to grlo bjelo!. Poslednja redakcija teksta, koju je pesnik ostavio, ima sedam distiha.3 U prva tri distiha pesnik je u dijalogu majke i ćerke upotrebio šest stihova: dva za majku, a četiri za ćerku. Ali, to pravilo nije sproveo do kraja. Kada je ovu pesmu komponovao dr Jovan Popović morao je da sledi to pravilo, pa je u sledećim distisima dopunio ćerkinu repliku sa još po dva stiha kako je zahtevao obim kompozicije. Ovde su ta dva distiha dodati u zagradama.4 Pesma Ko t' pokida sa grla đerdane, inspirisana narodnom pesmom A što si se, Jano, rosom orosila, peva se danas kao sevdalinka, kojoj su zaboravljeni autori, pesnik Aleksa Šantić i kompozitor dr Jovan Popović. Mada nije ostalo zapisano sećanje, pesnik je mogao da nađe inspiraciju za svoju pesmu i slušanjem Mokranjčeve V Rukoveti (1892) sa kojim je bio veliki prijatelj. Poznato je da se Šantić bavio i komponovanjem, zapisivanjem hercegovačkih narodnih pesama i izvođenjem kompozicija drugih srpskih kompozitora, pa i Rukovetima Stevana Mokranjca.

Đorđe Perić

______________

2 Ovaj distih pesnik je sasvim promenio: Pravo kaži, a ne laži nani / Gdje su, šćeri sa grla đerdani? U prvom stihu se oseća majčino pitanje, koje se dobro slaže sa ćerkinim odgovorom u narodnoj pesmi A što si se, Jano : Kad me pitaš, male, pravo da ti kažem.
3 Aleksa Šantić: Pod jorgovanom, Sabrana djela, knjiga II, Sarajevo 1972, str.159.
4 Jovan M. Popović (1893—1973): Album srpskih pesama, za glasovir i pevanje, Novi Sad b.g. Prvi stih u sevdalinki Ko t' pokida u pevanju treba izbegavati; bolji je Šantićev: Ko ti, šćeri...


Deo teksta preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA"
uz saglasnost glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Broj 41 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2014.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: