Aleksandar Dejanović (1923—2000)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Aleksandar Dejanović (1923—2000)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aleksandar Dejanović (1923—2000)  (Pročitano 8457 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 17, 2014, 02:06:29 am »

*




ALEKSANDAR DEJANOVIĆ

Niko tako pesmom nije mogao dočarati ravan Srem, širok i moćan Dunav, te Savu kad je u talasima, veselu sremačku svadbu u čezama i fijakerima koje su vukli gizdavi konji vrani, beli i dorati, a o umešnim i lepim Sremicama da se i ne govori, kao doktor Aleksandar Aca Dejanović. Pevao je uvek lako, sa osmehom na usnama, veselim licem i veoma živahan u svakoj prilici. Slušaocima je pružao privilegiju da osete lakoću života uz pesmu i svirku. Tako je to trajalo više od pola veka. Ostavio je neizbrisiv trag jedinstvenom bojom glasa koji je i danas mera najvišeg dometa umetnosti najlepšeg instrumenta na svetu — glasa. Kad je to učinio navršio je 77 godina života i otišao je, sigurni smo, u raj.

Doktor Aleksandar Aca Dejanović je rođen u selu Stari Ledincim, sa one strane Fruške gore, gledajući od reke Save i iz Sremske Mitrovice. Mladi Sremac se rešio da nauči da jednog dana vadi i popravlja zube, misleći ponajpre na svoje seljane, a onda i na gradsku gospodu. I zbog toga  je stigao na studije u Beograd. Bilo je to prvih godina nakon drugog strašnog rata u 20 veku. Studije duge i teške. Siromaštvo koje je rat doneo, otežavalo je mogućnost mladim i ambicioznim ljudima da nešto u životu nauče i da žive od toga što su naučili.

Pored želje da izuči za zubara, Aca je kao dete pokazao da ima talenta za pesmu. Za tako štogod u seljačkoj kući nije niko mario nešto posebno. Pesma i svirka bile su razonode od kojih se nije moglo živeti. Bar to nije bilo moguće u selu. Mladi student, znajući svoje imovno stanje, brzo je uvideo prednosti velikog grada ako si za pesmu bogomdan. Studirajući počeo je pevati po beogradskim kafanama. U početku je to bilo na molbu orkestara da ga puste da otpeva poneku pesmu. Naravno, za badava. Kasnije su iskusni beogradski muzičari shvatili da imaju pred sobom mladića božanstvenog glasa. Aca je pevao sevdalinke i srpske narodne pesme šumadijskog melosa. Gosti beogradskih kafana nikako da se odluče da li je Bosanac ili Šumadinac. Na pamet im nije padalo da je Sremac dok ga nije pod svoje uzeo čuveni primaš Radio Beograda Todor Familić, Sremac iz Zemuna, čuvši ga u nadaleko čuvenoj beogrdskoj kafani "Orač".

— Mladiću, šta ti tražiš ovde u kafani? Ti treba da pevaš za Radio Beograd! Ja ću te preporučiti Carevcu da te čuje. Takav glas mi nemamo u radiju. Doduše, ima sjajnih pevača, ali ti si posebno nadaren za pesmu. Kad možeš da dođeš u Radio Beograd, ja ću te čekati? — bilo je na kraju pitanje primaša Todora.

— Molim vas, gospodine, ja sam došao ovde da studiram medicinu, a ne da budem pevač. Ja pevam zato što mi treba novaca da preživim u Beogradu na studijama, a ne da bi me čuo Carevac i da tako ostanem bez diplome koju moram podneti ocu na uvid kad se vratim iz Beograda — govorio je sasvim ozbiljno Aca.

Ništa tada nisu vredeli razgovori buduća dva prijatelja. Tek posle više od dva meseca Todor je nagovorio Acu samo da dođe na audiciju, pa ako ga prime, nek sam odluči šta hoće. Aca je na to pristao i stao iza mikrofona u studiju za audicije u Radio Beogradu. Iz njega bio je orkestar kojim je maestralno upravljao čudesni violinista Vlastimir Pavlović Carevac. Aca je pevao bez straha i treme. Kafana je najbolje mesto gde se sve treme i strah od veličine briše. Carevac je svirao i uživao kako Aca srpsku narodnu pesmu Šumadije i najednom ga upita, pre toga spustivši violinu, a orkestar stade:

— Odakle si ti mladiću ?

— Iz Ledinaca! — ponosno odgovori Aca.

— A, 'de ti je to? — ponovoće Carevac.

— U Sremu! Kako to vi ne znate? — upitno sa osmehom odgovori Aca.

Carevac malo zaćuta, pa reče:

— Što ne pevaš nešto iz Srema kad si Sremac? — malo oštrije upita Carevac.

Aca oćuta malo i pusti glas: Širok Dunav, ravan Srem... U studiju se sve pretvorilo u uho. Aca otpeva celu pesmu bez muzičke pratnje. Usledio je snažan aplauz čitavog orkestra. Carevac ga lupi gudalom po glavi. Bio je to znak da je primljen na audiciji za stalnog pevača Radio Beograda. Imao je tada 24 godine i bio pri kraju studija.

Usledili su konceti sa grupom najpoznatijih pevača tog doba širom Jugoslavije. Aca je postao zubar i zaposlio se da radi ono što je kao dečak sanjao u svojim Ledincima. Najveći deo svog života proveo je u Sremskoj Mitrovici, odatle išao širom sveta i u nju se vraćao.

Na tim putovanjima gde je pevao narodu sreo je svoju životnu saputnicu Jelenu Keler koja je rasala u Bijeljini i u Mačvanskoj Mitrovici gde joj je otac imao zanatsku radnju u vreme Drugog svetskog rata.

Jelena je imala veoma prijatan bajkovit glasa. Kad je osnovan Državni ansambl narodnih pesama i igara "Kolo" 1949. godine među prvim je bila primnjena na audiciji. U tom ansamblu je doživela penziju koju i danas uživa u Sremskoj Mitrovici.

Jelena je 1951. godine u engleskom gradu Langolenu, sa ansamblom Kolo bila učesnik takmičenja evropskih naroda u narodnoj pesmi i muzici. Na tom festivalu učestvovala je 31 evropska država. U konkurenciji od više od 50 pevača Jelena je postala prvakinja Evrope u pevanju narodnih pesama. Sjano je otpevala staru dobru narodnu pesmu Kaži libe Stano i oduševila žiri i publiku pa je kao pobednica dve pesme pevala na molbu publike. Tada se pevalo u akustičnoj sali, bez mikrofona i muzičke pratnje. [...]

Doktor Aca je pevao skoro do poslednjeg dana svog života. Danas njegove pesme veoma dobro peva njegov i Jelenin sin doktor Bogdan Dejanović, hirurg u sremskomitrovačkoj Bolnici. [...]

Piše: Miomir Filipović Fića | Sremske novine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 17, 2014, 02:23:44 am »

*

ALEKSANDAR DEJANOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 17, 2014, 02:25:24 am »

*

MOJ ČARDAŠE
 
Moj čardače,
Ej, moj čardače,
Moj debeli 'lade,
Ej, moj čardače.
 
U mom selu kraj šora
Peva garava.
Neka je, aj, nek' peva,
Najlepša je uvek cura garava.
 
Dosta li sam,
Ej, dosta li sam
Ja pod tobom vezla,
Ej, dosta li sam.
 
YouTube: Aleksandar Dejanović — Moj čardače

"Pevao je uglavnom pesme iz Vojvodine, ređe iz drugih krajeva Srbije. Sa Carevcem je sarađivao samo izuzetno. I ta povremena saradnja ostavila je izvođačkog traga, što se može videti po pesmi "Moj čardače", koja je zabeležena po Dejanovićevoj interpretaciji."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 17, 2014, 02:41:50 am »

*

ALEKSANDRU BATI DEJANIĆU U ČAST


Sinoć je u sali bioskopa u Borovu-naselju održan celovečernji memorijalni program "Bati u čast" posvećen doajenu vojvođanske i sremačke pesme Aleksandru Bati Dejanoviću koji je svoje detinjstvo i ranu mladost proveo u Borovu. U programu je učestvovao Veliki Tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodine sa solistima - Bogdanom Dejanovićem, Aleksandrom Padrov, Živojinom Jergićem, Milanom Prunićem i Anđelkom Govedarović i repertoarom kakav je negovao čika Bato ili kako su ga zvali u Radio Novom Sadu čika Ace. Jučerašnjem koncertu prisustvovala je i Jelena Keler Dejanović, supruga pokojnog Aleksandra sa osmogodišnjom unučicom Jelenom koju smo, kako kaže, podsetili na one srećnije dane s Batom. Iako od smrti svog supruga više ne peva duša joj je, kako ističe, čvrsto vezana uz pesmu. U Borovo gde imaju kuću Dejanovići više ne svraćaju toliko često, ali su mnogi od prijatelja iz bivšeg komšiluka prisustvovali koncertu "Bati u čast". Sinoćnji program održan je iz bar četiri razloga. Pored duga Aleksandru Dejanoviću kome smo se po prvi put odužili na dostojan način, ovo je prvi program koji Radio Borovo organizuje u saradnji s Radio Novim Sadom posle potpisivanja Protokola o saradnji 29.juna ove godine, a obeležen je i jedan jubilej, odnosno godišnjica. Veliki Tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodina ove godine obeležava 50 godina svog postojanja dok je Radio Borovo 30.juna proslavio svoj 16-ti rođendan. Potpisivanjem Protokola o saradnji, kako ističe direktor Radio Borova Srđan Tatić, biće unapređena postojeća saradnja. Evocirajući sećanje na Aleksandra Batu Dejanovića, sinoć u Borovu-naselju, nismo mogli,a da se ne prisetimo, prerano preminulog vokalnog soliste Radio Televizije Novi Sad Jovana Perajlića iz Trpinje.

U okviru obeležavanja svoje 16-te godišnjice Radio Borovo 13.avgusta na Letnjoj pozornici u Borovu organizuje javno snimanje emisije "Demo ekspres" Radio Beograda. U programu koji organizujemo u saradnji s Borovskim udruženjem mladih učestvovaće neafirmisane rok grupe iz Srbije i s našeg područja. Oba programa održavaju se u okviru 10.Dana Borova-Borovskog leta 2007-me, opštinske manifestacije privrede, turizma, kulture i sporta.
 
Radio Borovo | 06.07.2007
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: