Ljubiša Pavković (1947)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubiša Pavković (1947)  (Pročitano 12688 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:04:23 pm »

*




LJUBIŠA PAVKOVIĆ
Umetnički rukovodilac
Velikog narodnog orkestra RTS

Harmonika (solista)


Ljubiša Pavković, rođen je 1947. godine. Počeo je da svira sa pet godina. Velika ljubav prema harmonici i neverovatan dar odmah su počeli da se ispoljavaju. Od ranog detinjstva prepuštao se muzici i muzičkom stvaralaštvu tragajući za svojim ličnim stilom.

Godine 1970. Ljubiša Pavković postao je član Narodnog orkestra RTS, a od 1981. godine je umetnički rukovodilac najznačajnijeg orkestra narodne muzike, kome je podario poseban autentičan ton i interpretativnu efektonst i koji je pod njegovim "budnim okom" izrastao u naš najreprezentativniji orkestar narodne i starogradske muzike.

Reč je o umetniku neprocenjljive muzikalnosti — poseduje apsolutni sluh, izvanrednu tehniku i prefinjeni senzibilitet muziciranja, što je razlog da njegov muzički domet stavljamo na sam vrh piramide umetnosti — bez premca i pogovora.

Ljubiša Pavković je mnogo izučavao balkanski folklor, poseduje ogromno znanje i iskustvo, a kao vrhunski interpretator narodne muzike jedan je od najznačajnijih muzičkih umetnika sprpskog etno prostora.

Na čelu Narodnog orkestra snimio je veliki broj pesama i igara, koje se čuvaju u Fonoteci Radio Beograda kao nacionalno blago.

Kao mladi solista na harmonici na Međunarodnom festivalu u Dižonu, 1966. godine, u konkurenciji učesnika iz 25 zemalja, osvaja prvo mesto. Zatim sledi smotra poznatih solista na Međunarodnom festivalu podunavskih zemalja, pa festival u Amsterdamu, gde je nastupio kao predstavnik Radio Beograda.

Snimio je veliki broj diskografskih izdanja (LP, CD, DVD) ne samo muzike Balkana nego i kompozicija poznatih svetskih autora, gde kao gosti učestvuju eminentni i poznati umetnici iz Džez i zabavne muzike.

U 2007. godini dobitnik je prestižne nagrade Kulturno prosvetne zajednice grada Beograda  "Zlatni beočuk".

Najveće priznanje dodeljeno 1999. godine, kao kruna dugogodišnje karijere Ljubiše Pavkovića jeste "SREBRNI DISK" za izvedenu muziku sa Balkana na Međunarodnom festivalu bajana (harmonika) u Moskvi, koju ju mu je uručio Fridrih Lips, šef katedre Moskovske muzičke akademije, jedan od najvećih muzičkih autoriteta u svetu.

Nosilac je Estradne nagrade Srbije, Statusa istaknutog umetnika, godišnje nagrade Radio-Beograda 1991, kao i mnogih drugih nagrada na festivalima i smotrama.


Autor teksta nepoznat


Ljubiša Pavković — Vrbas voda nosila jablana

Radoslav Graić:
"...U Ljubišinoj harmonici objedinjeni topli, ljudski glas, setna violina, virtuozna frula, moćne orgulje i osećajna slovenska duša..."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:04:45 pm »

*

LJUBIŠA PAVKOVIĆ - PAVKE


Jedan od najboljih jugoslovenskih harmonikaša-klavirkaša nesumnjivo je Ljubiša Pavković čije kompozicije mladi harmonikaši najradije stavljaju na svoj repertoar poput "Medenog" i "Milanovog" kola. Po tome što se on često pojavljuje na TV i Radio-talasima može se reći da je među vodećim harmonikašima u Srbiji.

Začudo u diskoprodukciji ga nema previše, bar ne onoliko koliko po svojoj interpretaciji to zaslužuje; njegove interpretacije su: čiste, a pre svega kulturne, tehnički doterane i graciozne. Kao malo koji srpski harmonikaš Ljubiša Pavković svira "rumunjeze" i makedonska ora pa ga mladi harmonikaši-klavirkasi najviše po tome i vole, ali i prate.

Ljubiša kao izuzetan poznavalac narodnog melosa ima čast da bude rukovodilac Velikog narodnog orkestra Radio-Beograda, što je veliko priznanje kako njegovom izvođenju tako i samom njemu.
Harmonike
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:05:06 pm »

*
LJUBIŠA PAVKOVIĆ


KAO MLAĐANI HARMONIKAŠ ZAPOČEO BORBU ZA OČUVANJE PRAVOG NARODNOG ZVUKA

Kao 19-godišnjak, mlađani harmonikaš Ljubiša Pavković postao je u francuskom gradu Dizon nezvanični — amaterski prvak Evrope u harmonici. Pobedio je 1966. godine na Međunarodnom takmičenju harmonikaša amatera i pored konkurenata iz 25 zemalja. Inače, Ljubiša je redak harmonikaš sa beogradskog asfalta koji je potukao i nadmašio sve ruralne konkurente i postao prvi saradnik magistra klarineta Bokija Miloševića u njegovom Narodnom orkestru Radio televizije Beograd.

Radio je za mnoge izvođače aranžmane, a kasnije je postao šef Narodnog orkestra Radio Beograda. Kao strog pedagog, nije dopustao da u Radio Beograd arhivske snimke snimaju šund-pevači .... To kod Pavketa nije moglo da prođe, jer je on snimao trajne snimke za arhiv Radio Beograda sa Cunetom, Tozovcem, Lepom, Acom Trandafilovićem, Vasilijom, Gocom Lazarević, Dragoljubom Lazarevićem, Stanišom Stošićem... Ovih dana nam je ponudio jedinstveni podatak za Ginisa: Narodni orkestra Radio Beograda, pod njegovom upravom, čeka da se čak 380 minuta izvorne i narodne muzike iz Srbije snimi na više CD-a, što ce biti pravi raritet i poslastica za prave diskofile.

Pavke je malo snimio svojih albuma, a najvrednije mu je ostvarenje dupli CD "Život ispričan harmonikom", koji je skup njegovih najuspešnijih instrumentala i kola na harmonici. A on je sa uspehom svirao naš izvorni melos, srpsku šumadijsku muziku, balkanske ritmove, melodije iz Bugarske, Rumunije, vlaške kompozicije, ali, isto tako i evergrin muziku sa velikim Džez orkestrom i Revijskim orkestrom Radio televizije Beograd (danas RTS-a). Njegovi najuspesniji instrumentali sjajno odsvirani na harmonici su numere "Zoricino kolo", "Medeno kolo", "Milanovo kolo", "Virtuozna harmonika"...

Jedini je naš as harmonike koji nije pobedio ni na jednom zvaničnom takmičenju, ali je bio predsednik žirija, i puno je njegovih učenika koji su postali laureati eminetnih festivala naših najboljih harmonikaša u Soko Banji i Vrnjačkoj Banji. Njegova škola harmonika i danas radi, jer je Pavke neumorni pregalac i čovek koji se svim srcem bori za očuvanje pravog zvuka narodne muzike Srbije, koju je potisnula islamizacija folka. Pavke, kroz smešak kaže da se nada da će se konačno u predmetu muzičkog vaspitanja u osnovnim školama prvo početi sa predavanjem o našoj etno i izvornoj narodnoj muzici, a tek potom o Vagneru, Šopenu i eventualno Džon Lenonu, koji je čak i u Novom Sadu dobio svoju ulicu, a u Srbiji nema nijedne ulica bardova narodnog melosa kojih nema više među nama, poput Tome Zdravkovića, Dušana Kostića, Ace Trandafilovića, Radeta Jašarevića, braće Cicvarić, Miodraga Mije Krnjevca, Silvane Armenulić...!!??
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:05:30 pm »

*
INTERVJU


LJUBIŠA PAVKOVIĆ

Ivan: Mogli bismo da započnemo ovaj razgovor Vašim mišljenjem o harmonici i harmonikaškim zbivanjima u Srbiji?

Ljubiša: Mislim da je harmonika u ovom vremenu u kome živimo u jako velikoj krizi, pre svega pojavom ove elektronike i lažnog propagiranja pravih vrednosti na ovim prostorima, harmonika je pomalo bačena u drugi plan, međutim, harmonika će na ovim prostorima ostati kao nešto trajno i verujem da je ovakva situacija samo trenutna i da će ovaj period brzo proći. Ovde se bez harmonike ništa ne može, ne može se ispratiti kum ispred opštine, retko koje veselje prođe bez harmonike, a da ne govorimo o nekim ozbiljnijim svečanostima. Veliki naš hendikep je što nemamo odsek harmonike na ovim prostorima, jer svi naši ljudi koji odu negde u inostranstvo gde ima odseka harmonike postižu velike uspehe, bez obzira da li je to Moskva, Kijev, Bratislava... jer eto ima velikih ambicija da se i ovaj odsek koji je izdvojen u Kragujevcu bude ugušen i to je ono bez čega mi ne možemo da napredujemo!

Ivan: Kako vidite budućnost harmonike u Srbiji, s obzirom na sve ove okolnosti ?

Ljubiša: Mislim da će harmonika, i uopste ti svi tradicionalni instrumenti, bez obzira na tok usavršavanja tehnike i elektronike, nastaviti svoj pravi život jer prave vrednosti uvek izbiju na površinu! Ali ponavljam budućnost bilo kog instrumenta ne može postojati ni u jednoj zemlji koja nema muzičku akademiju. Mogu da dam primer Rusa koji su svoju izvornu muziku i ne samo izvornu doveli na zavidan nivo samo zato što to neguju, a mi naprotiv upropaštavamo i ono što je stvarno naše i uvodimo neke melose koji niti nam pripadaju niti će ikada imati bilo kakve veze sa nama.

Ivan: Prelazimo malo na Vas... dakle kako definisete Vašu tehniku, čistoću sviranja i uopšte Vaš stil?

Ljubiša: Pre svega ja sam samouk, dakle u to vreme kada sam ja počinjao nije postojala nikakva literatura i ja sam sam proučavao kako instrument tako i razne mogućnosti i stilove naše muzike, međutim, pored naše izvorne muzike u prvo vreme sam slušao na pločama, a kasnije i svirao raznorazne stilove Rumunije, Bugarske, sa Balkana u svakom slučaju. Ali iza svega toga stoji strahovit rad, i iz tolikog rada se po mom mišljenju iskristalisala ta neka moja tehnika, a iz raznovrsnosti programa mislim da se izdiglo neko moje mišljenje o svemu tome i stvorio neki moj stil. Moram da izdvojim samo da ja mnogo polažem na estetici i estetskom muziškom izrazu.

Ivan: Kako teče snimanje naših narodnih kompozicija, da li će biti nekih novih CD-a?

Ljubiša: Ja sam izdao jako malo, čak premalo, diskova i ploča. Međutim, kada bi se svi oni zapisi iz arhive Radio Beograda izdale u CD izdanjima to bi bio, ja mislim rekordan broj. Moj problem je što sam ja svoje lestvice postavio jako visoko i nisam želeo da snimam sve i svašta, možda je to loše možda i nije, ali sve moje ploče su u Radio Beogradu tako da, ako se jednog dana to izda to će biti moj životni vek. U planu je, verovali ili ne, prvi album u istoriji narodnog orkestra, to je takva sramota za jedan narod da ja stvarno nemam reči. CD će biti trostruki i imaće divnih stvari, tako da će na jesen verovatno izaći to izdanje. Tako da ćemo ovim  izdanjem videti da li je ovom narodu uopšte potreban narodni orkestar ili im je potrebna neka tzv. "naša" muzika.  

Ivan: Vi važite za muzičara koji svira našu pravu izvornu muziku. Kako komentarišete, današnju "estradu"?

Ljubiša: Pre svega tu bih izdvojio neobrazovanost publike, kao primaran razlog pojave "Turbo-Folka", jer zna se koja je muzika srpska i izvorna, a on je jedan duhovni zločin prema ovom narodu, takođe je forsiranje na raznim medijima izmanipulisana pojava tog pravca i on se "primio" na ovim prostorima. Trenutno se vodi velika borba da se zaštiti naša prava izvorna muzika, ali eto opet se vraćamo na obrazovanje, jer je ovde najveća akademija narodne muzike ― narodni orkestar koji još, ne baš jedini, ali jedan od retkih koji snima samo prave narodne melose.

Dragan: Pre pet godina odlukom Ministarstva Prosvete otvoren je odsek za estradnu muziku, za džez ... u muzičkoj školi "Dr Vojislav Vučković", ja sam pokrenuo tu ideju i uspeo da se izborim kao direktor da se i takav jedan odsek otvori u Srbiji. Pored mene inicijator je bio i Boki Milošević (klarinet), po meni napravljen je jako loš program koji i danas nažalost važi, ali pored toga problem je bio u izboru pedagoga, dakle da li će predavati istaknuti umetnici koje svi jako dobro znamo, koji se pojavljuju na raznim manifestacijama i medijima i kako njima obezbediti da budu priznati profesori, jer po zakonu mogu podučavati samo oni koji imaju završenu akademiju. I glavni problem je bio što ministarstvo nije imalo nikakav plan za takav odsek i htelo je pošto poto da otvori isti.

Ljubiša: Pamtim to vreme, pored Božidara (klarinet), Merima Njegomir (pevanje), Dragan Karamarković (gitara), Bora Dugić za flautu, odnosno za frulu, Dobrica Vasić - Vaske (violina), Miša Blam (kontrabas) itd. to su ti ljudi koji su trebali da predaju i ti instrumenti koji su trebali da budu zastupljeni....Kako to plan nikakav, profesori čas dolaze čas ne dolaze (imaju obaveze na "tezgama" jer ovde nisu dovoljno plaćeni), roditelji hoće da im deca sviraju samo narodnu muziku, a kakva je to škola?... Tu mora da se svira i jazz i valceri, polke, salonska muzika, pa i klasična muzika.

Dragan: Da roditelji hoće samo narodnu muziku, a plan je 60% klasične muzike, 40% estradnog programa, tri časa nedeljno dva na klasičnu muziku i jedan za estradni deo. I na prijemnom ispitu pored tog tehničkog dela pravili smo i anketu za koju muziku su više zainteresovani i kada smo napravili selekciju onih koji se uklapaju u plan i program, od šezdesetak izabrali smo desetak potencijalnih učenika.

Ljubiša: To je problem koji postoji samo u Srbiji, zato što svaki drugi čovek u selu svira harmoniku i nije ni čudo što onda ljudi pričaju da je to seljački instrument. A ustvari je problem što nemamo odsek za harmoniku i što ne možemo da pokažemo mladim ljudima šta sve na jednom savršenom hromatskom instrumentu može da se izvede. Jer ceo svet svira sve žanrove muzike na harmonici jedino mi kažemo da je harmonika seljački instrument.

Mislim da su svi ovi problemi rešivi, ali to je problem ne samo srpskog naroda već, problem koji ja mislim da sada može rešiti samo srpska vlada, pravedno raspoređenim porezima, politikom, dopuštanjem pravih vrednosti.

Elem, da se vratim na muzičku školu, ja sam taj odsek zamišljao tako da u prvo vreme profesori koji su diplomirali harmoniku predaju tako što će namestiti deci ruku, pokazati im note, uputiti u čari instrumenta, a onda pozvati nas slobodne umetnike i ljude iz naroda ili ljude "broj 1" iz sveta muzike da im pokažemo trilere, stilove, klišee, melizme, ukrase... I mislim da bi to bila dobitna kombinacija, a sve ovo ostalo je totalno neozbiljno.

Dragan: Jeste, to je ta priča koja je svima bila nejasna oko ovog estradnog odseka koji jedino postoji u ovoj školi i nastojaćemo da promenimo sve te stvari i da malo više razvijemo taj odsek, ako treba spremni smo da krenemo i od samog početka.

Ivan: Eto na neki način smo pojasnili jedan mali deo, oko harmonike kao "seljačkog" instrumenta i oko škole sa estradnim odsekom, i sada da Vas pitam pošto nam sve više treba pravih srpskih kola, da li pišete i da li ćete izdavati neke nove zbirke kola ili pesama za harmoniku?

Ljubiša: Pesme nikada nisam komponovao, verovatno zato što mi je instrumentalna muzika u duši, tako da sam imao sada jednu pauzu u toj sferi života, ali hoću, kako da ne, i dalje imam veliku želju za time i razmišljam na tu temu.

Ivan: Kao vrhunac Vaše karijere došlo je jedno, Vama jako drago priznanje u Moskvi, o čemu je reč?

Ljubiša: Ja sam inače Rusofil dakle naklonjen sam muzici ruskog naroda, i na poziv mog kolege Bojana Jovanovića ja sam otišao u Rusiju na taj festival, a to je inače jedan od najjacih festivala bajanista, svirao sam jednu makedonsku baladu i svirao sam stojeći, verovatno jedini na tom festivalu, i pretsednik tog festivala Fridrih Lips mi je dodelio jedno priznanje koje mi je došlo kao vrhunac karijere. To priznanje po njegovim rečima dobio sam za savršeno kontrolisanje instrumenta.

Harmonike.com: Ovim smo samo zagolicali široke i ozbiljne teme koje tište ovu našu sredinu, tako da će o njoj i u budućim razgovorima biti reči! Hvala na paznji.


Intervju sa Ljubišom Pavkovićem urađen je specijalno za sajt www.harmonike.com
21. juna 2001. godine.

Ovaj intervju je urađen u specificnoj formi, dakle urađen je kao kombinacija klasičnog intervjua i razgovora. U razgovoru učestvuju Ljubiša Pavković Pavke, mr Dragan Radosavljević (profesor harmonike i ex direktor MS "Dr V. Vucković", sada direktor prodaje u preduzeću OKberza) i Ivan Radosavljević ― ex urednik sajta Accordion.co.yu, sada Harmonike.com.

Zahvaljujemo Ljubiši na prijatnom društvu i na izdvojenom vremenu, za ovaj intervju.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 27, 2012, 11:21:51 am »

*

PAVKOVIĆ: NISAM PROTERAO ŠABANA

Posle 28 godina na mestu umetničkog rukovodioca Narodnog orkestra RTS-a, Ljubiša Pavković (63) više nije na čelu ansambla od nacionalnog značaja. Ovaj vrsni muzičar i virtuoz na harmonici pre nekoliko meseci otišao je u penziju.

"Ne znam šta bih sada radio — da sa harmonikom u naručju na čelu orkestra sa tradicijom dugom osam decenija, gledam lutriju i 'klikere'? Da slušam 'gazdaricu' kako priča 15 minuta, a onda da pratim dva 'levaka'? Hvala lepo, ali ne. Poslednjih godina mnogo puta me je bilo sramota iza koga stojim i sviram. Čekao sam da ispunim zakonske uslove za odlazak u penziju, da ne moram više da pratim kojekakve tipove i polugole žene koje sebe zovu pevačicama", rekao je Pavković.

Kako procenjujete stanje u današnjoj srpskoj narodnoj muzici?
 
"Više ne znam šta je ovo. Bilo bi manje strašno kada bih sve ovo što se dešava mogao da nazovem cirkusom, ali ovo je mnogo opasnije od toga. Ne bih da zvučim suviše crno, ali sve je izgubilo smisao. Od 1970. godine, kada sam primljen u Narodni orkestar, promenilo se bezbroj muzičkih urednika. Samo povremeno se znalo ko šta peva ili svira. U tim periodima pravih ljudi na pravim mestima, bilo je divno. Tada je bio pojam snimati za Radio Beograd, pevači su na to čekali po dve-tri godine. Ništa od ovoga što se danas dešava ne odgovora mom nervnom sklopu...", dodao je on.
 
Da li vam "para" uši muzika koja se može čuti na "Pinku"?
 
"Ne smeta meni 'Pink', koliko mi smeta što moja kuća RTS (smatram je svojom, jer sam u njoj proveo 40 godina, doživeo afirmaciju i dočekao penziju) ne čini ono što treba. Pre nekoliko godina, pokrenuta je emisija 'Jeka', koja je bila divna prilika da se prepoznaju i afirmišu mladi talenti. Govorio sam da nam treba pevački podmladak, da će i talentovani, mladi pevači početi da arlauču ako nešto ne preduzmemo. Ali, niko me nije slušao i kao da sve vreme neko namerno uništava našu narodnu muziku koja je deo naše tradicije".
 
Kakav je bio vaš uticaj na stvaranje emisije "Jedna pesma, jedna želja"?
 
"Svirao sam u oko 200 emisija. U prvo vreme, dosta sam uticao na podizanje kvaliteta. Ali, ta emisija je prestala da bude ono što treba. U poslednje vreme postalo mi je muka od nazovi pevača koje je neko dovodio sa splavova, kojekakvih žena koji su tu defilovali. Plahovite sam krvi i oštrog jezika, pa sam završio u kancelariji Aleksandra Tijanića. Na upravnom odboru sam pričao da su neke stvari nedopustive. Imao sam utisak da me je Tijanić čuo, razumeo i ispoštovao, pa su u emisijama povremeno počeli da se pojavljuju i mladi pevači... Znate šta, sve je otišlo predaleko u svemu, pa i u muzici koja je postala totalni karambol".
 

NISAM PROGNAO ŠABANA
Iako se priča da je Pavković svojevremeno "prognao" Šabana Šaulića iz Radio Beograda, on kaže da nije tako.
Pamtim da je Šaban prvih godina svoje karijere snimio jednu pesmu za Radio-Beograd. Nikada meni nije smetao Šaban. On je izuzetno muzikalan i kada on nešto otpeva u svom duhu, to je zaista pravo. Iako su vrsni pevači i Šaban Šaulić i Miroslav Ilić su zaobilazili Radio-Beograd. Neobavezno pevanje je mnogo lakše...", kaže on.


SVEMOĆNA GOSPOĐA
Hoćete li uskoro završiti trostruki kompakt-disk koji ste najavljivali?
Imam materijala za pet CD-a. Bio bi to praznik za uši sa instrumentalnom muzikom od 1981. do 2009. godine. Mnogo toga treba sačuvati od zaborava i ostaviti trag u vremenu. To je muziciranje narodne muzike na klasičan način. Ali, za to mi treba dozvola svemoćne gospođe u RTS-u, a ja od nje sigurno nikada ništa neću tražiti.


V. Tasić | 24.09.2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 27, 2016, 11:00:03 pm »

*

NIŠTA NEMA BEZ DUŠE BALKANSKE

Ljubiša Pavković, dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTS i jedan od najboljih svetskih harmonikaša. Ceo život posvetio je izučavanju balkanskog folklora

U Ljubišinoj harmonici objedinjeni su topli, ljudski glas, setna violina, virtuozna frula, moćne orgulje i osećajna slovenska duša.

Ako je čuveni kompozitor Radoslav Grajić, ovom rečenicom, digao "graju" oko legendarnog harmonikaša Ljubiše Pavkovića, nema razloga ni mi da spuštamo ton. Jer ceo svoj umetnički život popularni Pavke posvetio je izučavanju balkanskog folklora, otkrivajući njegove tajne, negujući njegove autentične vrednosti i lepote. Najkraće ― široka duša balkanska.

Bio je dvadeset osam godina na mestu umetničkog rukovodioca Narodnog orkestra RTS. Sada je u penziji, ali njegovi prsti ne miruju. I dalje nekoliko sati prebiraju po harmonikaškim dirkama. On ne bi mnogo o penzionisanju. Na naše insistiranje, ipak, malo podiže tonalitet:

Ne znam šta bih sada radio da sa harmonikom u naručju na čelu orkestra, sa tradicijom dugom osam decenija, gledam izvlačenje lutrije i nekih loptica. Da slušam „gazdaricu“ kako priča petnaest minuta, a onda na harmonici da ispratim dva anonimusa. Hvala lepo, ali ne.

Pojačavajući, pomalo, ton nastavlja da ga je pred penzionisanje mnogo puta bilo sramota iza koga stoji i svira:

Jedva sam čekao da ispunim zakonske uslove za odlazak u penziju, da ne moram više da pratim kojekakve tipove i polugole žene koje sebe zovu pevačicama.

Ni posle mirnijih penzionerskih dana nije promenio mišljenje o našoj estradi:

Više ne znam šta je ovo. Bilo bi manje strašno kada bih sve ovo što se dešava mogao da nazovem cirkusom. Ali ovo je mnogo opasnije od toga. Turbo-folk je jedan duhovni zločin prema ovom narodu. Narodu je dosta kiča, željan je poštenih mladih ljudi, malo urbanizovanijih i civilizovanijih.

Tu stavljamo tačku na ovu vrstu muzike i vraćamo se karijeri Ljubiše Pavkovića, jer je on „prva violina“, pardon, prvi harmonikaš u našoj priči.

Rođen je u Beogradu, pre 66 godina, od oca Bogdana, poreklom Ličanina, i majke Mire, Makedonke. Verovatno su mu i ti izmešani geni pomogli da sa jednom lakoćom svira melos čitavog Balkana, ali i evergrin, klasičnu muziku... Nije snimio mnogo ploča, mada su one aktuelne i dan-danas, ali je rekorder po broju trajnih snimaka u Radio Beogradu. Ima ih nekoliko hiljada.

Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, ali sa ponosom izdvaja onu iz 2000. godine. Tada je na takmičenju harmonikaša u Moskvi dobio specijalnu nagradu za izuzetno muziciranje ― "Srebrni disk", koji mu je uručio šef Katedre Ruske muzičke akademije Fridrih Lips. To praktično znači da je proglašen za najboljeg harmonikaša sveta.

A sada malo više detalja o počecima našeg vrhunskog umetnika.

U Narodni orkestar primljen sam još 1970. godine. Tada je to bio hram, san svakog mladog čoveka, plafon i vrhunsko dostignuće. To je bila škola narodne muzike na ovim prostorima. Posle pogibije velikog violiniste Radeta Jašarevića jedno vreme orkestar je vodio Boki Milošević, a posle sam ja nastavio.

Takođe se priseća da je njegov prvi trajni snimak u radiju bio "Ljubišino kolo".

Da, iz filma "Uvenuće narcis beli". Prvo sam sebi obezbedio, odnosno namenio jedno kolo, pa onda familiji, pa deci jednog brata, pa drugog brata, onda su i moja deca došla na svet i na kraju su svi dobili "svoje ime i prezime" u mojim kolima. Dakle, imamo: "Peđino kolo", "Marijino", "Mirjanino", "Milanovo", "Vladino", "Boćino"...

Ne zaboravlja ni ono kolo koje je namenio supruzi Zorici, ali nije joj bilo suđeno.

Neko je rekao "ovo ti je mnogo medeno kolo", i to je trajno ostalo "Medeno kolo", a nikad "Zoričino". U međuvremenu, ono je postalo broj jedan u Srbiji, i tako već 20 godina. I ono mi je najomiljenije.

Mnoge njegove kolege, pripremajući se za ovaj razgovor, su nam rekle da Pavković ima apsolutni sluh:

To je ogromna prednost, ako se poveže sa muzikalnošću i velikim radom. To mi je dalo mogućnost da budem vrhunski, kako kažu, i na svom instrumentu, i da slušam orkestar "iz svih uglova".

Pitali smo ga i koliko mu je škola pomogla u napredovanju:

Ja sam samouk, jer, posle niže i srednje muzičke, nisam hteo da upišem teoretski odsek na Akademiji, a harmonike nije bilo. A ona je svetski instrument. Nekad kažem da može da bude i svetski, i koncertni, ali i "opštinski" instrument, kada pratite kuma. Ona je čitav orkestar ― u desnoj ruci je onaj koji svira, a u levoj ― nekoliko ljudi koji ga prate. Na ovim prostorima ona sa dugmićima smatra se za "seljačku", dok je ova moja, klavirska, "kao" malo kulturnija. Iste te "dugmiće" sviraju i Nemci, Francuzi, Rusi i Argentinci, ali kod njih to nije seljački samo zato što imaju odsek za to.

Kod nas, naravno, na Muzičkoj akademiji ne postoji odsek za narodnu harmoniku, a kada bi ga bilo, naš sagovornik ima jednu zanimljivu ideju:

Postoji pesma, jedna od mojih najdražih, "Magla padnala", koja je izuzetno zahtevna i vrlo mali broj pevača se usuđuje da je interpretira. Inače, po mom mišljenju, to je najbolje pevala Danica Obrenić. Dakle, da postoji odsek na Akademiji za narodnu muziku, ta pesma bi bila završni ispit. I ko ne zna da otpeva "Magla padnala", neka padne.

Pošto je Srbija zemlja harmonike, želja mu je da ona bude dostojanstveno predstavljena na "Kolarcu". I, kako stvari teku, ta želja će mu biti ispunjena. Koliko već na proleće, tamo će imati jedan solistički koncert u pratnji orkestra. Pripremajući se za taj veliki događaj, trenutno sprema novi solistički CD na kojem će svirati bez orkestra:

Na tom ce-deu sviraću sve što mi padne na pamet. Da se čuje harmonika, bez ikakvih pomagala, i onda će se videti gde sam, šta sam i ko sam.


OČEVA "KRITIKA"
Uvek kad se porodično okupimo, a ja držim harmoniku, moj otac Bogdan mi kaže: "Ajmo, Ljubo, onu našu". I onda deda počne "Oj oraje, oraje", i kao uvek to se oduži. Ja malo da ga skratim, često promenim registar na harmonici, što mog oca zbuni. Kad on čuje, samo rukom mane i kaže mi: "Ne prati se, Ljubo, ta pesma tako".

ARMUNIKAŠI I HARMONIKAŠI
Pavković u šali, a u svakoj šali ima i pomalo zbilje, kaže da postoji podela među njegovim "kolegama".
Postoje armunikaši, harmonikaši i muzičari na harmonici. Za mene kažu da pripadam ovoj trećoj grupi i hvala im na tome.


Ivan Lovrić | 28.12.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: