Ljubiša Pavković (1947)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubiša Pavković (1947)  (Pročitano 5443 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:04:23 pm »

*




LJUBIŠA PAVKOVIĆ
Umetnički rukovodilac
Velikog narodnog orkestra RTS

Harmonika (solista)


Ljubiša Pavković, rodjen je 1947. godine. Počeo je da svira sa pet godina. Velika ljubav prema harmonici i neverovatan dar odmah su počeli da se ispoljavaju. Od ranog detinjstva prepuštao se muzici i muzičkom stvaralaštvu tragajući za svojim ličnim stilom.

Godine 1970. Ljubiša Pavković postao je član Narodnog orkestra RTS, a od 1981. godine je umetnički rukovodilac najznačajnijeg orkestra narodne muzike, kome je podario poseban autentičan ton i interpretativnu efektonst i koji je pod njegovim "budnim okom" izrastao u naš najreprezentativniji orkestar narodne i starogradske muzike.

Reč je o umetniku neprocenjljive muzikalnosti — poseduje apsolutni sluh, izvanrednu tehniku i prefinjeni senzibilitet muziciranja, što je razlog da njegov muzički domet stavljamo na sam vrh piramide umetnosti — bez premca i pogovora.

Ljubiša Pavković je mnogo izučavao balkanski folklor, poseduje ogromno znanje i iskustvo, a kao vrhunski interpretator narodne muzike jedan je od najznačajnijih muzičkih umetnika sprpskog etno prostora.

Na čelu Narodnog orkestra snimio je veliki broj pesama i igara, koje se čuvaju u Fonoteci Radio Beograda kao nacionalno blago.

Kao mladi solista na harmonici na Međunarodnom festivalu u Dižonu, 1966. godine, u konkurenciji učesnika iz 25 zemalja, osvaja prvo mesto. Zatim sledi smotra poznatih solista na Međunarodnom festivalu podunavskih zemalja, pa festival u Amsterdamu, gde je nastupio kao predstavnik Radio Beograda.

Snimio je veliki broj diskografskih izdanja (LP, CD, DVD) ne samo muzike Balkana nego i kompozicija poznatih svetskih autora, gde kao gosti učestvuju eminentni i poznati umetnici iz Džez i zabavne muzike.

U 2007. godini dobitnik je prestižne nagrade Kulturno prosvetne zajednice grada Beograda  "Zlatni beočuk".

Najveće priznanje dodeljeno 1999. godine, kao kruna dugogodišnje karijere Ljubiše Pavkovića jeste "SREBRNI DISK" za izvedenu muziku sa Balkana na Međunarodnom festivalu bajana (harmonika) u Moskvi, koju ju mu je uručio Fridrih Lips, šef katedre Moskovske muzičke akademije, jedan od najvećih muzičkih autoriteta u svetu.

Nosilac je Estradne nagrade Srbije, Statusa istaknutog umetnika, godišnje nagrade Radio-Beograda 1991, kao i mnogih drugih nagrada na festivalima i smotrama.


Autor teksta nepoznat


Ljubiša Pavković — Vrbas voda nosila jablana

Radoslav Graić:
"...U Ljubišinoj harmonici objedinjeni topli, ljudski glas, setna violina, virtuozna frula, moćne orgulje i osećajna slovenska duša..."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:04:45 pm »

*

LJUBIŠA PAVKOVIĆ - PAVKE

Jedan od najboljih jugoslovenskih harmonikasa-klavirkasa nesumnjivo je Ljubisa Pavkovic cije kompozicije mladi harmonikasi najradije stavljaju na svoj repertoarm poput "Medenog" i "Milanovog" kola. Po tome sto se on cesto pojavljuje na TV i Radio-talasima moze se reci da je medju vodecim harmonikasima u Srbiji.

Zacudo u diskoprodukciji ga nema previse, bar ne onoliko koliko po svojoj interpretaciji to zasluzuje; njegove interpretacije su: ciste, a pre svega kulturne, tehnicki doterane i graciozne. Kao malo koji srpski harmonikas Ljubisa Pavkovic svira "rumunjeze" i makedonska ora pa ga mladi harmonikasi-klavirkasi najvise po tome i vole, ali i prate.

Ljubisa kao izuzetan poznavalac narodnog melosa ima cast da bude rukovodilac Velikog narodnog orkestra Radio-Beograda, sto je veliko priznanje kako njegovom izvodjenju tako i samom njemu.
Harmonike
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:05:06 pm »

*
LJUBIŠA PAVKOVIĆ


KAO MLAĐANI HARMONIKAŠ ZAPOČEO BORBU ZA OČUVANJE PRAVOG NARODNOG ZVUKA

Kao 19-godisnjak, mladjani harmonikas Ljubisa Pavkovic postao je u francuskom gradu Dizon nezvanicni — amaterski prvak Evrope u harmonici. Pobedio je 1966. godine na Medjunarodnom takmicenju harmonikasa amatera i pored konkurenata iz 25 zemalja. Inace, Ljubisa je redak harmonikas sa beogradskog asfalta koji je potukao i nadmasio sve ruralne konkurente i postao prvi saradnik magistra klarineta Bokija Milosevica u njegovom Narodnom orkestru Radio televizije Beograd.

Radio je za mnoge izvodjace aranzmane, a kasnije je postao sef Narodnog orekstra Radio Beograda. Kao strog pedagog, nije dopustao da u Radio Beograd arhivske snimke snimaju sund-pevaci pa je medju prvima najurio Sabana Saulica, iako su ga sedamdesetih vec proglasili "kraljem novokomponovanih narodnjaka". To kod Pavketa nije moglo da prodje, jer je on snimao trajne snimke za arhiv Radio Beograda sa Cunetom, Tozovcem, Lepom, Acom Trandafilovicem, Vasilijom, Gocom Lazarevic, Dragoljubom Lazarevicem, Stanisom Stosicem... Ovih dana nam je ponudio jedinstveni podatak za Ginisa: Narodni orkestra Radio Beograda, pod njegovom upravom, ceka da se cak 380 minuta izvorne i narodne muzike iz Srbije snimi na vise CD-a, sto ce biti pravi raritet i poslastica za prave diskofile.

Pavke je malo snimio svojih albuma, a najvrednije mu je ostvarenje dupli CD "Zivot isprican harmonikom", koji je skup njegovih najuspesnijih instrumentala i kola na harmonici. A on je sa uspehom svirao nas izvorni melos, srpsku sumadijsku muziku, balkanske ritmove, melodije iz Bugarske, Rumunije, vlaske kompozicije, ali, isto tako i evergrin muziku sa velikim Dzez orkestrom i Revijskim orkestrom Radio televizije Beograd (danas RTS-a). Njegovi najuspesniji instrumentali sjajno odsvirani na harmonici su numere "Zoricino kolo", "Medeno kolo", "Milanovo kolo", "Virtuozna harmonika"...

Jedini je nas as harmonike koji nije pobedio ni na jednom zvanicnom takmicenju, ali je bio predsednik zirija, i puno je njegovih ucenika koji su postali laureati eminetnih festivala nasih najboljih harmonikasa u Soko Banji i Vrnjackoj Banji. Njegova skola harmonika i danas radi, jer je Pavke neumorni pregalac i covek koji se svim srcem bori za ocuvanje pravog zvuka narodne muzike Srbije, koju je potisnula islamizacija folka. Pavke, kroz smesak kaže da se nada da ce se konacno u predmetu muzickog vaspitanja u osnovnim skolama prvo poceti sa predavanjem nasoj etno i izvornoj narodnoj muzici, a tek potom o Vagneru, Sopenu i eventualno Dzon Lenonu, koji je cak i u Novom Sadu dobio svoju ulicu, a u Srbiji nema nijedne ulica bardova narodnog melosa kojih nema vise medju nama, poput Tome Zdravkovica, Dusana Kostica, Ace Trabdafilovica, Radeta Jasarevica, brace Cicvaric, Miodraga Mije Krnjevca, Silvane Armenulic...!!??
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:05:30 pm »

*
INTERVJU


LJUBIŠA PAVKOVIĆ

Ivan: Mogli bismo da zapocnemo ovaj razgovor Vasim misljenjem o harmonici i harmonikaskim zbivanjima u Srbiji?

Ljubiša: Mislim da je harmonika u ovom vremenu u kome zivimo u jako velikoj krizi, pre svega pojavom ove elektronike i laznog propagiranja pravih vrednosti na ovim prostorima, harmonika je pomalo bacena u drugi plan, medjutim, harmonika ce na ovim prostorima ostati kao nesto trajno i verujem da je ovakva situacija samo trenutna i da ce ovaj period brzo proci. Ovde se bez harmonike nista ne moze, ne moze se ispratiti kum ispred opstine, retko koje veselje prodje bez harmonike, a da ne govorimo o nekim ozbiljnijim svecanostima. Veliki nas hendikep je sto nemamo odsek harmonike na ovim prostorima, jer svi nasi ljudi koji odu negde u inostranstvo gde ima odseka harmonike postizu velike uspehe, bez obzira dali je to Moskva, Kijev, Bratislava... jer eto ima velikih ambicija da se i ovaj odsek koji je izdvojen u Kragujevcu bude ugusen i to je ono bez cega mi ne mozemo da napredujemo!

Ivan: Kako vidite buducnost harmonike u Srbiji, s obzirom na sve ove okolnosti ?

Ljubiša: Mislim da ce harmonika, i uopste ti svi tradicionalni instrumenti, bez obzira na tok usavrsavanja tehnike i elektronike, nastaviti svoj pravi zivot jer prave vrednosti uvek izbiju na povrsinu! Ali ponavljam buducnost bilo kog instrumenta ne moze postojati ni u jednoj zemlji koja nema muzicku akademiju. Mogu da dam primer Rusa koji su svoju izvornu muziku i ne samo izvornu doveli na zavidan nivo samo zato sto to neguju, a mi naprotiv upropastavamo i ono sto je stvarno nase i uvodimo neke melose koji niti nam pripadaju niti ce ikada imati bilo kakve veze sa nama.

Ivan: Prelazimo malo na Vas... dakle kako definisete Vasu tehniku, cistocu sviranja i uopste Vas stil?

Ljubiša: Pre svega ja sam samouk, dakle u to vreme kada sam ja pocinjao nije postojala nikakva literatura i ja sam sam proucavao kako instrument tako i razne mogucnosti i stilove nase muzike, medjutim, pored nase izvorne muzike u prvo vreme sam slusao na plocama, a kasnije i svirao raznorazne stilove Rumunije, Bugarske, sa Balkana u svakom slucaju. Ali iza svega toga stoji strahovit rad, i iz tolikog rada se po mom misljenju iskristalisala ta neka moja tehnika, a iz raznovrsnosti programa mislim da se izdiglo neko moje misljenje o svemu tome i stvorio neki moj stil. Moram da izdvojim samo da ja mnogo polazem na estetici i estetskom muzickom izrazu.

Ivan: Kako tece snimanje nasih narodnih kompozicija, da li ce biti nekih novih CD-a?

Ljubiša: Ja sam izdao jako malo, cak premalo, diskova i ploca. Medjutim, kada bi se svi oni zapisi iz arhive Radio Beograda izdale u CD izdanjima to bi bio, ja mislim rekordan broj. Moj problem je sto sam ja svoje lestvice postavio jako visoko i nisam zeleo da snimam sve i svasta, mozda je to lose mozda i nije, ali sve moje poloce su u Radio Beogradu tako da, ako se jednog dana to izda to ce biti moj zivotni vek. U planu je, verovali ili ne, prvi album u istoriji narodnog orkestra, to je takva sramota za jedan narod da ja stvarno nemam reci. CD ce bii trostruki i imace divnih stvari, tako da ce na jesen verovatno izaci to izdanje. Tako da cemo ovim  izdanjem videti da li je ovom narodu uopste potreban narodni orkestar ili im je potrebna neka tzv. "nasa" muzika.  

Ivan: Vi vazite za muzicara koji svira nasu pravu izvornu muziku kako komentarisete, danasnju "estradu"?

Ljubiša: Pre svega tu bih izdvojio neobrazovanost publike, kao primaran razlog pojave "Turbo-Folka", jer zna se koja je muzika srpska i izvorna, a on je jedan duhovni zlocin prema ovom narodu, takodje je forsiranje na raznim medijima izmanipulisana pojava tog pravca i on se "primio" na ovim prostorima. Trenutno se vodi velika borba da se zastiti nasa prava izvorna muzika, ali eto opet se vracamo na obrazovanje, jer je ovde najveca akademija narodne muzike - narodni orkestar koji jos, ne bas jedini, ali jedan od retkih koji snima samo prave narodne melose.

Dragan: Pre pet godina odlukom Ministarstva Prosvete otvoren je odsek za estradnu muziku, za dzez ... u muzickoj skoli "Dr Vojislav Vuckovic", ja sam pokrenuo tu ideju i uspeo da se izborim kao direktor da se i takav jedan odsek otvori u Srbiji. Pored mene inicijator je bio i Boki Milosevic (klarinet), po meni napravljen je jako los program koji i danas nazalost vazi, ali pored toga problem je bio u izboru pedagoga, dakle da li ce predavati istaknuti umetnici koje svi jako dobro znamo, koji se pojavljuju na raznim manifestacijama i medijima i kako njima obezbediti da budu priznati profesori, jer po zakonu mogu poducavati samo oni koji imaju zavrsenu akademiju. I glavni problem je bio sto ministarstvo nije imalo nikakav plan za takav odsek i htelo je posto poto da otvori isti.

Ljubiša: Pamtim to vreme, pored Bozidara (klarinet), Merima Njegomir (pevanje), Dragan Karamarkovic (gitara), Bora Dugic za flautu, odnosno za frulu, Dobrica Vasic - Vaske (violina), Misa Blam (kontrabas) itd. to su ti ljudi koji su trebali da predaju i ti instrumenti koji su trebali da budu zastupljeni....Kako to plan nikakav, profesori cas dolaze cas ne dolaze (imaju obaveze na "tezgama" jer ovde nisu dovoljno placeni), roditelji hoce da im deca sviraju samo narodnu muziku, a kakva je to skola?... Tu mora da se svira i jazz i valceri, polke, salonska muzika, pa i klasicna muzika.

Dragan: Da roditelji hoce samo narodnu muziku, a plan je 60% klasicne muzike, 40% estradnog programa, tri casa nedeljno dva na klasicnu muziku i jedan za estradni deo. I na prijemnom ispitu pored tog tehnickog dela pravili smo i anketu za koju muziku su vise zainteresovani i kada smo napravili selekciju onih koji se uklapaju u plan i program, od sezdesetak izabrali smo desetak potencijalnih ucenika.

Ljubiša: To je problem koji postoji samo u Srbiji, zato sto svaki drugi covek u selu svira harmoniku i nije ni cudo sto onda ljudi pricaju da je to seljacki instrument. A ustvari je problem sto nemamo odsek za harmoniku i sto ne mozemo da pokazemo mladim ljudima sta sve na jednom savrsenom hromatskom instrumentu moze da se izvede. Jer ceo svet svira sve zanrove muzike na harmonici jedino mi kazemo da je harmonika seljacki instrument.

Mislim da su svi ovi problemi resivi, ali to je problem ne samo srpskog naroda vec, problem koji ja mislim da sada moze resiti samo srpska vlada, pravedno rasporedjenim porezima, politikom, dopustanjem pravih vrednosti.

Elem, da se vratim na muzicku skolu, ja sam taj odsek zamisljao tako da u prvo vreme profesori koji su diplomirali harmoniku predaju tako sto ce namestiti deci ruku, pokazati im note, uputiti u cari instrumenta, a onda pozvati nas slobodne umetnike i ljude iz naroda ili ljude "broj 1" iz sveta muzike da im pokazemo trilere, stilove, klisee, melizme, ukrase... I mislim da bi to bila dobitna kombinacija, a sve ovo ostalo je totalno neozbiljno.

Dragan: Jeste, to je ta prica koja je svima bila nejasna oko ovog estradnog odseka koji jedino postoji u ovoj skoli i nastojacemo da promenimo sve te stvari i da malo vise razvijemo taj odsek, ako treba spremni smo da krenemo i od samog pocetka.

Ivan: Eto na neki nacin smo pojasnili jedan mali deo, oko harmonike kao "seljackog" instrumenta i oko skole sa estradnim odsekom, i sada da Vas pitam posto nam sve vise treba pravih srpskih kola, da li pisete i da li cete izdavati neke nove zbirke kola ili pesama za harmoniku?

Ljubiša: Pesme nikada nisam komponovao, verovatno zato sto mi je instrumentalna muzika u dusi, tako da sam imao sada jednu pauzu u toj sferi zivota, ali hocu, kako da ne, i dalje imam veliku zelju za time i razmisljam na tu temu.

Ivan: Kao vrhunac Vase karijere doslo je jedno, Vama jako drago priznanje u Moskvi, o cemu je rec?

Ljubiša: Ja sam inace Rusofil dakle naklonjen sam muzici ruskog naroda, i na poziv mog kolege Bojana Jovanovica ja sam otisao u Rusiju na taj festival, a to je inace jedan od najjacih festivala bajanista, svirao sam jednu makedonsku baladu i svirao sam stojeci, verovatno jedini na tom festivalu, i pretsednik tog festivala Fridrih Lips mi je dodelio jedno priznanje koje mi je doslo kao vrhunac karijere. To priznanje po njegovim recima dobio sam za savrseno kontrolisanje instrumenta.

Harmonike.com: Ovim smo samo zagolicali siroke i ozbiljne teme koje tiste ovu nasu sredinu, tako da ce o njoj i u buducim razgovorima biti reci! Hvala na paznji.


Intervju sa Ljubišom Pavkovićem urađen je specijalno za sajt www.harmonike.com
21. juna 2001. godine.

Ovaj intervju je uradjen u specificnoj formi, dakle uradjen je kao kombinacija klasičnog intervjua i razgovora. U razgovoru učestvuju Ljubiša Pavković Pavke, mr Dragan Radosavljević (profesor harmonike i ex direktor MS "Dr V. Vucković", sada direktor prodaje u preduzeću OKberza) i Ivan Radosavljević - ex urednik sajta Accordion.co.yu, sada Harmonike.com.

Zahvaljujemo Ljubiši na prijatnom društvu i na izdvojenom vremenu, za ovaj intervju.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 27, 2012, 11:21:51 am »

*

PAVKOVIĆ: NISAM PROTERAO ŠABANA

Posle 28 godina na mestu umetničkog rukovodioca Narodnog orkestra RTS-a, Ljubiša Pavković (63) više nije na čelu ansambla od nacionalnog značaja. Ovaj vrsni muzičar i virtuoz na harmonici pre nekoliko meseci otišao je u penziju.

"Ne znam šta bih sada radio — da sa harmonikom u naručju na čelu orkestra sa tradicijom dugom osam decenija, gledam lutriju i 'klikere'? Da slušam 'gazdaricu' kako priča 15 minuta, a onda da pratim dva 'levaka'? Hvala lepo, ali ne. Poslednjih godina mnogo puta me je bilo sramota iza koga stojim i sviram. Čekao sam da ispunim zakonske uslove za odlazak u penziju, da ne moram više da pratim kojekakve tipove i polugole žene koje sebe zovu pevačicama", rekao je Pavković.

Kako procenjujete stanje u današnjoj srpskoj narodnoj muzici?
 
"Više ne znam šta je ovo. Bilo bi manje strašno kada bih sve ovo što se dešava mogao da nazovem cirkusom, ali ovo je mnogo opasnije od toga. Ne bih da zvučim suviše crno, ali sve je izgubilo smisao. Od 1970. godine, kada sam primljen u Narodni orkestar, promenilo se bezbroj muzičkih urednika. Samo povremeno se znalo ko šta peva ili svira. U tim periodima pravih ljudi na pravim mestima, bilo je divno. Tada je bio pojam snimati za Radio Beograd, pevači su na to čekali po dve-tri godine. Ništa od ovoga što se danas dešava ne odgovora mom nervnom sklopu...", dodao je on.
 
Da li vam "para" uši muzika koja se može čuti na "Pinku"?
 
"Ne smeta meni 'Pink', koliko mi smeta što moja kuća RTS (smatram je svojom, jer sam u njoj proveo 40 godina, doživeo afirmaciju i dočekao penziju) ne čini ono što treba. Pre nekoliko godina, pokrenuta je emisija 'Jeka', koja je bila divna prilika da se prepoznaju i afirmišu mladi talenti. Govorio sam da nam treba pevački podmladak, da će i talentovani, mladi pevači početi da arlauču ako nešto ne preduzmemo. Ali, niko me nije slušao i kao da sve vreme neko namerno uništava našu narodnu muziku koja je deo naše tradicije".
 
Kakav je bio vaš uticaj na stvaranje emisije "Jedna pesma, jedna želja"?
 
"Svirao sam u oko 200 emisija. U prvo vreme, dosta sam uticao na podizanje kvaliteta. Ali, ta emisija je prestala da bude ono što treba. U poslednje vreme postalo mi je muka od nazovi pevača koje je neko dovodio sa splavova, kojekakvih žena koji su tu defilovali. Plahovite sam krvi i oštrog jezika, pa sam završio u kancelariji Aleksandra Tijanića. Na upravnom odboru sam pričao da su neke stvari nedopustive. Imao sam utisak da me je Tijanić čuo, razumeo i ispoštovao, pa su u emisijama povremeno počeli da se pojavljuju i mladi pevači... Znate šta, sve je otišlo predaleko u svemu, pa i u muzici koja je postala totalni karambol".
 

NISAM PROGNAO ŠABANA

Iako se priča da je Pavković svojevremeno "prognao" Šabana Šaulića iz Radio Beograda, on kaže da nije tako.
 
Pamtim da je Šaban prvih godina svoje karijere snimio jednu pesmu za Radio- Beograd. Nikada meni nije smetao Šaban. On je izuzetno muzikalan i kada on nešto otpeva u svom duhu, to je zaista pravo. Iako su vrsni pevači i Šaban Šaulić i Miroslav Ilić su zaobilazili Radio-Beograd. Neobavezno pevanje je mnogo lakše...", kaže on.

SVEMOĆNA GOSPOĐA

Hoćete li uskoro završiti trostruki kompakt-disk koji ste najavljivali?

Imam materijala za pet CD-a. Bio bi to praznik za uši sa instrumentalnom muzikom od 1981. do 2009. godine. Mnogo toga treba sačuvati od zaborava i ostaviti trag u vremenu. To je muziciranje narodne muzike na klasičan način. Ali, za to mi treba dozvola svemoćne gospođe u RTS-u, a ja od nje sigurno nikada ništa neću tražiti.


V. Tasić | 24.09.2010. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: