Ratko i Radiša Teofilović (1966)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ratko i Radiša Teofilović (1966)  (Pročitano 13913 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 02:00:45 pm »

*


RATKO I RADIŠA TEOFILOVIĆ




Naša dužnost je da u Srbiji, našem izvoru i izboru,
budemo posrednici između prošlog i sadašnjeg vremena,
kroz pra zvuk koji svi nosimo negde duboko u sebi.

Teofilovići




"Braća Teofilovići su rodom iz Čačka, grada u čijoj okolini se čuvaju stare tradicije narodnog melosa. Blizanci Ratko i Radiša su izuzetni izvođači srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaestogodišnjeg rada pošlo im je za rukom da razreše "misterij drugog glasa", i time su našli davno izgubljenu harmoniju u tradicionalnom pevanju. Njihova muzika oživljava dvovekovno muzičko nasleđe i odražava duh cele balkanske regije. Od 1998. godine Ratko i Radiša imaju neprekidan uspeh... Svuda su očarali publiku, i uvereni smo da njihovo prisustvo ima istaknuti značaj za kulturno približavanje naših zemalja."


Blizanci Teofilovići, Ratko i Radiša, jedinstveni su izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaest godina priprema — pre nego što su se odlučili da prekinu tišinu i stupe na svetsku etnomuzičku scenu — uspeli su, između ostalog, da reše "misteriju drugog glasa" i pronađu dugo izgubljene harmonije tradicionalnog pevanja. Njihov debi album "Čuvari sna", objavljen 1998, prvi je u nizu od četiri CD-a koji čine inicijalni ciklus.

Teofilovići su prve snimke za Radio Beograd načinili 1994 — do danas su snimili preko četrdeset pesama, od koji se petnaest našlo na albumu "Čuvari sna". Nastupali su na mnogim festivalima i muzičkim smotrama u zemlji, a maja 1997. predstavljali su Jugoslaviju na etno-festivalu u Trondhajmu, Norveška, u organizaciji evropske RTV asocijacije CIROM. Jula 1998. učestvovali su na etno-festivalu u Sloveniji, a avgusta 1999. bili su gosti etno-kampa u Skoplju, Makedonija. Učešće na koncertu Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića oktobra 1999. propraćeno je ovacijama publike — zajednička verzija standarda "Kaleš bre Anđo", izvedena tom prilikom, spada u onu najređu vrstu pozitivnih koncertnih ekscesa, koji se kasnije dugo pamte i prepričavaju. Njihovi koncerti u beogradskom Domu omladine 4. i 5. novembra 1999. pretvorili su se u istinski trijumf i jedan od događaja sezone. Početkom decembra sa izuzetnim uspehom učestvovali su na Džez festivalu u Kanjiži. Krajem jula 2000. imali su seriju nastupa na međunarodnom festivalu "Wasshoi 2000" u Osaki, Japan, gde su učestvovali kao zvanični predstavnici Jugoslavije. Kao gosti na njihovim naspupima pojavljuju se vanserijski izvođači na tradicionalnim instrumentima Žorž Grujić (gajde, rog, duduk, kaval) i Dušan Đukić (tapan, udaraljke).

Muzika Teofilovića sažima više od dva veka tradicionalnog muzičkog nasleđa i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radiša i Ratko izvode bile su skrivene duboko u kolektivnom pamćenju naroda, mnoge druge pesme sasvim zaboravljene, ili sačuvane samo u fragmentima. Teofilovići su tragali za njima, pronalazili ih i vraćali u život, darujući im ponovo izvorna značenja i emocije, ali obogaćene visoko individualizovanim umetničkim pristupom i savremenim uticajima. Aranžmani i interpretacije odišu dubokim poštovanjem ne samo prema prošlosti, već i sadašnjosti i, naravno, budućnosti i nikoga, zaista nikoga, ne ostavljaju ravnodušnim.

Ako želite i umete, vi takođe možete postati deo njihove magije. Onda ćete moći da podelite tajnu i sa drugima: da negde u drevnim i mističnim balkanskim prostranstvima dva čoveka pevaju kao jedan, čuvajući od zaborava zajednički, neprocenjivi san.
 




Fotografije i tekst: http://www.teofilovici.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 02:01:10 pm »

**

DISKOGRAFIJARatko i Radiša Teofilović


CD Čuvari sna

01. Koj u Zdravlje pije ladno vino — zdravica /okolina Topole  
02. Oj, goro — rodoljubiva pesma /centralna Srbija  
03. Duni mi, duni, lađane — svadbena pesma /Gnjilane, Kosovo  
04. Gusta mi magla padnala — svadbena pesma /Strpce, Kosovo  
05. Marijo, bela kumrijo — pecalbarska pesma /Brod,Gora, Sar planina, Kosovo  
06. Neven vene — ljubavna pesma /Orahovac, Kosovo  
07. Oj javore, javore — ljubavna pesma /Centralana Srbija  
08. Koj će ti kupi al karice — ljubavna pesma, pokloni /Pec, Kosovo  
09. Jeleno Solun devojko — praznicna pesma /Gornje Nerodimlje, Kosovo  
10. Varaj Leno, Magdaleno — ljubavna pesma /Leskovac  
11. Tri devojke zbor zborile, stoj Drino — ljubavna pesma /Zapadna Srbija  
12. Preleteše ptice lastavice — ljubavna pesma /okolina Peci, Kosovo  
13. Atidžice belo, crveno — svadbena pesma od prosevine do svadbe /Brod, Gora, Sar planina, Kosovo  
14. Sanko si Bonka zalibi — tragicna ljubavna pesma /okolina Negotina  
15. Oj, Moravo, mutna vodo — rodoljubiva pesma /Zapadna Srbija


CD Sabazorski Vetrovi
Snimano, 14. maj, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka

01. Crno Grojze  
02. Čaj Goro  
03. Noć, tamna noć
04. Soko mi leti visoko  
05. Đurđa devojka  
06. Oj, golube  
07. Mesečino davino  
08. U selo kavga golema  
09. Zajdi, zajdi  
10. Todora  
11. Sabazorski vetrov  
12. Ovce čuva deli Magdalena  
13. Cveto, mori, Cveto  
14. Visoka si, planino  
15. Marijo, ćero Marijo  
16. Popoj mi slugo careva


CD Vidarica
Snimljen 29. i 30. marta 2011. u Sound Architecture studiju

01. A Što ti je mila kćeri
02. Rosna livada
03. Gusta mi magla padnala
04. Oj, ovčarče
05. Gugutka
06. Kraj potoka, bistre vode
07. Zaspalo je siroče
08. Majko igla i bičvica
09. Navali se Šar planina
10. Sagradiću šajku
11. Snošti go vidov
12. Mome Stoje
13. Sela baba da večera
14. Stojane, sine Stojane



CD Koncert u Beogradu, 2007. — Live

01. Duni mi, duni, lađane
02. Što si rano podranila
03. Oj, golube
04. Zonke, mori, Zonke
05. Al' kanarice
06. Zaspala devojka
07. Gugutka, guga lele
08. Zajdi, zajdi (instrumental)
09. Tuđa zemlja & Ni prela gora
10. Navali se Šar planina
11. Cveto, mori, Cveto
12. Oj, goro
13. Marijo, bela kumrijo
14. Sedna baba da večera
15. Kaleš bre Anđo




"Nastavljajući ozbiljna, osmišljena, svakojako nadahnuta traganja za novim etnozvukom, čuvari sna — braća Teofilovići, Ratko i Radiša, predstavljaju se novim muzičkim ostvarenjem. Ovoga puta pesme ne potiču samo sa Kosova i Metohije. Izuzev područja Vojvodine, zastupljene su sve srpske oblasti. Zvuku i bruju ljudskoga glasa pridodata je odlična instrumentalna pratnja. Zvukovno-ritmičkim oglašavanjem tapana pesme su dobile ne samo novi "muzički glas", već i osobenu, vanvremenesku, natprirodnu, magijsku trodimenzionalnost."
Prof. dr. Nenad Ljubinković

Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 02:01:37 pm »

*

ČUVARI SNA


Teofilovići! Odakle dolaze ti glasovi? Iz zemlje ili srca? Na obe adrese u Srbiji je san. Ratko i Radiša tu pesmom stražare.

Čuvari sna simbolišu trag sveta najintimnijih i najsnažnijih uverenja, kao večni zatočenici monaških budnosti i hroničari anđeoskih nesanica. Oni su duhovna bića koja misijom strasno otpevane pesme podsećaju, obrazuju i otimaju od zaborava.

Teofilovići su u potpunosti okrenuti tradiciji, velikom skladištu narodnog iskustva, sa koga razni razno uzimaju. Braća biraju ono što drugima, izgleda, ne treba. Kad zapevaju shvatate šta to znači oglašavanje u pustinji. Za Teofiloviće postoji samo jedan način pevanja. Onaj, zatvorenih očiju, stegnutih šaka, glava ka nebu i otvorenog srca, u kome zbir emocija nadrasta sam razlog pesme. Oni za koje postoji hiljadu načina pevanja, ti i takvi se u ovo ne upuštaju.

Zato su Ratko i Radiša ne samo čuvari narodnog sna vec i jedinstven znak o čudu pesme. Ako je ta Srbija stvarno velika Tajna, onda Teofilovići nude jednu od najboljih šifara za njeno razumevanje.

Tradicionalna muzika je arheologija sećanja.

Brojni istorijski nanosi ni u jednom sloju verno ne pokazuju složenost zvučnog bića ovog naroda. Baš zato melodijska vrludanja, lelujanja glasa i snaga zanosa, rasutih kroz istoriju i geografiju a tako bliskih slovenskoj duši, deluju, u vokalnom tumačenju Teofilovića, kao teški požar sa svih strana.

Tada se i tako otvara jedan prostor koje taško da uopšte poznajemo.

Superiorno raspolažući najstarijim ljudskim instrumentom i darom da čuju prošlost, Ratko i Radiša su zapravo tišina stvari, zvuk senki, drhtaj večnosti i večni brum ove neukrotljive Božje zemlje.

Svaka pesma Teofilovića starija je od nanovijeg svetskog carstva!


Petar Popović
predgovor CD-a "Čuvari sna"




Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 02:02:02 pm »

*
[O pesmama sa CD-a "Čuvari sna"]


KAKO NATPEVATI VILU

Jedna stara, na srpskim prostorima dobro znana epska narodna pesma peva kako su znameniti balkanski i srpski junak Marko Kraljević i njegov pobratim Miloš Obilić jahali kroz planinu Miroč. Tokom dugoga puta Marko Kraljević je zaželeo da pobratim pesmom prekrati obojici dugo putovanje. Miloš je dugo odbijao nagovore Markove plašeći se vile planinkinje. Miročka vila mu je zabranila pevanje na njenoj planini, jer je Milošev glas bio mnogo lepši od njenog... Miloš je ipak zapevao! Opčinjena prelepim glasom junaka, vila mu je u početku otpevala, natpevana, u nastupu ljubomore, ustrelila ga je. Veliki junak, Marko Kraljević, zahvaljujući svome vilovitom konju, Šarcu, uhvatio je vilu. U strahu za vlastiti život, vila je lekovitim biljem povratila iz mrtvih ustreljenog junaka. Lepota Miloševog glasa iznova je mogla da odjekne planinom.

Mitskim jezikom pesma zbori o čaroliji vibracija ljudskoga glasa, o lepoti i moći pevanja. Do god prostorima odjekuje zvuk i bruj narodne pesme — žitelji tih prostora potvrđuju postojanje i prisustvo. Uspe li, pak, kogod zloželeći da priguši narodnu pesmu, da pamćenje pretvori u zaborav, a zvuk u muk — sudbina naroda je zapečaćena. Budućnosti nema!

U vremenima kada, sticajem različitih okolnosti i uzroka, nestaje, odnosno prestaje da se peva stara narodna pesma, kada različne oblasti Srbije postaju lišene prepoznatljivosti drevne narodne pesme, kada se u traganju za novim zvukom iznalazi onaj koji nije ničiji, a može biti svačiji — braća Teofilović preduzimaju odlučan, hrabar, pionirski korak. Prirodni predstavnici generacije koja je nacionalno odelo zamenila džinsom ("jeansom"), oni pokušavaju da starim-znanim, nekad starim-zaboravljenim pesmama udahnu novi život. Svesno se lišavajući zvučne instrumentalne potpore, bezrezervno verujući u beskrajne izražajne mogućnosti ljudskog glasa, braća Teofilovići tragaju za zvukom starih pesama, za zvukom koji može i treba da postane blizak generaciji njihovih vršnjaka, kao i mlađih koji stasavaju, koji pristižu. I nalaze ga!

Nekoje, između petnaest, za ovu priliku odabranih pesama, vaskrsli su iz zapisa etnomuzikologa. U tom smislu, od presudne koristi bila im je zbirka narodnih melodija i napeva sa Kosova i Metohije Miodraga A. Vasiljevića (štampana 1950). Pesme nisu preuzimali po principu automatizma, ili naučne dokumentarnosti, nekoje pesme su svesno skraćivali  u odnosu na stare etnomuzikološke zapise, jer u takvom, rudimentarnom obliku one danas nastavljaju trajanje u narodnom pevanju. Pesma je živa narodna misao, podložna izmenama, promenama. Nije okamenjena, jer ni njen večiti, trajni tvorac: narod, tačnije čovek, nije uvošten u životu i trajanju. Tako je, na primer, u pesmi Duni lađane (br. 3) izostao stih koji kazuje šta devojka čini pod rumenom ružom: veze darove za svadbu (izostao je stih: "Kude ja vezem darove!"). U pesmi Gusta mi magla padnala! šesti stih veli kako "oni (terzija, prim. N.Lj.) mi šijev eleče". Kosovsko-resavski govor u sučeljavanju sa drugim srpskim govorima doživeo je brojne prirodne izmene, pa se tako, zahvaljujući promenama u govoru — danas ovaj stih peva izmenjen u duhu tzv. književnog jezika: "Ono mi šije eleče". U današnjem narodnom pevanju skraćena je i prelepa pesma Preleteše tice lastavice! Posle stihova koji kazuju kako su tice lastavice pale devojci na đerđef, sledio je stih u kome zabrinuta devojka goni tice: "Iš odatle, tice lastavice". U skladu sa "brzim" vremenom u kome se živi, iz pesme je izostavljen ovaj stih. On se na osoben način podrazumeva, pa je pesma jednostavno nastavljena devojčinom upozoravajućom molbom: "Ne cepajte, žalostiš". Svadbena pesma Goranaca sa Šar-Planine (Atidžiče, belo, crveno! — br. 13) ne može se danas razumeti bez niza dodatnih objašnjenja. Nije više jasna ni mnogim žiteljima Kosova.

Nužno je upozoriti slušaoce da način pevanja braće Teofilović nije jednostavno, dokumentarno autentično terensko pevanje, ili "skidanje" iz zapisa. Osluškujući u sebi zov starih načina dvoglasnog pevanja kakav se možda ispevavao u pradavna vremena, udahnuli su ovim pesmama neophodan novi život: stare pesme o večitim ljudskim težnjama, željama, strahovima, patnjama — približili su generacijama stasalim u senkama betonskih višespratnica, očiju uprtih u monitore kompjutera.

Sled od petnaest starih narodnih srpskih pesama započinje, kako to vazda i biva u svakojem narodnom veselju — zdravicom, pesmom kojom se uz čašu dobrog vina želi uspeh u svakome poslu kojega se ko lati.

Raspored pesama određivale su zvučne odlike, jednostavnost ili složenost zvukovnog izraza. Autori, braća Teofilovići, trudili su se da pesme prirodno proishode jedna iz druge, da zvukovno ne idu jedna na uštrb druge, da muzičku pažnju slušalaca održe nesmanjenu od prve po poslednje pesme.

Zdravicom, prirodno započet, splet starih srpskih narodnih pesama u novom ruhu, u novoiznađenom, čudesnom zvučnom poju i bruju okončava se, jednako prirodno, pesmom bremenitom od nataložene tuge i muke. Nakon slušanja ostajemo opčinjeni, uzbuđeni i unespokojeni složenom zvučnom porukom. Za trenutak se pričini kao da su se vaskoliki istorijski put i trajanje, vaskolike daće i nedaće srpskog naroda stekli i saželi u zvuku petnaest pesama.


Prof. dr. Nenad Ljubinković
Beograd, na Blagovesti, 1998.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 02:02:32 pm »

*
[O pesmama sa CD-a "Sabazorski vetrovi"]


BRAĆA TEOFILOVIĆI U TRAGANJU ZA LEPOTOM


Davno, veli priča, starogrčki pesnik Stezihora ispevao je pesmu u kojoj je prokleo lepu Jelenu, što je svojom lepotom donela nesreću Grcima. Uvređena ovim činom boginja lepote, Afrodita, oslepela ga je! Pesnik je namah spoznao strahotu vlastite pogreške. Slep, kažnjen, ispevao je novu pesmu, u kojoj je pevao o svome kajanju, o saznanju da lepota daje smisao životu. Huljenje na lepotu jeste i huljenje na život.

Nastavljajući ozbiljna, osmišljena, svakojako nadahnuta traganja za novim etnozvukom, čuvari sna — braća Teofilovići, Ratko i Radiša – predstavljaju se novim muzičkim ostvarenjem, novim kompakt-diskom. Ovoga puta pesme ne potiču samo sa Kosova i Metohije. Izuzev područja Vojvodine, zastupljene su sve srpske oblasti. Zvuku i bruju ljudskoga glasa pridodata je odlična instrumentalna pratnja. Zvukovno-ritmičnim oglašavanjem tapana pesme su dobile ne samo novi "muzički glas", već i osobenu, vanvremensku, natprirodnu, magijsku trodimenzionalnost.

Ovo muzičko ostvarenje Teofilovića nije samo nastavak traganja za savremenim etno-zvukovnim izrazom, ono jeste i svekoliko traganje za smislom i lepotom života. Šesnaest odabranih pesama to nam svedoči na različite načine. Smisao života, a jednovremeno i lepota življenja, sadržani su u ljubavi, u nastojanju da se ostvari životna i biološka ravnoteža, da se muškarac i žena sjedine u težnji da oplemene ljudsko postojanje i produže čovekovo trajanje na zemlji. Pesme na samosvojan način zbore o čežnji mladića, o čežnji devojke, o njihovom nastojanju da se sjedine i time daju lepotu i smisao postojanju. Od prve pesme, Crno grojze, preko Čaj goro čarna, pa sve do nostalgične, setne pesme, Popoj mi, slugo careva — kazuje se jedna priča. Mladić, čobanin, kome je gora i družbenica i zaštitnica, moli je da preuzme brigu o ovcama, kako bi on sišao u nizinu, u selo, i našao devojku — bilo za sebe, bilo za svoga brata, jer radost ostvarivanja nove životne zajednice nadvladava svačiju pojedinačnu, uvek pomalo sebičnu — sreću. Momak će potom devojku prizivati, mamiti je obećanjima. Nudiće joj i crno grožđe i žuto cveće. Opčinjen lepotom, posmatraće kako nadljudske prirodne sile (Sabazorski vetrovi) razvijaju, oblikuju i uvećavaju devojačku lepotu. Priznavaće vlastitu fizičku oduzetost u susretu sa neverovatnom lepotom devojke i snagom životvornog principa, koji ona u sebi nosi. U nemoći, priznavaće joj mađijske sposobnosti: svedočiće kako ona vlastitom lepotom, poput Sunca, obasjava prostranstva, ili kako njome čini da čovek zaboravi na sve, na glad, na žeđ (Leba imam, nega jedem, / Vina imam, nega pijem). Povremeno će mladić sebe opominjati, a katkad će biti i opominjan kako sve dolazi u svoje vreme, kako ništa ne treba tražiti van vremena koje je priroda sama odredila (Kad maline zrele budu / i same će opadati). U trenucima traganja za srećom, za smislom i lepotom življenja, iskakaće iz podsvesti stravična prisećanja na užase iz minulih vremena, iz vremena koja se uvek u nekom vidu mogu povratiti (Noć, tamna noć). Žena, iskonski darovatelj života, budući nabijena pozitivnom životnom snagom — iznova vraća optimističku energiju pesmi. Devojka će u grivu konja uplitati bisere kako bi ulepšala bratovljevu svadbu, jer ta svadba, prirodno, otvara put i njenoj budućoj svadbi, njenom putu ka sreći. Iz nekih pesama odjeknuće i zvuk i misao davno prohujalih vremena. Ljubavna pesma o Deli Magdaleni i o najboljem ovnu koji joj je uzet — daleki je odjek, mutno sećanje na stare koledarske pesme u kojima sa visina, ili iz magle, izjahuje nepoznati konjanik. Konjanik uzima darove koji mu se nude, ili koji mu se nalaze na dohvatu, a sledeće agrarne godine uzvratiće bogatijim uzdarjem. Sa ovna devetaka, kojeg neznani delija u pesmi odnosi — odjekivaće zvuk božanskog zvona (dzvono od iljade), a u božanskom zvonu zračiće na sve strane sveta božansko zrno, zrno Davinovo, koje nije ništa drugo do oko devojačko, sublimacija večne lepote i ishodišta života.

Stihovi "Zajdi, zajdi, jasno slnce / Zajdi, pomrači se! / I ti jasna, le, mesečino, Begaj, udavi se!" — predstavlja prelep i pretužan polemički dijalog sa poznatim, omiljenim narodnim stihom prepunim vere u budućnost, u trajanje : "dok je sunca i dok je meseca". Dok traju sunce i mesec, traje svet, traje život. Nepostojanje (ili uništenje) sunca i meseca označava suprotnost postojanju. "Žal za mlados'", koja je morila Boru Stankovića, u ovoj pesmi dobila je svoj najpoetskiji, ali i najkompleksniji iskaz. Nije reč samo o prohujaloj mladosti, o godinama nemoći koje nastupaju, već i o spoznaji kako je mladost potrošena, a da se nije doseglo ni za lepotom, niti za smislom života.

Pesma Popoj mi, slugo careva označava prirodni poetski završetak ovoga, ali i svakojeg ljudskog traganja. To je filigranski satkan, duboko promišljen iskaz o nesumnjivom raskoraku koji postoji između želja i namera onih koji stvaraju i proishoda njihovog čina. Nedovoljno svestan vlastite kratkovečnosti, a možda još više preplašen spoznajom njene izvesnosti, čovek nastoji da jednovremeno započne mnoga traganja i mnoga zidanja. Naposletku, spoznaje ograničenost ljudskih nastojanja. Pesma Popoj mi, slugo careva jeste pesma o stvaralačkom činu, ali i pesma o životnom putu svakoga čoveka.

Braća Teofilovići novim muzičkim ostvarenjem načinili su značajan korak unapred u traganju za savremenim etno-zvukom. Njihov pristup našoj muzičkoj baštini pokazuje kako nove generacije, odrasle u soliterima, na asfaltu, u kompjuterskom i u video okruženju — mogu da prihvate tradicionalne zvukovne korene, pa da im se, u određenom smislu, i povrate. S druge strane, izborom pesama i njihovim sledom, Teofilovići kazuju osobenu priču o večitom ljudskom traganju za smislom postojanja i za lepotom u svakom njenom vidu. Razmišljajući vekovima i milenijumima o svrsi života, čovek je otkrio uzbudljivost lepote traganja.


Prof. dr Nenad Ljubinković

Izvor: CD Teofilovici — Sabazorski vetrovi
Snimano, 14. maj, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 04, 2011, 02:03:22 pm »

*

VISOKA VATRA


Ratko i Radiša Teofilović, blizanci sa glasovima kakvi nastaju jednom u dekadi, ako ne i ređe, stižu sa Balkana. Pevati na Balkanu, uključujući Srbiju, zemlju u kojoj su Teofilovići rođeni i u kojoj su se najpre pročuli, istovremeno je lako i teško. Lako je zato što na Balkanu oduvek postoji kijamet divnih tonova i blistavih pesama, pa je čoveku dovoljno da zavuče prste u taj ćup i pronađe šta god poželi. Teško je otud što u takvom obilju do pravog izražaja dolaze samo ljudi izuzetnih sposobnosti i vanrednog nadahnuća. Braća Teofilović svakako spadaju u tu kategoriju: najčešće bez ikakve instrumentalne podrške, bez čipke i ukrasa, oni svojim glasovima čine da se ponovo zacakle davnašnje, prastare uspomene. Pevajući u isti mah moćno i sa lakoćom, Ratko i Radiša nas vode u vrtlog ljubavi i melanholije, ta dva najveća balkanska poroka. Sposobni da pomeraju najdublje prostore slušaočevog bića, da mu na visokoj vatri tope srce i uvuku mu se u sve kosti i sokove, Teofilovići već godinama odbijaju da na bilo koji način banalizuju tajanstvenu veštinu stapanja dva glasa u jedan. Nemojte, stoga, misliti da ćete ih nagraditi ako dođete na njihov koncert ili kupite njihov disk.

Ivan Ivačković | Teofilovići


*    *    *


Teofilovići
KONCERT — BELGRADE LIVE




Snimano Februara 2005. u Beogradskom dramskom pozorištu
ONE RECORDS


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 04, 2011, 02:04:08 pm »

*

PREDSTAVLJEN NOVI CD BRAĆE TEOFILOVIĆ


Beograd — Album "Vidarica" braće Teofilović i gitariste Miroslava Tadića sa obradama tradicionalnih pesama iz Srbije, Kosova i Metohije, Makedonije, Dalmacije i Bosne, istovremeno objavljen u Srbiji i Americi, predstavljen je danas u beogradskoj galeriji "Ozon".
 
Brojnim novinarima i poštovaocima muzike koju izvode Teofilovići i gitarista Tadić, album sa 14 numera predstavila su tri izvođača i muzički kritičar Ivan Ivačković.

Album je snimljen u martu prošle godine u Los Anđelesu u studiju Skota Frejzera koji je bio i tonski snimatelj, rekao je Tadić, renomirani gitarista i više od dve decenije profesor gitare na uglednom Kalifornija univerzitetu u Los Anđelesu, koji je doputovao u Beograd specijalno za predstavljanje albuma. Tadić je rekao da to što je album snimljen na istom mestu gde su godinama radili, stvarali i snimali članovi čuvenog "Kronos" kvarteta, čiji je Frejzer dugogodišnji tonski snimatelj i realizator svih "živih" nastupa širom sveta, svakako doprinelo kvalitetu albuma "Vidarica". Teofilovići i Tadić su ispričali da je izdavač albuma za Ameriku "Nine Winds Records" a za Srbiju "Helicom Publishing", da album sadrži tekst svih 14 pesama na srpskom kao i prevod na engleski i da veruju da će biti prihvaćen širom sveta.

"Naš jezik je prepun ritma i melodičnosti koji su jako privlačni, verujem da će ljudi rado slušati ovaj album što sam u SAD već doživeo, samo moj rektor je kupio 40 albuma da podeli donatorima Univerziteta kao primer šta radi jedan od njegovih profesora", ispričao je gitarista Tadić.

O nazivu albuma izvođači su kazali da je njegovo značenje dvostruko, da je po rečniku Srpske akademije nauka to žena koja isceljuje lekovitim travama ali i posvećeni izvori koji imaju lekovitu moć.

Prema rečima Ivačkovića, izlazak albuma "Vidarica" je izuzetan događaj jer je spojio vanserijsku nadarenost Ratka i Radiše Teofilovića čiji glasovi godinama ne prestaju da fasciniraju, i majstorstvo gitariste svetskog renomea Tadića. "Kroz 14 pesama, od kojih je svaka autentični dragulj, magija "Vidarice" zaista se ispostavlja kao lekovita: ovo je, drugim rečima, album čiji sadržaj potpuno odgovara njegovom naslovu", istakao je Ivačković.

Radom sa gitaristom Tadićem dva brata Teofilovića su fascinirana, mnogo je sličnosti koje ih vezuju ali su opet sačuvali svoje osobenosti. Album je nastao iz potrage za osobenim, jedinstvenim zvukom, na njemu su arhaične pesme ali i varoške u novoj obradi, kazali su Ratko i Radiša, jedinstveni izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Teofilovići su snimili preko četrdeset pesama, od koji se 15 našlo na debi albumu "Čuvari sna", objavljenom 1998. godine a kako je rekao gitarista Tadić, oni znaju oko 1.500 pesama tako da imaju mnogo prostora za nove zajedničke albume.
(Tanjug)
 
Međunarodni radio Srbija | 17.05.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 04, 2011, 02:04:58 pm »

*

ZAPISANO O TEOFILOVIĆIMA


Konačno, dva Srbina koja su braća. Kada braća Srbi, blizanci, pevajući pomešaju svoje JA, pa onda pomešaju svoje TI, zaista nastane sklad.

Ratko i Radiša su pustolovi kao i svi pravi pevači. Svesni da je njihov pravi instrument u njima samima, oni se oprobavaju, igraju, intervenišu, ali smerno poštuju ličnost stvaraoca narodne pesme. Oni dokazuju da narodno pevanje nije fetiš, ni relikvija, već stalno liturgijsko kretanje duha kroz vreme.

Pomenuta braća nisu ni globalni seljaci ni građani sveta. Oni su narodni pevač u ogledalu koji kao udvojeni monolit stoji nasred pustinje. Svojim dvoglasom grade putokaz ka autentičnom koje se valjda negde moralo stvoriti. Naravno, čuje se nemir.

Čuje se da smo evroazijati da nam maternji jezik spada u indoevropske jezike i da je Evropa tek poluotok ogromnog parčeta globusa koji se zove Azija. Napose, multikulturalnost Balkana izopćuje kapric na lokalnoj razini.

Atraktivni u svojoj jednorodnosti, ova muzikalna dvojica odlično znaju da je pesma bestežinsko stanje govora, u ovom slučaju narodnog. Bistrog pogleda, sa nekakovetrovitim kosama, krstare Srbijom i slušaju. Strašno radoznali, ispevali su kartu neke zemlje. Ucrtano je i Kosovo.

Emilija Radmilović, Republika
 
Njihov do neverovanja slaganja u boji udvostručen glas, bez problema sa izgovaranjem i najneugodnijih suglasnika i samoglasnika, nalik neobjašnjivom instrumentu, glas upravo ne zvonak, ljubak - pre poput vetra, zemlje, ako se ikako može opisati, čvrst poput zemlje, mislim, isto toliko kao i ona hrapav, vlažan, prokrvljen žilicama korenja, glas koji suvereno vlada opservatorijama svoga grla, uznoseci u svodove bića uspelije i od najanđeoskijeg crkvenog hora — ima uporište u savršenom tlocrtu ovoga podneblja i nadleće ga sa aristokratskim elanom, ozbiljnošću koja imponuje.

Braća Teofilović preokrenuće mnogo koju muzičku karijeru i definitivno skinuti ljagu sa neopravdano ukaljanog imena narodne muzike.

Zorica Kojić — Danas
 
Teofilovići spadaju medju retke ljude koji, suprotno preovlađujućim trendovima, svoju sopstvenu zemlju podsećaju kako su u njenoj istoriji postojala i druga "polja delovanja" osim minskog. Kroz tu plemenitu misiju, oni su na putu da karijeru pretvore u riznicu istinskog blaga, za razliku od mnogih drugih koji su od svojih biografija načinili trezore banalnosti.
Ivan Ivačković — Vreme
 
Teofilovići sjajno osećaju da svako vreme mora imati svoj pečat. Tako su oni ne samo čuvari naše gotovo zaboravljene muzičke baštine, i ne samo njeni razbuditelji, Teofilovići su i stvaraoci koji na licu prošlosti urezuju nove crte, čineci ga još lepšim i bogatijim. Time što su se osmelili da nešto po definiciji nepopularno u našem drušvu, već toliko udaljenom od svojih sušinskih vrednosti — izvornu narodnu pesmu, pesmu koja nas je održala kroz vekove, učine popularnom, oni zaslužuju poštovanje i podršku posebne vrste.
Nevena Vitošević, književnik
 
Pogrešno je mišljenje da veći ansambl postiže više nego manji...Što je veći ansambl — to je manje srpske muzike. Time se, čak, potire intima koja karakteriše našu tradicionalnu muziku, a koja je veoma prisutna u pevanjuTeofilovića.

Njih je možda neka viša sila dala nama da prenesemo svetu najveće blago naše muzičke baštine. Teofilovići, stoga, nisu samo "Čuvari sna" već i nada u opstanak srpskog naroda — kroz srpsko muzičko blago.

prof dr Zorislava Vasiljević
 
Braća Teofilović su totalno originalni, superiorni, tajanstveni, fascinantni, mistični, neponovljivi i svoji. Oni se ne bave aranžerskom alhemijom već se vracćaju korenima, iskonskom zvuku tradicije, čistom izvorištu narodnih pesama koje su nastale pre nekoliko vekova. Nastanak tih pesama je lokalan ali je odjek globalan. Teofilovići nisu muzičari sa diplomama ali ipak imaju misionarsku ulogu.

Oni su praznik i svečanost pesme. Snažno, inspirativno i emotivno. Dobro uvežbano, virtuozno, zvučno savršenstvo pevanja.

Karolj Kovač, novinar
 
Braća u sebi nose kod kojim se odgoneta lepota tradicije temperamentnog Balkana. Svojom čulnošću razrešili su misteriju i predočili kako je lepota definitivno nekomplikovana, skromna, potpuna i suptilno nametljiva. Svaki put kada ih čujem na javi, grešno postojim kroz samo jedno osećanje: ponos!
Bojana Gnjatić, muzički kritičar
 
Oni su pravi zvuk duhovne snage naše narodne pesme, posebno lirske. To su iskonski glasovi stradanja, uspona i padova Srbije.
Radomir Andrić, književnik
 
Moćni dah braće Teofilović bio je tako blag da je publika u kapelici San Karlo de Montičelo, opčinjena magičnim brujanjem ovih srpskih pevača, pazila da ne oskrnavi tu neočekivanu čaroliju. Sijamski glasovi iz Srbije postaju jedino sećanje jednog ljubavnog "nikad političkog" repertoara... Pesme o ljubavi i o rastanku, otpevane u jednom dahu mada na jednom nerazumljivom jeziku, ipak uzbuđuju slušaoca.

Harmonije su tu da bi zadržale melodijsku liniju na zemlji, da ne odleti predaleko. U korzikanskim polifonijama našli su tu duhovnu crtu, zajedničku njihovim glasovima pristiglim sa druge strane.

Sesil Kaznav, novinar

Da mi neko ponudi jedno putovanje, voleo bih da odem sa Blizancima na Kosovo, da ih tamo čujem kako pevaju u starim pravoslavnim crkvama ili da prisustvujem svadbi Goranaca, tih muslimanskih Slovena čiju muziku Teofilovići pokušavaju da sačuvaju od zaborava budući da ta kultura polako nestaje... Takav put je sada previše opasan za Srbe, čak i kad pevaju tako veličanstveno kao braća Teofilović.
Patrick Graham, novinar
 
Teofilovići bogate muzičku scenu srpske kulture vraćajući muziku u nacionalni muzički kredo i to onu kojom je srpski duh oslobodio srpsko nacionalno biće.
Ljubivoje Jovanović, književnik




Foto: N. Babić
http://www.teofilovici.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Septembar 23, 2012, 03:00:41 pm »

*
BRAĆA TEOFILOVIĆI


U POTRAZI ZA SNOM

"Teofilovići su u potpunosti okrenuti tradiciji, velikom skladištu narodnog iskustva sa koga razni razno uzimaju. Braća biraju ono što drugima, izgleda, ne treba. Kad zapevaju, shvatate šta znači oglašavanje u pustinji. Za Teofiloviće postoji samo jedan način pevanja. Onaj, zatvorenih očiju, stegnutih šaka, glava ka nebu i otvorenog srca, u kome zbir emocija nadrasta sam razlog pesme... Svaka pesma Teofilovića starija je od najnovijeg svetskog carstva!" napisao je o braći blizancima Radiši i Ratku Teofiloviću muzički kritičar Petar Peca Popović u predgovoru njihovog prvog CD-a "Čuvari sna". A, vibracije ljudskog glasa, lepota i moć pevanja Radiše i Ratka, čak i u maloj sobi, u njihovom domu u Beogradu, uz domaću rakiju, za koju su sami kupili šljive, učinili su da narodna pesme odjekne, zazvući, i rastuži i razveseli. Braća Teofilovići su hrabri i odlučni. U trenutku kada je prestala da se peva stara narodna pesma, Teofilovići su starim, kako znanim, tako i zaboravljenim pesmama, udahnuli novi život. Zbog toga su jedinstveni izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Kako u pesmi, gde između blizanaca vlada izuzetan sklad, tako i u stvarnom životu, razgovor sa Radišom i Ratkom je zajednićki intervju.

Počeli smo daleke 1983. u gradskom horu "Stevan Mokranjac" u Čačku. Posle dugogodišnjeg iskustva hora i rane smrti dirigenta Petra Peruničića javila se ideja da nastavimo da se bavimo muzikom jer hora više nije bilo. Osećala se praznina, a muzički dar i ljubav prema muzici koju nam je Peruničić otkrio trebalo je da se razvije. Slušali smo stare izvođače na talasima Radio Beograda, snimali, tražili interesantne pesme. Veliki je uticaj i odrastanja u selu Vidovo, s druge starne jezera oivičenog starim manastirima, tzv. Srpskom Svetom Gorom, kod bake i deke. Devedesetih smo dočli u Beograd, upoznali muzičke stručnjake u domenu tradicionalne muzike, sa različitim iskustvima, različitim pristupima, od kojih smo svesno uzimali najlepše i najbitnije. Tada se i rodila ideja da se napravi jedan ovakav duet, dvoglas, koji dosad nije zabeležen ni kod nas ni u svetu. On je specifičan jer mi note ne znamo, orijentisani smo samo na traganje ka zvuku.

Koliko i kako tragate za starim zvukom, i da li je moguće stare pesme približiti generacijama koje odrastaju uz novu tehnologiju, daleko od prirode, drevnog, iskonskog...?

Prva, osnovna deonica nastaje u etnomuzikološkim zapisima Miodraga Vasiljevića i Koste Manojlovića, a drugi glas je ono što se negde duboko nosi u podsvesti, arhetipski, i ostaje na nama da prepoznamo i složimo taj dvoglas koji ce zaživeti i na koji ce publika reagovati. Ne volimo da kažemo da se bavimo etno muzikom. Bavimo se muzikom, bavimo se sobom i živimo taj život. To je neka, više alternativna scena. Smatramo da su nekada postojali blizanci koji su ovako pevali, jer nemogućće je da nisu postojali ljudi koji su ovo radili zato što ovo nije izmišljena, već samo zaboravljena stvar. Naša muzička tradicija je slojevita - vizantijsko pojanje ostavilo je traga u muzičkom nasleđu regiona, ali svetovni karakter, narodna veselja, ljudske težnje, patnje, želje i strahovi u starim pesmama čine živu narodnu misao.

Kako pronalazite i odabirate pesme koje ćete pevati?

Nisu sve stare pesme podjednakog kvaliteta. Svaka pesma ima svoju priču. Mi ih doživljavamo kroz ono što je bilo zaboravljeno, kroz trojstvo teksta - poezije koju malo ko čita, a ta vrsta poezije je fantastična, to je spoj melodije i samog ritma. To je jedinstvo koje čini celinu, koja kada se složi, u tom dvoglasju može da zvuci tako fantastično, autentično i arhaično, da ne samo mi kao narod reagujemo na to, već i drugi ljudi koji nisu sa ovog podneblja mogu da razumeju. Muzika treba da predstavlja univerzalni koncept komunikacije, bez obzira na kom jeziku vi to predstavljate. Mora da se oseća dah emocije koji se prenosi dok pevate. Mnogi to zanemaruju. To nije samo reprodukcija, vec i istraživački, stvaralački, a i nas zastićeni rad. Najlepše pesme su sa Kosova i Metohije, Makedonija je interesantna, Crnu Goru ne treba zanemariti, leskovački kraj takođe, Vranje, zapadnu, južnu, centralnu Srbiju.

Muzika koju interpretirate je autentična, ali i vaše pevanje je specifično — posebna je povezanost glasa dva brata. Kako se odvija proces stvaranja pesama?

Nakon slušanja pesama, ti si prošao kroz sve aranžmane, naučio si sve, i bacio kroz prozor. Tada imas novo viđenje stvari, novu koncepciju koja se ne zasniva na konceptu zapadnog principa sedam tonova, polutonova, već velikom broju nijansi i boja koje postoje između tih tonova, jer glas je najstariji instrument. Kada naučim osnovnu melodiju, pevam Radiši, on sluša i polako počinje da ulazi sa svojim glasom. Mi pravimo muzičke slike, svaka pesma je jedna duboka priča, jedno predanje, koja treba da se ispriča kroz melodiju, kroz tekst. Kada publici dočarate te slike, kada ona prepozna nešto jako i snažno, nije oduševljena kao kada ide sa nekog hepeninga, vec oseća blagost.

Koliko daleko ste posegli u prošlost?

Ne vezujemo se za datum nastanka neke pesme. Bela Bartok je, kada je pisao o narodnoj muzici, kako kaže Hamvaš, jedini prepoznao nešto interesantno, to da narodna muzika nije seosko pevanje već je duboki "spom" na prošlo vreme, koji se čuva u narodu i koji je stariji od istorije. Ona se kao u nekim rudnim slojevima, slegala, taložila i to je univerzalna vrednost, ne etno muzike, već muzike kao pojma, kao velikog božjeg dara koji je Bog podario čoveku koji zna da čuje.

Ko sluša Teofiloviće, gde najradije nastupate, kako publika reaguje?

Naša publika je raznorodna, dosta je mladih, ima i dece, stranci su bili na poslednjem koncertu, a u inostranstvu nikada nismo pevali samo za naše ljude, već su kontakti bili preko stranaca, pevali smo uglavnom ne festivalima po raznim krajevima Evrope i sveta — u Mađarskoj, Češkoj, Japanu, na Sardiniji, Korzici, a kod nas u Sinagogi u Novom Sadu, u Banskom dvoru u Banjaluci, Gradskoj kući u Subotici, u Etnografskom, Narodnom muzeju u Beogradu... To su prostori u kojima je akustika odlična i koji omogućavaju da se čuje treća dimenzija. Mi smo poslednje izdanje, koje će izaći u septembru, snimali u prirodnoj akustici, u Banskom dvoru u Banjaluci. Uspeli smo da više ne snimamo u studiju, nego u jednom finom prostoru, u prirodnom zvuku. To su u stvari izazovi, ti koncerti su meni najlepši. Kolarac nije pevačka sala koliko su Banski dvori ili Sinagoga, kamerne dvorane, galerije. Nikada se nismo trudili da napravimo nešto što će strancima biti interesantno zato što je drugačije, ali oni su jako brzo prepoznali vrhunski kvalitet i različitost, i u tome jeste lepota svake svetske muzike, ne samo naše. U svetu stvarno ima prostora, ima publike... Pitaju nas da li su to naše pesme. Magija se stvara na osnovu neke energije koju dajemo ne samo melodikom lepog pevanja, vec tehničkim načinom, spoznajom svojih glasovnih mogućnosti.

Novi materijal je snimnjen. Kada će se pojaviti na tržistu, i koliko je isti, ili možda drugačiji, od prethodnog?

U septembru. Novi album je drugačiji. Potpuno je originalan, napravljena je odlična atmosfera sa duvačkim instrumentima, tu su gajde, kravlji rog, tapan, kaval... Kao i "Čuvare sna" snimili smo ga samostalno. Nismo se vezali za izdavačke kuće, jer one ne nude odgovarajuće uslove. Mi pokušavamo da se promovišemo na specifičan način, jer gledajući realno sadašnje stanje medija, mi ne možemo da se udenemo ni u jednu priču. Kod nas za sada nema adekvatnog medijskog eksponiranja, niti muzičkih emisija u kojima bismo želeli da se pojavimo.





Jelena Milutinović | Balkan media  
Fotografija: N. Babić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Septembar 23, 2012, 03:26:28 pm »

*

JEDNA DUŠA, DVA GLASA


Braća Teofilovići udahnuli su novi život starim pjesmama, kako znanim, tako i zaboravljenim.

Za Ratka i Radišu postoji samo jedan način pjevanja zatvoriti oči, stisnuti pesnice, podignuti glavu prema nebu i otvorenog srca pustiti glas. Vibracija ljudskog glasa, ljepota i moć pjevanja Radiše i Ratka učinili su da narodna pjesma odjekne, zazvuči, i rastuži i razveseli. Zbog toga su jedinstveni izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Dok se pripremaju za razgovor s novinarima (iako ne simpatišu medije), između braće blizanaca vlada izuzetan sklad, pa je i razgovor sa njima zajednički intervju.

Fokus: Kakvi su bili vaši muzički počeci?

Počeli smo daleke 1983. u Gradskom horu "Stevan Mokranjac" u Čačku. Poslije dugogodišnjeg iskustva hora i nakon iznenadne smrti dirigenta Petra Peruničića, nama počinje da nedostaje muzika, ono što je bilo naša vječna inspiracija. Tada počinjemo da se bavimo istraživanjem. Prvo smo sakupljali pjesme, potom pjevali, pa počeli i da aranžiramo, odnosno pravimo te dvoglase, koji su specifični i koji se do sada nisu pojavljivali. Devedesetih godina dolazimo u Beograd, gdje smo upoznali muzičke stručnjake u domenu tradicionalne muzike. Tada smo i napravili jedan ovakad duet, dvoglas, koji do sada nije zabilježen ni kod nas ni u svijetu. On je specifičan, jer mi note ne znamo, orijentisani smo samo na traganje za zvukom.

Fokus: Kojom muzikom se vi, u stvari, bavite?

Zapisi etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića osnovica su našeg rada. Drugi glas je ono što se negdje duboko nosi u podsvijesti. Mi ne volimo da kažemo da se bavimo etno-muzikom. Način na koji mi to radimo daje određeni umjetnički kvalitet, odnosno utisak koji je prepoznatljiv gdje god da se pojavimo. U melodijskom smislu možete čuti ova dva glasa od nekog drugog, ali to sigurno neće tako zvučati. To je vjerovatno zbog truda koji ulažemo, ali i naše genetske predodređenosti. Bavimo se muzikom, bavimo se sobom i živimo taj život. To je neka, više alternativna scena. Kao braća blizanci predodređeni smo da to radimo, jer ovakav pristup muzici nije izmišljen, nije naša stvar, mi smo jednostavno vratili zaboravljeni način oživljavanja narodnih misli u pjesmi.

Fokus: Muzika koju interpretirate jeste autentična. Posebna je priča pronalaženje i odabir pjesama?

Dosegnuli smo jedan originalan nivo, tako da sada dodirujemo neke druge muzičke sfere. Svaka pjesma ima svoju priču. Sa nekim pričama upoznajemo publiku na našim nastupima. Pjesme doživljavamo kroz ono što je bilo zaboravljeno. Mora da se osjeća dah emocije koji se prenosi dok pjevate. Mnogi to zanemaruju tokom interpretacije. S jedne strane, mi smo negdje uskraćeni, jer nismo rangirani ni kao džez, ni klasika, ni etno. S druge strane, ovaj naš dvoglas je prednost jer, kako kažu Amerikanci, mi smo unikatna stvar.

Fokus: U Republici Srpskoj ste gostovali nekoliko puta. Prvi put ste u Mrkonjić Gradu. Kako vas publika doživljava na našim prostorima?

Sale na našim gostovanjima su sve punije i punije. Zanimljivo je da nas u Banjoj Luci nije bilo nekih pet godina, iako smo tamo snimili drugi disk u Banskom dvoru. Čak taj materijal nismo ni promovisali u gradu u kojem je nastao. Potrudićemo se da uskoro gostujemo i u Banjoj Luci. Nekako su nam sad važnija manja mjesta i obnovljeni domovi kulture, poput ovog u Mrkonjić Gradu. Ovakve ustanove i treba da budu stub, ne samo približavanja muzičkog kvaliteta publici, nego uopšte kriterijuma i ukusa, jer su nam vrijednosti potpuno skrenule s puta. Ta negativna selekcija dovodi do toga da danas ne znamo šta su osnovni moralni prioriteti. Tako kod nas dvojice, uz estetiku, uvijek ide i etika.

Fokus: Imate urađena tri CD-a. Spremate li neki novi materijal?

Što se tiče novog muzičkog materijala, imamo neka pripremna snimanja. Biće to, možda, najbolje snimljeni materijal kod nas, sa nekim posebnim ljudima. Još uvijek nešto eksperimentišemo, ali, otom-potom.

Fokus: Obišli ste cijeli svijet, izuzev Australije. Učestvujete na etno-festivalima. Kakvi su planovi za ovu godinu?

Ono što je najbliže, to će biti sigurno Italija, Trst u avgustu. Biće još nekih gostovanja tokom ljeta, a cijeli septembar provešćemo na velikoj turneji po Kanadi. Poslije toga idemo u Linc, koji je ove godine evropski grad kulture. U okviru toga pozvani smo da napravimo koncert.


S. Pijetlović | 29.04.2009.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Septembar 23, 2012, 03:49:21 pm »

*
BRAĆA TEOFILOVIĆ, RATKO I RADIŠA:


VELIKA OAZA ETNO-MUZIKE

Naša muzika sažima više od dva veka muzičkog nasleđa i etno-muzike celokupnog regiona. Mnoge pesme koje izvodimo bile su sakrivene kolektivnim pamćenjem naroda, a nekima su bili sačuvani samo fragmenti.

Rekli su ovo u intervjuu za "Glas Srpske" braća Teofilović, Ratko i Radiša, koji su nedavno imali zapažen nastup u Mrkonjić Gradu.
 
Mi već dvadesetak godina intenzivno tragamo za starim pesmama, pronalazimo ih, vraćamo ih u život, darujući im izvorna značenja i emocije — kažu Teofilovići.
 
U svom bogatom stvaralačkom opusu Teofilovići su se u potpunosti okrenuli tradiciji, velikoj "oazi" etno-bogatstva, koje vješto pretvaraju u svoje pjesme. Kad zapjevaju, shvatate šta znači oglašavanje u pustinji. Za njih je pjesma život, novo rađanje svakog dana.
 
Glas: Po čemu je muzika koju vi izvodite karakteristična?
 
To nije naša muzika. To je muzika koja potiče sa ovoga područja, podneblja. Svaka zemlja ima svoje karakteristike, tako i muzika. Način na koji mi tu muziku izvodimo daje određen muzički kvalitet, odnosno umetnički utisak koji je prepoznatljiv u svim sredinama gde nastupamo. Možda na tom nivou postoji neka razlika u melodijskom poslu, jer se mogu čuti samo dva glasa. Naravno, za tu muku presudne su neke naše genetske predodređenosti da mi možemo interpretirati neke naše pesme — arhaičnom muzikom.
 
Glas: Kako pronalazite i odabirate pjesme koje izvodite?
 
Imali smo preteče koji su se pre nas bavili ovom vrstom muzike. To je Miodrag Vasiljević, jedan od najznačajnijih etnologa prošlog veka. On je obradio šest tomova etno-muzike iz Srbije, Makedonije, Crne Gore... Naime, postoji negde oko 2.500 njegovih zapisa. Mnoge pesme čujemo i od ljudi na terenu, koje mi obradimo, a potom pevamo. Naše etno-nasleđe je izuzetno bogato i do sada nedovoljno eksploatisano.
 
Glas: Možete li našim čitaocima, a vašim slušaocima da pojasnite tačnu vrstu muzike koju vi izvodite?
 
To je etno i izvorna narodna muzika. Ona stvarno ima te prefikse, ona jeste izvorna, jer je to na neki način prapočetak nečega. Međutim, to je samo početni stadijum za stvaranje. Najpoznatiji svjetski kompozitori uglavnom su bili inspirisani narodnom muzikom. I nama je to bio "izvor" za naše stvaralaštvo. Mi imamo problem da ne pripadamo nijednom žanru, ali, na sreću, naše pevanje svi razumeju.

 

SRPSKA
 
Glas: U Republici Srpskoj često gostujete i vaši koncerti su dobro posjećeni?
 
U Republiku Srpsku dolazimo godinama. Ovoga puta, uz Mrkonjić Grad, gostovaćemo u Gradišci, Kozarskoj Dubici, Prnjavoru... Gde god gostujemo, sale su pune, a mi se publici odužimo kvalitetnim programom. U Banjoj Luci nismo gostovali pet godina, ali nas za taj grad vežu lepe uspomene. Uskoro putujemo na turneju u Italiju. U septembru ćemo gostovati u Kanadi, a bićemo gosti i na svečanostima u Lincu, koji je ove godine evropski grad kulture.


Slobodan Dakić | 04.05.2009 | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Septembar 23, 2012, 04:00:36 pm »

*
MIROSLAV TADIĆ:


BALKANSKA MUZIKA BELEŽI VELIKI PROCVAT U AMERICI

Braća Teofilović, Ratko i Radiša, i gitarista Miroslav Tadić koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Los Anđelesa gde živi već duže vreme, održali su danas u galeriji Ozon u Beogradu promociju zajedničkog CD-a Vidarica (Helicom Publishing, Pančevo), a kolege, novinari i prijatelji su mogli i uživo da čuju nekoliko kompozicija.

Album je snimljen 29. i 30. marta prošle godine u LA-u a od 14 tradicionalnih pesama (uža Srbija, Kosovo, Dalmacija, Makedonija, Bosna) u rasponu od arhaičnih do varoških, čak 11 je odsvirano samo jednom pa se, kako kaže Tadić, stiče utisak kao da slušalac prisustvuje koncertu. Pored srpskog, Vidarica ima i američkog izdavača Nine Winds Records, Croatia Records je distributer za Hrvatsku, Sloveniju i BiH a album se može nabaviti i preko iTunes, Amazona i drugih većih online mreža. Prodajna mesta u Beogradu su Jugoton u Nušićevoj, TC Ušće i knjižare Vulkan. Zajednička želja je bila da omot diska ne bude preobiman ali se zato sve informacije, uključujući i brojne tehničke detalje, tekstove na srpskom i engleskom i zanimljivosti kao, na primer, o više značenja naslovne reči, mogu videti na sajtu izdanja.

Teofilovići su podsetili da koreni ove saradnje datiraju još iz '99. kada su bili specijalni gosti na beogradskoj promociji diska Kruševo koji je Tadić snimio sa Vlatkom Stefanovskim. Prvi zajednički nastup su imali na Guitar Art Festu 2007. u zemunskom Madlenianumu, usledili su koncerti u Nišu i Podgorici i u tom periodu je počela da se rađa ideja o snimanju albuma.

"Trudili smo se da iz njihovih glasova i moje gitare izvučemo maksimum, mislim da smo u tome uspeli. Balkanska muzika beleži veliki procvat u Americi i, generalno, u celom svetu, kao ranije indijanska, kubanska, brazilska... Ovaj album nije namenjen samo ljudima iz regiona, nadam se da će u njemu uživati i oni koji nisu vezani za naše prostore jer je muzika univerzalna. Portugalski jezik, recimo, nije prepreka da uživate u brazilskoj muzici a naš ima ritam, melodičnost, privlačan je i onima koji ga ne znaju", istakao je na konferenciji Tadić skromno priznavši da je tačno da je rektor univerziteta u LA-u na kome predaje tražio od njega čak 40 diskova Vidarice kao pravi primer za izučavanje tradicionalne muzike.

Braći Teofilović, jedinstvenim izvođačima drevne srpske i balkanske muzike, Vidarica je četvrti album, prvi u saradnji sa još nekim umetnikom.

"Ova avantura potekla je iz potrage za osobenim, jedinstvenim zvukom, kroz pesme koje u sebi nose duboka osećanja i odjeke daleke prošlosti, ali su obučene u novo ruho, satkano od naših individualnih stilova. Nadamo se da će slušanje ritma, melodija, poezije i specifičnog senzibiliteta pesama sa Vidarice ljudima otvoriti nove prostore i dimenzije uživanja i emocija, kao što se i nama samima dogodilo jer su sve ove pesme odnos ljudi prema ljubavi", zajednički su poručili Ratko i Radiša.

Biranim rečima o umetnicima je govorio novinar, publicista i, odnedavno, njihov kolega muzičar Ivan Ivačković, a Miroslav Tadić je, po završetku konferencije, za Popboks najavio dalje planove kad je u pitanju rad sa Vlatkom Stefanovskim potvrđujući nedavne najave starog saradnika: "Sada je malo zatišje zbog Vidarice i njegovih Kings Of Strings, ali nastavljamo zajedno. Imaćemo nekoliko interesantnih koncerata u januaru 2013. sa renomiranim simfonijskim orkestrima: Lajpciški, Monte Karlo i Londonski, a biće tu i naš stari saradnik, Bugarin Teodosil Spasov pa ćemo neke numere izvoditi isključivo kao trio".

Koncertna promocija Vidarice?

Kako i koliko god možemo. Pošto ću početkom naredne godine zbog pomenutih nastupa biti u Evropi, možda tada napravimo nešto pa onda na proleće, a udarno vreme će biti kada ponovo dođem ovde, leta 2013", najavio je jedan od najpriznatijih i najpoznatijih srpskih muzičara u svetu, Miroslav Tadić.


Milan Ćunković | 17.05.2012. | Popboks
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: