*
ZDRAVKO ČOLIĆZdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu i kao klinac se više zanimao za sport nego za muziku. Prvo je bio golman u juniorima "Želje", a kada je sto metara istrčao za 11,3 sekundi shvatio je da mu atletika više leži. Na jednom takmičenju je osvojio drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića koji je u slobodno vreme nastupao kao pevač sa akustičnom gitarom. Međutim, Čolić nije bio previše disciplinovan, pa kao sportista nije postigao značajnije rezultate. Kako je bio talentovan za recitovanje, podrazumevalo se da učestvuje u školskim priredbama. Voleo je glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama "Dečaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca".
Muzika mu je bila hobi, učio je gitaru i išao u muzičku školu. Sa drugom Bracom Isovićem svirao je za društvo u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet Čola i Isa sa Grbavice. U to vreme, Čolić je skidao repertoar sa domaćih iitalijanskih festivala. U drugom razredu gimnazije, za 29. novembar je sa prijateljem Nedimom Idrizovićem otišao da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima. Na Idrizovićevo nagovaranje, prijavio se za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Pevao je "Lady Madonna" grupe The Beatles i osvojio drugo mesto. Shvativši da od tog pevanja nešto može da bude, priključio se grupi Mladi i lijepi, a potom 1969. godine prelazi u Ambasadore. Sastav su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. Grupa je imala duvačku liniju, a svirali rhvthm i blues, soul, domaće hitove i sopstveni materijal. Grupa vremenom dobija sve više ponuda za svirke, što vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa 1970. godine Čolić i Vujović formiraju Nove ambasadore. Njih čine bubnjar Perica Stojanović (kasnije u Vatrenom poljupcu), klavijaturista Vlada Pravdić (kasnije u Bijelom dugmetu), saksofonista Lale Stefanović (ex Pro arte) i basista Zlatko Hold. Rhvthm i blues repertoar proširuju pesmama grupa Led Zeppelin, Credence Clearwater Revival, Blood Sweat and Tears. Tog leta sa lndexima sviraju mesec dana u Dubrovniku. Sledeći korak je učešće na festivalu Vaš šlager sezone gde dobijaju pesmu Zdenka Runjića "Plačem za tvojim usnama" koja je bila plagijat "Suddenly Alone" grupe Tremeloes. Osvajaju sedmo mesto, a plagijat niko ne otkriva. U to vreme Zdravko dobija ponudu da vežba sa lndexima i bude na klupi za rezerve u slučaju da Davorin Popović napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Ali kako je pesma sa Šlagera sezone u izdanju Beograd diska otišla u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi Ambasadora skrenuli su pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga poziva da postane pevač Korni grupe umesto Dade Topića. Zdravko je u to vreme bio na prvoj godini Ekonomskog fakulteta, dao je pet ispita, ostale su mu samo dve matematike, ali on ipak 10 septembra 1971. godine dolazi u Beograd. Sa njima snima dva singla, ali se ubrzo ispostavlja da se teško uklapa u progresivni zvuk grupe i šest meseci kasnije ih sporazumno napušta. Vraća se u Sarajevo, nastavlja studije, a aprila 1972. godine na festivalu Vaš šlager sezone izvodi pesmu Kemala Montena "Sinoć nisi bila tu" koju je trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je odustala. Čolić osvaja treće mesto publike i nagradu za interpretaciju. Od tog momenta zvanično počinje njegova solo karijera, kojom će se uzdići na mesto najveće estradne zvezde na prostoru SFRJ. Te godine učestvuje na festivalima u Splitu, Prištini i Skoplju.
Zatim Čolić, lndexi, Bisera Veletanlić, Sabahudin Kurt i Sabina Varešanović odlaze na turneju po SSSR. Sledeći korak je pesma "Gori vatra" Kemala Montena kojom Zdravko 1973 godine u Luksemburgu predstavlja Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Uprkos velikim nadama, bio je pretposlednji, ali je zato pesma na našim prostorima postala veliki hit. Sledeće dve godine Čolić se najčešće pojavljuje na festivalima. Učestvuje sa pesmama "Bling blinge bling", "Ona spava" (pobeda na Hit paradi), "Zvao sam je Emili", "April u Beogradu" (autor Kornelije Kovač, pobeda na Beogradskom proleću), "Ljubav je samo riječ" Vojkana Borisavljevića, "Zelena si rijeka bila" (autor Kemal Monteno, pobeda na Šlageru sezone). Tada Zdravko objavljuje i singl sa pesmom "Druže Tito mi ti se kunemo" koji je prodat u preko 300000 primeraka. U isto vreme potpisuje ugovor sa nemačkom korporacijom WEA i za njihovo tržište snima dva singla, ali tamnošnja publika nije previše zainteresovana za te pesme. Na tim pločama potpisan je kao Dravco, jer je nemačkim urednicima njegovo ime bilo komplikovano za izgovor. Prvi LP "Ti i ja" izlazi 1975. godine i serija jakih pesama "Vagabund", "Igraš se vatrom", "Loše vino" (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića) dovode do masovne devojačke histerije. Najbliži saradnik mu je Kornelije Kovač i tu praksu neće menjati ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović koji će i ubuduće biti redovan član tima. Iako 1976. godine na Zagrebačkom festivalu sa pesmom "Ti si bila, uvijek bila" osvaja samo četvrto mesto, predstavlja ubedljivo najveću zvezdu. Krajem te godine sa lndexima kreće na prvu jugoslovensku turneju. Posle beogradskog koncerta postaje jasnija mera elektriciteta koja se oko njega stvara. Prilikom davanja autograma u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu, kordon devojaka gubi glavu i lomi izloge trudeći se da mu priđu bliže. Poslednji put se na nekom festivalu pojavljujesa pesmom "Živiš u oblacima". Sledeći album "Ako priđeš bliže" snima u Zagrebu, a miksuje u Nemačkoj i ploča te 1977. godine biva bukvalno razgrabljena, Za prve dve nedelje prodato je 50000 primeraka, a novi aduti kod publike su "Pjevam danju, pjevam noću", "Glavo luda", "Zagrlime", "Juče još", "Jedna zima s Kristinom" i "Produži dalje" Prvog aprila 1978. godine kreće na jugoslovensku turneju, a spektakl pojačava baletska grupa Lokice. Već tada je ploča otišla u 150000 primeraka da bi na kraju prebacila 700000 primeraka. Pod adekvatnim nazivom "Putujući zemljotres" turneja se odvijala po već utvrđenom scenariju: devojčice plaču i ciče, a kordoni milicije pokušavaju da odbrane Čolića od masovnih izliva strasti. U anketi lista "Zdravo" Čolić pobeđuje u kategoriji najdraža ličnost, a svaka novina donosi naslovnu stranu sa njegovim likom.
Svejugoslovenski uspeh rezultirao je koncertom na stadionu Crvene zvezde održanom 5 septembra 1978. godine. Prema nekim procenama, na stadionu se okupilo oko 60000 mladih a mnogi su karte nabavili kod tapkaroša. U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols a bas Dado Topić, zvezde tada već počivšeg sastava Time. Topić je nastupio kao zagrevanje, otpevao je nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio "pjevač", praćen razgolićenim Lokicama. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio Strune i pevački kvintet RTB-a. Na nesreću, razglas nije bio dovoljno jak tako da deo publike uopšte nije čuo šta se dešava na bini, a to nije preskočeno u prikazima koncerta. Sav prihod od nastupa Zdravko je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi filma o Zdravku "Pjevam danju, pjevam noću". Scenario je pisao estradni novinar Dušan Savković, režirao je estradni reditelj Jovan Ristić, pa je film tako i ispao: naivna papazjanija. Koncertu na stadionu prisustvovao je Zigi Loh direktor nemačke diskografske kuće koji je bio iznenađen Zdravkovom popularnošću. Odmah je predložio da se obnovi ugovor, pa su za nemačko tržište objavljenisinglovi sa pesmama "Jedina" i "Zagrli me" kao i jedan disko singl na kome su pesme I'm Not Robot Man" i "Light Me". Međutim, Zdravko nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačkui tamo radi za njih pod platom. Umesto toga, 14 novembra 1978. godine odlazi u Valjevo na odsluženje vojnog roka. U proleće 1980. godine objavljuje album "Zbog tebe" sa pesmama "Pisaću joj pisma duga", "Pusti, pusti modu" i epski širokom "Pjesmo moja". Album je sniman u Engleskoj, producirao ga je i napisao Kornelije Kovač, a autori su još bili Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Zdravkom malo opala, ploča je prodata u preko 400000 primeraka. Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez Lokica i šljokica, ali sa engleskim muzičarima. Novi album "Malo pojačaj radio" sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički šefovi posla bili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Komponovali su materijal, producirali i aranžirali, a ploča donosi zaokret ka rockerskijem zvuku. Hitovi su bili "Mađarica", "Nove lakovane cipele" i "Dunav". U pesmi "Što si prepotentna", Zdravko se prvi put ogledao kao autor muzike, dok su deo ostalog materijala napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Tiraž je opet bio impresivan, čitavih 310000 primeraka. Tokom 1982. godine na turneji je održao pedeset pet koncerata a pratili su ga članovi grupe Generacija 5. Tada su nastupili u Prištini u kojoj zbog demonstracija niko punih godinu dana nije svirao. Na tom vrućem terenu je dobro prošao, a koncertu je prisustvovao i tadašnji funkcioner Azem Vlasi. Nastup na beogradskom Tašmajdanu okupio je 8000 mladih, a cena karata je za to vreme bila neuobičajeno visoka — sto dinara. Zanimljivo je da je tada zabranjen njegov reklamni spot za album koji su režirali Boris Miljković i Branko Dimitrijević. Do zabrane je došlo jer se u tom kratkom filmu pojavljuju vojnici u nepoznatim uniformama koji zakopavaju radio, on eksplodira, a u vazduh leti crvena zastavica praćena sloganom "Nova diverzija Zdravka Čolića". Sve je to bilo previše sumnjivo, tako da spot nikada nije emitovan.
Sledeća ploča "Šta mi radiš" opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Svirali su engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Bajaga, Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, ali je podbacio jer je imao samo dva hita "Cherie, Cherie" i "Stanica Podlugovi". Publika nije bila oduševljena Čolićevom blagomžanrovskom pramenom, u pravcu tada aktuelnog novog romantizma, a i novokomponovani narodnjaci su počeli da uzimaju stvar u svoje ruke. Turneju je opet poduzeo sa članovima Generacije 5, a pojačanje je bio i Laza Ristovski. Na sledećoj ploči "Ti si mi u krvi" 1985 godine Čolić se upesmama "Sto cigana", "Ruska", "Cura iz Zenice" i "Južnjaci" priklonio narodnjačkom mentalitetu, što je kritika dočekala na nož. Dobar prijem doživljavaju jedino naslovna pesma i balada "Pamtime po dobru". Ploča je prodata u 200000 primeraka, ali je to za njega bio pad i jasan znak da pati od krize muzičkog identiteta. U to vreme Čolić počinje da se bavi malom privredom (oblast telefonija) i privremeno se udaljava sa scene. Sa Bregovićem osniva izdavačku kuću Kamarad, a zbog boljih poreskih uslova firmu prijavljuju u Sloveniji, u Domžalama, i među prvima započinju privatnu izdavačku delatnost. Godine 1986. Čolić doživljava nezgodu — u Zagrebu ga na pešačkom prelazu udara auto i dva meseca provodi u gipsu. Zatim odlazi na desetodnevnu turneju po Bugarskoj, a onda ga stiže sasvim drugačija vrsta elementarne nepogode. Febuara 1987. godine u Ohridu ga privode u stanicu milicije pod optužbom da je kupovao devize na crno. Žuta štampa od toga pravi svojevrstan skandal iako je u to vreme svaki promućurniji Jugosloven kršio zakon na sličan način. Osuđen je da plati četrdeset pet miliona dinara kazne, a sav pronađen novac mu je oduzet. Potrudivši se da brzo zaboravi tu epizodu, decembra 1987 godine, sa producentom i aranžerom Kornelijem Kovačom, snima album jednostavno nazvan "Zdravko Čolić" kojim se vraća pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka, ali se prodala u tiražu od oko 200000 primeraka. Povodom ploče nije održao nijedan koncert, a sledećih godina se posvetio privatnom biznisu. Godine 1990. sa Goranom Bregovićem radi album "Da ti kažem šta mi je". Na njemu se našla obrada narodne "Čaj šukarije" u kojoj repuje devojčica Ivana, glumica iz filma "Kuduz". Sa početkom rata Čolić se preselio u Beograd, povremeno nastupa, a redovan je saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Godine 1994. Komuna i PGP RTS objavili su ploču "Poslednjii prvi" na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Decembra 1997. godine objavio je povratnički CD "Kad bi moja bila" u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Bajaga.
Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" |
Scribd
