sledeća tema »

[Angelina]

*

OLIVER  M A N D I Ć


Oliver Mandić (rođen 13. jula 1953. godine u Užicu) je poznati srpski pevač i kompozitor popularne muzike. Bio je jedna od najistaknutijih zvezda beogradskog novog talasa prve polovine osamdesetih godina.
  
Oliver Mandić za sobom ima tri studijska albuma, na kojima se našlo 27 pesama, sve sami hitovi! Ona četvrta, i po mnogima najbolja ploča nikada nije ugledala svetlost dana. Na njoj je Mandić ostvario spektakularnu saradnju sa trubačem Fredi Habardom, klavijaturistom Čik Koriom i još nekoliko vrhunskih svetskih muzičara. Doduše, taj album je trebalo da objavi PGP RTS početkom 1999. godine, ali nije pošto ga je Mandić u poslednjem trenutku povukao iz procedure uoči agresije NATO snaga na SRJ.

U mladosti se obrazovao u muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu sa namerom da postane pijanista klasične muzike (u vreme aktivne karijere bio je jedan od retkih jugoslovenskih rok i pop muzičara koji su imali podlogu klasičnog muzičkog obrazovanja, uključujući tu i čitanje / pisanje nota).

Ostao je zapamćen u muzičkim krugovima bivše Jugoslavije po beskompromisno visokim standardima koje je zahtevao u vezi sopstvene muzičke produkcije, uključujući kvalitet materijala, prvoklasnu studijsku opremu i potpunu uvežbanost muzičara u studiju / na koncertima.

Krajem 1971. bio je član jazz rock grupe OLIVER, u kojoj su, medju ostalima, još bili i članovi tadašnje POP MAŠINE, te pjevač Dušan Prelević.

Tokom 1972. godine Oliver Mandić je svirao na nekoliko koncerata sa Pop mašinom, a navodno su se vodili i razgovori o njegovom prelasku u YU grupu, zatim u grupu Time.

Godine 1974. snimio je s Dušanom Prelevićem dvije pjesme "Tajna" / "Prošlo je sve", koje je na singlu objavio PGT RTB.

Na Boom festivalu 1976. god. u Beogradu svirao je kao član Beogradske rock selekcije, koju su činili Robert Nemeček na basu, Zoran Božinović na gitari, bubnjar Lazar Tošic, trubač Stjepko Gut i drugi. Na tom nastupu uradio je i prvi u seriji svojih skandala: Nezadovoljan uvježbanošću muzičara, razbio je svoj sitisajzer i prekinuo koncert.

Diskografski opus Olivera Mandića je brojčano skroman, ali je obilovao hitovima i pokazao se kao izuzetno komercijalan.

Samostalnu karijeru počeo je singlom "Ljuljaj me nežno" 1978. godine, gotovo slučajno, jer je pjesmu na tekst Marine Tucaković on komponirao za Maju Odžaklijevsku, ali se ova nije pojavila na snimanju u splitskom studiju 'Tetrapak', pa je Enco Lesić nagovorio Ilovera Mandića da je sam otpjeva. Pjesma je odmah postala veliki hit i Mandića je to zagolicalo da nastavi istim putem.

Sljedeće godine uradio je još jedan singl s pjesmama "Sutra imam prazan stan" i "Osloni se na mene", a kao gost na jugoslavenskoj turneji Zdravka Čolica pojavljivao se samo da bi otpjevao jednu pjesmu — Ljuljaj me nježno.

Sve je to trebalo biti dovoljno za uspješan početak solističke karijere, ali Mandić se iznenada povukao i tek 1980. godine snimio debitantski album "Poludeću".
 
Oliver Mandić se predstavio široj publici kroz TV emisiju "Beograd noću", koja je emitovana uporedo sa izlaskom prvog albuma "Probaj me" 1981. godine. Emisija se sastojala od video spotova za pesme sa ploče. Režiser je bio Stanko Crnobrnja, a kostime i Mandićev izgled osmislio je konceptualni umetnik Kosta Bunuševac (isti kostimi su korišćeni i na omotu prvog albuma).

Deo javnosti je bio ozbiljno isprovociran Mandićevim travestitizmom, ali je bez obzira na kontraverznost emisija dobila nagradu "Zlatna ruža Montrea" a potom i komercijalno objavljena na video kaseti, što je bilo nesvakidašnje za tadašnju muzičku scenu.

Radio je to iz zajebancije, hteo je da zasmeje narod. A oni su ga shvatili pogrešno. Jedino je on razumeo u čemu je stvar. Ovde su mu bili zabranili da se 3 godine pojavljuje na TV-u.

Pa čak su mislili da je peder. A Oliver kaže: "Ne znaš kako je kad ti neko kaže da si peder, a ti najviše voliš žene". Pričalo se, navodno, da je bio je sa 2000 žena. A i kako on to kaže:"Da sam vežbao klavir koliko sam vremena proveo sa ženama, sigurno bih imao još pet-šest albuma".
 
Sa Brankom Milićevićem Kockicom snimio je ploču za decu, a njegova pesma "Deca bez adrese" pobedila je na međunarodnom konkursu
UNICEF-a.

Osvojio je četiri Oskara popularnosti lista "Radio TV revija".
 
Drugi album "Zbog tebe bih tucao kamen" objavljen je 1982. godine i udarne su pjesme bile "Smejem se, a plakao bih", "Neverne bebe" i "Sve su seke jebene" ( po motivima narodne erotske poezije iz zbirke Crven ban Vuka Karadžića). Album je sniman u Švicarskoj, a kao gosti se na njemu pojavljuju brojni cijenjeni muzičari, kao Djidji Jankelić na bubnjevima, Laza Ristovski na klavijaturama, trubač Stjepko Gut, te Bebi Dol, koja je pjevala prateće vokale.

Krajem 1984. godine Mandić trijumfuje na prvom festivalu popularne muzike MESAM-u, sa pesmom "Pitaju me pitaju". Sledeće godine pobedjuje na istoj manifestaciji "Pomagajte drugovi" i promoviše treći album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime".
 
Poslednji studijski autorski album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime" (Jugoton) Oliver je snimio 1985. god., a u medjuvremenu je završio još jedan projekat, po imenu "Kada ljubav ubije", koji do danas nije objavljen i koji se nalazi u posedu Makse Ćatovića, vlasnika "Komune".
 
Desetu godišnjicu karijere obilježio je 1987. godine objavljivanjem kompilacije "Sve najbolje", a iste godine s Nikšom Bratošem producira album Borisa Novkovica "Jači od sudbine". U to vrijeme već je radio i kao urednik za rock i pop muziku u izdavačkoj kući PGP RTB.

S Marinom Perazić snimio je "Mandarina i banana", pjesmu koju je Jugoton objavio 1990. godine na albumu '12 popularnih dueta — udvoje je najljepše'.

1991. godine Oliver Mandić je kratkotrajno bio član beogradske grupe Riblja Čorba. Zamisao je bila da Oliver Mandić postane klavijaturista sastava, a trebao je i da kreativno učestvuje u stvaranju ploče "Labudova pesma" sa polovinom numera.

Oliver Mandić i Riblja Čorba su snimili kompletan materijal za ovu ploču u Beču krajem 1991. godine (uključujući i pesme sa Mandićevom muzikom, na kojima je vokale otpevao Bora Đorđević), ali su se pre izlaska albuma Oliver Mandić i Bora Đorđević posvađali tako da je saradnja naprasno prekinuta.

Ploča Riblje Čorbe "Labudova pesma" se ipak pojavila na tržištu 1992. godine, ali se na njoj nisu nalazile numere čiji je autor muzike bio Oliver Mandić usled izdejstvovane sudske zabrane (ovo skraćeno izdanje albuma je imalo sveukupno osam pesama, pola od planiranog broja). Oliverove pesme snimljene sa Ribljom Čorbom su danas dostupne samo u obliku piratskih snimaka, a zbog svoga kvaliteta i svojevrsnog zvuka (nesvakidašnja kombinacija Oliverovih klavijatura i Borinog glasa) vrlo su cenjene među kolekcionarima.

Željko Ražnatović Arkan je bio Mandićev kum, a poznavali su se navodno još od detinjstva. Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Oliver Mandić je pristupio Arkanovoj Srpskoj dobrovoljačkoj gardi i otišao na ratište, gde je obavljao dužnost intendanta zaduženog za nabavku cigareta i ostalih potrepština (Srpskoj Dobrovoljačkoj Gardi su pristupile još neke ličnosti javnog profila, na primer Toni Montano i Dušan Prelević ).

Mandić je vlasnik beogradskog kafića Jazz.

Oliver je kritikovao rad Gorana Bregovića, Bijelog dugmeta i drugih koji su razvijali vrstu muzike koju on opisuje kao "seljački rok" i "pastirski rok", posebno citirajući Bregovićevo odsustvo muzičkog obrazovanja ("Muzika Gorana Bregovića za mene je prava humoristička serija Benija Hila"). Oliver Mandić je imao izrazito negativno mišljenje prema sarajevskoj muzičkoj sceni koja se razvila tokom osamdesetih godina (sastavi Hari Mata Hari, Merlin, Plavi orkestar, Crvena jabuka i drugi, koje je Mandić otvoreno nazivao "Rock and Roll abortusima"; videti takođe: "Novi primitivizam"). Sa druge strane, cenio je Zdravka Čolića kao izvanrednog profesionalca, i sa njime sarađivao još sedamdesetih godina.

Napisao je muziku za filmove Nacionalna klasa (učešće; 1979.) i Poslednji krug u Monci (1989.), a igra u filmu Poslednji krug u Monci 2 (2006.)

Tokom devedesetih godina (i kasnije) pisao je muziku i aranžmane za raznorazne zvezde turbo-folka (ovaj izvor prihoda su takođe — nekad otvoreno a nekad pritajeno — koristili i Bora Djordjević, Alan Islamović, Momčilo Bajagić Bajaga i mnogi drugi prvaci bivše jugoslovenske rok i pop scene).

Za Cecu je pisao neke pesme, kao što je "Isuse, daj mi lavlje srce".
 
U vreme hiperinflacije 1993. godine izdata je kompilacija koja je prodata u (za to vreme ) rekordnih 30.000 primeraka. Za razliku od prethodnih kompilacija, ovaj album je kao bonus imao i do tada neobjavljeni hit "Odlazim, a volim te" (pesma snimljena za potrebe filma "Poslednji krug u Monci").

Tokom boravka u SAD-u krajem 80-ih godina, Oliver Mandić je snimio materijal s američkim muzičarima, koji je korišten u filmu 'Poslednji krug u Monci', radjen po scenariju Dušana Prelevića. Tokom ratnih godina. Zbog prijatelja Arkana, komponirao je nekoliko pjesama za Svetlanu Raznatovic - Cecu.

Oliver Mandić je čovek koji je spojio Željka i Cecu Ražnatović. Oni su se prvi put sreli 11. oktobra 1993, u restoranu "Erdut". Pored Cece, Oliver je tog dana u Erdut doveo i Džeja Ramadanovskog, da pevaju na proslavi Srpske dobrovoljačke garde. Ceca i Arkan znali su jedno za drugo samo iz novina i iz tračeva, od kojih je najpoznatiji bio da je Arkan ošišao Cecu, jer je u inostranstvu pevala muslimanima! Svetlana, tada Veličković, upravo zbog toga poželela je da upozna Željka Ražnatovića. —

1997. se usprotivio demonstracijama opozicionih stranaka i napao učešće svojih kolega muzičara i režisera, za koje je naveo da su za vreme rata bili u inostranstvu, ili pak dobili od države sredstva za snimanje filmova ili stanove ("... To je po onoj staroj izreci — 'rani kuče da te ujede").

Krajem 1997. završio je album Kad ljubav ubije, kojeg su cinili i materijali snimljeni u Americi, a na snimanju su gostovali Vlatko Stefanovski, R. M. Točak i Bebi Dol, ali album nikada nije objavljen. Beogradski City Records je 2002. objavio reizdanje kompilacijskog albuma 'Sve najbolje' s jednom do tada neobjavljenom, ranijom pjesmom "Ako lažem, tu me seci". Ovaj izuzetno talentovan muzičar nije mirovao sve ove godine, i dalje je bio prisutan u muzici ali na nešto drugačiji način (više kao autor).

Zadnji album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime" izašao je 1985. godine. Projekat "Kad ljubav ubije" je snimio poslje tog albuma ali to nikad nije izašlo u javnosti.

"Odlazim, a volim te " je veoma poznata pjesma koja je snimljena za film "Poslednji krug u Monici". Mandić je uradio pjesmu "Ako lažem, tu me seci" koja je 2002. godine izašla na kompilaciji City Recordsa...

Deo teksta preuzet sa: http://netmp3.mojblog.rs/

[Angelina]

*

OLIVER  M A N D I Ć — DISKOGRAFIJA

SINGLOVI & ALBUMI

1981. Probaj me (PGP RTB)
A1 Probaj me
A2 Nije za nju, nije za nju
A3 Govor tvoga tela
A4 Da, on je mali
B1 Samo nebo zna 3:20
B2 Majmune 3:20
B3 Osloni se na mene 4:50
B4 Moja draga voli Kurosavu 3:14
 
1982. Zbog tebe bih tucao kamen (Jugoton)
A1 Zbog tebe bi tucao kamen
A2 Sve je propalo
A3 Smejem se, a plakao bi
A4 Treći u krugu
B1 Biću tvoj
B2 Slobodan i svoj
B3 Neverne bebe
B4 Sve su seke jebene
 
1985. Dodje mi da vrisnem tvoje ime (Jugoton)
01. Pomagajte drugovi
02. Ne daj mu
03. Muko moja
04. Kaje, bre
05. Bobane
06. Ja sam lud
07. Fato
08. Kreni
09. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
 

Kompilacije

1987. Sve najbolje (Jugoton)
01. Ljuljaj me nežno
02. Osloni se na mene
03. Samo nebo zna ( Poludeću )
04. Smejem se, a plakao bih
05. Sve je propalo
06. Pitaju me pitaju oko moje
07. Zbog tebe bih tucao kamen
08. Bobane
09. Pomagajte drugovi
10. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
 
1993. Smejem se a plakao bih (PGP RTS) — Kompilacija
Oliver Mandić — Neverne bebe
Oliver Mandić — Nije za nju
Oliver Mandić — Osloni se na mene
Oliver Mandić — Dođe mi da vrisnem tvoje ime
Oliver Mandić — Odlazim, a volim te
Oliver Mandić — Poludeću
Oliver Mandić — Biću tvoj
Električni orgazam — Zlatni papagaj
Električni orgazam — Krokodili dolaze
Šarlo akrobata — Niko kao ja
Šarlo akrobata — Mali čovek
Oliver Mandić — Zbog tebe bih tucao kamen
 
1994. The best of adamol
01. Ljuljaj me nežno
02. Da on je mali
03. Govor tvoga tela
04. Poludeću
05. Osloni se na mene
06. Nije za nju
07. Biću tvoj
08. Neverne bebe
09. Smejem se, a plakao bih
10. Sve je propalo
11. Zbog tebe bih tucao kamen
12. Pitaju me, pitaju
13. Pomagajte drugovi
14. Bobane
15. Kreni kroz vene
16. Dođe mi da vrisnem tvoje ime
17. Odlazim, a volim te

2002. Sve najbolje (City records)
01. Ako lažem ti me seci
02. Ljuljaj me nežno
03. Da on je mali
04. Govor tvoga tela
05. Poludeću
06. Osloni se na mene
07. Nije za nju
08. Biću tvoj
09. Neverne bebe
10. Smejem se, a plakao bih
11. Sve je propalo
12. Zbog tebe bih tucao kamen
13. Pitaju me, pitaju
14. Pomagajte drugovi
15. Bobane
16. Kreni kroz vene
17. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
18. Odlazim, a volim te
 

Singlovi:

1978. Ljuljaj me nežno / Šuma (PGP RTB)
1979. Sutra imam prazan stan / Osloni se na mene (PGP RTB)
2008. Oliver Mandic i Ceca — Vreme za ljubav ističe (Duet singl)


Ostala izdanja:
 
1974. Tajna / Prošlo je sve ( PGP RTB ) — singl ploča
1979. Nacionalna Klasa ( PGP RTB )
1988. Deca bez adrese ( PGP RTB )
1990. 12 popularnih dueta — u dvoje je najlepše (Jugoton)

http://netmp3.mojblog.rs/

[Angelina]

*

PITAJU ME, PITAJU

Raduj se
makar pošla bilo gde
raduj se
sve sa srećom nek ti je

Neka ti sve od ruke ide
želim ti, želim najbolje
neka te ljudi srećnu vide
ti si nedužna
kriv sam samo ja

Ref.
Pitaju me, pitaju, oko moje
ko sad ljubi ruke tvoje
pitaju me, pitaju, mila, gde si
ja im kažem, srećna jesi

Raduj se
mnogo sam te voleo
raduj se
nisam te preboleo

Piši mi, radosno ti bilo
čija si, šta li radiš sad
piši mi, sunce moje milo
ti si nedužna
kriv sam samo ja


SAMO NEBO ZNA (POLUDEĆU)

Poludeću, poludeću
nek me ostave sad na miru svi
poludeću, poludeću
učiniću sve da ne odeš ti
 
Tužan se smešim
i gledam te kroz oblak
kiše u oku mom
možda i grešim
a bojim se da ti priznam
šta je u srcu mom
 
Samo nebo zna,
samo nebo zna
kol'ko te volim,
volim ja
samo nebo zna

Samo nebo zna,
samo nebo zna
kol'ko te želim,
želim ja
samo nebo zna


VREME ZA LJUBAV ISTIČE

Vreme, samo vreme
i bićemo isti u mržnji i ljubavi,
ja i ti,zato bez suza polazi,
bar jednom imaj milosti,
ne otežavaj mi stvari.

Vreme za ljubav ističe,
nas dvoje više nikada,
ni novi a ni stari.

Ako poželis da mi se vratiš
gledaj da to ne bude skoro,
vremena daj mi da te prebolim,
dođi kad prestanem da te volim.

Vreme, samo vreme
i bićemo isti u mržnji i ljubavi,
ja i ti, zato bez suza polazi,
bar jednom imaj milosti,
ne otežavaj mi stvari.

YouTube: Oliver Mandić — Pitaju me, pitaju
YouTube: Oliver Mandić — Samo nebo zna (Poludeću)
YouTube: Oliver Mandić & Svetlana Ražnjatović — Vreme za ljubav ističe

[Angelina]

*
INTERVJU: OLIVER MANDIĆ


BAJINA BAŠTA JE MOJ ŽIVOT
KUSTA JE GENIJE

Poznati muzičar govori o meštanima sela Zaovine, gde već dve decenije gradi Olivud, Kusturici, Arkanu, Bregoviću, fajterskom probijanju u Beogradu i tome kako se zbog rata oseća prevarenim

"Šta se sve to i zbog čega krije ispod naopako okrenutog kačketa u čoveku koji je ovdašnjoj popularnoj muzici s najmanje pesama dao najviše? I, bez obzira na to kakvog Olivera slutite — kompozitora zbog čijih emocija vas nije stid da zaplačete, razuzdanog razbijača estradnog bontona, lajavca koji ne ume da prećuti ništa ili rodoljuba koji je ponosan na kuću svog pradede stariju od modernih imperija — majstor medijske nepredvidljivosti opet ostaje korak ispred logike i morala...
 
Kada bi takvih imali još nekoliko bilo bi, istina, teško, ali bi sve zvučalo mnogo bolje, vredelo više i čulo se znatno dalje"... Tako je svojevremeno pisao Peca Popović na jednoj od sedam kompilacija s najlepšim pesmama Olivera Mandića, a sve izrečeno nije izbledelo do danas, jer u protivnom ne bismo ovaj citat iskoristili za uvod u ekskluzivni intervju sa čovekom koji je na vrhuncu karijere spakovao kofere i prihvatio da se, kako sam kaže, zajebava sa seljacima u okolini Bajine Bašte, na obroncima Tare.

■ Već 20 godina okupiran sam izgradnjom centra u Zaovinama. Pratim šta se dešava na estradi, ali gomilu ljudi što su se pojavili u poslednje vreme i ne poznajem, ne izlazim na ta mesta. Družim se s onima od kojih mogu nešto da naučim, a ovo što se događa na estradi malo je tanko da bih gubio vreme sa novim mladim zvezdama — započinje razgovor Oliver i odmah otkriva da sa meštanima svoga sela ima prilično problema, ali da se nada da će uspeti u svojoj nameri da od zavičaja napravi najveći turistički centar u zemlji ne narušavajući prirodne lepote:

■ Ovde mi je dedovina, očevina... Nađite mi grad u Srbiji koji ima dva jezera, mladiću, Pančićevu omoriku... Ali, ljudi za sve ove godine nisu to uspeli da iskoriste. Seljak ko seljak, kad nisi tu on ti ukrade, kad si tu viče: "'De si, care". Gledam ga, stoji pored puta s pet ovaca i kažem mu: "Čoveče, imam 30 hektara dedovine, 'ajde da kupimo 500 ovaca, stavimo "čobanice"..." A on mi na to: "A ko će da čuva te ovce?" Pa, šta radiš, bre, sa ovih pet ceo dan?!

■ Neki dan sretnem čoveka koji čita novine iz '82. godine! Čuva krave i čita. "Ej, bre, to je od pre 24 godine", a on veli: "Gledaj svoja posla, prođi me se..." Ne kupuju novine, ne gledaju televiziju. Nahrane stoku, nakrkaju se slanine i u krevet. Ovde je sve stalo, kao da je 16. vek. Zamisli, imam 40 radnika na gradilištu i ponudim 500 evra onome ko nabroji tri moje pesme. Znaju samo "Pomagajte, drugovi" i "Nisam kres'o šest meseci". I to su valjda slučajno negde čuli.

■ Žive u nekom svom mikrosvetu. Ovo govorim o selima, a ne o Bajinoj Bašti. Ona je nešto drugo. U lokalnoj vlasti sad su mladi, sposobni ljudi. Ali, u ne tako davno vreme bilo je da ako nisi dobar s ovim ili onim, kažu: "Ma, pusti onoga s maramom, priča priče... On će kao da napravi nešto". Sve se činilo da se ništa ne uradi. Zahvaljujući Kusturici, promenila se svest, a njegov dolazak označio je novu eru prosperiteta ovog kraja.

S KUSTOM DO KRAJA

Profesor je svojom pojavom i Oliveru učvrstio veru da će uspeti u svom poduhvatu.

■ Očigledno da je pametniji od mene, brži, moćniji... Sad mi je mnogo lakše kad je on tu. Apsolutni je genije, a meni je bolje da ne mislim svojom glavom, već da pratim njegovu energiju i da uzimam ono što će biti korisno za ovo o čemu sam ja maštao.

A to je zadužbina, nešto što će ostaviti iza sebe za vijek i vjekova.

■ I mnogo bolji od mene su zaboravljeni. Pitao sam klince jesu li čuli za Đorđa Marjanovića. Nemaju pojma! Ej, bre, pa mene još malo niko neće znati. Onda se setim Ilije Kolarca, trgovca, i rešim da sve što sam zaradio, što sam nasledio, uložim u Zaovine, da ostane nešto iza mene. Nisam mogao sa tri albuma koja sam snimio da računam da sam toliko veliki i da će to biti pevano u sledećih 100 godina. Voleo bih da bar jedna pesma ostane, ali, opet, malo sam dao da bih očekivao previše. Pa, rekoh da ja izgradim ovo, da ostane Olivud, jer niko ništa u grob nije ni odneo.

BREGA JE NAMAZANI FIĆFIRIĆ

Kao što sada muku muči s komšijama da ostvari svoj san, tako je svojevremeno i u Beogradu morao da izbori za svoje mesto pod suncem.

■ Bio sam dete provincije na putevima afirmacije. Živeo sam u Kremnima, Arilju, šest godina u Srebrenici, u Obrenovcu sam završio osnovnu školu, a moji roditelji su samo zbog moje muzičke škole prešli u Beograd. Time se ponosim. Znaš li koliko Olivera danas ima po Srbiji?! Koliko hoćeš, samo što ih roditelji ne razumeju.

■ Kad sam došao u Beograd, zajebavali su me zbog naglaska. Trpeo sam dve godine, a onda uzmem štanglu, pa kada sam dve-tri lobanje polupao, jebi ga, ostavili su me svi na miru. Onda su počeli da umesto "seljak", govore — ludi Mandić, a ja sam se kao, da ne kažem, najbolji đak u srednjoj muzičkoj školi "Stanković" oslobodio tih provokatora.

Koju godinu kasnije ni na estradi nije imao problema, sem jednog, ako se to može tako nazvati...

■ Živeo sam kao kralj, imao šta sam hteo, vozio najskuplja kola... Ljudi su voleli moje pesme, svi su imali pare, normalno živeli. Obožavali su me na estradi, i ja njih — osim onog smrdoja Gorana Bregovića. Jedino me je nervirao taj namazani fićfirić, na Dorćolu bi rekli šaner, a u svetu ga zovu slinavi dirigent, koji kupuje kuće na tuđim pesmama i taj njegov odnos prema mojim prijateljima Lazi Ristovskom i Ipetu Ivandiću, kojem ni na sahranu nije došao... Krade pesme, glumi i zajebava narod.

■ A onda, na sve to mu uleti Kusturica sa dve Zlatne palme i tu se obogati. Umesto da klekne pred njega i kaže: "Hvala ti, brate", on je sve to vrlo lukavo iskoristio. Što kaže profesor Kusturica za njega: "On ti je čovek koji ti ukrade novčanik i posle te zove na večeru!" Sa ostalim kolegama nikada nisam imao problema. Zapravo, nisam ni pripadao estradi, ali u to vreme je bilo zanimljivo biti na njoj.

ZBOG RATA SE OSEĆAM PREVARENIM I IZIGRANIM

Sve to blagostanje najednom je prekrio rat, a Oliver ga je naslućivao zahvaljujući — tazbini.

■ Prvi tast mi je bio komandant Jugoslovenske ratne mornarice Mate Jerković, koga sam obožavao. Hvalio mi se da je prvi admiral Južnih Slovena sa tri zvezdice... U to vreme nisu postojali kontraadmirali i viceadmirali, samo jedan jedini. Tito, savezni sekretar Gošnjak, pa on! Letovao sam na Brionima s drugarima koji su bili generalska deca. Duvali smo travu i gledali srne.

■ Živeći sa njim, shvatio sam da su vladari sveta još '63 godine napravili plan kako će da razjebu Balkan. Samo su morali da sačekaju da Tito umre. Jedino mi je žao što Milošević nije odmah posle Gazimestana odleteo do Pentagona i pitao: "Ljudi, recite mi šta da radimo?!" Onda ne bi bilo 500.000 mrtvih, dva miliona izbeglica, ne bismo ovako loše živeli.

Ipak je obukao uniformu. Ne kaje se zbog toga, ali...

■ Nekako sam tužan. Kao i svi... Ko da sam ja tu nešto bitan, bitno je da smo prevareni, izigrani. Nije bilo potrebe da se to uopšte desi. Meni su muslimani najbolji prijatelji, ja sam samo po Hrvatskoj i Sloveniji radio turneje... Da li možeš da zamisliš da sam '84. s "Pitaju me, pitaju" i '85. s "Pomagajte, drugovi" i "Bobane" zaradio tri i po miliona maraka keša! Pa, kako da ne zaradim tolike pare kad je moja baba prodavala na pijaci u Užicu jaja na kantar i tako isterala Jevreje iz našeg kraja!

■ Živeo sam tamo, imao kuću u Poreču i odjednom mi se okrenuo ceo svet. U Bijeljini rat, a u Beogradu, udaljenom samo 120 kilometara, ljudi sede po kafićima, kao da je to u nekoj drugoj državi, kao da se ne događa nama. Hrvatska televizija je emitovala snimak na kome kažem: "Slušajte, bre, Srbi, pičkice, kad se vratim jebaću vam majku!" Ali, Beograda se sve to nikada nije ticalo.


ŽAO MI JE ŠTO SU ARKANA UBILI DŽUKCI Oliverovo ime dosta dugo se vezivalo za Arkana...
■ Upoznao sam ga '71. godine, bili smo kao braća. Ja sam stanovao u 27. marta 56 a on u 83. Njegova majka Slavka je kao moja majka... To su ti najbolje majke. Moja je bila učiteljica, koja je kad smo došli iz Obrenovca za devet godina rada dobila orden sa srebrnim vencem od Tita i orden rada. Znači, lepo sam vaspitan. Moj Željko je stalno govorio: "Ja ceo život kradem po Zapadu i donosim pare u Srbiju, a ovi komunisti kradu od naroda i iznose na Zapad. Pa, ko je tu kriminalac?!" Znam da je poginuo za srpstvo. Žao mi je što nije poginuo na ratištu, da ga sahranimo kao heroja, a ne neki džukci da ga umlate u "Interkontiju". Bio je patriota, borio se. Imali smo 63 mrtva i ne znam koliko invalida. Mi smo imali sve u životu, ali smo svi ostavili familije i otišli da branimo naše Srbe od nekih tamo loših ljudi. Moja priča je ta.

Kurir | 26. avgust 2006.

[Angelina]

*
OLIVER MANDIĆ:


KAO U DOBRA STARA VREMENA

Legendarni muzičar Oliver Mandić otkrio je zašto je odlučio da svoj pedeset osmi rođendan 13. jula proslavi sa svojim prijateljima, dok je njegova supruga Maja kod kuće brinula o njihovoj šestomesečnoj ćerki Hani Coli.





Legenda domaće muzičke scene, Oliver Mandić, organizovao je 13. jula u klubu Red Shoes na Adi Ciganliji proslavu svog 58. rođendana. Uz to, slavni domaćin odlučio je da istim partyjem obeleži i godinu koja je za njega bila više nego uspešna, ali i da najavi svoj povratak na muzičku scenu.

Priliku da uživaju u slavljeničkoj atmosferi imali su i svi gosti koji su se te večeri zatekli u klubu, ali prethodno su morali da kupe kartu čija je cena, na ideju slavljenika, iznosila simboličnih sedam dinara.

Mandić je svoje prijatelje ugostio u VIP separeu, a među prvima na rođendan je došao roker Milić Vukašinović u pratnji svoje supruge Suzane Vučić, a potom i rokerka Lana Toković. Domaćin je spremno dočekivao goste i bio je zadužen za odličnu atmosferu.

Slavlje su uveličali i Bebi Dol, Bora Čorba, Dragi i Žika Jelić iz YU grupe, Aleksa Jelić, pobednik Zvezda Granda Stefan Petrušić, Inspektor Blaža, kao i mnogi drugi prijatelji legendarnog muzičara.

■ Odlučio sam da rođendan proslavim sa svojim prijateljima koji su već decenijama uz mene. Drago mi je što su se odazvali mom pozivu i nadam se da su se odlično proveli. Okupila se stara rokenrol ekipa i zato je ovo bio pravi način da proslavim rođendan — kaže Oliver koji je animirao kolege da izađu na scenu i u ime dobrog provoda otpevaju po neku svoju pesmu.

Inače, Oliverova supruga Maja Kozilica Mandić ostala je kod kuće da čuva njihovu ćerkicu Hanu Colu koja je na svet došla 26. decembra prošle godine, ali je zato popularni muzičar svojim gostima prepričavao prve dogodovštine svoje mezimice. Uz odličnu muziku i bogatu trpezu, slavlje Olivera Mandića potrajalo je do ranih jutarnjih časova, a gosti nisu krili želju da ovakve proslave postanu tradicija.

Danilo Mašojević | 31.12.2011. | Story