Zoran Kalezić (1950)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zoran Kalezić (1950)  (Pročitano 31507 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 29, 2012, 01:42:02 am »

*




ZORAN KALEZIĆ
(Danilovgrad, 01.02.1950)

Zoran Kalezić iz Kosova Luga kod Danilovgrada svoje prve muzičke korake pravi već svoje desete godine kada je kao talentovano dete pevao i glumio na školskim priredbama. Njegov otac Dragiša, bivši glavni urednik Radio Titograda, nikako nije voleo da se njegov sin bavi tim "neozbiljnim zanimanjem", pa ga je uputio da uči srednju tehničku školu sa nadom da će jednog dana završiti fakultet.
 
Poslušni i lepo vaspitani sin predano je učio, ali ni pevanje nije zaboravio. U potaji se upisao u KUD "Budo Tomović" i pevao je na njihovim amaterskim priredbama. Uskoro na jednom takmičenju mladih pevača osvojio je nagradu "prvi  glas Titograda", a nešto kasnije i trofej "Prvi glas Crne Gore". Krajem 60 tih godina prošlog veka, kao solista grupe "Podgoričani" snima četiri singla sa kompozicijama Ace Koraća. Prelazak u Beograd omogućio mu je da počne sa snimanjem ploča i da postigne svoje najveće uspehe.
 
Njegov karakteristični promukli glas, setne pesme, najčešće autora Ace Stepića, kao i tekstovi za najširu publiku doneli su mu veliku popularnost. Prvi solo nastup ima na "Beogradskom proleću", gde učestvuje pored Dragana Stojnića, Cuneta Gojkovića, Dušana Jakšića i dr. Zatim se nižu nastupi i nagrade na festivalima: 1971. Prva nagrada na festivalu zabavne pesme "Crna Gora 71" za pesmu "Zbog đevojke Crnogorke"; 1973. Prva nagrada na festivalu "Akordi Kosova" za autorsku pesmu "Vratiću se majko" za /tekst i kompoziciju/; 1978. Prva nagrada na festivalu "Ilidža 78" za pesmu "Jednoj ženi koje nema više" čiji je autor i koju je posvetio Silvani Armenulić. Pored mnogobrojnih nagrada koje je Zoran Kalezić dobijao od početka karijere, trofeja i odličja koja krase njegov  dosadašnji rad na estradi, dobio je još i drugu nagradu na Festivalu narodne muzike u Parizu, prvu nagradu na festivalu "Beogradsko proleće". Godine 1984. dobitnik je nagrade svog rodnog grada "Dan oslobođenja".
 
Šest ipo godina je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije. Vlasnik je Estradne nagrade Srbije i nosilac statusa Istaknutog umetnika, ali kao svoju najveću nagradu uvek izdvaja svoju porodicu. Pored muzike Zoran nalazi vremena za mnoge druge stvari, ali muzika ostaje njegova najveća ljubav. Retki su pevači koji su prodali preko 15.000.000 nosača zvuka, Zoran Kalezić je jedan od njih. Uvek veran sebi i muzici, ide dalje krupnim koracima boreći se da iz sebe izvuče najbolje i najiskrenije se da svojoj publici.


Autor teksta nepoznat
Fotografija Zorana Kalezića sa albuma "Dobro veče, izgubljena nado"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 29, 2012, 01:52:17 am »

**

ZORAN KALEZIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 30, 2012, 11:19:41 pm »

*

POLEĆE SOKO
narodna iz Crne Gore

Poleće soko sa vite jele,
spustio krila do crne zemlje.

Poleće soko i nisko pade,
žalosno pismo đevojci dade.

Đevojko moja, raspleti kose,
mrtvog ti dragog kroz selo nose.

Neka ga, neka, neka ga nose;
dosta je tuđe mrsio kose.



ŽELJO MOJA, MOJ OTROVE

Da je srce tvrdi kamen
A ti da mu rušiš snove
Bolelo bi jako, jako
Željo moja, moj otrove

Željo moja, najslađi otrove
Srce si mi vezala u okove

Da u duši gori plamen
Šta bi bile rane nove
Na spram bola što te nema
Željo moja, moj otrove

Daj mi ruke da sve jade
Zaboravim noci ove
Za nas dvoje ima nade
Željo moja, moj otrove



BALKANSKA DUŠA
Rade Vučković

U kući prijatelja mog
Dok je padala kiša i besnela oluja
Naš'o sam mir u prokletstvu svom
Kraj luga raspevanih slavuja
 
A šta sam tražio s tobom
Na vrata pakla uš'o
Zar kafanski život da živim
Ti prokleta balkanska dušo
 
Zakleo sam se pred Bogom
Zapalio sveću u svetom manastiru
I nekako se vratio sebi
Sebi i zemaljskom miru
 
Neću više da žalim
Zaboraviću tebe i sve što sam hteo
Goreo sam i izgoreo
I ne volim ko što sam voleo

 

MOJA KRALJICA SPAVA

Kraljica spava...

Od kad tebe nema ni ja ne živim
Zašto mi dušu napravi robom
Noćas sam tebe sanjao majko
I dugo plakao nad tvojim grobom

Sirotice moja bogate duše
Da li je ovo san ili java
U rajske odaje tiho sam uš'o
Anđeo mi reče — moja kraljica spava.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 30, 2012, 11:59:48 pm »

*

LOMIO ME ŽIVOT

Sakrio sam tugu u srcu duboko
Prevari me to nemirno oko
Godine su prošle ja te nisam sreo
Sad ne verujem sebi da sam te video

Gled'o sam tebe nemo, hej, predivna ženo
Bez daha sam bio, čašu ispustio
Gde baš da dođeš ti, stara ljubavi
U ovu kafanu da otvoriš mi ranu

Lomio me život, trošio polako
Mislio sam bez tebe ću lako
Godine su prošle ja te nisam sreo
Sad ne verujem sebi da sam te video





Sa albuma Kotrlja se život

YouTube: Zoran Kalezić — Lomio me život
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 31, 2012, 12:06:21 am »

*

ZA SVE ŠTO SMO BILI...

Svratio sam da počastim sebe
A ne da bih u kafani pio
Kad saberem svaki dan života
S tobom mi je najvredniji bio

Počastiću sebe
Jednom pesmom tuge
Za sve što sam bio za tebe
I druge
Pošastiću društvo
Ovom pesmom jada
Za sve što smo bili
A što nismo sada

Počastiću sebe
Jednom pesmom tuge
Za sve što sam bio za tebe
I druge
Zapevajte sa mnom
Ovu pesmu jada
Za sve što smo bili
A što nismo sada

Pesmo moja najmilija drugo
Pesmo moja najvernija ljubo
Ljubeć tebe mnoge oči sreo
U njihovom žaru izgoreo  





Za sve što smo bili ...
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Oktobar 31, 2012, 12:32:34 am »

*
ZORAN KALEZIĆ


NAJTEŽE JE OSTATI NORMALAN

Jedno od najvećih imena u našoj narodnoj muzici, bivši predsednik Udruženja estradnih umetnika i veliko borac protiv šunda, a za zaštitu tradicionalne muzike, Zoran Kalezić nedavno je (5. februara) održao solistički koncert u Beogradu promovišući svoj novi album "Kotrlja se život" objavljen u izdanju PGP RTS-a. S obzirom na to da ga u toku protekle decenije nije bilo u državnim medijima to je bio njegov veliki comeback.





Zoran Kalezić: Ja sam umetnik koj peva od Lovćena do Beograda i voljen sam svuda gde ljudi slušaju moju muziku. Nijedna partija ne treba da me protežira, jer ja nisam ničiji — pripadam samo ovom narodu i poklonicima kvalitetne muzike. Nikoga nisam tužio, a mogao sam da naplatim od RTS-a što su me, kao svog eskluzivca, skinuli sa programa. Ali, takav novac mi ne treba, jer bi to bilo naplaćivanje svog stava. Na koncertu u Domu sindikata položili smo ispit i Beograd i ja. Ovaj grad je ostao veliki i dokazao je da sam mu još potreban.

SADA STIŽU POZIVI SA SVIH STRANA...

Zoran Kalezić: Okupio sam stvarno sjajnu ekipu autora koju sačinjavaju Bata Đević, Nikola Grbić, Kiki Lesendrić iz "Pilota", Miša Mijatović, Momčilo Zeković, Zoran Vlajić, Dado, uz sjajnu "režiju" vrhunskih aranžera Kornelija Kovača i Dejana Abadića. Posebno mi je drago što je pesma "Nada", mog velikog prijatelja, nezaboravne legende narodne muzike Tome Zdravkovića postala hit i među klincima i klincezama. To je još jedan dokaz da muzika ne priznaje vreme, godine, međe i bilo kakve barijere.

Zoran Kalezić: Sve je to život. Neko voli alkohol, švaleraciju, oružje, manguprianje, neko konzumira opojne droge, a ja volim kocku. Najteže je ostati na estradi normalan. Niko ne može da mi zabrani bar jedan porok. Zar ne?

Koga biste izdvojili od mlađih pevača?

Zoran Kalezić: Izdvojio bih braću Sašu i Dejana Matića, Acka Nezirovića i Maju Stevanović. Treba da brinemo za pevački podmladak... Samo da se prestane sa pozajmljivanjem nota iz inostranstva. Nadam se da će uskoro nestati antipevači i kvazikompozitori koji truju omladinu pozajmljenom, plagijat muzikom. Eto, ovaj trend etno muzike dokaz je da dolazi vreme lepe i kvalitetne muzike. Moramo se vratiti svojim korenima i našoj prebogatoj muzičkoj baštini. Uostalom, baš zbog slabih pesama i muzičkih plagijata ostalo je malo mladih autora i pevača i danas su na sceni "matorci" kao što smo ja, Vesna Zmijanac, Miroslav Ilić, Tozovac, Šaban Šaulić, Snežana Đurišić, Novica Urošević, nešto mlađi Mitar Mirić, Jašar Ahmedovski, Goca Lazarević, Boban Zdravković...

Poznati ste kao neko ko voli društvo i druženje. Stalno ste u pokretu i pored toga što ste imali operaciju kuka?

Zoran Kalezić: Operisao sam kuk, mučio se i mislio da ću biti za staro gvožđe. Međutim, sve sam pretrpeo junački i opet sam onaj stari. Tek sad sam oran za rad, koncerte, nove pesme i druženja sa publikom. Moraće moj neprijatelji još dugo, dugo da me trpe na estardi i u diskografiji.

Gde ste našli snagu da nastavite da i dalje radite?

Zoran Kalezić: Našao sam snagu u sebi. U želji da pevam. Ja imam zašta da radim. Moram da pomognem mojoj deci da stanu na put, jer ona nemaju ni stanove, ni džipove, ni kuće na moru... Prodao sam 15 miliona ploča, u normalnoj zemlji bih imao svoj avion. Nažalost mi ovde živimo u svetu laži, lažne istorije, lažnih heroja... Samo je umetnost prava. E, tu crpim snagu i želju da pobeđujem, da iznova pobeđujem sebe...
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Oktobar 31, 2012, 12:39:41 am »

*
ZORAN KALEZIĆ


MOJ DRUG ŽARKO LAUŠEVIĆ

Pevača Zorana Kalezića (61) dugo nema u javnosti, ali ekskluzivno za "Alo!" najavljuje povratak na scenu i izdavanje novog CD-a. Poslednjih nekoliko godina živi na relaciji Čikago-Podgorica-Beograd, a Beograd, u kojem je živeo od svoje 16 godine, zove svojom dobrom majkom.

Razočaran je što je godine protraćio boreći se protiv šunda u domaćoj muzici, što sebi ne može da oprosti. I dalje ne pristaje da se proda za sitne pare, bori se za dobru i kvalitetnu pesmu i poručuje da nikad neće nastupati u "Grandu". U Americi se često viđa sa glumcem Žarkom Lauševićem, bivšom suprugom Željka Ražnatovića Arkana Natalijom Martinović, Novakom Đokovićem, ali i sa mnogim drugim kolegama koje dolaze na turneje u Americi. Sa pevačkom legendom razgovarali smo dok je ovih dana pecao na Skadarskom jezeru.

Nema vas dugo na ovoj našoj estradi?

Godinama živim u Americi, u Čikagu. Otišao sam odavde zbog stvari koje su me gušile, prljavštine koju je izazvao rat i u kojoj nisam želeo da učestvujem. To je nešto što nema veze sa mojim vaspitanjem niti načinom mog života. Nisam video sebe na estradi u to vreme, a pokušavao sam da uradim nešto za moju profesiju dok sam šest i po godina bio predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije. Borio sam se i video da je to nešto čime nije trebalo da se bavim. To što sam prihvatio da uradim nešto za moju profesiju ispala je velika greška, ali ne mojom željom. Jer mnogo toga što je sada na sceni različito je od onog čemu je težila neka generacija koja pamti bolje dane, a kojoj i ja pripadam.

Da li sada nastupate i kakvi su vaši dalji planovi?

Bavim se muzikom tako da mi ne ruši ono što sam sticao celog života i čime ne bih razočarao publiku koja me je pratila i volela tokom cele moje karijere. Ovog meseca izaći će moj novi album, u stvari, to će biti trostruko izdanje, koje će objaviti moja matična kuća PGP RTS. U njemu će na jednom CD-u biti crnogorska izvorna muzika koju sam komponovao u duhu crnogorskog melosa, a koju sam snimio kao trajne snimke za Radio Beograd uz pratnju velikog narodnog orkestra pod upravom Branimira Đokića i uz vokalnu pratnju grupa "Legende" i "Veselice". Druga dva će biti kombinacija mojih novih i starih hitova, evergrina i pop muzike, i nekoliko novih pesama koje sam snimio u Americi sa izuzetnim muzičarima. Na njemu će se naći i hitovi koji su obeležili moju karijeru.

Vaša porodica takođe živi u Čikagu?

Moj sin Filip živi u Čikagu, a ćerka Aleksandra u Podgorici. Često sam u Beogradu, nisam neki novokomponovani Beograđanin, ali u vremenu koje je, nadam se, iza nas, kada su se braća prebrojavala na velike Srbe i velike Crnogorce, ja sebe na tim spiskovima nisam video.

Prijatelj ste sa Žarkom Lauševićem, da li se viđate u Americi? Planira li da dođe i muči li ga nostalgija?

Viđam se sa njim kada odem u Njujork. Ne znam da li planira da dođe. O njegovom životu ne volim da pričam. Mi smo prijatelji, ceo život smo prijatelji i kada sam u Americi i nastupam u Njujorku, obavezno se vidimo i često se čujemo. Ne znam da li ga muči nostalgija, nemojte me pitati stvari o kojima ne želim da pričam. Žarko Laušević je veliki glumac koji je imao nesreću kakvu smo mogli da doživimo svi mi stotinu puta. On je imao situaciju u koju mi, kao i sve javne ličnosti, dođemo kada nas oni koji nas ne uvažavaju i poštuju žele povrediti i uvrediti samo zato što smo to što jesmo. Mislim da takvim ljudima kao što je on ne trebaju sudovi, dovoljno je što je osuđen time što se desilo. Žarko Laušević nije bio kriminalac. Bio je divan glumac, idol generacije, sjajan čovek kojem se u jednom trenutku promenio ceo život i mislim da je to najveća nesreća koja mu se mogla desiti.

U kontaktu ste i sa Natalijom Martinović, bivšom suprugom Željka Ražnatovića Arkana?

Nju znam kao jednu divnu, plemenitu ženu, intelektualku i dobru majku. Ona je bila prijateljica sa mojom pokojnom ženom Verom, bile su bliske od rane mladosti. Ona je Željka Ražnatovića volela i kao rezultat te ljubavi je njihovo četvoro dece. Znam ih odmalena, a znam ih kao i odrasle ljude. To su vrlo vaspitana i divna deca. Mogu sve najlepše o njima da kažem. Oni verovatno nose hipoteku imena svog oca, ali njegovo ime uvek sa poštovanjem izgovaraju, jer ga pamte kao divnog i nežnog oca. Natalija nema uslova za neki lagodan život, kao što mnogi misle, ali se ona zato žrtvovala kao dobra majka da bi njihova deca završila koledže u Americi i da bi od njih stvorila dobre ljude.

Pamtim kada je ona posle Željkove smrti doputovala iz Atine sa decom kod mene kući u Beograd. Obukla je svoju decu kako to je dolikuje običajima. Kada smo krenuli na njegovu sahranu, ona tada nijednog trenutka nikome nije dozvolila da kaže nijednu reč ružnu o njegovoj udovici, tada zvaničnoj ženi Svetlani Ceci Ražnatović. Ona je samo tiho i dostojanstveno rekla: "On je nju voleo i od mene mu prosto".

Sa Novakom Đokovićem ste takođe dobri?

Znam ga dok je bio mali, još sa Kopaonika, gde sam odlazio sa svojim prijateljima u piceriju koju su držali njegovi roditelji. Videli smo se nedavno u Beogradu na meču između Srbije i Argentine i na njegovim terenima, gde sam ga upoznao sa mojim unukom Aleksom, koji je veliki talenat u tenisu.

Sa kim se najviše družite od kolega kada ste u Americi?

Kada dođe u Čikago, viđam se sa Zdravkom Čolićem. Dolazili su Miroslav Ilić, Ana Bekuta, Halid Bešlić, Novica Zdravković, Kemal Monteno i puno mojih kolega. Ja sam se sklonio sa estrade jer sam bio borac bez puške. Slobodno napišite, ja ću biti poslednji Mohikanac i neću otići u "Grand" dok sam živ. Ne zato što ne smatram sebe mnogo velikim, nego smatram da se mnogo toga odradilo protiv onoga čemu sam ja posvetio život. Ima tamo i sjajnih mladih pevača, ja sam srećan kada ih čujem, ali postoji neka ideologija unutra koju ja nikako ne mogu da shvatim i prihvatim, kao to da moje uvažene kolege pristaju da za šaku dolara prodaju sebe, a nisu svesni da ih time zloupotrebljavaju. Ja sam se odrekao tih rijaliti šoua. U tome ne bih niti ću ikada zarad kakvih para učestvovati, jer poštujem moju publiku i status koji sam dobio u vreme naše velike nesrećne Jugoslavije, nešto što se zove istaknuti estradni umetnik.

Vraćate li se uskoro na scenu?

S velikim zadovoljstvom. Jedva čekam da dođem u Beograd. Večiti sam zaljubljenik u taj grad, koji nazivam dobrom majkom, jer sam u njemu stekao status građanina, istaknutog umetnika, roditelja i to mi daje za pravo da Beograd zovem dobrim roditeljem. Nisam promenio mišljenje o Beogradu zbog nekih aveti u vidu JUL-a, koji je meni osporavao sve ovo navedeno samo zato što se nisam hteo odreći svog zavičaja i Crne Gore. Jedva čekam da dođem u Beograd, gde će biti uskoro promocija mog trostrukog CD-a i obeležavanje 40 godina izdavačkog rada. Naravno, održaću solistički koncert u Domu sindikata, koji doživljavam još uvek kao hram muzike.


Alo | 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Oktobar 31, 2012, 01:57:54 am »

*
ZORAN KALEZIĆ


ISPAO SAM BUDALA

Posle decenijske pauze Zoran Kalezić se koncertima na Cetinju i u Beogradu vraća na scenu. U potresnom i iskrenom razgovoru za Press reviju čuveni pevač otkriva da je u Čikago otišao iz mnogo razloga, među kojima je dug od 50.000 evra za koji je plaćao šest odsto kamate mesečno, i naglašava da želi da demantuje medije koji su ga proglasili velikim prijateljem Željka i Cece Ražnatović.

Prilikom najave emisije u kojoj sam gostovao kod Milomira Marića, pojavili su se komentari o mom navodnom velikom prijateljstvu sa Arkanom i Cecom. To nije istina, ja sam u toj emisiji objasnio da je reč o jednom susretu sa Arkanom ispred hotela, kada mi je čestitao na doslednosti u odbrani prave narodne muzike, a Ceca mi je poklonila odelo. I to je sve. Usledili su razni neprijatni komentari u pojedinim medijima, koji su me veoma povredili.

U Ameriku ste se preselili iz više razloga - stanja u državi, dugova, sukoba sa uticajnim političarima, uvreda na ulicama u Beogradu i Podgorici... Koji od pomenutih je bio presudan?

Iskreno, sve čega se sećam iz tog perioda je ružno. Pravi razlog možda nije pomenut, a to je da sam bio napušten. I to najpre od kolega, od svih onih iz svoje branše za koje sam se borio kao predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje broji 1.600 ljudi. Istina, neki ljudi su stali iza mene privatno, ali niko javno. E to me je, između ostalog, oteralo u Ameriku.

Pominjali ste da vas je nepoznati mladić pljunuo u Crnoj Gori, nazvavši vas izdajnikom. Zašto mu niste uzvratili?

Da sam tada imao atomsku bombu, bacio bih je. Da svi nestanemo. Mnogo puta bio sam u prilici da napravim neko zlo, ali sam, na sreću, ostao hladne glave. Velika je to nesreća, ali je pravi razlog to što oni ništa u životu nisu postigli i zbog toga me mrze. Još uvek se desi da mi neko nešto dobaci na ulici u Podgorici.

Koliko novca ste dugovali kada ste krenuli u Ameriku, kome i zašto?

Sve je krenulo tako što sam, ne pamtim pre koliko godina, odlučio da snimim album "Kotrlja se život". Otišao sam kod kompozitora Kornelija Kovača i za aranžman za dve pesme mu platio 10.000 evra. Nije mnogo, vredi on i više. Za ceo taj album pozajmio sam ukupno 50.000 evra sa šest odsto kamate. Pesme na albumu radili su Dejan Abadić, Kiki Lesendrić i mnogi drugi eminentni muzičari. Ali, taj CD niko nije ni video. U to vreme u PGP-u su sve učinili da unište i taj CD i mene kao pevača. Za njega nije snimljen nijedan spot, ni reklama, nije bilo prodaje ni tiraža. Bukvalno sam sve sam radio, sam sam delio CD. U to vreme održao sam i dva koncerta koji su dodatno doprineli da budem u minusu.

Kako ste se snašli u Americi?

Snalazio sam se kako sam znao i umeo. Dok sam tražio državljanstvo i "polagao" za Amerikanca, pevao sam šest dana nedeljno i slao pare u Beograd da vratim dug. U međuvremenu sam se razboleo i ugrađen mi je veštački kuk. I u takvom stanju sam nastupao noću u kafanama. Pošto sam ugradio američki kuk, sad sam polu-Amerikanac (smeh).

Dok ste bili u Americi preminula vam je supruga. Kako ste to podneli?

Kada su mi te 2007. godine javili za ženinu smrt, odmah sam sa sinom Filipom doleteo u Beograd. Bio je to gubitak osobe koju sam voleo, majke moje dece... To je bio šok, nisam bio pripremljen na njenu smrt. Znate kako to izgleda kada nešto ne očekujete, kad vas udari ko maljem u glavu. U Ameriku sam se vratio sa ćerkom Aleksandrom, pa se cela moja porodica preselila u Čikago. Smrt je za mene samo druga strana života. Tokom života izgubio sam oca, dva brata, ujaka koga sam mnogo voleo, kao i mnogo, mnogo bliskih ljudi.

Da li biste danas učinili isto što i tada?

Nikad više! Nisam tolika budala. Negde je i normalno da čovek promeni mišljenje i da odustane od borbe u kojoj ima malo šansi da pobedi. Don Kihot nikad više ne bih bio. Ne zbog straha, nego zato što nema svrhe. Inače, više nikada neću govoriti ni o kome ništa. I tada, kada sam se u ime svih pevača bunio i dizao glas, nisam govorio u svoje ime, već u ime svih, ali sam jedini neracionalno i preozbiljno shvatio situaciju. Devedesetih je bilo teško govoriti istinu jer je malo istine bilo. Glavni su bili oni sa pištoljima, a ja sam pištolj imao, ali nikada nisam znao da ga upotrebim kako treba.

Kad smo kod ljudi sa pištoljima, poznavali ste mnoge momke sa beogradskog asfalta. Kako to da vas nikada nisu uvukli u neki "posao"?

Iz razloga što sam ja umetnik i nisam rođen za takve stvari. Nikada me to nije zanimalo, iako sam znao čime se ti ljudi bave. Nekima, navodno, nije jasno kako sam upoznao sve te ljude. Prosto, moja profesija je takva da ne mogu da izbegnem čoveka koji dođe da me sluša kada nastupam u kafani ili bilo gde drugde. Vrlo sam iskren čovek, sve vam govorim onako kako jeste, ne krijem se iza magle. I ne želim da se hvalim nečim što mi ne pripada. Što bi meni smetalo čime se neko bavi, ako mene ne ugrožava?! Nisam upao u zamku da uđem u neku njihovu priču.

Izjavili ste da ste pojedinim osobama iz svog okruženja bili rob želja. Šta ste time hteli da kažete?

Pokušao sam da skrenem pažnju ljudima u svom okruženju da ispunjavanje svih želja deci nije najbolje rešenje. Ali ne samo to. Mislio sam i to da ste rob sopstvene želje ako se bavite muzikom na jedan način, a onda shvatite da je to utopija... A mislili ste da činite pravu stvar. I zato, ako ne možete da nađete sebe u svemu tome, onda odete. Na odluku da odem nakalemilo se i to da sam u Beogradu bio smatran Crnogorcem, a u Crnoj Gori Srbinom. Na sreću, sada nija tako. Sada su važni opšta nemaština i propast, niko ne misli na nacionalnost, već na hranu, odeću, decu...

U Americi ste upoznali Žarka Lauševića. O čemu ste pričali sa njim?

Ljudi u Americi nemaju vremena da se bave tuđim sudbinama. Mnogo se radi i svako brine prvenstveno o sebi. Žarka sam sretao kada sam kao umetnik nastupao u Njujorku. Ponekad bismo se viđali, ponekad se i čuli telefonom, ali nikada nismo pričali o onome što mu se desilo. Nikada mi se nije žalio, suviše je kažnjen da se žali, izgubio je sve. Nije se žalio ni na to šta radi i kako živi.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

To što sam uspeo da ostvarim snove koje sam sanjao kao dečak. I to bez ikakvih veza i prijateljstva, a nisam za taj uspeh imao nikakvih šansi, realno. Spavao sam na klupi sa gitarom po beogradskim parkovima. Održala me je upornost, veoma sam uporan. Vesele me dva predstojeća koncerta na Cetinju i u Beogradu. U Domu sindikata se jedino osećam kao umetnik, tamo sam održao prvi koncert 1973. godine kao poklon učenicima Škole u privredi, sloju društva kom sam tada bio veoma blizak.

Jeste li ostali nečeg željni u životu?

Ostao sam željan ljubavi. Stalno sam bio željan ljubavi. Ne dobija se ljubav samo od žene. Odrastao sam pored bake, zato sam bio željan oca koji je bio na Golom otoku, ali i majke, braće, sestara...


Press online | 16.01.2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Oktobar 31, 2012, 01:58:08 am »

*
ZORAN KALEZIĆ:


VOLIM LJUDE I NE KRIJEM EMOCIJE

Zoran Kalezić (61) predstavio je u prostorijama Radio — Beograda trostruki CD pod imenom "Za sve što smo bili" u izdanju PGP RTS, čime obeležava vredan jubilej — četiri decenije muzičkog rada. Njegovi brojni prijatelji i kolege imali su priliku da posle višegodišnje pauze porazgovaraju sa Zoranom i prisete se brojnih uspomena koje ih vezuju. O popularnom pevaču pričali su Miša Mijatović, Merima Njegomir, Rade Vučković i Aca Stepić, sa kojim je Zoran snimio prvi pesmu i ploču.

— Godinama planiramo i pripremamo ovo kapitalno izdanje, jer Zoran to zaslužuje. On je '80-ih godina bio najtiražniji pevač i snimio je 60 nosača zvuka. On je jedan od retkih pevača koji imaju specifičnu boju glasa i lepe pesme. Mi se u PGP ponosimo se sa jednim ovakvim umetnikom - rekao je Miša Mijatović. Kalezić se zahvalio svima na lepim rečima istakavši da je ovo važan dan za njega.
 
— Dao sam sebi zadatak da se promenim zbog muzike. Želim da zaboravim tužne dane i trenutke koji su iza mene. Ja sam čovek koji voli ljude i ne krije emocije. Tužan sam, jer mi fali dosta ljudi koji nisu tu, a trebalo bi da budu. Ali to je život. Hvala i životu što mi je dao šansu da mogu da kažem da sam srećan čovek. Sve što sam uradio bilo je od srca.



PEVAČ SA DUŠOM Pevačica i muzički urednik PGP RTS Merima Njegomir otkrila je da je Zorana upoznala pre 40 godina preko njegove majke.
— Kao mlada početnica došla sam u Podgoricu da pevam i tražila sam krojačicu koja će mi šiti haljine. Preporučili su mi jednu ženu, za koju se ispostavilo da je Zoranova majka. Ona mi je šila haljine i pričala o sinu. On je čovek sa najviše duše od svih pevača i mogao je da napravi čak i svetsku karijeru — rekla je Merima Njegomir.


S. Đurić | 27.01.2012. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: