Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] « Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo]  (Pročitano 6611 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 28, 2012, 08:49:49 pm »

*

VATRENI POLJUBAC


Jedna od ključnih ličnosti sarajevske scene je Milić Vukašinović Mića (rođen 1950. u Beogradu). Po prelasku u Sarajevo, na nagovor starijeg brata koji je svirao gitaru, sa dvanaest godina počinje da vežba bubnjeve. Debituje u bratovljevoj grupi, svirajući na igrankama, a sa trinaest godina osniva sastav Plavi dijamanti. Budući da je po prirodi bundžija i borac za pravdu, iz gimnazije ga izbacuju, jer je udario direktora i on prelazi da uči zanat TV mehaničara. Ni to ga nije previše zanimalo i od 1965 godine živi od muzike svirajući u sastavu Čičak. Leta 1970. godine odlazi u Italiju gde tezgari sa Goranom Bregovićem, Željkom Bebekom i Zoranom Redžićem. Po povratku u Sarajevo osnivaju progesivni hard rock trio Mića, Goran i Zoran. Pred kraj leta 1971. godine napušta sve i odlazi u London da bi izučavao rock na izvoru. Tamo ostaje tri godine, radi fizičke poslove, pere sudove, ali je siguran u ispravnost svoje odluke. Pred kraj 1974 godine vraća se u Sarajevo, postaje član lndexa a oktobra 1976. godine dolazi na mesto bubnjara Bijelog dugmeta. Zatim, po odlasku iz Dugmeta, donosi još jedan radikalan rez u karijeri.

Početkom oktobra 1977. godine osniva heavy metal trio Vatreni poljubac u kome komponuje, peva i svira gitaru. Sa njim su basista Ševćet Hodža (rođen 1954 u Uroševcu, a po raspadu Jugoslavije se preselio u Sofiju) koji je pre toga svirao u grupama Rezonansa i Divlje jagode i bubnjar Perica Stojanović (rođen 1954. u Sarajevu), ranije član grupa Ambasadori i lndexi. Publici su se prvi put predstavili na festivalu BOOM 77 u Novom Sadu. Sledi prvi singl i odmah udarac u glavu Pesma "Doktor za rokenrol" predstavlja njegovu ultimativnu biografsku priču. Singl je efektno producirao Nikola Borota, a pesma je u listu "Zdravo" 1978. godine proglašena za hit godine. Drugim singlom "Navrat, nanos i na svoju ruku" potvrđuju renome uigrane i agresivne atrakcije, a debi album "Oh, što te volim, joj" objavljuju krajem 1978. godine. Ploču su snimali u Londonu, producirao je Ričard Vejl (Richard Whally) i na njoj Mića demonstrira svoje gitarsko znanje, peva vrlo visoko u maniru tadašnjih heavy bendova, a sve začinjava svojim ispovednim tekstovima sa očiglednim mačo-erotskim asocijacijama. Menadžer grupe bio je Braco Đirlo koji je imao ambicije da ovom pločom poruši sve prethodno izdate tiraže. Album donosi samo jednu mirniju kompoziciju "Baj, baj, malena". Mića u pesmama koristi folk elemente, pa ga u to vreme kritikuju da kopira Bregovića. Svoj osećaj za narodnjake Mića je višestruko koristio, tako da je već tada radio pesme za Hanku Pladum (hit "Voljela sam, voljela") a kasnije i za mnoge druge. Debi ploča je umotana u luksuzan omot, u stilu tadašnjih ploča Dugmeta, sa lascivnom fotografijom na naslovnoj strani gde ženska ruka zabada nokte u muška leđa. Povodom ploče Mići su zamerali da se previše slepo drži žanra, da su mu pesme monotone i da nije uspeo da dostigne autentičnost prvog singla. Vatreni poljubac je u proleće 1979 godine nastupio na rock večerima Opatijskog festivala i Beogradskog proleća gde su se, naravno, našli u sasvim neadekvatnom okruženju. Kako je tokom sedamdesetih godina Mića dugo sanjao o svojoj grupi, za Vatreni poljubac mu se nakupilo puno pesama, pa je 1979. godine album "Recept za rokenrol" izašao kao dupli. U šesnaest pesama i osamdeset minuta muzike doslovno je ponovio svoju koncepciju pa je u magazinu "Džu-boks" zaradio etiketu "HM narodnjak". Ploču su producirali članovi grupe uz pomoć snimatelja Radeta Ercegovca, a tu se našao instrumental "Rock kolo" i druge okretne, tvrde kompozicije. Trećom pločom "To je ono pravo", godinu dana kasnije, Mića nastavlja samouverenu liniju kako u pesmi "Nek ne sluša kome smeta moj rock'n'roll", tako i u "Oda heroju" koju je novinar Dragan Kremer duhovito okarakterisao kao narodno-oslobodilačko-revolucionarni heavymetal. U maniru klasičnog hiperproduktivca u istoj 1980. godini objavljuje novu ploču "Bez dlake na jeziku" Na njoj beleži erotski hit "Boogie je htjela" i ozbiljniju "Moj drug je otiš'o van" o odlasku obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo.

U grupi dolazi do prve personalne promene, odlazi Ševćet Hodža i osniva sastav Carski rez, a kasnije Detektor laži. Menja ga Sanin Karić (ex Teška industrija i jedno kraće vreme u Bijelom dugmetu). U to vreme Mića je šesnaest svojih pesama snimio na engleskom, planirajući da se sa tim materijalom probije napolju. Od toga, kao i obično, nije bilo ništa pa je nastavio u domovini. Na četvrtom albumu "Živio rock'n'roll" kroz pesme "Krv i znoj", "Svi za rock'n'roll" i "Stoput na dan" 1982. godine ponovo nudi recepte za upotrebu svoje muzike. Pravovernost stavova iskazuje podsmevajući se ispisnicima koji su se pod stare dane ošišali, kače se o novi talas i mlate gitarom "k'o Houra", gde se direktno referiše na Bregovićevu ska fazu. Na ovoj ploči Mića je odustao od često glorifikovane klasične kombinacije trija, pa u baladama "Kako da znam" i "Hej, zaboravi" na klaviru gostuje Laza Ristovski. Po izlasku ove ploče Mića pravi pauzu u radu grupe. Godine 1984. objavljuje prvu solo ploču "Potraži me" na kojoj je pevao, svirao gitaru, bubnjeve ibas, a Laza Ristovski je svirao klavijature. Pored blesavih, ali šarmantnih muzičkih ujudurmi kao što je "Žikino kolo", isprobava se i u pop vodama. Tokom pauze u radu grupe, Sanin Karić izučava zanat u zlatarskoj radionici i svira kao studijski muzičar, a Perica Stojanović sa Rakom Marićem, menadžerom Bijelog dugmeta, vodi kafić Estrada.

Godine 1985. Poljubac objavljuje još jednu ploču "Iz inata", a sledeće, LP "100% rock'n'roll" na kome predstavljen novi član pevač Mladen Vojičić Tifa koji mu se pridružio posle rada sa Bijelim dugmetom i kratkim flertom sa Željkom Bebekom. Tom pločom priklonio se hard rocku na tragu Deep Purple i Whitesnake, a zadržao se na temama vezanim za seks, alkohol i slična duševna preispitivanja. Na ploči je pesma "Kad sve prođe ostaću sam" koju je Mića napisao za Bebeka, ali ona nije uvršćena na njegovoj solo ploči. Tu su još balade "Kako da te ostavim", "Ne pitaj me", narodnjački orijentisana "Stipu gatibo" i čitava serija rock brojeva. Po objavljivanju ploče Mića je raspustio Poljubac, povukao se iz javnosti i sve više posvetio komponovanju za narodnjake. Radeći ploče za njih, tražio je da se ispoštuje samo jedan uslov: da bude kompletan autor, producent, aranžer i svirač. Zatim objavljuje drugu solo ploču "Hej, jaro, jarane", a njegove nove pesme sam naziv ploče dovoljno dobro opisuje. Posle petogodišnje pauze, 1992. godine je objavio solo ploču "Kao nekad" na kojoj su materijali nastali u periodu 1983. i 1984. godine, a ponovo je snimio dve pesme sa prvog albuma. Album je uradio u saradnji sa Mučetom iz Zabranjenog pušenja. Ploča je izašla uoči rata u Bosni, tako da je odmah potonula u vihoru sasvim drugačijih zbivanja. Do medija se jedino probila pesma "Sad galomi" u kojoj, po svom već dobro utvrđenom scenariju, opisuje seksualne aktivnosti sa raznim pohotnim ženskim objektima sa Zapada. Tokom rata Mića je sve vreme ostao u Sarajevu. Izdavačka kuća Nimfa sound objavila je dva na brzinu pripremljena kompilacijska CD-a pod nazivom "Dr. za rock'n'roll" i "100% rock'n'roll" na kojima su pesme Vatrenog poljupca i sa Mićinih solo ploča. Na izboru za Pesmu Evrovizije 97 u Dablinu, Bosnu i Hercegovinu je predstavljala njegova pesma "Goodbye", a Mića je svirao gitaru i pevao prateće vokale. Novembra 1997. godine Mića se obreo u Beogradu sa serijom novih pesama koje je ponudio potencijalnim izvođačima. Tom prilikom objavio je ploču "Sad ga lomi" na kojoj su uz nove i neke stare pesme.


Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Avgust 28, 2012, 09:19:11 pm »

*

VATRENI POLJUBAC — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

"Doktor za rock'n'roll" / "Tvoje usne su bile moj najdraži dar" (Jugoton 1978)
"Navrat-nanos i na svoju ruku"/ "Od želje da te ljubim hoću prosto da poludim" (Diskoton 1979.)


ALBUMI

"Oh, što te volim, joj" (Sarajevo disk 1978)
"Recept za rock'n'roll" (PGP RTB 1979, dupli)
"To je ono pravo" (PGP RTB 1980)
"Bez dlake na jeziku" (PGP RTB 1980)
"Živio rock'n'roll" (RTVU 1982)
"Veliki hitovi" (RTV U 1983.)
"Iz inata" (RTVU 1985)
"100% rock'n'roll" (Diskoton 1986)

Solo Albumi

"Potraži me" (Diskoton 1984)
"Hej, jaro, jarane" (Diskos 1988)
"Kao nekad" (Diskoton 1992 )
"Sad ga lomi" (DeMi! 1997.)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Avgust 28, 2012, 09:26:52 pm »

*

ROKERI SVIRAJU ZA PARČE HLEBA

Milić Vukašinović (59), koji je sebe prozvao doktorom za rokenrol, progovorio je o propasti muzike na Balkanu. Živeo je rokerski život više od pet decenija. Opijanja, žene, svirao je u najpoznatijim bendovima od "Bijelog dugmeta" do "Vatrenog poljupca", skitao se po belom svetu.

A onda je pre tri godine nakon teškog bolničkog lečenja od alkoholizma stavio tačku na prethodni deo života.

Nikada ne žalim za onim što je prošlo, niti bih išta menjao. Za pola veka, koliko sam se družio sa čašicom, uživao sam u svakom trenutku! Kao što i sada uživam, samo bez dopinga.

Žalim jedino što češće nemam priliku da radim ono za šta me Bog stvorio — da sviram rokenrol — priznaje Milić.

Da li danas uopšte postoji rokenrol u Srbiji?

Postoji, ali je u zapećku. Kada se raspala bivša Jugoslavija ljuti kapitalizam je zaveden preko noći.

Godine sankcija i muka su uzele danak, klinci nisu mogli da gledaju svetske muzičke kanale i u nedostatku pravog roka, zaludeli su se nekom drugom muzikom. Zavladalo je pravilo "plati, pa klati", a rokeri su ostali bez para.

Da li može danas da živi od roka?

Ako ti sponzor ili bar prijatelj nije ministar ekonomije, možeš da se slikaš sa autorskom muzikom. Ko je za vojnu diktaturu kao ja, nema tu šta da traži.

Ali i dalje tvrdim da onaj ko je talentovan ne sme da se hvata ni politike, ni sponzora. Od rokenrola danas može samo da se životari, zaradi se 20—30 evra za noć, ali ne svake noći, već samo ponekad.

Uvek sam se grozio toga kada moram da sviram za parče 'leba! Ranije sam imao super foru, pare sam zarađivao od narodnjaka, a rok sam svirao za svoju dušu, ali je danas sve teže.

Ima li u Srbiji uopšte pravih rokera?

Nađe se poneko, recimo, Bora Čorba je roker, postavka mozga mu je rokerska. Roker je čovek koji ide u susret životu bez predrasuda, a takvih ovde nema mnogo. Rok je stav u glavi, način života...

Kakav ste vi onda roker kada ste se odrekli rokerskog načina života?

Nisam se odrekao stava, niti sam postao mali miš, nisam promenio postavku u mozgu. Jedino što se više ne kurvam i ne pijem, sada to činim samo u mašti. Sa iskustvom koje imam, sada sve za mene ima veću težinu. Sve sam probao, sve sam proživeo i rekoh, ni za čim ne žalim.

Kako jedan roker, kao što ste vi, može da traži podršku Saše Popovića?

Dao sam Saši pravo da obradi moje hitove sa Hankom Paldum, koje bi pevali ovi mladi pevači. Hteo to neko da prizna ili ne, ali bez Saše Popovića nema smisla išta raditi, jer jedino on ima načina da pesme predstavi na pravi način.

Ja sam dvojna ličnost i dokazani autor narodnih pesama, tako da ova kombinacija nikog ne treba da čudi. Popović je našu narodnu muziku izdigao iz blata. A da bi to mogao da učini morao je i sam da bude do grla u blatu.

Saradnja sa Pekarom

Da li ste odustali od svetske karijere koju ste najavljivali pre nekoliko godina?

Ni slučajno. Nedavno sam tokom boravka u Australiji u studiju Miroslava Pekara (on je poreklom Slovak i tako se preziva) snimio 34 pesme. Polovina je na srpskom, polovina na engleskom.

Ima tu novih pesama, kao i onih legendarnih, koje će ući u istoriju muzike sa ovih prostora. Sa Miroslavom, čija je firma registrovana i za izdavaštvo, potpisao sam ugovor.

On će u moje ime da prodaje pesme, da kontaktira izdavače, da radi sve što treba — kaže Milić.
Estrada
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: