Reč o disku "Naval', mobo" — autora Ratka Milojevića
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti « Reč o disku "Naval', mobo" — autora Ratka Milojevića
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Reč o disku "Naval', mobo" — autora Ratka Milojevića  (Pročitano 3549 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Maj 29, 2012, 01:53:22 am »

**

REČ O DISKU "NAVAL', MOBO" — autora Raška Milojevića
 

Svaka muzičko folklorna oblast ima svoja osobita obeležja, koja su stvarana i utvrđena kroz vekove. Specifičnost etno-muzičkih sadržaja izražena kroz tekstove, pesničku metriku, tonalnost, melodiku, ornamentiku, instrumente, igre i običaje, nacionalno je ime i prezime kako za pojedinca tako i za kolektiv.
 
Danas je etno muzika svetski trend, pa se i na našim prostorima više obraća pažnja arhaičnim muzičkim kodovima. Možda je i to razlog da se za 30 godina Krajinskih običaja u Štubiku pojavi prvi SB pod nazivom "Naval', mobo".
 
Prilikom regionalnog proučavanja muzičke kulturne baštine, omogućeno je veliko pronicanje u suštinu kulturne tradicije jednog naroda. Mnogobrojna migraciona kretanja na balkanskom tlu stvorila su raznobojnu lepezu muzičkog izraza, koja u svojim nacionalniom klišeima, od netemperovanih, mikrointervala, evolucijom doseže do klasične stabilne tonalne konstrukcije.
 
U ovom muzičkom sadržaju od 41 numere taj kontinuitet se odmah može uočiti. Od žetvarske pesme "Široko polje, žito zasejano, Jano" koju peva Koviljka Stanojević, do pesme "Knjigu piše" u izvođenju Borke Momčilović.
 
U tom prvom mikrointervalnom kolu urezani su muzički koreni i kulturno poreklo, koje svaki pojedinac nosi kao genetski kod i svesno ili nesvesno raspoznaje.
 
Ranije usmenim a sada kompjuterskim putem, naporno umetnik kroz savremene nosače zvuka beleži, prezentuje i potvrđuje svoje biće, kao deo jedne kulturne zajednice.
 
Upravo ovaj prvi SB pod nazivom "Naval', mobo" odraz je jednog dugogodišnjeg sagledavanja, slojevitog etnomuzikološkog sadržaja, srpske i vlaške kulturne baštine, koje paralelno žive u Negotinskoj krajini.
 
Autor Ratko - Rale Milojević, stručni saradnik za amatersku delatnost Doma kulture "Stevan Mokranjac", uz izdavača Dom kulture u Negotinu i produkciju Radio Bisera iz Štubika, kod izdanja SB-a "Naval', mobo" nije pošao hronološkim, naučnim redosledom, već je za okosnicu uzeo muzičko — dramsku raznovrsnost. Tonski inzvaredno snimljeno, muzički jasno, dramski zamišljeno kao velika pastorala koja počinje pastirskom sviralom za signale tako zvanim "Rikalom" i završava celu muzičku priču sa "Pastirskim zovom za mužu ovaca". Etno muzikološki sadržaj dat kroz arhaičnu i savremenu muzičku folklornu praksu, doživljava se u jednom dahu.
 
Posle jedinstvene svirale u nas "Rikala", kao na muzičkoj pozornici sledi prolećna pesma "Stojan ide od oranje" peva Ljubinka Aleksić a zatim vlaška "Prstence sa zelenim kamenom" koju peva Milica Nešić.
 
Mada su melodijski različite, tematski su slične jer je u osnovi lirski tekst, tako da se samo iz ovog prvog početnog segmenta uočava znalački dramski postupak i izbor numera.
 
Još jedna autorski stručna i veoma značajna uloga je da nijedna vlaška pesma nije dvoglasna, odnosno u tercnom intervalu. Pomodarstvo čini čuda, pa i želja narodnih umetnika da pevaju u tercnom sazvučju. To je veoma opasno jer ugrožava osnovni pečat autohtone slobodne, ornamentike, inprovizacije, stavljajući je u okove savremene vokalne tradicije. Tako dolazi do gubljenja muzičkog koda, odnosno nestajanja imena i prezimena vlaške arhaičnosti. Da bi osvežili pamćenje, na izuzetne variacije, lepršavost i treperenje trilera, autor je izabrao bogat instrumentalni sadržaj u numerama: "Dolinom Timoka" — na okarini, duduku, violini i trubi.
 
Sviranje na sviralama različitih veličina i raznovrsnom tehnikom (od zadržavanja — grlenog pevanja i sviranja) u umerenom igračkom tempu (vlaška četvorka, todorka kolo), biseri su koje treba čuvati pred poplavom virtuoznog prebrzog, površnog modernog svirača.
 
Kada govorimo o instrumentalnoj tradicji, autor Ratko - Rale Milojević izdanjem SB-a "Naval', mobo" napravio je pravu muzičku mobu snimajući sve instrumente koji se retko čuju: list, jednoglasne gajde sa stabilnim borket niskim tonom, drombolje na kojima kolo "Todorka" zvuči potpuno autohtono.
 
Interesantno je spomenuti specifične orkestre frula i violina uz tupan. Pojedinosti su u istoj frulaškoj intonaciji i dve tehnike sviranja u violiniskim orkestrima. Naime, prva violina koristi klasičnu a druga arhaičnu tehniku oštrim ritmikama sa povlačenjem gudala.
 
U srpskoj vokalnoj tradiciji autor je prikazao dva muzička sloja, arhaično pevanje sa skromnim tonskim nizom "Prokleta devojka" i žetvarska "Široko polje, žito zasejano" podsećaju na kosovski muzički obrazac. Poznate pesme "Na Uskrs sam se rodila" i "Ruse kose" narodni pevači Negotinske krajine doneli su u svom muzičkom kodu jednostavno melodički, a tekst je znak prepoznavanja kroz pesme "Brdom šeće", "Što te nema, da mi ruse kose mrsiš ", kao i pesma "Letelo ptiče po jato", "Mene je majka rodila, s belim me mlekom dojila, s rujno me vino pojila". U ovome se vidi i autorski naučni rad za prepoznavanje varijanata u vokalnoj praksi.
 
Novije pesme su "Anica ovce čuvala", "Da idemo, Rado" a pečat Mokranjčevog kraja svakako je pesma "Knjigu piše dilber Stana". Tako smo znalačkim izborom vokalno instrumentalnog multinacionalnog muzičkog podneblja saznali u kojem je muzičkom okruženju živeo i stvarao Stevan Stojanović Mokranjac.


Nada Zamfirović

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA"
Broj 26 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2010.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: