Jadranka Jovanović (1958)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jadranka Jovanović (1958)  (Pročitano 34002 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Maj 15, 2012, 12:23:31 am »

*





JADRANKA JOVANOVIĆ ― Mezzo-soprano
(Beograd, 08.01.1958)


Jadranka Jovanović je već godinama sinonim vokalne umetnosti u Srbiji i Crnoj Gori, a kritičar lista Mesagiero Veneto iz Trsta kaže "da joj ništa ne nedostaje da bi bila prava primadona".

Rođena je u Beogradu gde je na FMU diplomirala dva odseka: teoriju muzike i solo pevanje. Solo pevnje je i magistrirala. Debitovala je u ulozi Rozine u Seviljskom berberinu (Đ.Rosini) u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je tumačila sve glavne mecosopranske uloge...


Tekst: Jadranka Jovanović
Fotografija: Taken in October 1996. flickr
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 15, 2012, 12:28:47 am »

*

JADRANKA JOVANOVIĆ


Jadranka Jovanović je operska pevačica i prvakinja Beogradske opere.

Diplomirala je dva odseka, teoriju i solo pevanje, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Slobodana Turlakova. Magistrirala je solo pevanje.

Debi u Beogradskoj operi bila je Rozina u Seviljskom berberinu 1981. godine. Prvi internacionalni angažman imala je u milanskoj Skali (1984—1985.)

Gostovala je na operskim scenama Italije (Firenca, Rim, Pezaro, Bergamo, Trst, Kaljari, Trapani), Španije (Teatar Liseo, Barselona), Francuske (Bordo, Nim, Ruan), Brazila (Rio de Žaneiro, Sao Paulo), Meksika (Meksiko Siti, Gvadalahara), Japana (Tokijo, Nagoja), Portugala (Lisabon), Irske (Dablin), Engleske (London)...

Učestvovala je na Festivalu Donicetija u Bergamu, festivalu operete u Trstu i dr.

Veliki uspeh je ostvarila u Verdijevom Don Karlosu (Eboli) u Palm Biču (1999.), pod dirigentskom palicom Atona Guadanja. U sezoni 2001—2002. nastupila je uz Praški simfonijski orkestar u Beržih Smetana Holu, na božićnom koncertu. Uz nju su nastupili i tenor Peter Dvorski i bariton Dalibor Jenis.



MUZIČKA IZDANJA:

  • Jadranka Jovanović — mecosopran, Nikola Rackov — klavir, Humanitarni koncert, Toronto, 2003.
  • Slavica Petrovska Galik za prijatelite, Makedonski narodni teater, 2002.
  • Internacionalni muzički festival, Češki Krumlov, 2000.
  • Dal me voliš, 1996.
  • Al concerto lirico benefico, 1995.
  • Avantura, 1990.

Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Maj 15, 2012, 12:31:30 am »

*

IZ BOGATOG REPERTOARA
JADRANKE JOVANOVIĆ



                                                                     HABANERA

                                                                     L'amour est un oiseau rebelle
                                                                     Que nul ne peut apprivoiser,
                                                                     Et c'est bien in vain qu'on l'appelle
                                                                     S’il lui convient de refuser.

                                                                     Rien n'y fait, menace ou prière.
                                                                     L'un parle bien, l'autre se tait.
                                                                     Et c'est l'autre que je préfère.
                                                                     Il n'a rien dit mais il me plait.

                                                                     L'amour! L'amour! L'amour! L'amour!

                                                                     L'amour est enfant de Bohême,
                                                                     Il n'a jamais jamais connu de loi.
                                                                     Si tou ne m'aimes pas, je t'aime.
                                                                     Si je t'aime, prends garde à toi!

                                                                     Si tou ne m'aimes pas,
                                                                     si tou ne m'aimes pas, je t'aime,
                                                                     Mais si je t'aime,
                                                                     si je t'aime, prends garde à toi!

                                                                     L'oiseau que tu croyais surprendere
                                                                     Battit d'aile et s'envola.
                                                                     L'amour est loin, tu peux l'attendre.
                                                                     Tu ne l'attends pas, il est là.

                                                                    Tout atour de toi, vite vite,
                                                                    Il vient, s'en va, puis il revient.
                                                                    Tu crois le tenir, il t'evite.
                                                                    Tu crois l'eviter, il te tient.

                                                                    L'amour! L'amour! L'amour! L'amour!

                                                                    L'amour est enfant de Bohême,
                                                                    Il n'a jamais jamais connu de loi.
                                                                    Si tou ne m'aimes pas, je t'aime.
                                                                    Si je t'aime, prends garde à toi!

                                                                    Si tou ne m'aimes pas,
                                                                    si tou ne m’aimes pas, je t'aime,
                                                                    Mais si je t'aime,
                                                                    si je t'aime, prends garde à toi!



                                                                    CIGANIN
                                                                    ČERGO MOJA, ČERGICE
                                                                    Stihovi: Milorad Popović Šapčanin (1841—1895)


                                                                    Čergo moja čergice,
                                                                    od tanana platna
                                                                    Ti si meni kućica
                                                                    srebrna i zlatna.

                                                                    Velikaški s' dvorovi
                                                                    Nepomične stene,
                                                                    A ti pratiš Cigana
                                                                    kud god da se krene.

                                                                    Gudi, gudi gudalo,
                                                                    povrh tankih žica;
                                                                    Usta su mi prepuna
                                                                    tananih pesmica.

                                                                    [...]





Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Maj 15, 2012, 12:41:05 am »

*

POREKLO JADRANKE JOVANOVIĆ, OPERSKE DIVE


ROĐENA 8. januara 1958. u Beogradu.
 
RODITELJI: otac Dušan Jovanović, rođen u Drenovu, građevinski tehničar; majka Natalija (devojačko Radonić), rođena u Skoplju, poreklom iz Crne Gore, službenik.
 
KRSNA SLAVA: Aranđelovdan (Jovanovići), Sveti Nikola (Radonići)
 
O PRECIMA: Deda po ocu Nikola Jovanović je bio rodom iz Krupnja (Srbija). Za vreme Drugog svetskog rata je pretučen od strane Šiptara u Prištini i od dobijenih batina ubrzo preminuo. Bio je žandarm po profesiji. Baka po ocu se zvala Jelica (devojčako Vlahović) iz Rovaca kod Kolašina. Moj otac se slučajno rodio u Drenovu, pošto je deda tamo bio raspoređen po službi.
 
Deda po majci je Sava Radonić, a baka je Živka (devojačko Savić). Majčini su se iz Crne Gore preselili u Vojvodinu još u vreme seobe sa Arsenijem Čarnojevićem. Majka je sticajem okolnosti rođena u Skoplju, gde se sa porodicom doselio moj pradeda Milan. Moj deda Sava je u Skoplju bio trgovac (imao je svoju 'kolonijalnu' radnju, koju je otkupio od gazde kod kojeg je prvo bio zaposlen). Kad je počeo Drugi svetski rat, došao je Gestapo i jedan Makedonac je javio mom dedi da je, kao jedan od viđenijih Srba u Skoplju, prvi na listi za streljanje. Deda je zbog toga odmah otišao za Beograd, a posle dva meseca je iz Skoplja deportovana moja baka Živka, sa mojom majkom Natalijom, njenim bratom Milenkom i prababom Melanijom. Do kraja rata su ostali u Beogradu, a potom su se odselili za Titel, gde je deda kupio kuću i dobio mesto direktora svih zemljoradničkih zadruga.
 
O OCU: Moj otac Dušan je sa 16 godina, kao đak drugog razreda Gimnazije, pobegao u partizane. Po završetku rata mu je nuđen čin kapetana i pred njim je bila veličanstvena vojna karijera, ali je moja baka Jelica rekla da će ga, ako prihvati da ide za oficira, prokleti za sva vremena. "Mi da useljavamo u tuđe, ne dolazi u obzir", rekla je. A u to vreme su živeli jako loše. Ona je ostala sama sa troje dece ― Dušanom, Miodragom, koji je kasnije bio pilot i Marijom (nastavnica muzike). Bila je bez posla, bukvalno nisu imali šta da jedu. Da je otac prihvatio vojnu karijeru, dobio bi školovanje o trošku države, momentalno bi uselio u stan, napredovao bi u službi sigurno do čina generala, imao lagodan život. Međutim, poslušao je majku i krenuo da se teško probija kroz život, jedva zarađujući novac za školovanje. Inače, za razliku od majke, koja je bila za kralja, on je bio zadrti komunista. Čak je bio i partijski sekretar u firmi u kojoj je radio. Međutim, pošto je više puta tražio prijem kod Tita, da mu se požali na katastrofalan i težak život, a ovaj ga nije primio, moj otac je napravio veliki skandal i na jednom sastanku pocepao partijsku knjižicu. Posle toga je kažnjen, nazadovao je. Umro je veoma mlad, od teške bolesti, u 41. godini života.
 
POZNATI SRODNICI: Moja prababa Melanija je iz porodice Ružić, iz koje je i majka Mileve Marić Ajnštajn. Kad su se uzeli, moj pradeda Milan (rodom iz Ečke) i prababa Melanija (rodom iz Titela) su živeli u kući u Titelu u kojoj je rođena Mileva. U toj kući je rođen i moj deda Sava. Provodila sam detinjstvo kod dede u Titelu, na Tisi, i pamtim naše posete rođacima Ružićima.
 
Po baki Jelici Vlahović u bliskom smo srodstvu sa narodnim herojem Veljkom Vlahovićem. Kad se moj otac vratio iz partizana, baka je molila Veljka i njegovu sestru Dunju da ga zaposle, ali oni su rekli da su se borili da nema zapošljavanja preko rođačkih veza. Baka im to nije mogla oprostiti i prekinula je svaki kontakt sa njima.
 
ANEGDOTA: Posle smrti dede Nikole u Prištini, baka Jelica je, da bi preživela, prodavala stvari iz kuće. Na kraju joj je jedino ostala singer mašina, koju je od nje kupio jedan Šiptar, koji je bio njihov posilni (pomoćnik) u kući. Ispostavilo se da je on to lažno kupio, da joj pomogne, jer je video da joj je novac neophodan. Kad se rat završio, on joj je vratio tu singer mašinu, koja je sačuvana do danas.
 
VLAHOVIĆI: Baka Jelica je bila prava Crnogorka, sa svim dobrim i lošim osobinama. Postoji porodično stablo Vlahovića koje seže jako daleko u prošlost, i u tom stablu sam upisana i ja, koja sam ćerka jedinica. Vlahovići slave Svetog Luku.
 
PORODICA: Sin Vukan, 20 godina, suprug Zoran.
 
BIOGRAFIJA: Školovala se u rodnom Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirala na dva odseka (teoriju i solo pevanje). Magistrirala solo pevanje.
 
"Iako sam bila jedan od najboljih studenata nikad mi nije bila ponuđena ni domaća ni strana stipendija. Mnogo godina sam kasnije razmišljala zašto i shvatila da je to zbog toga što nisam bila savitljiva. Previše sam svoja. Nije lako sa mnom. Slobodan sam čovek. A apsolutno sve što sam naučila, naučila sam u Beogradu. Tada su bile zaista jako dobre škole. Zato sam u inostranstvu bila često superiorna, toliko da sam to morala da prikrivam, kad vidim da ljude to nervira. Ponosna sam jer sam autentični produkt Srbije i mislim da sam zahvaljujući toj autentičnosti i bila zanimljiva u svetu".
 
Debitovala u Beogradskoj operi 1981. u Seviljskom berberinu kao Rozina. Prvi internacionalni angažman je imala u milanskoj Skali 1984―1985. Gostovala na operskim scenama Italije, Španije, Francuske, Brazila, Meksika, Japana, Portugala, Irske, Engleske... Više o karijeri na www.jadrankajovanovic.com

 
Jadranka Jovanović za portal Poreklo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Maj 15, 2012, 12:53:26 am »

*
JADRANKE JOVANOVIĆ


HILJADU LICA LJUBAVI

Mecosopran Jadranka Jovanović je izvanredan solista, i prelepa žena. Rođena je u Beogradu, gde je i diplomirala na Fakultetu muzičkih umetnosti, na dva odseka ― teorija muzike i solo pevanje, koje je i magistrirala. Iza sebe ima velike uspehe od Amerike do Japana, nastupajući sa svetskim imenima poput Karerasa i Dominga. Kritičari ističu njen talenat, žar, osećajnost, nežnost i briljantan scenski nastup. Kažu da joj ne nedostaje ništa da bi bila prava primadona. Ljupka i temperamentna, dominira na sceni, ali i u životu

USPOMENA IZ DETINJSTVA ― Tisa kod Titela, svi odlasci kod babe i dede koji su živeli u Vojvodini.
 
OSOBA ILI DOGAĐAJ KOJI JE OSTAVIO NEIZBRISIV PEČAT U VAŠEM ŽIVOTU ― Gubitak oca u jedanaestoj godini.
 
PORODICA ― Život me je rano lišio porodice. Jedino sam dete, pa čak ni tu tročlanu porodicu nisam imala. Samim tim, bila sam svesna da najviše toga u mom životu zavisi samo od mene. To mi je, pored niza hendikepa, donelo i veliku sigurnost, jer, drugi me mogu izdati, ali ja sebe retko.
 
DECA ― Veliki ispit i iskušenje. Izvor mudrosti i kad ih nemate. Onima koje volim, ukoliko nema bioloških prepreka, želim da ih imaju. Onima pak koje volim, a imaju ih, poručujem da ima i drugih sadržaja u životu. Rađanjem deteta žene ostvaruju magiju. Time se one izdvajaju. Veza majka-dete za mene je čudo.
 
BRAK ― Duhovno i biološko sudaranje u nama. Život su nam učinili utoliko težim, jer nam brak sleduje u periodu kada smo još duhovne bebe, kad ne znamo da odaberemo, kad ne znamo ko smo, kad su nam kriterijumi problematični, kad još nismo navikli da čuvamo zajednicu, kad su nam želje rasplinute, a radost, nažalost, omeđena. Naravno, ima i srećnih izuzetaka. Ali, ipak bi bilo mnogo bolje da zajednicu sklapaju sa većim životnim iskustvom. Međutim, onda u pitanje dovodimo opstanak ljudske rase. Brak je žestoka lekcija kojom, takva kakva jeste, treba ovladati.
 
DOM ― Jedna od najvažnijih stvari. To je moj svet, moj mir, moja harmonija. Kad uđem u svoj dom, u njemu je sve pozitivno za mene. Bilo mi je mnogo važno da mi dom bude u rodnom gradu, iako sam mogla da odaberem drugačije.
 
DOMOVINA ― Ona je u genima, u krvotoku. Veoma snažno osećam pripadanje svojoj domovini. To je matrica, majka. To nije, niti će ikad biti dovedeno u pitanje, bez obzira na to ko je i kako vodi i da li ja to smatram pozitivnim ili negativnim. Izdaju svoje zemlje, kao i bilo kakav kompromis, smatram najvećim grehom. Veliko je pitanje šta se pod tim izrazom podrazumeva. Zemlja ne treba da ima drugog gazdu osim ljudi koji žive na njenim prostorima. Izdajom smatram bilo kakav ustupak, u smislu gubljenja nezavisnosti. Tu ulazimo u veliko razmatranje dve osnovne koncepcije u životu. I slabi su u nečemu snažni dok su nekad i jaki slabi. Mislim da se dobrom organizacijom može postići mnogo, kako na ličnom tako i na planu države.
 
PRIJATELJSTVO ― U prijateljstvu imam sebe samu. Trudila sam se da još neko uđe u taj krug. Ima ih dvoje-troje. Poneko je i odškrinuo vrata. Ali, ne mogu da gubim vreme na duhovne patuljke koji se u životu ponašaju kao slon u staklari. Za prijateljstvo, kao i za sve u životu, potrebna je približna duhovna ravan.
 
OSOBINE KOJE NAJVIŠE CENITE KOD DRUGIH ― Mnogo sam zahtevna. Mnogo tražim od ljudi. Možda se zato ne družim mnogo. Moraju me uveriti da su posebni, pozitivni. Moraju da budu dobronamerni. Iz toga proističu sve druge osobine.
 
KAKO SE ODNOSITE PREMA NEPRIJATELJIMA ― Prema neprijateljima se odnosim s prezrenjem, ali teško njima ako se sukobe sa mnom. Pobednik je samo jedan.
 
PRAŠTANJE ― Ne ide mi baš od ruke. Nemam vremena da se zadržavam na nekim temama. Hrlim strahovito napred. Ne bavim se razmišljanjima i analizama o tome šta mi je neko učinio nažao. Nepogrešivo znam šta je ko i zašto uradio, pa ako osoba pretera u svom neponašanju, jednostavno ispadne iz mog života.
 
KAJANJE ― Pošto živim vrlo promišljeno, ništa u mom životu nije površno. Odluke su mi bez kalkulacija. Iza njih stojim svim svojim bićem. Nemam trenutke kajanja.
 
VRLINE ― Mnogo ih je. Odanost pre svega.
 
MANE ― Rigidnost, zahtevnost, beskompromisnost, nesavitljivost, tvrdoglavost.
 
SREĆA ― Mnogo toga bih mogla reći, ali sa sadašnjim iskustvom, sa životom koji je iza mene, putovanjima koje sam do sada imala po celoj zemljinoj kugli, možda bih izdvojila to da je sreća imati dovoljno snage da izdržite sve ono što je život za vas rezervisao.
 
LJUBAV ― Morate dobro da upoznate sebe da biste mogli da se odredite prema ljubavi, a to ne možete u mladosti. No, to je i priroda tako uredila, dajući nam sve teže zadatke. U tom slučaju, sve je u krajnostima. Ništa nije slučajno, već svaki slučaj ima veliko značenje. I u ovom životnom dobu mislim da svaki čovek poseduje određenu količinu ljubavi koju će primiti i dati u svom životu. Znači, određena količina snage, erupcije i strasti koja nije beskonačna. Kako ljubav ima hiljadu lica, ne mora se shvatiti isključivo u ovozemaljskom smislu, već kao i monasi, može se težiti opštem obliku ljubavi prema Univerzumu i svetu koji ništa manje nije uzbudljiv i sadržajan od onoga što reč ljubav uglavnom znači za većinu ljudi.
 
LEPOTA ― Mladost je lepa. A posle mladosti biva kako je kome određeno. Nikada nećemo sresti nekoga ko je u duši lep, a da to ne osetimo. Tada ne važi pravilo da su ukusi različiti.
 
ŽIVOT ― Malo sreće, kao Božji dar, kao poklon i mnogo nesreće. Bog nam podari sreću, ali sa njegovim dopuštenjem ima i mnogo nesreće. Kad ne bi bilo smrti, bio bi to pakao za one kojima u životu vlada nesreća. Veliko je pitanje da li se život doživljava kao dar ili kao kazna.
 
DA SE PONOVO RODITE, ŠTA BISTE PROMENULI U SVOM ŽIVOTU ― Ranije bih počela da se bavim sopstvenim duhovnim životom.
 
NAJVEĆI USPEH ― Biti u harmoniji sa sobom.
 
SLAVA ― Šta je to? Da li to znači biti poznat? Ko je slavan? Ako slava znači izlazak iz anonimnosti, verovatno ima more onih koji bi sve dali da im se to dogodi. Ali, kao i sve u životu, i slava je samo posledica. Ima onih za koje se misli da su slavni, a čim im se malo približiš, vidiš da je to samo privid. Ima i onih koji teže da budu slavni, a ne uspevaju. Ima onih koji su potpuno anonimni, a veoma slavni u svom mikrokosmosu. Ja sam i u osnovnoj školi bila prepoznatljiva.
 
NOVAC ― Veoma sam srećna što sam materijalno nezavisna. Samo tako i mogu biti zaista slobodna, da kažem šta mislim, da radim kao što mislim, da budem svoja i, što je najvažnije, da su sve moje relacije i odnosi izraz moje želje i ličnosti, a ne određenih interesa.
 
ZDRAVLJE ― I ono je upisano. Prvi deo je u u genima, a drugi u brizi o nama samima. Ima bolesti koje su opomena i moramo ih prepoznati.
 
SMRT ― Kad pomislim da su umrli Tesla, Njutn, Mikelanđelo, Marija Kalas zapitam se šta treba da mislim o životu. Sa ovakvim životom, punim vrednoće i rada, fizičkog i duhovnog, sa ovolikim pređenim putem najrazličitijeg učenja i ovom utrošenom energijom smrt verovatno dolazi logično kao potreba.
 
VERA ― Ja sam idealan, najbolji primer koji poznajem koliko čovek sasvim sam u sebi može doći do onoga što ljudi zovu vera. Odrasla sam u ateističkoj porodici. Nemam nikakvo religijsko obrazovanje niti bilo kakvu upućenost u tom pravcu. Jedva da znam ponešto od običaja koje su drugi učili celog života. Danas, posle svega što sam preživela, kad zavirim u svoju dušu, dolazim do spoznaje vere, čak i dalje. Sad otkrivam poneku knjigu, više filozofsku nego versku, duhovnih giganata i ne mogu da poverujem da već godinama tako živim i da me tome nije naučio niko osim mene same. Ali, moram reći da sad čak znam da, u stvari, nisam samu sebe učila svemu tome, već da me je malim, dobrim prstom vuklo ono što vernici zovu Bog, nepogrešivo me navodeći na takvo duhovno sazrevanje. I dobro je što to nisam učila iz knjiga ili od drugih da bi ga primenila u svom životu. Ovo iz života dolazi direktno iz srca. Ja sam tu povlašćena.


Autor: Mila Milosavljević | 22.09.2008. | Stil magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Maj 15, 2012, 01:40:35 am »

*

OZONSKI DAR


Kreativna energija Jadranke Jovanović obnavlja se neočekivano i moćno. Zapravo, njen talenat podupire samog sebe pa je za očekivati da će se svakom novom prilikom umnožavati. Tako je bilo i u njenom nastupu povodom dvestote godišnjice rođenja Aleksandra Sergejeviča Puškina.
 
Pred nas je izašla prelepa žena za koju već znamo da je velika operska zvezda. Banula je vedra, okupana silom talenta, očiju punih neodgonetnute vedrine i sjaja. To su oči koje žude i piju, otvaraju i zatvaraju bol. Iz njih će poteći zvuk preko snega zuba nad kojima bokore burno mirne usne. Tu se zameće vizuelni udar na naša čula. Sve ostalo je nepoznato i večno, u Bogu što svoju ljubav razastire u nepojamnim količinama i pravcima.

Pevati Puškina znači dozvati muzici još jednu silnu granu umetnosti ― poeziju. Već i sama poezija skriva u sebi i, na mahove, zrcali klicu muzike, bolje reći, otkriva skrivenu muziku koja je ugrađena u značenja i slike. Pesnički jezik je, dakle, otvoren za najsuptilnije valere zvuka. On podrazumeva iskonsku muziku reči. Puškin ― gromada ruskog duha, ranjeni eros umetnosti, vitez ljubavne plime i oseke, elementarni poet! Pevati njegove stihove, a komponovane sluhom ruskih kompozitora, znači biti pandan ruskom i panslovenskom geniju. Može li se to? Gde se dotiču dve umetnosti i šta je tačka tog preseka?

Jadranka Jovanović je uletela u svet Puškinove lirike kao pčela u roj cvasti. Osetila je gorku slad i nektarnu žuč jedne pesničke sudbine. Kao da je živela tu dramu i to vreme. I kao da se rodila da bi dotakla obelisk takve energije izvan zemaljske slave začarane povremenim iskrama nebeskih pojeva, a na stopama umornih čula i zadataka. Jadranka Jovanović spaja dve umetnosti u treću ― svoju sposobnost da tvori novo i novo. Gradacija tog umeća počiva na spiralnom i vertikalnom ubrzanju emotivnih efekata koje beleži glas enormne lepote. To više nije glas, već prirodna pojava koja nas uči doživljaju umetnosti, ljubavi i smrti. Jer, kako drugačije objasniti piruete takvog glasovnog fenomena nego ga bukvalno usnuti, na živom koncertu, kao azbuku novih ljudskih mogućnosti.

Ova operska diva peva saglasno svojim moćima koje su nadnaravno jednostavne. Zapravo, one su u saglasju sa zakonima smene svetla i mraka. Samo čista sunčeva radost i puna mesečeva tlapnja u daru jesu nosači jedne takve retkosti koja ne štedi svoje anđeoske i demonske vrednosti. Tako je Puškin oživeo u srpskom jeziku, u milinama melodijskih silnica i njihovih ambivalencija. Obelodanjen je domet jedne ultraviolentne gorljivosti bića koje ne priznaje prepreke i zastoje. U jednoj tački stekli su se muški i ženski princip stvaranja, odnos dvaju aspekata što drže svet u ravnoteži. Do nas je doprla vodopadno bistra pena oslobođene energije koja melodiju uzima kao svoj prag preko kojeg se jezdi u nepoznato, u aorte neslućenih visina.


Nenad Grujičić "Polemike i odušci"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Avgust 14, 2012, 01:23:03 am »

*





JADRANKA JOVANOVIĆ


RECITAL (Toulon) Čudesno veče

Čudesno veče... Ova mlada umetnica poseduje jedan sjajno izbrušeni glas veličanstvene nijanse, njene fraze su interpretirane sa zbunjujućom lakoćom, plasirane sa prvoklasnim talentom, ovacije kojima su je nagradili dokaz su veličanstvenog umetničkog kvaliteta, žara, osečajnosti, nežnosti, i jedne briljantne scenske pojave...


Tekst: Jadranka Jovanović
Fotografija: Bamoo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Avgust 14, 2012, 01:32:47 am »

*
JADRANKA JOVANOVIĆ


NIKADA MI U OVOJ ZEMLJI NISU CVETALE RUŽE

Narodno pozorište je za mene završena priča, jer danas čelni ljudi te kuće prave sebi i klanu oko sebe imena, pišu biografije i pune svoje džepove

Operska pevačica, koja je pri svojim nastupima širom sveta uvek isticala da je Srpkinja i pri tom dočekivana poput Marije Kalas, Jadranka Jovanović je većinu uloga u Narodnom pozorištu dobila igrom slučaja ― "uskakanjem", a ne zato što su joj namenjene. Pratila je ona narodna "ne peva zato što joj je uloga namenjena, već zato što joj je suđena". Nije klonula ni kada su je nakon Petog oktobra ― kao gumicom izbrisali iz operskog života, već je punom parom gostovala po svetu, jer za kvalitet ne postoje granice. Zato se baš nje i setio Aleksandar Tijanić kada je trebalo napraviti dobar jednočasovni program za Novu godinu. Znao je da to niko bolje ne može od Jadranke. I tako, prepuštena zaboravu od strane uprave Beogradske opere i kritičara, Jadranka se diže poput Feniksa. Jer, istina i pravda uvek pobede.

Kako danas opstati kao umetnik u Srbiji ako nemaš "zaleđinu", tj. političku pozadinu, niti pripada? bilo kom klanu!? O svom hodu po mukama Jadranka pokušava da bira reči, jer pravda je spora, ali ipak dostižna.

Malo je ljudi sa "petljom" koji će poput nje ― sasvim otvoreno pričati o svim zakulisnim radnjama i nepravdama, o kojim se šapuće po hodnicima, u pauzama na probama, po pozorišnim bifeima. Iako te nepravde mnoge "peku i bole", malo je odabranih koji će javno progovoriti.

Postoje sitni, mali i ponizni ustupci, kao da jedna predstava rešava svetsko pitanje. Korupcija i partije vode srpski narod u smrt, u nestajanje. To parčence lažne slave, lažnog aplauza, laganje samog sebe da si mnogo veliki u svojoj minijaturi je katastrofalno. Kad god su novinari pokušavali da pišu o tim temama, uglavnom su nailazili na apsolutni zid ćutanja i nemešanja od strane umetnika.

Šta to govori?

Ne treba svi da budu Sava Kovačević i da ginu u jurišu, ali to govori da veliki broj umetnika ne veruju sebi, da ne veruju u svoj dar, da ne mogu samisvojom snagom, znanjem, obrazovanjem, talentom i kvalitetom da pobede svakog. Ja u to verujem!

Ne postoji sila na zemaljskoj kugli koju ne bih pobedila verujući u sebe. Veliko razočarenje je što se od tih lažnih i malih vrednosti, koje se udružuju i stalno smenjuju, umetnički klanovi žive u iluziji da sve ove kvalitete poseduju. A pravi umetnički kvalitet je uvek individualan, on zrači i druži se sa istinom, njemu je istina najbolji drug.

Nekvalitetan, neprofesionalan i nestručan uvek bira masu za zaleđinu. Zaštićeni masom smatraju da su veliki i kvalitetni, da osvajaju i da su moćni, ne shvatajući koliko su mali. Kada se pojedinac izdvoji iz klana, on je toliko minoran da nema hrabrosti ni ulicu da pređe van pešačkog prelaza, a kamoli da napravi samostalan solistički koncert!?

Skoro do neslućenih granica, najveći broj pozorišta je privatizovan, a o tome niko ne govori. Grupa rukovodilaca koja je došla na pozicije uglavnom iz sopstvene nemoći, jer je to jedini način da ti ljudi steknu ime i prezime, da sebi grade biografiju, da traju i da pod vrlo sumnjivim okolnostima obrću i zgrću novac. Dakle, profitiraju "kvazi umetnici", stvarajući lažnu sliku o sebi i enormno se bogateći. Juriš na pozicije, na rukovodeća mesta garantuje sve ono što zapravo oni nemaju ― čiste i poštene umetničke biografije. Ranko Munitić kaže: "Lanac čine nule, koje se povezuju i taj zbir nula zapravo vlada". Znači, nama vladaju nule.

Iako je za "Pepeljugu" uvek tražena "karta više", nova Uprava NP je skinula tu predstavu sa repertoara. Zbog čega?

Baš zbog te "karte više" koja je nekim ljudima bola oči, pa su je skinuli sa repertoara. A i da ne ugrozi tadašnju premijeru "Ljubavnog napitka". Mi smo mala sredina u kojoj već svi imamo oformljeno mišljenje jedni o drugima. Situacija nije ništa bolja ni u ostalim beogradskim pozorištima. Vlada potpuno privatan odnos, u smislu ― ja odlučujem i to će biti tako i tako, nikome ne odgovaram i sledim isključivo i prvenstveno svoj interes, a onda i interes te male grupacije koju potkupljujem, jer me ona održava na toj poziciji.

Ko je danas vlasnik Narodnog pozorišta?

Nekoliko izuzetnih umetnika i ljudi iz uprave NP na čelu sa dirigentom Dejanom Savićem: Aleksandar Stamatović ― njegov zamenik, (predsednik Ksenija Jovanović dala ostavku), potpresednik Upravnog odbora Aleksandar Manevski, koji zbog svojih ekstremnih kvaliteta obavlja i funkciju šefa službe za Fondaciju NP.

Da sadašnja Uprava radi za dobrobit NP potvrđuje i to da je "Kavalerija Rustikana" u režiji Bore Popovića veštački skinuta sa repertoara, a mi, nesposobne neznalice nismo shvatile zašto? Jer je inostrani partner Nacionalnom pozorištu iz Beograda bio teatar iz Jezija, Italija. Stavljao je to na repertoar, a mi smo bili u službi te nove produkcije ne znajući koja nam je "čast" pripala, odnosno shatajući da je to plan i program i želja i repertoar tog teatra iz Italije koji je nametnuo "Kavaleriju" u kombinaciji sa jednočinkom "Đani Skiki". Posle nekoliko predstava "Đani Skiki" je skinut sa repertoara da bi se pre par dana ubacili "Pajaci", jer se pojavio novi inostrani partner, a on je sa Kipra gde nema opere, nego je to koprodukcija sa Društvom opere... Nestaje "Skiki", a ubacuje se nova kapitalna međunarodna saradnja i izlazak Srbije u svet! "Pajacima" i "Kavalerijom Rustikanom", na zadovljstvo orkestra i 20 članova hora, em inostranstvo do koga se teško dolazi, jer je Srbija zbog viza u getu, em gala dnevnice od 40 dolara!?

Znači li to da su u pitanju velike pare koje završavaju u džepovima uprave Narodnog pozorišta?

To nije pitanje za mene, ali mi zaposleni smo "oduševljeni" mogućnošću da se žrtvujemo zarad ličnog budžeta Uprave tako dostojne srpske kulture Narodnog pozorišta. I tako, Beogradska opera gostuje na Kipru sa "Kavalerijom" i "Pajacima" u kojima će po sopstvenoj želji, bogata kiparska pevačica Marija Papajoanu da napravi zaista podvig, pevajući obe uloge iste večeri. Velikodušnom predusretljivošću i srpska strana će učestvovati u tom veličanstvenom događaju.

Sa srpske strane projektom diriguje upravnik Dejan Savić, pevaju njegov zamenik, zatim doskorašnji direktor Opere, baš kako i dolikuje da "najkvalitetniji" među nama predstavljaju nacionalnu kulturu. I u razmeni sa Oslom lično je, tada direktor opere Dejan Savić, a sada upravnik, odabirao po svom visokom kriterijumu najkvalitetnije.

Imali smo tu čast da nam u okviru BEMUS-a predstavu "Don Žuan" režira mladi početnik i to kao prvu svoju režiju ― što će biti zapažen podatak u njegovoj biografiji, jer mu je otac menadžer iz Italije koji je u znak zahvalnosti predstavio naše cenjene "umetnike ― rukovodioce" u Italiji. Imali smo još jednu tro ― produkciju sa pomenutim gradom iz Jezija ali i operom iz Porta u Portugaliji "Karmen". Jezi je već imao čast da predstavi naše izuzetne "rukovodioce ― umetnike": Dejana Savića, Aleksandra Stamatovića i doskorašnjeg direktora Opere Mišu Jovanovića. Nestrpljivo očekujemo da i Porto to učini i da oseti najviši nivo srpske umetnosti!

Podnosi li Uprava Narodnog pozorišta nekome račune za sve te koprodukcije?

Nikome, kako i treba: ni gradu, ni ministarstvima, ni institucijama kulture, državi, ni narodu, ni publici... jer oni, tako obrazovani, odgovorni i talentovani najbolje znaju šta je dobro za Narodno pozorište. Takođe, naši rukovodioci su veoma humani, daju svakome po mrvicu ― na čemu smo im veoma zahvalni. Neću da zalazim u deo koji podleže kontroli finansijske policije, jer ima Boga i onih koji su za to zaduženi. Pošto nisam policajac, već umetnik ― i to mi je od Boga dato, duboko osećam kako je publika pravilno edukovana da prepoznaje nametnuti kvalitet isforsiranog putem uravnilovke ― u smislu ― eto i to je kvalitet!

Zbog čega kažete da je Narodno pozorište za vas završena priča!?

Zato što ne odgovaram nivou Narodnog pozorišta. To kažem bez imalo gorčine. Ta priča je završena još januara 2000. godine. Decidirano tvrdim da je 2000. godine razdeljenost po partijama donela najveći udarac kulturi! Partije su terale umetnike da budu njihovi članovi, jer to im je bila jedina garancija za posao. Kada je to bilo tako? Kada je to bio imperativ? Kada su se utrkivali ko će da bude u vladajućoj stranci? Nikada zdužnije nisu učestvovali u kampanjama, ne glumački ― nego oratorski ― politički!

Umetnik mora biti nezavistan, mora imati mogućnost da kritikuje! Naravno, i umetnik kada "zaokružuje", i on se na neki način opredeljuje. To ne znači da ne treba da vidim šta je sve uradio taj za koga sam glasala. Ako sam uz njega decidirano, onda sam lišila sebe svoje slobode da sam sama za sebe ličnost koja sledi svoj stav.

Recimo, predsednik partije u nekoj opštini uzima samo one koji su se javno deklarisali kao njihovi članovi ― samo oni mogu da nastupaju na određenoj manifestaciji, proslavi, koktelu...

Kultura je oduvek bila najjače oružje ― bedem koji je čuvao zdravlje nacije i buduće generacije. Zar njen cilj nije da ne dozvoljava da se oštrica napretka zaustavi!?

Kako je moguće da u našem ustavu reč kultura ne postoji! Institucije nisu krive, ali ljudi koji dolaze u te institucije su sve privatizovali. Kaže: "Ovaj mi se ne sviđa ― on ne može. Za njega nema filharmonijska sala ― ne dam! Ko to određuje? ― Ja mali vladar u instituciji ― ja mali sve! Većina njih je prolazna, ali u tom trenutku imaju moć. Ja sam zadovoljni umetnik. Iako mi nikada u ovoj zemlji nisu cvetale ruže! Za sve sam sama morala da se izborim. I neka je tako bilo ― pravedno je. Hvala ti Bože, jer imam visoku svest o tome ― nema situacije, nema sile, nema partije, nema BIE... Ima ― to su velike moći, ali ja se osećam mnogo moćnije zato što imam samo sebe. Duboko sam svesna da nema sile koju ljudski duh: snažan, talentovani obrazovan može pobediti. Imala sam situacije u kojima sam bila sama protiv celog sveta. Šta je ceo svet prema meni? Raščistila sam sa Narodnim pozorištem. Jedna sam od retkih pevačica koja u svojoj pozorišnoj garderobi nema nijednu jedinu ličnu stvar. Moj ormarić je potpuno prazan. To govori koliko ja ne pripadam tom pozorištu, iako sam s velikom mukom ušla unjegov ansambl.

Iako je iza Vas već bila četvorogodišnja svetska karijera: Milanska Skala, Firenca, Pezaro, Lisabon, Trst... prisilili su Vas da po treći ili četvrti put polažete audiciju!?

Polagala sam audiciju pred ljudima koji nisu mogli ni kartu da kupe na onim mestima gde sam ja pevala. Između ostalih, protiv mene je glasao i jedan moler, ali je pevao u NP, jer je kao moler pri krečenju pevušio operske arije kod jednog akademika. Kada sam i ušla u to NP, ekskluzivno pravo pri odlučivanju kao tadašnji upravnik na to glasanje imao je Velimir Lukić. Zahvaljujući njemu ja sam primljena u NP.

 
MIRAZ

S najvećom ljubavlju svojoj zemlji ostavljam moju bogatu biografiju u miraz. Sve moje uspehe stavljam u službu svoje zemlje. Jer su samo kvalitetom i radom ostvareni ušta se svako može uveriti jednim pritiskom na taster kompjutera. Danas se sve kupuje: aplauz, predstava, premijera, novine, lepe reči... I ne samo za pare nego i za druženja.

LJUBAV SE NE KUPUJE!

Kada hoću sebi da napravim događaj, meni ne treba nijedna institucija: ni NP, ni Filharmonija, ni Jugokoncert, ni Ministarstvo kulture, ni Gradski sekretarijat za kulturu ― koji je tako žestok i moćan. Ja jednostavno platim salu, objavim koncert, prodam ulaznice, kroz ulaznice mi se vrati novac, publika dođe ― mi se družimo. Ja osmislim sve. Nemam taj problem, jer Bog se za sve postarao. Ljubav naroda prema umetniku ne može da se kupi. Ona se godinama stiče. Mene moj narod obožava.

VIDIMO SE NA OTKAZU!

Svojski sam se trudila da kroz ovo javno istupanje na najbolji način vodim računa o ugledu Uprave, da je, ne daj Bože, ne omalovažim, kako i piše u najnovijem ugovoru o određivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih koji nam je ovih dana podmetnut za potpisivanje (Član 19 i 20 ― tačka 5 i 6), jer po visokim postulatima uvozne demokratije od 5. oktobra 2000. godine ― sledi prekid radnog odnosa. Pa, ako im se nisam dovoljno nadivila ― vidimo se: na otkazu!


Nađa Andrejević | Tabloid
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Mart 03, 2013, 11:02:48 pm »

*
JADRANKA JOVANOVIĆ


BITI ŠTO BLIŽE ISTINI O SEBI


Povodom predstojećih božićnih i novogodišnjih praznika u Gradskom pozorištu Bečej 17. decembra je priređen svečani novogodišnji koncert klasične muzike. Bečejska publika je imala jedinstvenu priliku da vidi i sluša opersku pevačicu vrhunskog ranga Jadranku Jovanović, uz klavirsku pratnju Nevene Živković i specijalnog gosta, baritona Beogradske opere Gavrila Rabrenovića. Pesmom i pričom operska diva Jadranka Jovanović je publiku povela na muzičko putovanje kroz raznovrstan program u kojem su bile zastupljene kompozicije Šuberta, Mocarta, Bizea, Sen-Sana, Rota, Rosinija, ali i domaćih kompozitora Biničkog, Bajića, Stankovića koji su po njenom mišljenju nepravedno zapostavljeni.

Neuobičajenim izvođenjem "Ave Marija", svojevrsnom igrom glasova u duetu sa Gavrilom Rabrenovićem u izvođenju arije iz "Čarobne frule", preko sirtakija i nezaobilazne Karmen do predivne kompozicije "Čempres viti", Jadranka Jovanović je pokazala svoju veličinu, darovitost i snagu koja pleni. Publika je oduševljeno, gromoglasnim aplauzom nagrađivala svako izvođenje koji su opravdano zaslužili i pijanistkinja Nevena Živković koja je savršeno pratila muzikom svaki pokret operske dive i mladog baritona Rabrenovića u kome je, kako je rekla Jadranka Jovanović, prepoznala istinski talenat. Na kraju, izazvana ovacijama, operska diva koncert je završila ruskom romansom koju je sama odsvirala na klaviru. Na žalost, i ovog puta, bečejska publika koja se žali da se u Bečeju ništa ne dešava, nije bila prisutna u broju, kakav ovaj događaj, bez obzira na muzičku orijentaciju, političku opredeljenost, obrazovanost, nacionalnost, pol i ko zna šta još, ipak zaslužuje. Jer kvalitetna muzika treba da prevazilazi sve okvire i da bude nešto što nas spaja i oplemenjuje.
Pre početka koncerta Jadranku Jovanović je dala intervju za Bečejski mozaik.

Biografija operske dive je bogata i poznata u svetskim razmerama. Jadranka Jovanović je rođena u Beogradu, gde je diplomirala dva odseka na Fakultetu muzičke umetnosti, teoretski odsek i odsek za solo pevanje na kome je i magistrirala. Debitovala je u ulozi Rozine u "Seviljskom berberinu" Đ. Rosinija u Narodnom pozorištu u Beogradu. U milanskoj Skali je započela međunarodnu karijeru gde je pevala u operi Karmen i Andre Senije, sa dirigentima Abadom i Šaiem. U istom teatru pevala je glavnu ulogu u operi "Orfej" na prvom svetskom izvođenju ovog dela. Zatim slede gostovanja širom sveta na kojima je nastupala sa poznatim umetnicima kao što su Plasido Domingo, Hoze Kareras, Mirel Freni, Eva Marton, Danijela Desi i mnogi drugi.

Proputovali ste ceo svet, nastupali u brojnim svetskim centrima u velelepnim zdanjima i operskim kućama, ali sam pročitala da ste izjavili kako ste u Brazilu nastupali na mestima gde ni policija ne sme da proviri. Da li je to tačno?

Ne, nisam tamo nastupala, nego sam obišla i videla te takozvane "favele". To su krajevi Brazila u kom žive najsiromašniji, gde nema evidencije ni ko su, ni šta su, bez dokumentacije su i verovatno se bave i kriminalom da bi preživeli. Takođe, u Brazilu sam se susretala sa trgovima na kojima su horde dece, gde se savetuje da se tuda ne šeta, jer su to napuštena deca koja žive na ulici, spavaju na ulici, hrane se od krađe i koja nemilosrdno ubijaju, jer nemaju svest o tome šta čine, a moraju da prežive. Verovatno je ta izjava izvađena iz jednog drugog konteksta, gde sam htela da kažem da sam bila gost i na dvorovima, na prestižnim operskim scenama, na privatnim ostrvima jako bogatih ljudi, kod ministara, predsednika mnogih zemalja, ali isto tako sam videla i drugu stranu stvarnosti, surovu i ružnu.To je bilo rečeno u smislu jednog velikog životnog iskustva koji sam dobila kroz profesiju, nastupajući na svim tim elitnim mestima, na izuzetnim pozornicama, sa fantastičnim partnerima, ali i kao neko ko je obišao, eto, recimo i te "favele" i druga slična mesta, sagledavajući na taj način i jednu i drugu stranu života od minusa do plusa.

Pored mogućnosti da nastupate u monumentalnim zdanjima i metropolama ne ustručavate se da nastupate u malim mestima kao što je Bečej i u malom Gradskom pozorištu. Ima li to svojih čari?

Ja najviše nastupam na takvim mestima. Od svih onih koji se bave klasičnom muzikom u Srbiji, mislim da sam sigurno najzastupljeniji umetnik i to je već dosta vremena tako. Pre dva dana sam bila u šabačkom pozorištu, gde su se u punom pozorištu dodala još dva reda stolica, toliko je bilo interesovanje. Par dana pre toga sam bila u Paraćinu u Narodnom pozorištu, gde sam dobila divnu rečenicu od organizatora: Da li bih mogla da održim jedan nastup u pet, a drugi u osam časova istoga dana? To je nagrada. Prosto, stalno dobijam pozive za nastupe i pitala sam se, prvo, kako je došlo do toga, drugo, zašto stalno dobijam pozive, a treće, zašto su sve sale stalno pune. Osnovno što sam shvatila je, da sve ovo što sam ja, što čini moju biografiju svetsku, internacionalnu, imalo jednu najvažniju svrhu, pored toga što sam imala i lično zadovoljstvo jednog susreta sa velikim umetnicima, nastupa na izuzetnim scenama, pored moje lične biografije koja je bogata, donela sam to bogatstvo i jednoj opštoj srpskoj biografiji. Ali najvažnije za mene, što se božijom voljom dogodilo u mom životu, a u vezi vašeg pitanja, je da ja budem ta koja će ljudima u mojoj zemlji, od najmanjeg mesta do najvećeg, doneti sve nijanse umetnosti kao neko kome se veruje sa razlogom. Moja biografija je garant kvaliteta, a samim tim sam neko kome se sa punim poverenjem pristupa, ne samo poznavaoci, nego i oni koji možda nikad ne bi došli, koji su došli da vide u čemu je stvar, pa su samim tim dozvolili da budu zavedeni muzikom, dozvolili su tu mogućnost da im se ova muzika otkrije i da možda sledeći put sa predznanjem dođu na koncert nekog drugog ili na moj ponovo ili da ugase televizor kad im nešto "zasmeta" i da traže nešto drugo. Suština moje internacionalne biografije i vrednost su da u mojoj zemlji, tu odakle sam ponikla, budem ta koja će mnoge da uvuče u ovu priču, jer će doći s poverenjem, iz radoznalosti, možda će doći i kritički da vide o čemu se radi, a možda ne bi došli kod drugih, jer za druge nisu čuli ili nemaju interesovanje ili ih taj ne provocira. E sad, ima drugi deo priče koji je takođe mnogo važan, a to je da posle određenog vremena ponovo budem pozvana. Što znači da sam pružila sve što je moj dar, sve što sam mogla u umetničkom smislu te večeri, nije bilo prevare, nije bilo laži. Samo tako će publika doći ponovo.

Opet moram da se vratim na vaša putovanja. Prilikom gostovanja i profesionalnog boravka na svim kontinentima, imali ste mogućnost da istražujete i osetite muziku mnogih podneblja, Meksika, Brazila, Kube, Grčke, Italije, Kine, Japana. Koja je muzika na vas ostavila najsnažniji utisak, koju ste najjače doživeli?

Brazil i Kuba. To je muzika koju ja osećam, koja je jako bogata, puna je svega. Ima strasti, temperamenta, tuge, plača, žalosti, lepote, harmonije, pomirenosti sa sudbinom... To je takva paleta, mogla bih da pišem knjigu filozofije o tome šta sve ta muzika sadrži i uopšte koliko su oni muzikalan narod, koliko je njihova muzika bogata. Ali mene privlači previše raznovrsnosti i ne bih mogla uvek usko da se opredelim. Takav je i moj večerašnji program, vrlo različit.

Izjavili ste da je uloga robinje Abigaile u operi Nabuko Đuzepe Verdija bila opera na kojoj ste gradili svoju karijeru. Vi ste mecosopran, a u ovoj ulozi ste pravili izlet u sopran i pevate je preko sedamnaest godina, a za nju kažu da je "žilet za glas".

Da, to je sve tačno. A mogu to objasniti ovako, a sve zvuči vrlo paradoksalno, mada je sasvim logično. Ja bih sad uvek znala da prepoznam pravi talenat. I sad sam svesna, da kada sam se pojavila, mnogi to nisu mogli da prepoznaju, a bili su dobri "reproduktivci", dobri izvođači i profesori. To su ogromne razlike, biti dobar, sjajan, fantastičan, čudesan "reproduktivac" i biti "kreativac" koji će za milimetar da pomeri stvari negde. Jedna od osnovnih karakteristika iskonskog, iskrenog talenta je da ono što je najteže, njemu je najlakše, da uvek ide od šireg ka manjem, od komplikovanijeg ka prostijem. Znači postoji taj deo instiktivnog, koji se bez razuma otima kontroli i vi nešto radite lako, bez mučenja, pa vam ne veruju, e, to je to. Ja bi sad i o ovoj temi mogla naširoko da vam pričam, ali nemamo vremena. Mnoge stvari sam radila tako da nisam ni znala da su teške, jer meni nisu bile teške, zato što sam ih savlađivala ne znanjem, nego darom, to se samo organizuje, to je u svakom poslu tako. To ne sme da ostane na nesvesnom, ustvari bilo bi dobro da se savlada i intelektualno. Ali samo savladano na intelektualan način nikad nije iskonski talenat i uvek mu nedostaje nešto, a to nešto je mala nijansa, ali odlučujuća. Vi ćete prisustvovati nekom izvođenju nečega što je neko savladao intelektualno, bićete jako zadovoljni, aplaudiraćete, a kad izađete i uđete u kolotečinu života, posle pet minuta ili deset ćete zaboraviti da vam se to desilo. Ali ovo je nešto drugo, ovo će vas držati sat, tri dana, godinu dana ili ceo život. Tako se meni desilo, kad sam se pojavila da sam bila veoma nerazumljiva za tu generaciju umetnika pevača koja je bila jako dobra. Ja sam zaista, ma kako to sad zvučalo, čitavim svojim opusom donela mnogo inovacija. Ne namerno, nego sobom, svojim talentom, darom, ali i velikim obrazovanjem. Ne bih možda imala hrabrosti da sve to sprovedem, da nisam imala veliko znanje i svojim autoritetom znanja sam to sprovodila i nailazila na velike prepreke, na negiranja, na nespremnost da se tako nešto izmeni, da se takve inovacije donesu u bilo kom smislu. To se odnosilo upravo i na tu ulogu Abigaile za koju ste me pitali. Nije to svejedno, ja se trudim da izanaliziram tu svoju pojavu, jer će to biti sigurno olakšica za neke buduće generacije. Ovo su stvari o kojima treba govoriti. Jako sam teško postala član Narodnog pozorišta u Beogradu, tada se inače teško postajao član, jer je bila sjajna generacija. Već sam pevala u milanskoj Skali i imala četiri ugovora, i u Firenci, Lisabonu, Salcburgu, imala brojne prestižne nastupe po svetu, a nisam mogla da postanem član Beogradske opere. Čak sam dobila ponudu za angažman u Ljubljanskoj operi (tada je još Jugoslavija bila u celini), morala sam da donesem tešku odluku i ipak odlučila da ne prihvatim. Kroz svaku profesiju morate intelektualno da se vodite, nevezano od dara i talenta i da upotrebite snagu ličnosti. Videla sam da u tadašnjoj Jugoslaviji od tolikih teatara Sarajevo, Ljubljana, Zagreb, Skoplje, Split, Maribor, Osijek, Beograd, Novi Sad... za ovu ulogu Abigaile postoje samo tri pevačice, Radmila Bakočević, Anastazija Dimitrova i Radmila Todorovska, a svi imaju operu "Nabuko" na repertoaru i da će pre ili kasnije morati da se dogodi da im zatrebam. Ne znajući koliko je to teško, nisam imala nikakvo upozorenje, otvorila sam note, otpevala od početka do kraja i režiji rekla "pa, dobro", a oni, ali to je sopran, "pa svejedno je kako se zove taj glas, ja mogu to da pevam". To mi je izazvalo dodatne probleme, ali sam na osnovu te uloge ušla u angažman, počela je Ljubljana da me zove, pa Maribor, pa Beograd, Novi Sad... tek sam onda čula da je to vrlo teško i da se retko ko usuđuje da je peva. Nedavno (10. oktobra) smo imali premijeru u Beogradskoj operi, gde od 14 soprana koje bi mogle to da pevaju, ne peva ni jedna, opet ja. Neki se ne usuđuju da rizikuju, zato što je stvarno opasna po glas, a neki jednostavno ne mogu fizički da je savladaju, teška je uloga i zaista jeste vrlo rizična. To je najteže što sam ikada izvodila.

Karmen iz opere Žorža Bizea pevali ste u Rio de Žaneiru, Tokiju, Milanu, Atini pored velikana Plasida Dominga, Hosea Karerasa i drugih, a u istoriju ste ušli kao prva Karmen na Bliskom istoku, ali ste izjavili da "kroz čitavu karijeru nikada nisam ja bila ta koja bira Karmen, nekako je ona birala mene".

Tačno. Jako je važno da umetnik bude što bliže nekoj istini o sebi samom, svestan sebe, ali pozitivno, ne da se projektuje: ja hoću da budem to. Kad sam bila početnica, Klaudio Abado mi je ponudio ulogu Karmen, to je veliki mamac i veliki izazov na koji bi svako rekao, hoću. Ja sam rekla: "Ne, maestro, ja još nisam zrela za Karmen, ja mogu samo da budem Mercedes", to je druga ženska uloga u Karmen. Odmah sam se, uslovno rečeno, stavila u drugi plan, jer sam iskreno mislila da tog trenutka moj glas nije zreo i da sam kao ličnost premlada da tako jednu sadržajnu ulogu prihvatim. Kad govorim o Karmen ne govorim o onom površnom, imam lepu crvenu haljinu, lepa sam i stala sam u pozu, to nije Karmen. Ima ogroman broj publike koji se sa time zadovoljava. A posle mi se stvorio jedan otpor, naročito poslednjih godina. Moguće da ta moja izjava ima s tim veze, jer svaka mecosopranistkinja koja se pojavi, čim završi muzičku akademiju hoće da bude Karmen. Niko se ne otima za Abigailu, svi se otimaju za Karmen. Da li smatraju da je to brz put do afirmacije, jer svaki novinar zna za Karmen, svi vole da pišu u naslovu Karmen, svi znaju da postoji neka Karmen, a ne znaju o čemu se radi. Zašto, to nisam uspela da dokučim, ali ko je došao do suštine Karmen, on se za nju ne otima, jer mora mnogo da "umire" na sceni, mnogo da se da, ne toliko u pevanju, koliko u interpretaciji. Karmen je pisana za glumicu. To znači, ako sam dobar "reproduktivac" nikada neću biti dobra Karmen, samo ako sam veliki "kreativac", pa i onda je pitanje koliko će tog trenutka ta inspiracija, te večeri baš iz mene da izađe, jer nije inspiracija pet minuta, nego je četiri čina skakanja, trčanja, davanja, ljubljenja, voljenja, strasti, mržnje, ubistva, četiri čina kreativnosti.

Svojim talentom i radom ste postigli svetski uspeh, ali kada se govori o Beogradu obično u vašim izjavama se oseti doza gorčine. Dobrim delom ste nagovestili razloge svega toga, ali imate li da dodate nešto?

Imam. Žao bi mi bilo da se to protumačilo kao gorčina. Nije mi cilj da pričanjem o tome kakav je bio moj put prikažem neku gorčinu, sasvim sam zadovoljna i da se ništa više ne desi, mnogo toga se već dogodilo. Cilj mi je samo da pojasnim nešto što smatram da će se desiti nekim drugim generacijama, nekim pojedincima i da se na mom slučaju može dobro izanalizirati nešto. Da ne ostane usamljen slučaj koji se nije analizirao i da ispočetka neko opet slično prolazi i da bude nerazumljiv. Biće sigurno, uvek će biti inovacija, nekih novih kreacija, ali je važno da se o tome priča, da se kaže suština toga. Nije lako ni doći do te suštine, morate biti kreativni da biste tu suštinu razumeli. Ubeđena sam da pola tih, uslovno rečeno, mojih prepreka na koje sam nailazila su bile iskreno mišljenje ljudi koji su mi ih pravili, jer oni nisu mogli da vide drugo nešto, jer su sami omeđeni, i to prilično. Dobro je što mi se to dešavalo, zato što ne bi bila ovakva kakva sam sad. Da je bilo lakše ko zna, ne znam kako bi se moj život vodio, ali sve te prepreke su činile da se svaki put osvrnem na svoje nedostatke, na mane, svi ih imaju, da ih izbrusim, da ih učinim manje vidljivim, da sam ih svesna i da sam smirena, jer ono što imam kao kvalitet je veliko u odnosu na moje nedostatke. Niko nije prorok u svojoj zemlji, ali ja se ne žalim, jer sam dobila nešto što se ne može dobiti na drugi način, najveću moguću ljubav svoga naroda, pune sale, dobila sam po zasluzi, što je najvažnije i najvrednije, a ne prepreke i mišljenje pojedinca.

Da li je to razlog što ste se predstavili multimedijalnim spektaklom i sa čitavim nizom inovacija do tada neviđenih u oblasti klasične muzike, "Ciganski romansero", "Verdijeve dive", "Puškinjana" i neobičnim izvođenjem Vivaldijevog koncerta za dve violine sa Jovanom Kolundžijom, kada ste kao vokal izvodili pratnju druge violine.

To je ono što sam rekla da sam se upuštala u maksimalna istraživanja. U najsmelije kreacije i inovacije sam se upuštala potpuno uverena da je to jedna igrarija u smislu kreativnosti, jedan izlet u muziku, jer muzika je meni tako laka, sve mi je jasno u njoj i zašto ne? Po mom mišljenju znanje mi ne da da izađem iz granica kreativnosti, da odem u neki kič.

Za kraj, gde trenutno radite i koji su Vam planovi?

Trenutno sam u Beogradskoj operi, odmah posle Nove godine imam jedno gostovanje u Dominikanskoj Republici, a zatim idem u Beč, gde ću nastupati na svečanom otvaranju, povodom Svetosavskog bala. To je ono što mi je najbliže u planu.


LJ. M. | 22.12.2007 | Bečejski mozaik
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: April 07, 2013, 05:37:11 pm »

*

JADRANKA JOVANOVIĆ SA CIGANSKIM ORKESTROM

Operska diva nastupa u petak veče sa Mađarskim nacionalnim ciganskim orkestrom. Malo poznato da su i Šuman i Dvoržak pisali inspirisani Romima





Primadona Jadranka Jovanović u petak veče će u Sava centru upriličiti koncertni spektakl "Biseri ciganske muzike", povodom Svetskog dana Roma. Poznati mecosopran u pratnji bravuroznog Mađarskog nacionalnog ciganskog orkestra, Veliku dvoranu ispuniće magijom i strašću najlepših dela romske muzike.
 
Ovaj koncert predstavlja i svojevrsni vrhunac dugogodišnjeg etnomuzikološkog istraživačkog projekta Jadranke Jovanović, koja je kao umetnica širokog spektra interesovanja decenijama sakupljala materijale vezane za muziku Roma.

Mnogi veliki kompozitori stvarali su inspirisani ciganskim melosom, načinom života i filozofijom, gotovo da nema velikog svetskog autora koji za sobom nije ostavio i neko delo na romske teme ― otkriva naša operska diva, koja suvereno vlada različitim muzičkim žanrovima. Jovanovićeva je uvela i čitav niz inovacija vezanih za poimanje klasične muzike u nas, među njima upravo i "Ciganski romansero" ― izvođenje klasičnih dela na ciganske motive.

U petak veče će prvakinja Opere izvesti (na češkom, nemačkom, francuskom, ruskom, španskom...) kompozicije Čajkovskog, Rahmanjinova, Musorgskog, Lista, Dvoržaka, Šumana, Bizea... ali i Davorina Jenka, Vojislava Kostića, Miloja Milojevića, Dimitrija Golemovića. Mnoge od ovih pesama Jadranka je ranije izvodila na velikim svetskim scenama, i širom planete za to bivala nagrađivana stojećim ovacijama.
 
Večerašnji koncert predstavljaće susret različitosti, u slavu lepote, slobode i radosti muziciranja ― kaže umetnica povodom svog nastupa sa orkestrom mađarskih virtuoza, čijeg umetničkog direktora Ferenca Šantu nazivaju "kraljem violine".
 
Maestro Šanta, vođa budimpeštanskog orkestra i nosilac najviših umetničkih priznanja u svojoj zemlji, kao i direktor Budimpeštanske opere, bili su fascinirani programom sačinjenim od pesama na romske teme, koji im je Jadranka predstavila. Priznaju da su tek tada, tokom priprema za ovaj ambiciozan, zahtevan i scenski raskošan projekat, otkrili da su, recimo, i Šuman i Dvoržak pisali inspirisani Romima.
 
Ogroman je izazov izvesti Šumana sa Mađarskim nacionalnim ciganskim orkestrom ― kaže Jadranka. ― Probe u Budimpešti za mene su bile divno iskustvo i istinsko otkrovenje, jer sam, kao umetnik koji dolazi iz "čiste klasike", donela njima štošta novo, dok su se oni prilagođavali meni. Muzičari koje predvodi čudesni šef i koncert-majstor Šanta, poseduju onaj iskonski dar, nose muziku u genima. Zahvaljujući njima otkrila sam jedan sasvim novi svet; uverena sam da nikakva škola ne može da vam pruži takvu radost izvođenja i virtuoznost. Oni će večeras svirati i Bramsa, i Lista, i čardaš, ali i cigansku muziku nepoznatih autora, a zajedno ćemo slaviti lepotu muzike i radost življenja romskog naroda, čijim je pripadnicima čitav svet ― dom.


ZADIVLJUJUĆE ― Želim da uputim čestitke vašem listu povodom jubileja. To je ogroman, zadivljujući broj. Dvadeset hiljada puta izaći, ući u naše domove... Iza toga stoji ogroman, visokoprofesionalan rad mnogih generacija koje su se trudile da naprave "Novosti", da bismo ih mi kupili, pročitali i ostali im verni. Mislim da vašem sloganu "brzo, kratko i jasno" valja dodati i "vešto".

M. Mirković | 07.04.2011. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: April 07, 2013, 07:32:01 pm »

*
JADRANKA JOVANOVIĆ:


NISAM NI DRUGA NI TREĆA

Operska pevačica Jadranka Jovanović, za "Novosti", o razlozima povlačenja iz "Karmen". Neću da dopustim takvu degradaciju moje umetnosti i ličnosti





Posle svega što se u vezi sa "Karmen" u Narodnom pozorištu dogodilo, potrebno mi je vreme da odagnam otpor prema ovoj produkciji i da ponovo pronađem radost kreiranja i muziciranja sa ovom ulogom, što je ključ uspeha ― rekla je za "Novosti" Jadranka Jovanović, "kradući vreme" između proba u Atini, gde je sinoć nastupila u prestižnom "Palas teatru", sa velikom grčkom zvezdom, tenorom Marijom Frangoulisom na humanitarnom gala koncertu.
 
Jadranka je dodala da ne želi da njeno ime u analima naše opere bude zabeleženo ni kao "druga" ni kao "treća premijera"!

Ne mogu i ne želim da dozvolim takvu degradaciju moje umetnosti! Kada sagledam svoj celokupan dosadašnji umetnički rad u zemlji i u inostranstvu ― pitam se kako je moguće da sam u našoj kući izostavljena sa nastupanja na premijeri u čak dve postavke "Karmen" (2006. i sada 2012), sa kojom sam inače obišla 12 kuća u svetu, uz slavne soliste, dirigente i reditelje? Kada se tome doda i moje gotovo dvanaestogodišnje sistematsko sklanjanje iz Narodnog pozorišta, priznaćete da ta i takva "praksa" mora da je posledica nečije želje, namere i moći. Ja taj i takav odnos prema meni i mojoj umetničkoj ličnosti neću da dopustim, niti da priznam da je regularan i častan.

Jovanovićeva otkriva i da je tek dve nedelje pre premijere "Karmen" saznala ono što je nekolicina u Narodnom pozorištu odavno znala:
 
Lično mi je upravnik pozorišta, gospodin Đurović, rekao da je mnogo pre no što su počele probe, on dogovorio ("obećao", kako je rekao) premijeru 24. marta sa drugom pevačicom ― dakle bez mene. Zašto je dirigent Dinić preuzeo ulogu onog ko je odlučivao, a nije (samo je pokušao da nađe neuverljivo opravdanje i da sprovede direktorov dogovor), vreme će pokazati. Očigledno je da su tri premijere upravo i izmišljene zbog mene, jer se nije znalo kako me zaobići.
 
Jadranka dodaje i da su se za nju probe "Karmen", "od trenutka kada je ovu igru raskrinkala", odvijale u veoma teškim uslovima, lošoj atmosferi otimanja proba, neprimerenih komentara...
 
Imala sam i povredu glave, gde mi je u Urgentnom centru konstatovan lakši potres mozga, trpela sam suptilne psihološke pritiske od strane dirigenta Dinića, koji su kulminirali na konferenciji za štampu njegovim pitanjem: "Što ste vi upošte došli na konferenciju?" ― navodi operska diva. ― Najlepše se zahvaljujem mnogobrojnoj publici koja mi je slala toliko podrške svih ovih dana.


NEZADOVOLJSTVO Čim je najavljeno da će opera Žorža Bizea "Karmen" u režiji Nebojše Bradića na Velikoj sceni nacionalnog teatra imati tri "ravnopravne premijere", te da će se u naslovnoj roli u prve dve večeri predstaviti Dragana del Monako i Aleksandra Angelov, Jadranka Jovanović je javno izrazila svoje nezadovoljstvo tvrdeći da slična praksa ne postoji nigde. No tek se protekle nedelje u Narodnom pozorištu moglo saznati da Jadranka ne pristaje na "treću premijeru" te da će 7. aprila ulogu ponoviti Angelova.

M. Mirković | 03.04.2012. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: