Aleksandar Šišić (1937—2007)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aleksandar Šišić (1937—2007)  (Pročitano 16804 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Maj 04, 2012, 04:39:34 pm »

*




ALEKSANDAR ACA ŠIŠIĆ
(Obrenovac, 17.08.1937 — Beograd, 02.07.2007)

Aleksandar Aca Šišić, violinista, solista Velikog narodnog orkestra Radio Beograda

Aleksandar Aca Šišić je jedan od najznačajnijih srpskih etno umetnika, čija karijera je započela početkom sedamdesetih godina prošlog veka i koji je, na izvestan način, definisao stil koji danas poznajemo kao folk muzika. U isto vreme, on je jedan od retkih muzičara čija interpretacija balansira između gotovo akademske preciznosti i improvizacije svojstvene mnogim samoukim umetnicima i, upravo zbog toga, mnogi muzički kritičari smatraju ga začetnikom novog muzičkog stila, koji ujedinjuje savremene tendencije, klasičnu violinističku tehniku i melodije srpske narodne muzičke tradicije.
  
Aleksandar Šišić je na svojoj violini izvodio narodnu i cigansku muziku širom sveta. Njegova muzika i interpretacije narodne muzike Balkana pune su energije i života i, upravo zbog toga, bio je rado viđen gost na nekim od najvećih svetskih muzičkih scena. Ovaj virtuoz, legenda i istinski majstor violine karijeru je počeo tako što je, zbog nemaštine, radnicima na njivi svirao za džak pšenice, da bi potom, bez završene škole, preko kafanskih tezgi i svoje iznenadne američke avanture, uspeo da osvoji srca slušalaca u dvoranama svetskih metropola. Aca Šišić je još sredinom 60-ih godina 20. veka postao član Orkestra narodne muzike Radio Beograda, a ovom ansamblu ostao je veran sve do kraja svoje profesionalne karijere. Ipak, uporedo je gradio i solističku karijeru, a kao rezultat ovog rada, iza sebe je ostavio i album pod nazivom "Magična violina"... Pored ovog albuma, Aleksandar Šišić je objavio i knjigu u kojoj je, osim mnoštva fotografija i zanimljivih priča sa koncerata i gostovanja širom sveta, sadržan i kompletan notni zapis 76 numera i kola, onako kako ih je sam autor i zabeležio. Naime, tu se nalaze neki od najvećih hitova koje je izvodio Aleksandar Šišić, poput numera "Svilen konac","Devojaĉka igra", Žikino kolo", "Obrenovčanka" i mnogih drugih. Zanimljivo je da je knjiga napisana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku.

Aleksandar Aca Šišić je preminuo u Beogradu, u julu 2007. godine posle kraće i teške bolesti, ali je njegova muzika nastavila da živi u srcima onih koji su rado slušali njegove interpretacije i svih ljubitelja dobrog izvođenja balkanskog narodnog melosa.


Autor teksta nije naveden | scribd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 04, 2012, 10:10:02 pm »

**


ALEKSANDAR ACA ŠIŠIĆ — IZDATI SINGLOVI & ALBUMI

Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Maj 04, 2012, 10:35:14 pm »

*
ACA ŠIŠIĆ, POSLE VELIKOG USPEHA CD-A I KONCERTA U DOMU OLADINE


MLADI SU SE KASNO RODILI

Kad su me zvali na gostovanja, govorio sam da sa mnom mora da ide i moja vokalna solistkinja. A kad pitaju koja, ja kažem "Ona što peva na mom jastuku — moja supruga"

Svi koji su došli na koncert prošli su raznim meridijanima i čuli rusku, italijansku, špansku muziku, potom moravac, čak sam imitirao čuvene operske pevače Pavarotija i Karerasa zvukom violine. A moj gost biće Slobodanka Stojiljković, vokalna solistkinja koja kad peva čini se kao da joj med ide iz grla — kaže Aca Šišić, violinista i veliki muzičar koji je počeo karijeru 60-tih godina. Veliki uspeh ostvario je kao solista Velikog narodnog orekstra Radio Beograda, u kome je dočekao penziju. Publika je širom sveta imala priliku da čuje njegova virtuozna izvođenja.

Kada se činilo da će biti zaboravljen, Aca Šišić se vratio na velika vrata prvo s kompilacijom "Srbija global saund 2", a potom i sa kompakt diskom "Magična violina" objavljenim ovog proleća, u izdanju B 92.

Veoma rano počeo je da svira i to pod šatrama i na svadbama, a od zarađenog novca plaćao je privatne časove violine. Najveće priznanje doživeo je kad je 1965. postao član orkestra Radio Beograda bez dana završene muzičke škole. O svojoj branši kaže:

Danas prave pevačice mogu da se nabroje na prste jedne ruke. Mnoge od njih arlauču, a ja sam toliko godina učio violinu i dešavalo se da ni za vodu čestito nisam imao. Supruga je čak htela da ode od mene, jer nam je život bio veoma težak. Školu sam napustio u šestom razredu zbog sviranja, tako da pet godina nisam smeo da se vratim kući, toliko je moj otac bio besan. A na školskom dokumentu je pisalo: — Šišić Aleksandar se isključuje iz škole zato što voli da svira kao i svi ostali cigani! A maternji jezik moje porodice je rumunski, mi smo cincari rumunskog porekla.

U vašoj karijeri je bilo mnogo znaimljivih događaja

Sećam se 1965. Svirao sam u Gradskoj kafani na Trgu u Beogradu, onako kako je bog rekao — svim srcem. I tada mi priđe jedan žut čovek i kaže da će da me vodi u Ameriku. I stvarno, sredi mi pasoš, bio je to Toša Elezović, lični Titov harmonikaš i ja sam tada obišao mnoge gradove u Americi. A narednih godina gostovao sam u čitavoj Evropi. Prvu ploču snimio sam 1962, drugu dve godine kasnije, a moj prvi hramonikaš bio je Bata Kanda, a kontrabasista Miša Blam.

U čemu ste pronalazili snagu da istrajete?

Ja sam čovek koji je čitav život proveo sa jednom ženom. Bili smo moja Mica i ja velika sirotinja i čini mi se još uvek imamo crnog pasulja i konjskog mesa u stomaku, koji smo jeli u tim teškim danima. I da li bi bilo u redu da, kad sve steknem, dođe neka gotovanka. Bili smo svugde zajedno i u Njujorku, u Čikagu. Kad su me zvali na gostovanja, govorio sam da sa mnom mora da ide i moja vokalna solistkinja. A kad pitaju koja, ja kažem "Ona što peva na mom jastuku — moja supruga".

Poruka mladim violinistima?

Mislim da su se kasno rodili. Danas je teško naći odskočnu dasku, vlada velika nepravda. Dobrih ljudi i kvaliteta je najmanje. Ja sam svoje prošao, a šta će ovi mladi...



BILI SMO NAJBOLJI NA EXITU Da li bi vas ljudi potpuno zaboravili da nije objavljen novi album?
Snimao sam mnogo za RTS, ali B 92 dugujem život. Reklamirali su me više za ove dve godine nego RTS za sve one prethodne. Sad i ja imam više elana. Dogovorili smo se da nastupam redovno, biće i inostranih gostovanja u Italiji, Nemačkoj... U Rumuniji me jako vole i tretirali su me skoro kao predsednika. Na disku u produkciji B 92 ima najviše vranjanske muzike, tu su čoček, srpska i vlaška kola. Kada sam se letos spremao da gostujem na Exitu, nabili su mi strah, kao nemoj tamo da ideš, tamo su drogeraši, dobićeš batine. A ja sam pomislio — ako ja ne mogu u mojoj Srbiji da postignem da publika bude zadovoljna, odseći ću sebi ruke. Ispalo je da smo bili najbolji.



B. Lijeskić, 2004. | Glas javnosti






Fotografija preuzeta sa duplog CD A. Šišića


Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: