Dalmacija — Narodna epska pesma
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA « Srbija: život i muzika jednog vremena « Dalmacija — Narodna epska pesma
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dalmacija — Narodna epska pesma  (Pročitano 3460 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 29, 2012, 05:06:09 pm »

*

O NARODNIM EPSKIM PESMAMA


Najmoćnije sredstvo za širenje srpske državne tradicije bila je narodna epska pesma, koja je po svom duhu i epici proizvod isključivo nemanjićsko-srpske državne kulture. Sa izvanredno bogatim fondom raznovrsnih motiva vešto unesenih u našu prošlost, sa mnogo istoriskih sećanja i saosećanja, snažna, bogata maštom i poletom, sa živom i neposrednom dikcijom, ta je poezija postala neobično popularna po celom slovenskom jugu. Umetnički ona je nesumnjivo najlepši proizvod naše narodne stvaralačke snage i dostojno zamenjuje oskudicu druge književne proizvodnje. Čak je, zato što je duboko rasna i originalna, i nadmašuje. Nju su iseljenici raznosili kao svoje najveće duhovno dobro. Tako je u Slovenačku dopro kult Kraljevića Marka; tako je Dalmacija bila puna pesama o njemu i kosovskim junacima; tako se u Bosni, među katolicima, prepeva motiv o pogibiji Prijezde vojvode i padu Stalaća. U severnoj Dalmaciji uveden je pravi kult Kosova i vezan je čak za jedan njihov istoimeni geografski objekat. Nikola Tomazeo zabeležio je primera radi, u Dalmaciji pesmu o rođenju Kraljevića Marka i o njegovu ocu kralju Vukašinu, a u Bosni je, u jednoj katoličkoj zbirci, očuvana jedna od najizrazitijih varianata Jugovića majke. Na novom području Srbi su nastavili sa daljim razvijanjem te poezije, čiji junaci postaju Zmaj Ognjeni Vuk, Sibinjanin Janko, braća Jakšići, Banović Sekula i mnogi drugi, pa među njima i kralj Matijaš.

Naročito su se u XVI—XVII veku razvile pesme o uskocima i hajducima. Ovi su sami bili glavni nosioci epske pesme, uz slepe guslare. Slaveći prošle junake oni su, u isto vreme, stvarali raspoloženje i za sebe...
Vladimir Ćorović "Nove srpske seobe"


*

Ja ne znam šta kome od nas Srba danas kazuje naša narodna epska pesma. Oni koji znaju šta su epovi Ilijada i Odiseja značili starim Grcima, uveren sam da znaju i šta znači naša narodna epika našem narodu. I nikom nije čudno to što je uz epsku pesmu rastao čitav naš svet, očuvavši matično stablo, sa korenovima na polju Kosovu. Tako je bilo sve donedavno; sada je počelo da se suši to naše epsko stablo.
 
Ne bez jetkosti smemo ustvrditi: od epike ostao je samo narod.
 
U mojoj familiji glasom epike čuvalo se sećanje na davna vremena, sve do danas, na stari način, uz gusle. Imao sam tu sreću da gledam oca moje majke kako skida gusle sa zida, seda na stolac i uz zapreten žar na ognjištu započinje da gusla. I video sam da to nije bilo puko sećanje, kakvom čovek pribegava iz čiste dokolice, kada razvrstava davne ljude i događaje da bi osvetlio svoje mesto u današnjim, ili da bi otkrio neki drugi smisao prošlosti. To nije bio čas istorije. Tamo negde u Bukovici, u malom selu izraslom između kamena i hrasta, ispod surog Velebita, daleko od svih puteva, izvan vremena, tamo u Severnoj Dalmaciji, to je bilo i nešto mnogo više. U tom samotnom uskočkom kraju, kao istiniti baštinik uskočkih podviga, otac moje majke oživljavao je slike jednog sveta koji je propao u kalendarski neodredljivoj prošlosti. S guslama u krilu postajao je deo one stvarnosti koju nosi epska pesma, i bezrezervno, s punim patosom, on joj se prepuštao. Glasom epske pesme on je žalio i izražavao neki prastari žal nad srpstvom, nad ljudskim udesom. U uskočkoj Dalmaciji bio je to duh Kosova. Tim saznanjem prosvetljen, on od ovog sveta nije imao šta da traži, u njemu je bio tuđin. U ovom svetu on je mogao da znači nešto tek ako bi mu doskočio ili ga nadvladao. Sve ostalo bila je seta.
"Boško Desnica i kotarski uskoci"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: