sledeća tema »

[Angelina]

**

VALJEVSKA PODVALA¹
Srbija

Ta, la, la, ta, la, la, ta valjevska podvala,
I užički đonovi, i čačanski kaiši,
I šabačka čivija, i požeška burgija,

Sve delija do delije, nek je kolo šarenije,
Igraj, curo, do mene, da ti srce ne vene,
Ta, la, la, ta, la, la, ta valjevska podvala.

¹ Đorđe Karaklajić | RAZGRANALA GRANA JORGOVANA | Nota 1991 Knjaževac

Napomena: Miodrag Bogdanović u knjizi "Zavičaju, mili kraju", na notnom zapisu pesme "Valjevska podvala", kao utora teksta navodi Dragoljuba Koića a Josifa Marinkovića kao autora muzike.

YouTube: Ansambl "Kolo" — Tavala, ta valjevska podvala


* * *

VALJEVSKA PODVALA. — Naziv se tumači dvema anegdotama. Prema jednoj, šabački šereti nisu mogli da izdrže da ne izvuku čivije (zavrtnje) iz kočija kneza Milana Obrenovića, pa kada je ovaj krenuo, točkovi su spali, a knez je Šapčanima nadenuo novi nadimak "čivijaši". Druga anegdota kaže da su čivije izvučene iz točkova Ilije Kalabe, valjevskog trgovca rakijom, pa je tako nastala "šabačka čivija", a kasnije i "valjevska podvala". [vesti-online.com]

[Angelina]

*

VALJEVO VS. ŠABAC


Najčuveniji i najdugovečniji međugradski rivalitet jeste onaj između Valjeva i Šapca. Nadigravanje između centra Kolubare i Mačve traje, što bi narod rekao, od kako je gavran pocrneo, tačnije, od kako je ispevana čuvena pesma o valjevskoj podvali i šabačkoj čiviji.

Pesma je, naravno, zasnovana na "istinitoj" priči o tome kako su Valjevci podvalili Šapčanima otimajući im lepu mladu. Šapčani su uzvratili podmetanjem čivija pod točkove kočija Valjevaca čiji se put kući tako neslavno završio. Ne zna se šta je bilo sa lepom mladom Šapčankom.

Po drugoj verziji, rodonačelnik valjevsko-šabačkog nadmetanja bio je izvesni Marko Kalaba. Sve je počelo u drugoj polovini 19. veka. Kalaba, poznati valjevski rakidžijski trgovac toga doba, često je zbog posla, ali i kocke, svraćao u Šabac. U gradu nikada nije ostajao kraće od jednog dana, a znao je, kad bi ga karta služila, da za stolom sastavi i po tri dana. Za to vreme njegove rabadžije prodavale su rakiju čaršijom. Priča kaže da su jednom prilikom Šapčani, skloni lakrdiji i čikrami, nahranili i napili rabadžije i potom u burad s rakijom dolili vodu. Sutradan je čaršijom pukla bruka. Međutim, kada je sledeći put dolazio u Šabac Kalaba je bio obazriviji, a i karta ga je bolje služila, pa je na kocki zaradio i fijaker. Da bi upotpunio svoj trijumf, fijakerom je paradno prošao gradom. Šapčani su mu na odlasku nekako iz sve četiri osovine povadili čivije koje drže točkove, pa se fijaker raspao, a Kalaba završio u blatu.

Za nadmetanje je Valjevo imalo i "Krušik" u kojem su se pravile rakete i mine, a Šabac "Zorku" iz koje su najpoznatiji proizvodi veštačko đubrivo, boje i lakovi. Snaga se odmeravala i na tradicionalnim "Čivijadama" u Šapcu. Tih sedamdesetih godina prošlog veka Valjevci su, uglavnom, pobeđivali u svim vrstama takmičenja, od recitovanja do laganja.

Zlatnih osamdesetih, hvale se Valjevci, za vakta Dušana Mihajlovića njihov grad je prešišao sve u Srbiji, a kamoli Šabac. Kažu da su uveliko bili na Zapadu i to ne samo geografski… Žale se da su onda na vlast došli socijalisti kojima je "prvi zadatak bio da Valjevo vrate u Srbiju". Šabac je, u međuvremenu, nadmašio sam sebe, ali i suseda, pa je danas ispred (ili iznad) Valjeva. Komšije ne kriju da zavide Šapčanima i obećavaju da se neće predati...

Deo teksta preuzet sa: │[A] KULTURA

[Angelina]

**

KAD JE DEDA LUMPOVAO¹

[...]  

III
Ipak, Srbija ne bi bila to što jeste da se u "komšiluku" (Valjevu) nije napravio pandan "Šabačkoj čiviji" te je tamo nastala Valjevska podvala, a kažu, upravo tako što su nasamarili Šapčane. A gde je šale, pesma i rakija idu kao po loju.

Prema ovom predanju, krenuli u ono doba Šapčani po mladu čak u užički kraj. Pošli kočijama, pa zanoćili na pola puta, baš u Valjevu. Verovatno u Tešnjaru. Ponekima, od tih veselih Šapčana nije bilo do sna, pa su noć probdeli sa nekolicinom za veselje baš te noći raspoloženih Valjevaca. Kićeni Šapčani odjezdiše sutradan u brda, a Valjevci ostadoše da blaže mamurluk. I da se pripremaju za još jednu noć sa svatovima iz komšiluka. Od dobre rakije (druge u ono doba nije bilo) ne samo da ne boli glava već su i svakovrsna nadahnuća divlja, iskričavija. Najmaštovitiji među njima (Zdravko Ranković — autor izvorne priče) predloži da za noć repriznog svadbarskog konaka Šapčana u Valjevu i domaćini "organizuju" svadbu, pa tako i učiniše. Sve je moralo da bude kao što u tim prilikama i ide sem što je u venčanicu i prateći nakit odeveno jedno momče, još prilično golobrado. Stigli Šapčani, veseliji no kad su otišli, pomešali se svatovi, noć odmakla a na san niko i ne misli. Bilo je tu i muzike sa obe strane. (Pretpostavlja se da su pre jedni drugima pomagali, no što se nadmetali, ali sigurno da nije pevano niti je svirano "Tavala, tavala, ta valjevska podvala". Ta pesma je nastala u vremenu iza te odveć vesele noći). U neko doba, možda je bila i ponoć, Valjevci predložiše da se mladi izdvoje i zajedno odspavaju do zore. Šapčanima se to učini veoma razboritim i mnogi od njih se iskreno zahvaljivahu svojim domaćinima...

Ujutro su Šapčani otišli veseli i raspevani. Pogađate, svakako, da je među svima najraspevanija bila — mlada.

Eto... I tako nastaju pesme!

Stevan Krstec Starčinski

¹ Dragoljub Rajić | Srpske starogradske pesme | Beoknjiga, Beograd, 2009