sledeća tema »

[Angelina]

**






NARODNA PEVANKA


P R E D G O V O R

Danas je pevanje, u našoj narodnoj masi, u strašnome stanju. Ono se, ne samo ne razvija, već kržlja. Peva se prosto koješta. Po varošima je ono što se u masi narodnoj peva neizdržljivo. Pođite za vojnicima, kad u maršu pevaju, pođite za đacima, kad su na izletima, prislušnite studente, kad se vesele, zastanite pored kafanica, na Dorćolu, Vračaru, Savamali, ili po našim palankama, i poslušajte tobožnje profesionalne pevačice, pa, ako ma i najmanje imate osećanja za lepotu pesama i njihovog izvođenja, vi morate zatvoriti uši da ne slušate. Besmislene, dvosmislene, vrlo često i banalne, reči, kojima čovek ne zna krsnoga imena, uz divljačku dreku, ili uz prostačko, a pretenciozno, izvijanje neke mešavine od deformisanih odpadaka naših i stranih melodija i njihovih prerada ili tvorevina nemuzikalnih tamburaša, pevačica i Cigana — to je današnje naše pevanje u varoškoj masi. Po selima se narodno pevanje polako preživljuje i kvari rđavim varoškim uticajem. Sa pevanjem u narodnoj masi danas stoji gore, no što je stajalo pre nekoliko decenija. Stariji ljudi pamte lepe narodne pesme, koje su se učile od matera, i umetničke pesme, koje su stvarali naši rodoljubivi pesnici i kompozitori. Bilo je među ovima poslednjima i nešto naivnih stvari, ali su i one, pri svemu tome, bile lepe i, što je glavno, bile su naše. Danas je i toga nestalo. U narod se ne silazi da se u njemu traži inspiracija; pravi pesnici i muzičari kao da žele da su što dalje od mase narodne, od njenih ideala i njezinih potreba. I da nije ono nešto podmlađivanja pesmama iz Južne Srbije, mi ne bismo imali ništa što bi ličilo na pevanje.

Zbog ovakvoga stanja stvari, ja sam često razmišljao kako bi se izašlo u susret narodnoj potrebi u pevanju. Najprirodnije bi bilo da stvari idu normalno: da naši pesnici daju pesme, a naši muzičari kompozicije, koje bi odgovarale narodnim potrebama za pevanjem. Na žalost, toga imamo u minimalnoj meri, upravo u nedovoljnoj meri, i narod ostaje u pevanju onde gde je, to jest, u zaboravljanju starog i u njegovom zamenjivanju onim čime ume. Stvar, među tim, ne može i ne sme na tome ostati; nešto se mora raditi. Jedan od pokušaja popravljanja zloga stanja, po mome mišljenju, bio bi u tome da se vratimo starome, to jest, da zbrišemo, ako je mogućno, novo rđavo, i da se vratimo narodnim i starijim umetničkim pesmama, koje imaju, nesumnjivo, više vrednosti no današnje, i koje su, neosporno, bolja i solidnija osnova za napredovanje našeg pevanja, no današnje. Mogućnost za takvo vraćanje, po mom mišljenju, može dati jedna zbirka pesama, koja bi se pružila masi narodnoj radi pevanja naših narodnih i starih umetničkih pesama. Takve zbirke pesama u nas nema. Da bih zadovoljio tu potrebu, ja sam priredio ovu knjigu, u kojoj su probrane narodne i umetničke pesme sa odgovarajućim narodnim i umetničkim melodijama, sa namenom da posluži kao narodna čitanka iz pevanja. Idući za analogijom u ideji ja sam je analogo i nazvao Narodnom Pevankom.
 
To bi bio glavni razlog zbog koga sam izradio ovu knjigu. Do duše mi smo i do sada imali nešto slično, ali to nije bilo dovoljno. Ulogu Narodne Pevanke vršile su u nas, u masi, Narodne Lire i Narodne Pesmarice, koje su mnogo puta preštampavane i rasturane u bezbroj primeraka, ali je njihova uloga bila nedovoljna. To jasno pokazuje već i samo stanje današnjeg pevanja u nas. Za pevanje su, pored pesama, to jest onoga što se peva, potrebne i njihove melodije, to jest način na koji se peva. Lire i Pesmarice su sadržavale samo pesme, bez melodija. To je veliki nedostatak. Iz njih se mogao naučiti samo tekst, ali ne i melodija. Melodije su se morale učiti slušanjem od drugoga. Kad bi se naučile obično se ne bi naučile apsolutno tačno. Pa ma i najtačnije naučene, one su se zaboravljale. Sa svim će obratno biti sa Narodnom Pevankom. Iz nje će se moći naučiti i tekst i melodija pesme apsolutno tačno, i pomoću nje, će se moći sačuvati za sva vremena. Dalje, Lire i Pesmarice su rđavo sastavljane. U njima je bio vrlo veliki broj pesama, sastavljen bez ikakvog kriterijuma, bez obzira na lepotu i tačnost njihovih tekstova. U Narodnu Pevanku ja sam se trudio da unesem čiste tekstove pesama, onakve kakve su ih stvorili narod ili pesnici i čiste njihove melodije, kakve su potekle od naroda ili od muzičara. Želeo sam da iznesem jedan deo naše muzičke kulture, izražene kroz pesmu.
 
Lirama i Pesmaricama mogli su se prenositi s jednog kraja našega naroda u drugi samo tekstovi pesama, a ne i njihove melodije. Danas, kad je glavni cilj svakoga od nas da učini što više na opštem upoznavanju naše kulture u celoj našoj zemlji, Narodna Pevanka će, nadam se, pripomoći da i naša opšta muzička kultura postane svuda bolje poznata.
 
Ima još razloga koji idu u prilog Narodnoj Pevanci, na primer, da pevanje po notama razvija osećanje za tačnošću, i slično. No takvi su razlozi ovde od sporednijega značaja.
 
* * *
 
Građu za Narodnu Pevanku uzimao sam iz štampane i neštampane muzičke literature, ili iz moje neštampane zdirke narodnih melodija. Odakle je koji tekst pesme uzet, označeno je posle svake pesme, a odakle je uzeta koja melodija, označeno je u napomeni. Gde nema nikakvog označenja, znači da su uzeti iz moje rukopisne zbirke. U većini zbiraka iz kojih sam uzimao melodije, tekstovi su nepotpuni. Zbog toga sam, gde god sam mogao, te tekstove popunjavao potpunijim tekstovima, odande gde sam ih mogao naći. Pa pri svemu tome neki su tekstovi ostali nepotpuni, jer ih nisam imao, ili ih nisam znao ni od kuda popuniti. Nadam se da će drugi u tom pogledu znati što više no ja, pa ih molim da me izveste, kako bi u novom izdanju; ako bi ga bilo, i te nedostatke popunio.
 
Tekst za pesmu "Vodeničare" kombinovao sam iz dve variante, čiji mi se tekstovi, svaki za sebe, nisu dopadali.
 
I ako sam želeo da u Narodnu Pevanku unesem pesme s melodijama iz sviju naših krajeva, ipak ih je najviše ušlo iz srpskog dela našega naroda. Što je to tako ispalo, ima krivice i do mene, što nisam u dovoljnoj meri poznavao gradivo iz hrvatskog, a naročito što sam ga nedovoljno poznavao iz slovenačkog dela našega naroda. Ali je još veća krivica do one gospode, kojoj sam se, tamo, obraćao da me u ovome poslu pomognu, pa to nisu učinila.

Mnoge melodije, koje sam uzimao iz drugih dela, ovde su transponovane i dovedene u položaj da ih, više manje, svaki može pevati.
 
Ako je melodija sa više raznih taktova uzeta iz mojih zbiraka, ja sam taktove beležio u početku; kod melodija, pak, uzetih sa druge strane, taktovi su ostali kako sam ih našao.
 
Kod melodija uzetih iz drugih zbiraka, ja sam često menjao i ritam i dinamiku, jer su te melodije tamo imale drugu namenu, a drugu imaju ovde. Kod nekih melodija nisam označavao ni jedno ni drugo, ostavljajući to ukusu pevača.
 
Najzad, da napomenem da sam, radi lakšeg traženja pesama po registru, za naslov svake pesme uzeo prve reči njezinoga teksta.
  
Beograd, 1925.
VLAD. R. ĐORĐEVIĆ.


NARODNA PEVANKA


S A D R Ž A J

Ajd d' idemo Ajde, ajde, mome Stojno Ajde, brala moma Ajde, koj ti kupi Ajde, more, momičeto Ajde, s'lnce zajde Aj, kose imaš Ala imaš oči Ala j(e) lep Ali beg Anđelija vodu ljela Bacala se lepa Cveta Beg, Ali-Beg Bez tebe draga Biljana platno Bistra vodo Blago mi na viru Blago tebi Bojo mi, Bojo Bolan mi leži Bolan mi ležit Bolna leži Brala bi sasu Bre, devojče Burjano, Burjanke Vesela je Vino pije Dojčin Petar Vino piju Vihar puše Višnjičica rod rodila Vodeničare Vozila se po moru Vozila se šajka Vrućina, bato Vehni, vehni fijolica Gde ćeš biti Gine, vene Go pratile dedo Gora goru Goro, goro Gradinom cveće Grana od bora Daj, Bože Da je višnja Da l' nemam, džanum Dafinka platno Dva se tića Devojka se, devojka se Devojka sokolu Devojčica platno beli Devojčica ružu brala Deka si bila 'De si dušo Dika plava, lane moje Dimčeta asker go pisale Do tri mi puški Dunave, Dunave Đaurko mila Đuvegije, gde ste Ej, Ajduk Vsljko Ej, zađi sunce Ej, ja si spremam Ej, pade inje Ej, podunuše Ej, podunuše Ej, pusto more Ej, u agana Ej, čija frula Zasuči, pile, Velo Zašto, Vaske Zvoni zvonce Zemi me mene Zujte strune Igrali se vrani konji Iz Banju ide Izvir-voda izvirala Imam muža kao puža Ja posadih vinograd Ja prođoh snužden Jarko sunce odskočilo Ja se coni u popa Jelke, tamničarke Jesam li ti, jelane Jovane, sine Jordanka mi se Kad bi ove ruže male Kad sum bil, mori, Đurđo Kalino, mome Kalopero, Pero Karaeilje Knjigu piše Mula-paša Kod ovake duge noći Koja gora Ko je, srce, u te dirno Kokonice Konja sedlaš Konj zelenko Ko ti kupi srma jelek Kraj Vardar mi sedeše Kraj Dunava Kraj potoka bistra, hladna Kroz ponoć nemu Kupi mi, babo Legnala Đurđa Lepa Pava Majka Maru Mali pijac Malkite momi Mamo le mila Mara ima Mara devojka Marije, beli Mariče, dilber Maro Resavkinjo Mesečina, mesečina Mehandži, mori Mili Bože Milić ide strančicom Miljeno, Miljeno Mislim rano Mi udrije Mlado pastirče Moj đerdane Moje je drago Moj se dragi                                                                            .

Momče mi promče More, Ano More, izvor voda More mi je ljubav tvoja Mori, Dude, mori Meni zvoni tožen glas Na kraj šora Na te mislim Nebo je tako vedro Ne luduj, Lelo Nema take lule Ne odaj, mome Ne stoj, Rado Niz planin' ide Niknalo, niknalo Nikola bolan Niči, niči krine beli Obrni se, ludo, mlado Od Bosne se Od kako je Od tri struke Oj, devojko, dušo Oj, devojko, švalerovo cveće Oj, đevojka je Oj, jablane Oj, Ljubo, Ljubo Oj, šumica trnjana O, jesenske duge noći O, jesenske duge noći Omile mi Osu se nebo Osu ss nebo Otvori mi, belo Lenče Pevnula Jana Pijem vino Pileto mi peje Pipirevku Pisaše me, Stano, mori Povela je Jelka Pogledaj me, nevernice Polećela šaren tica Poljem se vije Popadijo Lenče Pokuhnul je # Poseja dedo Poskoči momo Pošla Vanka Pošla moma Pošla Rumena Prošeta Puče puška Ravno polje Razbolela se Razbole se belo Done Razgrana se Rasla mi je Raslo mi je Raslo mi je Reče čiča Ružica se razviva Ruse kose cura ima Raca plava po Dravi Savila se bela loza Savila se grana Sadila Tenka Sadio Paja vinograd San zaspala San me lomi Sve se kunem Svi mi kažu Svi će mi svati (Devojkin svatovac) Svi šajkaši Svu noć mi soko Sedamdeset sela Sednala mi Jana Selo sunce Se rašetaf Sećaš li se Sinoć mi dragi dolazi Sinu zora, a ja još Sinđirići zveče Sitan kamen Slatko je vince Smilj Smiljana Stann, more, Đorđo Strašilo Studena me kiša Sunce jarko Tavna noći Tekla voda Tekelija Ti plaviš zoro zlatna Tri devojke Tri devojke Tri devojke ružu brale Tri devojke cveće posejale Truj, truj, trula građa U Budimu gradu Uz'o deda svog unuka U Omera više Sarajeva U popove Stojne Urodile žute kruške U tom polju Falila se žuta dunja Hajd na rogalj momče Haj, kolika je Canule Cveće cafnalo Crni, goro Čija je ono devojka Čija je ono đevojka Čija li je taraba Čik, curo Čimbirčice Šan dude, goro zelena Šano, dušo, Šano Široko je polje Šta se čuje Šta s' ono čuje Šta to ječi Što je ruža Što mi je Što se bore misli moje Što se nisi očešljala Što ti je, Stano, mori Džanum, na sred selo

NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

Prilog člana zelimirp

[postavljeno 18.01.2012]