Savez muzičkih društava Vojvodine — Žice tamburice II & III
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa « Savez muzičkih društava Vojvodine — Žice tamburice II & III
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Savez muzičkih društava Vojvodine — Žice tamburice II & III  (Pročitano 6891 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Januar 18, 2012, 03:34:59 am »

**

ŽICE TAMBURICEBROJ 2


U želji da prikažemo istorijski razvoj tamburaške muzike u Vojvodini u ovoj svesci donosimo izbor kompozicija koje je stvorila najstarija generacija kompozitora Vojvodine. U sledećim sveskama ćemo nasteviti sa prezentirenjem kompozicija srednje i najmlađe generecije. Trudili smo se da prvenstveno bude prikazana čista orkestaraka literatura, ali je to s obzirom na opues pojedinih kompozitora bilo nemoguće u potpunosti ostvariti, pa su unete i neke vokalno-instrumentalne kompozicije. Smatramo da će time biti šire obuhvaćena ova materija, a samim tim i mogućnost sastavljanja raznovrsnih programa tamburaških orkestara.

Bilo bi korisno da nam dirigenti i rukovodioci tamburaških orkestara pošalju svoje primedbe (ukoliko ih bude), kako bi mogli učiniti izvesne korekcije u izdavanju sledećih svezaka.

Uz notne materijale (partiture) za svakog kompozitora dati su i osnovni biografaki podaci, kako bi se bolje shvatilo vreme i uslovi rada najstarije naše kompozitorkse generacije.

Neka još jednom zazvuče "žice tamburice" donoseći nam poruku naših predaka, da nastavimo negovanje tamburaške muzike onim istim žerom i marom, kojim je to njihova generacija činila.
[Sava Vukosavljev]


TAMBURAŠKA MUZIKA U VOJVODINI

Tarabura je naš najrasprostranjeniji instrument, jedini koji se u poslednjih stopedeset godina afirmisao kao autentični instrument iz naše kulturne baštine. Uklopljena u orkestarski saatav omogućuje zajedničko muzicirenje mnogih pojedinaca, a budući da odgovara našem narodnom karakteru, prigrlili su je i mladi i stari, te nema gotovo ni jednog  sela i grada gde u nekom od oblika tamburaško muziciranje nije došlo do izrazaja.

Okupljanjem sve većeg broja kompozitora koji za tamburaške orkestre stvaraju izvornu muzičku literaturu, te uvođenjem tambure, ne samo u škole i kulturno-umetnička društva, nego i njenim dovođenjem u kontakt s najozbiljnijim muzičkim nastojanjima, tambura i tamburaška muzika dobijaju sve određeniji udeo u razvoju celokupne naše muzičke kulture.

Istorija je uvek bila — kažu najbolja učiteljica, pa tako i istorija tamburaške muzike čini sastavni deo obrazovanja naših tamburaških krugova i ljubitelja te vrste muzike.

Kada su Turci u XIV i XV veku došli u naše krajeve, doneli su ovamo i tamburu. Oni su je primili od Arapa, a Arapi od starih Persijanaca i Egipćana, kod kojih je tambura baš ovakva, kakva je današnja naša tambura — Brač, — kruškolika i dugovrata, postojala još tamo pre četiri hiljade godina. Zvala se PANTUR. Persijski žica znači: TAN. Turci su reči TAN dodali BUR — i teko je nastala reč TAMBUR. Dakle, imena PANTUR i TAMBUR osnovna su imena za taj instrument. Odatle je nastala i naša reč TAMBURA.

Istorijska istraživanja moraće još jasnije osvetliti tezu prema kojoj se ORKESTARSKO TAMBURANJE koje potiče iz Bačke, pod uticajem mađarskih ciganskih kapela počelo rezvijati prvo među Bunjevcima i Šokcima, a zatim među Srbima. Bunjevci i Šokci došli su, naime, u razdoblju od XVI do XVIII veka iz Bosne i Hercegovine u Bačku, pa kako je tambura pod osmanlijskim uticajem našla najpogodnije tlo baš u Bosni i Hercegovini, razumljivo je što su taj instrument i emigranti iz tih oblasti — Šokci i Bunjevci — poneli sa sobom u novi kraj. Poznati pisac MATIJA KATANČIĆ piše 1817. godine o tamburi u SUBOTICI i među Bunjevcima.
[Julije Njikoš]


S A D R Ž A J

01/ MITA OREŠKOVIĆ (Šid 1824—1875)
— Zar ako si moja mati
— Spomen

02/ STIPAN MUKIĆ (Subotica 1838—1903)
— Kolo igra tamburica svira

03/ PERA I. ILIĆ (Sr. Karlovcl 1868 — Aranđelovac 1957)
— Kolo gimnastičkog društva
— Hercegovačko kolo

04/ ONDREJ MUDROCH (Novi Sad 1871—1955)
— Venčok slovenskych narodnich pesni

05/ VASA JOVANOVIĆ (Novi Sad 1872 — Kovilj 1943)
— Narodni front, marš
— Dutnafalvi indulo
— Dančica, kolo
— Milčevo kolo

06/ MARKO NEŠIĆ (Novi Sad 1873—1938)
— Kokica, igra
— Vojničko kolo
— Radnički marš
— Radničko kolo
— "Neven" kolo
    
07/ JOCA MLINKO-MIMIKA (Subotica 1876 — Mol 1926)
— Bunjevka, igra
— Prid prozorom

08/ SPASOJE TOMIĆ (Zmajevo 1877 — Sr. Mitrovica 1942)
— Prizren, valcer
— Tamburaško kolo

09/ ISIDOR BAJIĆ (Kula 1888 — Novi Sad 1915)
— Zmajevka, marš
— Majski cvet, polka
— Đavolan, igra
— Sarajevka, kolo
— Svatovsko kolo iz "Šarana"
— Srpkinja, igra

 

ŽICE TAMBURICE II | Glavni i odgovorni urednik Boris Černogubov | Izdavač:  Savez muzičkih društava Vojvodine | Izbor kompozicija pripremio Sava Vukosavjev | Novi Sad, aprila 1985.

[postavljeno 18.02.2010]

Više na odeljku: « Muzički stvaraoci — najstarija generacija «
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Januar 18, 2012, 05:09:59 am »

**

ŽICE TAMBURICEBROJ 3


Nastavljajuči sa izdavanjem literature za tambure orkestre predstavljamo vam "ŽICE TAMBURICE" broj 3. Edicija je zamišljena kao svojevrsna antologija vojvođanskih kompozitora koji su pisali za tamburaške orkestre. U ovoj svesci nalaze se kompozitori koji predstavljaju drugu generaciju, rođenih između 1884. i 1913. godine. Njihovo stvaralaštvo karakteriše oslanjanje na tradicije prve generacije koja prati razvoj savremene muzike u to doba. I oni pišu spletove, smeše, potpurije, kao i prethodna generacija, ali se pojavljuju i novi oblici, kao što su marševi (koračnice), pesme, igre, ali i dela složenijih formi. Pojavljuju se i prvi počeci stvaranja većih oblika na narodne motive (simfonijske igre).

U svesci se nalaze kompozicije dvanaest kompozitora sa 27 kompozicija. Izbegao sam da uvrstim spletove i ostala dela sličnog karaktera, a trudio sam se da iz kompozitorskog opusa odaberem originalna i najbolja.

Uz svakog kompozitora uneti su i njegovi biografski podaci, što daje potpuniju siiku o njima. Na žalost bilo je i takvih do čijih odnosnih podataka nisam mogao doći (Andra Ostojić).

S obzirom na raznovrsnost tema koje kompozitori obrađuju nadam se da će ovaj broj "ŽICE TAMBURICE" naići na dobar prijem kod dirigenata tamburaških orkestara, kao i to da će ih tamburaši sa radošću izvoditi.
[Sava Vukosavljev]


S A D R Ž A J

01/ SPASOJE RAKIĆ:
      — Bačka Palanka, marš
      — Palanačko kolo

02/ PERA TUMBAS-HAJO:
      — Željeznički tamburaški marš
      — Marš Bratstva — Jedinstva
      — Perino kolo

03/ ALEKSANDAR RADU:  
      — Ispraćaj radne brigade, marš
      — Ples pahuljica, valcer
      — Čika Perino kolo

04/ MATKO ŠIJAKOVlC:  
      — Tužna ruža, valcer

05/ JAROSLAV VOJTEHOVSKI:
      — Pionir, marš
      — Marš graditeljima Autoputa

06/ BRANKO ČENEJAC:
      — Mala sremska svita
      — Koračnica br. 3

07/ BOBIVOJ KURUClĆ:
      — Naš Prvi maj
      — Titovo kolo

08/ ONUFRIJ TIMKO:
      — Dumka
      — Младосц моя

09/ ISIDOR HADNAĐEV:
      — Priča sa Tise
      — Tamburice kad bi plakat znala
      — Pesma o Ciganima

10/ MAKSA POPOV:
      — Vojvođanska igra br. 1
      — Vojvođanska igra br. 2

11/ IRINEJ TIMKO:
      — Tanec br. 2
      — Hižočko stara

12/ ANDRA OSTOJIĆ:
      — Šetala se bela bula
      — Po travici


ŽICE TAMBURICE III | Glavni i odgovorni urednik Jovan Jerkov | Izdavač: Savez muzičkih društava Vojvodine | Novi Sad, januar, 1990.

Prilog člana Skypi

[postavljeno 18.01.2012]

Više na odeljku: « Muzički stvaraoci — posleratna generacija «
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: