Vladimir R. Đorđević — Narodna pevanka
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa « Vladimir R. Đorđević — Narodna pevanka
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vladimir R. Đorđević — Narodna pevanka  (Pročitano 6122 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Januar 18, 2012, 12:39:54 am »

**






NARODNA PEVANKA


P R E D G O V O R

Danas je pevanje, u našoj narodnoj masi, u strašnome stanju. Ono se, ne samo ne razvija, već kržlja. Peva se prosto koješta. Po varošima je ono što se u masi narodnoj peva neizdržljivo. Pođite za vojnicima, kad u maršu pevaju, pođite za đacima, kad su na izletima, prislušnite studente, kad se vesele, zastanite pored kafanica, na Dorćolu, Vračaru, Savamali, ili po našim palankama, i poslušajte tobožnje profesionalne pevačice, pa, ako ma i najmanje imate osećanja za lepotu pesama i njihovog izvođenja, vi morate zatvoriti uši da ne slušate. Besmislene, dvosmislene, vrlo često i banalne, reči, kojima čovek ne zna krsnoga imena, uz divljačku dreku, ili uz prostačko, a pretenciozno, izvijanje neke mešavine od deformisanih odpadaka naših i stranih melodija i njihovih prerada ili tvorevina nemuzikalnih tamburaša, pevačica i Cigana — to je današnje naše pevanje u varoškoj masi. Po selima se narodno pevanje polako preživljuje i kvari rđavim varoškim uticajem. Sa pevanjem u narodnoj masi danas stoji gore, no što je stajalo pre nekoliko decenija. Stariji ljudi pamte lepe narodne pesme, koje su se učile od matera, i umetničke pesme, koje su stvarali naši rodoljubivi pesnici i kompozitori. Bilo je među ovima poslednjima i nešto naivnih stvari, ali su i one, pri svemu tome, bile lepe i, što je glavno, bile su naše. Danas je i toga nestalo. U narod se ne silazi da se u njemu traži inspiracija; pravi pesnici i muzičari kao da žele da su što dalje od mase narodne, od njenih ideala i njezinih potreba. I da nije ono nešto podmlađivanja pesmama iz Južne Srbije, mi ne bismo imali ništa što bi ličilo na pevanje.

Zbog ovakvoga stanja stvari, ja sam često razmišljao kako bi se izašlo u susret narodnoj potrebi u pevanju. Najprirodnije bi bilo da stvari idu normalno: da naši pesnici daju pesme, a naši muzičari kompozicije, koje bi odgovarale narodnim potrebama za pevanjem. Na žalost, toga imamo u minimalnoj meri, upravo u nedovoljnoj meri, i narod ostaje u pevanju onde gde je, to jest, u zaboravljanju starog i u njegovom zamenjivanju onim čime ume. Stvar, među tim, ne može i ne sme na tome ostati; nešto se mora raditi. Jedan od pokušaja popravljanja zloga stanja, po mome mišljenju, bio bi u tome da se vratimo starome, to jest, da zbrišemo, ako je mogućno, novo rđavo, i da se vratimo narodnim i starijim umetničkim pesmama, koje imaju, nesumnjivo, više vrednosti no današnje, i koje su, neosporno, bolja i solidnija osnova za napredovanje našeg pevanja, no današnje. Mogućnost za takvo vraćanje, po mom mišljenju, može dati jedna zbirka pesama, koja bi se pružila masi narodnoj radi pevanja naših narodnih i starih umetničkih pesama. Takve zbirke pesama u nas nema. Da bih zadovoljio tu potrebu, ja sam priredio ovu knjigu, u kojoj su probrane narodne i umetničke pesme sa odgovarajućim narodnim i umetničkim melodijama, sa namenom da posluži kao narodna čitanka iz pevanja. Idući za analogijom u ideji ja sam je analogo i nazvao Narodnom Pevankom.
 
To bi bio glavni razlog zbog koga sam izradio ovu knjigu. Do duše mi smo i do sada imali nešto slično, ali to nije bilo dovoljno. Ulogu Narodne Pevanke vršile su u nas, u masi, Narodne Lire i Narodne Pesmarice, koje su mnogo puta preštampavane i rasturane u bezbroj primeraka, ali je njihova uloga bila nedovoljna. To jasno pokazuje već i samo stanje današnjeg pevanja u nas. Za pevanje su, pored pesama, to jest onoga što se peva, potrebne i njihove melodije, to jest način na koji se peva. Lire i Pesmarice su sadržavale samo pesme, bez melodija. To je veliki nedostatak. Iz njih se mogao naučiti samo tekst, ali ne i melodija. Melodije su se morale učiti slušanjem od drugoga. Kad bi se naučile obično se ne bi naučile apsolutno tačno. Pa ma i najtačnije naučene, one su se zaboravljale. Sa svim će obratno biti sa Narodnom Pevankom. Iz nje će se moći naučiti i tekst i melodija pesme apsolutno tačno, i pomoću nje, će se moći sačuvati za sva vremena. Dalje, Lire i Pesmarice su rđavo sastavljane. U njima je bio vrlo veliki broj pesama, sastavljen bez ikakvog kriterijuma, bez obzira na lepotu i tačnost njihovih tekstova. U Narodnu Pevanku ja sam se trudio da unesem čiste tekstove pesama, onakve kakve su ih stvorili narod ili pesnici i čiste njihove melodije, kakve su potekle od naroda ili od muzičara. Želeo sam da iznesem jedan deo naše muzičke kulture, izražene kroz pesmu.
 
Lirama i Pesmaricama mogli su se prenositi s jednog kraja našega naroda u drugi samo tekstovi pesama, a ne i njihove melodije. Danas, kad je glavni cilj svakoga od nas da učini što više na opštem upoznavanju naše kulture u celoj našoj zemlji, Narodna Pevanka će, nadam se, pripomoći da i naša opšta muzička kultura postane svuda bolje poznata.
 
Ima još razloga koji idu u prilog Narodnoj Pevanci, na primer, da pevanje po notama razvija osećanje za tačnošću, i slično. No takvi su razlozi ovde od sporednijega značaja.
 
* * *
 
Građu za Narodnu Pevanku uzimao sam iz štampane i neštampane muzičke literature, ili iz moje neštampane zdirke narodnih melodija. Odakle je koji tekst pesme uzet, označeno je posle svake pesme, a odakle je uzeta koja melodija, označeno je u napomeni. Gde nema nikakvog označenja, znači da su uzeti iz moje rukopisne zbirke. U većini zbiraka iz kojih sam uzimao melodije, tekstovi su nepotpuni. Zbog toga sam, gde god sam mogao, te tekstove popunjavao potpunijim tekstovima, odande gde sam ih mogao naći. Pa pri svemu tome neki su tekstovi ostali nepotpuni, jer ih nisam imao, ili ih nisam znao ni od kuda popuniti. Nadam se da će drugi u tom pogledu znati što više no ja, pa ih molim da me izveste, kako bi u novom izdanju; ako bi ga bilo, i te nedostatke popunio.
 
Tekst za pesmu "Vodeničare" kombinovao sam iz dve variante, čiji mi se tekstovi, svaki za sebe, nisu dopadali.
 
I ako sam želeo da u Narodnu Pevanku unesem pesme s melodijama iz sviju naših krajeva, ipak ih je najviše ušlo iz srpskog dela našega naroda. Što je to tako ispalo, ima krivice i do mene, što nisam u dovoljnoj meri poznavao gradivo iz hrvatskog, a naročito što sam ga nedovoljno poznavao iz slovenačkog dela našega naroda. Ali je još veća krivica do one gospode, kojoj sam se, tamo, obraćao da me u ovome poslu pomognu, pa to nisu učinila.

Mnoge melodije, koje sam uzimao iz drugih dela, ovde su transponovane i dovedene u položaj da ih, više manje, svaki može pevati.
 
Ako je melodija sa više raznih taktova uzeta iz mojih zbiraka, ja sam taktove beležio u početku; kod melodija, pak, uzetih sa druge strane, taktovi su ostali kako sam ih našao.
 
Kod melodija uzetih iz drugih zbiraka, ja sam često menjao i ritam i dinamiku, jer su te melodije tamo imale drugu namenu, a drugu imaju ovde. Kod nekih melodija nisam označavao ni jedno ni drugo, ostavljajući to ukusu pevača.
 
Najzad, da napomenem da sam, radi lakšeg traženja pesama po registru, za naslov svake pesme uzeo prve reči njezinoga teksta.

  
Beograd, 1925.
VLAD. R. ĐORĐEVIĆ.


NARODNA PEVANKA


S A D R Ž A J

Ajd d' idemo
Ajde, ajde, mome Stojno
Ajde, brala moma
Ajde, koj ti kupi
Ajde, more, momičeto
Ajde, s'lnce zajde
Aj, kose imaš
Ala imaš oči
Ala j(e) lep
Ali beg
Anđelija vodu ljela
Bacala se lepa Cveta
Beg, Ali-Beg
Bez tebe draga
Biljana platno
Bistra vodo
Blago mi na viru
Blago tebi
Bojo mi, Bojo
Bolan mi leži
Bolan mi ležit
Bolna leži
Brala bi sasu
Bre, devojče
Burjano, Burjanke
Vesela je
Vino pije Dojčin Petar
Vino piju
Vihar puše
Višnjičica rod rodila
Vodeničare
Vozila se po moru
Vozila se šajka
Vrućina, bato
Vehni, vehni fijolica
Gde ćeš biti
Gine, vene
Go pratile dedo
Gora goru
Goro, goro
Gradinom cveće
Grana od bora
Daj, Bože
Da je višnja
Da l' nemam, džanum
Dafinka platno
Dva se tića
Devojka se, devojka se
Devojka sokolu
Devojčica platno beli
Devojčica ružu brala
Deka si bila
'De si dušo
Dika plava, lane moje
Dimčeta asker go pisale
Do tri mi puški
Dunave, Dunave
Đaurko mila
Đuvegije, gde ste
Ej, Ajduk Vsljko
Ej, zađi sunce
Ej, ja si spremam
Ej, pade inje
Ej, podunuše
Ej, podunuše
Ej, pusto more
Ej, u agana
Ej, čija frula
Zasuči, pile, Velo
Zašto, Vaske
Zvoni zvonce
Zemi me mene
Zujte strune
Igrali se vrani konji
Iz Banju ide
Izvir-voda izvirala
Imam muža kao puža
Ja posadih vinograd
Ja prođoh snužden
Jarko sunce odskočilo
Ja se coni u popa
Jelke, tamničarke
Jesam li ti, jelane
Jovane, sine
Jordanka mi se
Kad bi ove ruže male
Kad sum bil, mori, Đurđo
Kalino, mome
Kalopero, Pero
Karaeilje
Knjigu piše Mula-paša
Kod ovake duge noći
Koja gora
Ko je, srce, u te dirno
Kokonice
Konja sedlaš
Konj zelenko
Ko ti kupi srma jelek
Kraj Vardar mi sedeše
Kraj Dunava
Kraj potoka bistra, hladna
Kroz ponoć nemu
Kupi mi, babo
Legnala Đurđa
Lepa Pava
Majka Maru
Mali pijac
Malkite momi
Mamo le mila
Mara ima
Mara devojka
Marije, beli
Mariče, dilber
Maro Resavkinjo
Mesečina, mesečina
Mehandži, mori
Mili Bože
Milić ide strančicom
Miljeno, Miljeno
Mislim rano
Mi udrije
Mlado pastirče
Moj đerdane
Moje je drago
Moj se dragi
      
                                                                    .
Momče mi promče
More, Ano
More, izvor voda
More mi je ljubav tvoja
Mori, Dude, mori
Meni zvoni tožen glas
Na kraj šora
Na te mislim
Nebo je tako vedro
Ne luduj, Lelo
Nema take lule
Ne odaj, mome
Ne stoj, Rado
Niz planin' ide
Niknalo, niknalo
Nikola bolan
Niči, niči krine beli
Obrni se, ludo, mlado
Od Bosne se
Od kako je
Od tri struke
Oj, devojko, dušo
Oj, devojko, švalerovo cveće
Oj, đevojka je
Oj, jablane
Oj, Ljubo, Ljubo
Oj, šumica trnjana
O, jesenske duge noći
O, jesenske duge noći
Omile mi
Osu se nebo
Osu ss nebo
Otvori mi, belo Lenče
Pevnula Jana
Pijem vino
Pileto mi peje
Pipirevku
Pisaše me, Stano, mori
Povela je Jelka
Pogledaj me, nevernice
Polećela šaren tica
Poljem se vije
Popadijo Lenče
Pokuhnul je #
Poseja dedo
Poskoči momo
Pošla Vanka
Pošla moma
Pošla Rumena
Prošeta
Puče puška
Ravno polje
Razbolela se
Razbole se belo Done
Razgrana se
Rasla mi je
Raslo mi je
Raslo mi je
Reče čiča
Ružica se razviva
Ruse kose cura ima
Raca plava po Dravi
Savila se bela loza
Savila se grana
Sadila Tenka
Sadio Paja vinograd
San zaspala
San me lomi
Sve se kunem
Svi mi kažu
Svi će mi svati (Devojkin svatovac)
Svi šajkaši
Svu noć mi soko
Sedamdeset sela
Sednala mi Jana
Selo sunce
Se rašetaf
Sećaš li se
Sinoć mi dragi dolazi
Sinu zora, a ja još
Sinđirići zveče
Sitan kamen
Slatko je vince
Smilj Smiljana
Stann, more, Đorđo
Strašilo
Studena me kiša
Sunce jarko
Tavna noći
Tekla voda Tekelija
Ti plaviš zoro zlatna
Tri devojke
Tri devojke
Tri devojke ružu brale
Tri devojke cveće posejale
Truj, truj, trula građa
U Budimu gradu
Uz'o deda svog unuka
U Omera više Sarajeva
U popove Stojne
Urodile žute kruške
U tom polju
Falila se žuta dunja
Hajd na rogalj momče
Haj, kolika je
Canule
Cveće cafnalo
Crni, goro
Čija je ono devojka
Čija je ono đevojka
Čija li je taraba
Čik, curo
Čimbirčice
Šan dude, goro zelena
Šano, dušo, Šano
Široko je polje
Šta se čuje
Šta s' ono čuje
Šta to ječi
Što je ruža
Što mi je
Što se bore misli moje
Što se nisi očešljala
Što ti je, Stano, mori
Džanum, na sred selo
NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

Prilog člana zelimirp

[postavljeno 18.01.2012]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: