Novica Negovanović (1945)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Novica Negovanović (1945)  (Pročitano 30885 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 10:06:03 pm »

*




NOVICA NEGOVANOVIĆ

Novica Negovanović rođen je 30.11.1945. godine u Adranima kod Kraljeva. Njegov muzički talenat dolazi do izražaja još u petoj godini njegovog života. Odrastao je u muzičkoj porodici, otac i stric svirali su harmoniku i od tada počinje njegov interes za ovaj instrument. Bio je toliko talentovan da je njegov prvi nastup bio već u prvom razredu osnovne škole. Sa stricem i ocem svirao je na mnogim veseljima.

U to vreme organizovana su opštinska takmičenja na kojima je učestvovao, i na mnogima je pobeđivao. Pevao je i svirao po svim okolnim mestima, a na repertoaru je imao veliki broj pesama.

1966. godina bila je prekretnca u životu Novice Negovanovića. Ta godina obeležila je njegovu karijeru. Na takmičenju harmonikaša u Soko Banji dva puta osvaja prvo mesto, kao solista i kao duet harmonika sa Draganom Matićem Žilićem. Tu je poneo titulu prve harmonike Jugoslavije.

1966. godina veoma je značajna za Novicu Negovanovića. Te godine počinje profesionalno da se bavi pevanjem. Odlazi na turneje po tadašnjoj Jugoslaviji sa Lepom Lukić, Dušicom Bilkić, i mnogim drugim pevačima. Iste godine, 1966, snima prvu ploču sa pesmom "Ah zašto te pre ne sretoh". Posle izlaska te ploče odlazi na odsluženje vojnog roka, a odmah po dolasku snima i drugu singl ploču "Daj da zora nikada ne svane" i "Kameno srce". Pesme postaju hitovi Novica i dalje ide na turneje, koje traju i mesecima. Svirao je najviše sa svojim bratom Predragom Negovanovićem, sa kojim je i vodio orkestar. više » » »

* * *

U godinama između 1970. i 1980. Novica Negovanović je bio među najpopularnijim jugoslovenskim harmonikašima nekom svojom novom orijentacijom koja nije bila ni sledovanje puta Mije Krnjevca, niti podržavanje Jovici Petkoviću. Njegove izvrsne interpretacije svojih kola (među kojima treba naročito istaci "Pericino kolo") delovale su tako sveže i moderno da je za sobom povukao veliki broj mladih harmonikaša. Bio je na putu da postane harmonikaška velesila, ali tada se odrekao solističke karijere harmonikaša, a više se eksponirao kao pevač i stvaralac novih pesama.

Njegovi forspili i kola su prave koncertne minijature. I pored sve tehničke komplikovanosti njegova kola su sačuvala ravnomeran tempo da se uz njih lepo može igrati u kolu. Ipak mu se omaklo da napravi nekoliko tehnički vrlo teških kola pa mu se desilo ono što se dešava svim preambicioznim harmonikasima — zbog toga što su tesša za sviranje, skromniji harmonikaši ih ne mogu svirati pa tako te kompozicije budu zaboravljene! Ipak, sve u svemu — Novica Negovanović će ostati ime koje se pamti među jugoslovenskim harmonikašima.
Harmonike
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 10:07:12 pm »

*

NOVICA NEGOVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 21, 2011, 01:03:34 am »

*

NOVICA NEGOVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 21, 2011, 01:14:59 am »

*

ZNA JEDINO JEDNA ŽENA
(N. Negovanović — R. Krupa)

Šapuće se svako veče
da moj život burno teče
da uz vino i gitare
opet činim grehe stare

Ref. 2x
Zna jedino jedna žena
zašto srce boli krije
govore mi i šapuću
i što jeste, i što nije

Šapuće se i govori
da mi ljubav dušu mori
da uz pesme i drugare
uspomene budim stare
Ref. 2x

Šaputanje ne prestaje
da zauvek otišla je
da moj život sada vene
zbog ljubavi izgubljene
Ref. 2x



ZAŠTO TE PRE NE SRETOH
(N. Negovanović)

Ah, zašto te pre ne sretoh
dok još s drugim bila nisi
ima lepih devojaka
a najlepša meni ti si
 
Za sve nam je sada kasno
odlazim, a znaj da patim
nemam reči za utehu
tebi neću da se vratim
 
Plakala si na rastanku
jer nam život sruši nade
zato sam ti govorio
da i tvoje srce znade
 
Ah, zašto te pre ne sretoh
čija li ćeš ljubav biti
srce moje za života
neće te zaboraviti



SVE BLEDI, SVE NESTAJE
(N. Negovanović — M. Milivojević)

Stiskom ruke rekla si mi zbogom
zbogom dragi zašto smo se sreli
nek rastanak zauvek izbriše
ono što smo u životu hteli

Sve bledi, sve nestaje
u tami ove noći
tebe više neću zvati
jer ti nećeš doći

Nikad nisi verovati htela
tom plamenu što bukti u meni
zato nikad i ne veruj nikom
da bi samo verovala sebi

Svojom rukom ugasi u meni
i tu vatru već propale sreće
ali znaj da nikad nikad više
u meni se rasplamsati neće


Novica Negovanović — Zna jedino jedna žena
Novica Negovanović — Zašto te pre ne sretoh
Novica Negovanović — Sve bledi, sve nestaje
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 21, 2011, 01:20:14 am »

*
NOVICA NEGOVANOVIĆ


DOBIO SINA U 61. GODINI

Počeo je da svira harmoniku sa svega pet godina. Njegov talenat otkrili su otac Dragiša i stric Dragan, muzičari starog kova. Dok su braća Negovanovići u rodnim Adranima na harmonikama vežbali "Levačko kolo", on je na tronošcu iz prikrajka otpevušio čitavu melodiju, ne pogrešivši nijedan ton. Kada su mu rekli da to isto ponovi, braća su se gledala u čudu. Od tog dana Novica je instrument umesto igračaka nosio i u komšiluk.




Sa suprugom Mirom i sinom
Sa kolegama muzičarima na jednom festivalu u Srbiji


Kada su uvideli da imam izražen osećaj za ritam, odmah sam dobio harmoniku, veću i težu od mene. Stavljali bi je na hoklicu kako bih lakše mogao da razvučem mehur. Oni su petkom, kada je pijačni dan, išli u Kraljevo. Jednog petka stric mi je maramicom harmoniku marke "Hohner" vezao za leđa, kako ne bih mogao da je skinem dok ne naučim da sviram jednu pesmu po notama dok se oni ne vrate. Prva pesma koju sam odsvirao bila je "Tri livade, nigde lada nema". Imao sam tada pet godina, bio sam toliko mali da basove uopšte nisam ni video — kaže uvek nasmejan Novica Negovanović.

Detinjstvo pamti po pesmi i Moravi, ali i kući u kojoj se oduvek sviralo i pevalo. Pošto njegov stric Dragan nije imao dece odrastao je u njegovoj porodici, jer je tako bilo lakše preživeti nemaštinu. Mlađi brat Predrag (Perica), danas takođe priznati harmonikaš i kompozitor, ostao je u roditeljskoj kući.

Dobrivoje Ivanović iz Mataruške Banje i čuveni Dragan Matić-Žilić iz Varvarina su ljudi kod kojih sam usavršio znanje stečeno od oca i strica. A zahvaljujući profesoru Kosti Mihailoviću, od koga sam učio tehniku pevanja i danas, u sedamdesetim godinama, mogu da otpevam pesme iz svih tonaliteta.

GARDISTA NA TOPČIDERU

Prvi javni nastup imao je sa sedam godina 1952. u Domu kulture u Adranima, pevajući i svirajući pesmu "Šumadijo, šumovita zemljo moja". Usledila su brojna takmičenja. Najdraže priznanje mu je "Prva harmonika Jugoslavije" koju je 1966. dobio u Sokobanji, za koje smatra da je početak njegove profesionalne karijere.

Vojničke dane tokom 1968. već kao afirmisani instrumentalista, iza kog su stajala brojna priznanja, proveo je sa Nedeljkom Bilkićem kao gardista na Topčideru u Beogradu. Nastupali su zajedno a neke pesme su čak preveli na ruski jezik, gde su ih kao vojnici pevali pred ruskom publikom.
 
Nedeljko je imao presudan značaj za mene kao pevača. Na njegov nagovor snimio sam prvu pesmu, bila je to numera "Aj, zašto te pre ne sretoh" a potom i "Daj da zora nikada ne svane". Međutim, nije sve išlo tako glatko. Po izlasku iz JNA u tadašnjem PGP-u u Beogradu, tadašnji muzički urednik Mića Đorđević (muž Vasilije Radojčić) odbio me je rečima: "Malo mu je da svira, sad hoće i da peva". Na sreću, zagrebački "Jugoton" je nešto kasnije izdao ploču nakon koje su pesme "Zna jedino jedna žena", "Prođe leto trideseto" i "Ti anđeo a ja đavo" postali veliki hitovi, a ja se dokazao i kao pevač.
 
Himna svih muzičara "Kad umoran budem pao" iz grla ovog Kraljevčanina lična je karta svakog od njih. Komponovao je na stotine pesama, više za druge nego za sebe. Iako njegove pesme traju skoro pola veka njegov lik danas zna jedino probrana kafanska publika. Novica nikada nije saznao zašto ga je u državna televizija u prestonici bojkotovala.
 
USPEH U ZAGREBU

Kada su videli da sam napravio ogroman uspeh u Zagrebu, zvali su me da dođem u PGP gde sam snimio "Jedna reka u mom kraju", koja je tada prošla potpuno nezapaženo. Zbog njihovog mešetarenja ta pesma je tek mnogo godina kasnije postala hit. Sa "Jugotonom" je to bila drugačija priča.
 
Zbog medijskog mraka u Srbiji ljubitelji njegovih pesama godinama nisu imali znali ni kako izgleda. Jednom prilikom, kada je imao sastanak s urednicima na državnoj televiziji, portir ga je vratio sa ulaza jer nije imao ličnu kartu. Ni on mu nije verovao da je autor hitova i vlasnik zlatnih tiraža.
 
Trebalo je da budem gost u "Beogradskoj hronici" kod Baneta Vukašinovića. Prema "košuljici" unapred je dogovoreno da uživo pevam jedan svoj hit. Odjednom, dolazi urednik Slobodan Vujadinović od koga saznajem da je došlo do izmene i da treba da pevam "Poji Mile volove na reci" u kojoj se pominju Krcun Penezić i partizani.
 
To je bio skandal, izašao sam iz programa sa spremljenom harmonikom na grudima i pitao ga "Je l' ti hoćeš da mene pola Srbije zbog ovoga odbaci kao pevača, ja samo hoću da pevam svoje pesme, politika me ne interesuje"?!. Tada nisam znao da je to bio moj poslednji nastup na RTB. Jovan Ristić je tada rekao da ne treba više da se pojavljujem u programu, a ja sam mu odgovorio da dok je on u toj televiziji, mene tamo biti neće — kaže i dodaje da su ga nakon toga ignorisali i pozivali samo kada su morali što traje do današnjih dana.
 
Uprkos svemu, njegove ploče prodavane su u zlatnim tiražima, imao je maratonske turneje širom stare Juge. Pobedio je 1976. na "Beogradskom saboru" pevajući pesmu po tekstu Radoslava Grajića "Ne vraćam se više u tuđinu kletu". Uporedo sa tim, komponovao je muziku za svoje, ali i pesme drugih izvođača ("Janičar", koju izvodi Cune Gojković, "Ko se jednom napije vode sa Baščaršije" — Safet Isović i mnoge druge)...
 
DECA OSTALA U AMERICI

Okupivši najzvučnija imena tadašnje estrade 1979. kao muzički urednik osnovao je beogradski "Jugodisk". Safet Isović, Šaban Šaulić, Toma Zdravković, Nedeljko Bilkić, "Rokeri s Moravu" i drugi snimali su ploče, a kasnije i kasete za ovu izdavačku kuću.
 
Otišao sam iz tog kolektiva nakon deset godina kada su počele prljave radnje. Počeli su da se dele stanovi i viškovi i da se iz naše kase pomažu gubitaši sa Voždovca. Mimo mene trgovački putnici počeli su da okupljaju mlade pevače talentovane jedino za brojanje para. Ubrzo potom dobio sam i papire za Ameriku gde sam sa porodicom živeo skoro do 2003 — priča Novica čija deca iz prvog braka i danas žive u Americi, u Čikagu.
 
Njegova starija ćerka Olivera (42) je viša medicinska sestra, sin Dragan (35) je magistar menadžmenta a Mirjana (28) završila je koledž za marketing. Novica iz drugog braka sa Mirom iz Gornjeg Milanovca, koju je upoznao u Hamburgu, ima i četvorogodišnjeg sina Novicu Juniora.
 
Po dolasku u Čikago ubrzo sam shvatio da se samo od pesme tamo ne može živeti. Otvorio sam kompaniju, takozvani servis sa limuzinama od deset sedišta. Taj biznis je sasvim dobro funkcionisao. Vikendima sam svirao i nastupao. Zahvaljujući muzici obišao sam čitav svet, od toga samo 13 puta sam bio u Australiji. Ipak sam se 2003. vratio u Srbiju. Od oca sam naučio da verujem u svoj rad i da budem optimista.
 
Počeo sam na mobama, prelima, vašarima a stigao do najvećih svetskih dvorana i svuda svirao istim žarom, ne štedeći ni grlo ni dirke.



Muzičko veče na terasi kraj Morave

Trenutno u dvorištu Negovanovića u Adranima bar dva puta u mesečno održavaju se probe jednog veoma neobičnog orkestra. Virtuoz na harmonici podučava šestoro mladih muzičara koji su završili muzičku akademiju.

Ta deca kažu da su im profesori govorili da će ih isterati sa akademije ako budu svirali narodnjake. Mi se uporno borimo da uništimo nešto što je naše. Ovi mladi muzičari su sada prilično uigrani, zanimljivo je čuti saksofon, harmoniku i violinu zajedno u šumadijskom aranžmanu — kaže Novica.

Probe sa ozvučenjem odvijaju se na terasi u dvorištu a kada se to desi meštani okolnih sela posedaju po livadi i uživaju u muzici.

Napunio Sidnejsku operu
 
Negovanović je svirao i u, po mnogima, najakustičnijoj dvorani na svetu, u Sidnejskoj operi. U analima te ustanove ostalo je zapisano da je treći čovek u svetu koji je uspeo da je napuni.

Bilo je to 1976, nastupao sam kao solista na harmonici i kao pevač zajedno sa Radojkom Šverko, Markom Novoselom, Zoranom Kalezićem i Borom Drljačom koji je tada debitovao. Glumci Živka Matić i Žika Milenković vodili su program ali su imali i svoje glumačke tačke. Imao sam još jedan nastup u istoj toj dvorani i to 2003. kada sam bio gost Bore Dugića.

Rivalstvo sa Branimirom Đokićem

Rivalstvo dva vrhunska harmonikaša Novice Negovanovića i Branimira Đokića traje i danas, ali ne na sceni sa harmonikama na grudima.

Davne 1966. osvojio sam titulu prvaka u Sokobanji, pobedivši ga u finalu, čak sam iste godine odneo pobedu i u duetu sa svojim učiteljem Draganom Matićem - Žilićem, međutim, kada sam otišao u Ameriku slušao sam i čitao da je Đokić taj trofej pripisao sebi. On nikada nije bio prva harmonika Jugoslavije, doduše 1964. poneo je titulu "Prva harmonika Srbije". Dugo godina je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika, ali i šef Narodnog orkestra RTS. Zato me i ne čudi zašto nisam uspeo da dobijem status umetnika u ovoj zemlji.


G. Plaznić | 01.08.2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 01, 2012, 10:13:13 pm »

*
NOVICA NEGOVANOVIĆ:


PRE 34 GODINE NAPUNIO SAM SIDNEJSKU OPERU

"Prva harmonika Jugoslavije", osnivanje "Jugodiska" i bezbroj hitova samo su dio njegove životne priče

Krajem Drugog svjetskog rata, tačnije 1945. godine, u Adranima kod Kraljeva rođen je Novica Negovanović, dječak koji će sa samo pet godina života uzeti harmoniku u ruke, marljivo vježbati i učiti, a već u dvadesetoj postati "Prva harmonika tadašnje Jugoslavije".

Uveseljavao je ljude na sijelima, priredbama, svirao je po vašarima i komšijskim akcijama i stigao do najvećih svjetskih dvorana. Važio je za izuzetnog harmonikaša i virtuoza koji je trasirao jedan novi, više svoj, prepoznatljiv muzički pravac vješto izbjegavši kopiranje Jovice Petkovića ili, recimo, Mije Krnjevca. Njegovu maestralnost i težinu tehnike sviranja izbjegavali su i još uvijek izbjegavaju mnogi vrsni muzičari, tako da su mnoga kola ostala u zaboravu jer se rijetko ili skoro nikako ne izvode.

Međutim, kako je Novica oduvijek koketirao između sviranja i pjevanja, nije bilo slučajno da se početkom sedamdesetih okuša i u pjevanju, nastavljajući da gradi karijeru harmonikaša i pjevača paralelno, odnosno tekstopisca i kompozitora. U to vrijeme nastali su mnogi hitovi koji žive i danas, poput "Kad umoran budem pao", "Jedna reka u mom kraju", "Prođe leto trideseto, godina mi žao nije" i mnoge druge.

Naravno, komponovao je i za mnoge kolege sa estrade, kao što su pjevačke veličine Predrag Cune Gojković i Safet Isović. U Bijeljini je posljednjih nekoliko godina relativno često, a razlozi su gostovanja u bijeljinskoj televiziji ili određene saradnje sa direktorom bijeljinskog "Renomea" Sinišom Kajmakovićem.

Šta je novo kod Novice Negovanovića?

Pa, kod mene se uvijek nešto dešava, a sve je, uglavnom, vezano za muziku. I dalje puno radim, odnosno pišem i komponujem, sviram i gostujem.

Dakle, iako uveliko trošite sedmu deceniju života, umora nema?

Ma kakav umor, kod mene nema umora koji bi me udaljio od muzike. Samo rad. To je moje zadovoljstvo bez kojeg ne bih mogao. Godine na to ne utiču. Ja se upravo tako krijepim. Čini mi se da ovih godina više stvaram nego prije dvadeset ili trideset godina. A pored svega toga pomažem i podučavam pojedine mlade harmonikaše.

Nedavno smo čuli, da razmišljate o ponovnom odlasku u Ameriku, da li je to tačno?

U Americi sam bio nedavno, kod djece, ali nikako ne razmišljam niti imam u planu nešto slično. To je neko, vjerovatno, pogrešno shvatio ili protumačio. Od mog povratka iz Amerike prije skoro osam godina — ni pomislio više nisam da tamo živim.

U Americi ste proveli jedan dio života, zatim ste se vratili, a djeca su ostala da žive i rade u Čikagu. Šta vas je navelo da uopšte idete u Ameriku kada ste u nekadašnjoj Jugoslaviji uživali veliku popularnost, dobro ste zarađivali...?

Pa, sve je u određenim momentima imalo neke svoje razloge, otkud znam, svega se tu "nakupilo". To se jednostavno desi čovjeku. Otišao sam krajem osamdesetih i tamo sam ostao do 2003. godine. Djeca su ostala tamo, rade i uspješni su u svojim poslovima.

Da li je jedan od razloga vašeg odlaska bila i priča "Jugodiska" koja se uveliko urušavala krajem osamdesetih godina, a u kojoj ste bili jedan od idejnih tvoraca i osnivača kuće koja je odmah po osnivanju okupila najzvučnija imena estrade poput Safeta Isovića, Šabana Šaulića i drugih?

Ma ne, nije to neki poseban razlog, a ponajmanje glavni što sam otišao. Ja sam u "Jugodisku" proveo deset godina, od osnivanja 1979. godine do 1989. Kada je počelo da se dešava sve i svašta u toj kući, koju sam namjeravao svakako napustiti upravo iz tih razloga, desilo se to da sam dobio papire za Ameriku koje sam potraživao mnogo ranije. To se samo desilo tako i u to vrijeme.

U kakvim ste odnosima sa Nedeljkom Bilkićem?

U dobrim. Ne razumijem, zašto?

Tek tako. Želimo da pređemo na Vaše pjevačke početke, a Nedeljko Bilkić je uveliko dio te priče, je li tako?

Aha, zbog toga. Da, Nedeljko je taj koji me je nagovorio da snimim svoju prvu singl ploču kao pjevač. Inače, naše poznanstvo, kasnije prijateljstvo i druženje započelo je još na Topčideru, jer smo u istoj kasarni služili vojni rok, čini mi se, ako nisam zaboravio, 1968. godine (smijeh).

U to vrijeme niste baš imali blagonaklonost beogradskih izdavača i medija?

To je tačno. Ne znam šta je bio pravi razlog svemu tome, ali je tačno da sam bio bojkotovan. Kao pjevač nisam bio dobrodošao u "PGP", ali su zato u Zagrebu, odnosno "Jugotonu", nešto kasnije, imali sluha i volje da štampaju "Prođe leto trideseto", "Ti anđeo, a ja đavo" i druge pjesme koje su postale pravi hitovi.

Zahvaljujući muzici obišli ste cijeli svijet, nastupali u najprestižnijim dvoranama i koncertnim salama od Amerike do Australije, a dobili ste i desetine priznanja i nagrada. Možete li izdvojiti neku kao posebno dragu i značajnu, ili neki od nastupa koji je ostao u posebnom sjećanju?

 Bilo je mnogo toga. Samo u Australiju išao sam oko petnaest puta i održao ko zna koliko koncerata, što sam što sa kolegama. Teško je to sve navesti, zaista je bilo puno toga. Ipak, izdvajam nagradu najboljeg harmonikaša nekadašnje Jugoslavije i, recimo, nastup u Sidnejskoj operi 1976. godine. Sala je bila prepuna, a neki su pisali da je moje ime upisano u anale te ustanove kao trećeg čovjeka u svijetu koji je uspio napuniti Sidnejsku operu do tada.

A kako danas ide sa nastupima, ima li poziva?

Ima poziva ali mi nastupi nisu primarni. Prihvatim tek ponešto, baš kao i od televizijskih poziva za učešće u nekim emisijama. Mnoge ispoštujem, ali dobar dio nisam u mogućnosti. A, iskreno, mnogo je i televizijskih stanica, tako da bi bilo teško sve ispoštovati. U tom slučaju ne bih izlazio iz auta, a to ne želim niti mogu.
Express
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: