Ratko Dmitrović — Znaju li Hrvati ko je Jozo Penava?
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti « Ratko Dmitrović — Znaju li Hrvati ko je Jozo Penava?
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ratko Dmitrović — Znaju li Hrvati ko je Jozo Penava?  (Pročitano 7310 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 07, 2011, 08:40:24 pm »

*

ZNAJU LI HRVATI KO JE JOZO PENAVA?

Bežeći od srpske narodne muzike kao đavo od tamjana, sve misleći da će ih ta muzika držati prikovane za zloglasno tlo Balkana, državotvorni Hrvati nisu ni svesni šta ta muzika znači većem delu Hrvatske, kao što nisu svesni da postoje njihovi sunarodnici koji su dali ogroman doprinos narodnoj muzici

Kada želi da se distancira od Srba, isključi svaku moguću kulturološku zajednicu sa "bizantincima", iole prosvećeni Hrvat spomenut će "narodnjake". To je za ovu vrstu nacionalno svesnih jedna od osnovnih vododelnica između Srba i Hrvata. Oni (Srbi) slušaju narodnjake, mi slušamo ozbiljnu glazbu, kaj mi imamo s njima — reći će svaki predstavnik ove sorte. Pre nekoliko godina Željko Mitrović je svoju ružičastu televiziju hteo da proširi na Hrvatsku, kroz kupovinu nekoliko regionalnih TV-kanala, ali su ga sprečili direktnom intervencijom iz Zagreba, plašeći se, uz ostalo, da bi Mitrović Hrvatima mogao "usaditi narodnjake".

Znači, Hrvati ne slušaju narodnjake! Taman posla, slušaju ih i u Zagrebu, negde prigušeno, negde tako glasno da interveniše policija, mada malo koji Hrvat zna šta je prava narodna muzika. Kako vreme odmiče na tom polju i Srbi stoje sve lošije.

PROSTOR KORENIČKOG KRAJA

Hrvatska policija sprečila je za Petrovdan ove godine pevačicu Miru Škorić da nastupi u selu Zalužnica, kod Otočca, u Lici. Seoski vašar; pečeni jagnjići, hladno pivo, šatre, licitarska srca… a naveče pevaju "oni sa televizije". Nadležna policijska stanica obavestila je organizatore (KUD "Prosvjeta") da nema ništa od nastupa Mire Škoriće, jer dotična nije dobila dozvolu za rad. Pre Mire i posle Mire po Hrvatskoj, u srpskim i hrvatskim sredinama, pevali su i pevaće estradni poslenici iz Srbije, ali Miri se, eto, nije dalo. Mišljenja sam da se ovde radi o nekoj lokalnoj zađevici jer Mira Škorić je Ličanka, poreklom iz sela Debelo Brdo, opština Korenica.

Taj mali prostor koreničkog kraja dao je mnogo interesantnih ljudi. Uz ostale, otuda su glumci Rade Šerbedžija i Mile Stanković, režiser Dejan Šorak, slikar Miloš Šobajić, pevač Vlado Kalember, manekenka Tamara Paunović, biznismen Zoran Drakulić, Titova supruga Jovanka Broz-Budisavljević, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Davor Dado Kalember koji se u Beogradu predstavlja kao Filip Švarm…

Inače, Lika, kao ni ostali delovi Krajine, nije dala nijednog velikog pevača narodnih pesama. Čak ni spomenuta Mira Škorić nije po vokaciji narodnjak, njen glas je čist rokenrol.

Srpska narodna muzika sluša se u celoj Hrvatskoj, iako nema pristup nijednoj tamošnjoj televiziji. Znamo li koliko su uznapredovale mogućnosti medijske komunikacije i prezentovanja različitih sadržaja, to odavno nije fenomen. Narodnjaci se najviše slušaju u zapadnoj Hercegovini, u mestima gde je hrvatstvo i ustaštvo najizraženije. Ni tu nema fenomena; Hercegovina je prostor na kojem beležimo najbrojnije pretapanje iz pravoslavlja u katoličanstvo, iz srpstva u hrvatstvo, što znači da Hercegovci, žestoki Hrvati, u stvari slušaju svoje ili "svoje".

Tako je iz vremena rata ostala epizoda o Srbinu koji je noću, spašavajući glavu, lutao po hercegovačkom kršu tražeći srpske položaje. Odjednom je u daljini video svetla, čuo narodnu muziku, Miroslava Ilića, i sav srećan požurio prema tom selu. Upadne u kuću iz koje se čula muzika i zaledi se od straha — unutra dvadesetak crnokošuljaša sa ustaškim znamenjem. Pomislivši da mu je život na izmaku ispriča ko je, odakle dolazi, da traži srpske položaje, a da ga je, eto, prevarila muzika.

"A voliš li ti pjesme Miroslava Ilića?", pita vođa crnokošuljaša. "Volim". "Deder ti nama nabroj deset njegovih pjesama i neće ti faliti dlaka sa glave." Ovaj nabroji dvadesetak. U zoru ga odvedu na kilometar od srpskih linija, pozdrave se sa njim i još mu na rastanku daju nekoliko konzervi "Eva" sardina.

VOLIM DINAMO I SRPSKE PESME

Srpske pesme, starijeg datuma, obožava i Zdravko Mamić, prvi čovek Dinama iz Zagreba, inače poreklom iz Hercegovine. Kao izuzetno bogat čovek, a veliki ljubitelj proslava i još veći ljubitelj prave narodne muzike, Mamić godišnje bar deset puta iz Beograda dovodi poznate srpske estradne zvezde da pevaju njemu i njegovim prijateljima.

Pre godinu dana, ako se ne varam, Mamić je u društvu Tomislava Horvatinčića, jednog od bogatijih Hrvata, boravio u Beogradu, a prve večeri u glavnom gradu Srbije posetili su poznati restoran u Zemunu. Vlasnik restorana, inače jedan od najpoznatijih beogradskih ugostitelja, potrudio se da goste iz Zagreba dočeka kako dolikuje srpskom domaćinu, uključujući i muziku. Počne svirka i posle prve pesme ("Ribar plete mrižu svoju") Mamić pozove šefa orkestra: "Znate li vi 'Prazna čaša na mom stolu' od Tozovca?" "Znamo, razume se", odgovara ovaj. "Ja sam ovde došao da slušam pesme Tozovca, Tome Zdravkovića, Miroslava Ilića, ovo što vi svirate ne slušam ni na Hvaru."

Orkestar odsvira dve Tozine pesme, a Mamić im tutne 500 evra. Horvatinčić naruči nekoliko pesama Tome Zdravkovića i zatakne violinisti hiljadu evra među žice. Tu krene predstava i nadmetanje ko bolje poznaje srpsku narodnu muziku i ko će više da plati. Sve se okonča negde oko četiri ujutro kada su gosti iz Zagreba otišli na spavanja, a muzikanti na brojanje bakšiša. Te noći zaradili su ono što nisu ni sanjali — 34.000 evra.

Mamić pripada Hrvatima koji prave razliku između narodne muzike i odvratnog nanosa na muzičkoj sceni, što se u nedostatku odgovarajućeg imena i definicije zove turbo-folk-pop-rok. Svaka javna rasprava o srpskoj narodnoj muzici u Hrvatskoj počiva na "primerima" koji eliminišu i obezvređuju polaznu osnovu, a to su: Seka Aleksić, Dara Bubamara, Indira Radić, Goga Sekulić, Ceca, Brena, Aca Lukas, Mile Kitić… To je za nacionalnu kulturu zabrinutom Hrvatu udarna pesnica srpskih narodnjaka i spomenutu čeljad treba sprečavati da truju hrvatsku mladež. Za sada se to uspešno radi samo na hrvatskim televizijama.

Ovde pada u oči činjenica da hrvatska javnost, rekoh već, u većini stavlja znak jednakosti između narodne muzike i navedenih imena. To se, nažalost radi i u Srbiji, posebno kod mlađih ljudi, iako je savršeno jasno da Seka Aleksić, Aca Lukas, Indira Radić, Mile Kitić, Ceca Ražnatović nemaju nikakve veze sa tradicionalnom narodnom muzikom. To što pevaju možemo da zovemo raznim imenima, ali nikako narodnom muzikom.

U potrebi da se popuni praznina nastala proterivanjem srpskih narodnih pesama i pevača, početkom devedesetih u Hrvatskoj je podržan od strane državnih medija rođen muzički pravac koji bi se mogao nazvati "primenjeno tamburanje" ili novokomponovana hrvatska narodna glazba.

Za samo nekoliko godina u toj državi osnovano je dvadesetak orkestara u kojima dominiraju žičani instrumenti (tamburica i bugarija), a na čijem se repertoaru ne nalaze poznate, uzmimo, slavonske pesme i poskočice, već pesme komponovane sa ciljem da izazovu vrstu emocija koja se kod široke publike javlja izvođenjem pesama tipa: "Pijem da je zaboravim". Ima tu, doduše, i solidnih ostvarenja kao što je kompozicija "Zbog tebe", poznata i pod nazivom "A duša boli", nastala u tamburaškom sastavu "Zlatni dukati", a koju sa velikim uspehom izvodi i Merima Njegomir.

URBANA HRVATSKA MLADEŽ

Kod određenog broja Hrvata, posebno onih kojima nisu mrski ni Pavelić, ni NDH, značajno mesto zauzela su dvojica pevača, ujedno tekstopisaca i kompozitora, apsolutno netalentovanih, ali okrenutih domoljublju. To što oni pevaju takođe je hrvatska novokomponovana narodna muzika. U pitanju su Marko Perković Tompson i Miroslav Škoro. Oni pevaju o lepotama "jedine Hrvatske", iskazuju brigu o sudbini hrvatstva uopšte, opevavaju plodne slavonske ravnice, krševite predele Like i Dalmacije i, ruku na srce, izazivaju zgražanje kod urbane, obrazovane, hrvatske mladeži i značajnog dela hrvatske inteligencije.

Istina, imaju Hrvati veliki razlog da govore o doprinosu "svog čoveka" kvalitetnoj narodnoj pesmi, posebno sevdalinki i takozvanim "novokomponovanim narodnim pesmama" rađenima na elementima folklornog nasleđa srednjeg Balkana. Taj razlog zove se Jozo Penava.

Rođen u selu Palež, kod Kiseljaka, nadomak Sarajeva, Jozo Penava je kao mladić učio pekarski zanat koji je i završio, ali ga rano ustajanje i rad na visokim temperaturama nikada nisu privlačili. Voleo je muziku a bog mu je podario veliki, ogroman talenat za tu vrstu ljudske delatnosti. Jedan je od osnivača "Radio Sarajeva" i bio je vođa Tamburaškog orkestra te radio stanice više od dvadeset godina.

Neki od najvećih pevača narodne muzike svih vremena, a koji su pevali Penavine pesme: Safet Isović, Zaim Imamović, Nada Mamula, Beba Selimović, Nedjeljko Bilkić…govorili su i govore da bi narodna muzika ovih krajeva bez Joze Penave bila neuporedivo siromašnija. On je napisao i komponovao oko 300 pesama, od kojih bar nekoliko desetina kvalitetnih i toliko unetih u tradicionalno pevanje i muziciranje da malo ko danas te pesme povezuje sa pokojnim Jozom; misli se da su to izvorne narodne pesme. Iz tog ogromnog stvaralaštva genijalnog Joze Penave spomenuću, nasumice, na primer, pesme: "Sve behara i sve cveta", "Sjetuje me majka", "Cvati ružo moja"…

U Hrvatskoj malo ko zna za Jozu Penavu, a gotovo niko ne zna za Zvonimira Skerla. Ima li on (Skerl) veze sa narodnom muzikom? Ima, a to je nepoznanica i za mnoge poštovaoce narodne muzike u Beogradu. Vrhunski džezer, kompozitor, dirigent, pijanista i trombonista, vođa "Big benda" "Radio televizije Beograd", inače rođeni Zagrepčanin, Zvonimir Skerl, napisao je nekoliko nezaboravnih i neprevaziđenih aranžmana za pesme Tome Zdravkovića. Odslušajte pažljivo Tomine pesme "Dotako sam dno života" i "Za Ljiljanu", i biće vam jasno o čemu govorim.

Dakle, mogu se Hrvati otimati od narodne muzike koliko im drago, ali taj koren iščupati neće. Iskren da budem, više se na tom planu plašim za Srbe kojima njihovi vlastodršci evo već godinama uspešno kidaju sve veze sa nacionalnom istorijom i tradicijom.


Ratko Dmitrović | 25.07.2011. Pečat


Napomena: Autor pesme "Sve behara i sve cvate" nije Jozo Penava. Tekstopisac je Nikola Škrba a muziku je komponovao Zaim Imamović. Ploču sa pomenutom numerom Zaim je snimio 1966. godine u izdanju Jugotona. Inače, jedna od najslušanijih pesama Joze Penava je "Gledala sam sa prozora" u interpretaciji Živke Đurić Ivanović i Vide Pavlović. [Angelina]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: