Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Muzički stvaraoci — posleratna generacija « Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić  (Pročitano 29925 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 10:16:36 pm »

*





ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ

Kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti

Braća Bajić su bili i ostali neverovatni duet koji je ostavio veliki trag u narodnoj muzici Jugosalavije. Njihova pesma je bila i lepa i duhovita i malo sarkastična. Često su im pesme imale i zabranu puštanja na radiju zbog vrcavog teksta.

Neretko su stihovi bili i erotskog sadržaja ali uvek okrenutu malom čoveku i njegovim svakodnevnim problemima. Pevanje im je bilo na visini, kvalitet muzike uvek u okvirima narodnog stvaralaštva. Nikad se nisu okrenuli jeftinoj narodnoj muzici kakva je postojala i onda u Jugoslaviji a danas pogotovu na teritoriji Srbije u obliku pošasti zvane Grand produkcija (otpada).

Njihove pesme postaju polako i standardi ali medijske pažnje danas o njima uopšte nema. Čak ako vidite i njihova izdanja to su samo singlovi i singlovi koje su oni izdavali u velikom broju u staroj nam Jugi. Nema retrospekcije izdate od strane velikih kuća, i nema ni pomena u novinama o njihovoj karijeri kroz veliki broj godina njihove karijere. Jugozvuk


*

"Poznati šumadijski pevački duo: Toma (Tomislav) i Andrija, dva plavokosa brata-seljaka iz sela Jabučja, kolubarski srez. Pevali su izvornu muziku u karakterističnom dvoglasu i pritom izvodili neku vrstu vlastitog "plesa". (Leksikon YU mitologije)


*


"Jedan od najuspešnijih, a sigurno najdugotrajnijih dueta u našoj narodnoj muzici, (uspešno aktivni preko 40. godina) Toma i Andrija — BRAĆA BAJIĆ, za sve vreme svoje uspešne umetničke karijere ostaju verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Antologijske su njihove interpretacije pesama kao što su: 'Ide Mile lajkovačkom prugom', 'Pogledaj de mala moja', 'Ko to kaže, ko to laže' i druge".


*

"Za svoje porodične slave Srbi su smišljali svečane pesme posvećene slavljenim svecima, a onda su te pesme pevali na svojim slavama, uz njih dočekivali goste, rođake i prijatelje, veselili se. Zapise tekstova i notne zapise iz riznica srpskih manastira, godinama su prikupljala braća Bajić..."


Fotografija Andrije i Tomislava Bajića sa albuma "Ore Mile, pružila se brazda" iz 1974. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 10:17:01 pm »

*

ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


19xx Beograd disk EBK 0005
1. Sad su takva nastala vremena
2. Aoj srce, aoj dušo
3. Kako to, zašto to
4. Sakrio se mesec

1966 Jugoton EPY 3542
1. Kroz šarenu bašticu
2. Rođendanska pesma
3. Sunce jarko granulo
4. Momkovanje

1966 = 22.02.1966 EPY 3544
1. Kolubarski vez
2. Kolo iz Jabučja
3. Tamnavski povetarac
4. Samino kolo

1966 duet frula Jugoton EPY 3635  
1. Kolo iz Dubrave
2. Stara osmica
3. Kolubarska seljančica
4. Lajkovačko kolo

1966 = 05.09.1966 Jugoton EPY 3665  
1. Od kuće do kuće
2. Ucvetala bašta
3. Razvija se zora
4. Ostavljena

1967 Jugoton EPY 3787 + omoti
1. Jesen stigla, beru vinograde
2. Otvori, ženo, vrata
3. Ja neću, pa neću
4. Tiho šumi mirna reka

1967 (parodije) Jugoton EPY 3788  
1. Po Gradini mesečina ko dan
2. Maramica svilenica
3. Rujna zora ne sviće
4. Nisam više dete

1968 = 15.01.1968 Jugoton EPY 3936 mešano
2. Koga srce boli, neka bira sad što voli

1969 = 11.06.1969 Parodije Jugoton EPY 4168 (milion ploča)
1. Pozajmica
2. Jesen stigla, beru vinograde
3. Šta ćemo, kako ćemo
4. Nijagara

1969 RTB EP 12386
Dođi meni moj Obrade
Ja sam cure ljubio
Za ljubav vredi umreti
Zeleni se meka trava

1969 = 14.10.1969 Parodije Jugoton EPY 4232
1. Švabica
2. Bećarac
3. Nasred sela
4. Stručnjaka smo jurili

1971x Diskos EDK 5385 + slika ploče
1. Sitan kamen do kamena
2. Udaj se lepa Jano

1971x Diskos EDK 5390  
1. Oj, Srbijo
2. Rado Srbin ide u vojnike
3. Prošetala carica Milica
4. Široko je polje zeleno

1972 Diskos EDK 5155
1. Došlo vreme
2. Gde je rosna livada
3. Kad su grane listale
4. Imam momka ko jablana

1972x Diskos EDK 5185
Idu momci sokakom
U mojoj bašti mirišu ruže
Ako voliš, voli me
Iznad moga sela

1973 = 08.01.1973
Aoj, Mile al si lep
Oj, gudalo tanano
Pogledaj de mala moja
Ti si meni suđena

1973 = 09.03.1973
Došla Drina
Moj Milane
Poji Mile volove na reci
Stara brojanica

1973 Studio B SP-73001
Aoj curo đavole
U livadi pod jasenom
Ne tuguj srce moje
Pokušavam da te zaboravim

1974 = 10.04.1974 Jugoton EPY 44594
1. Ženo moja
2. Oj, Ovčare
3. Ja sam dečko rodom od Morave
4. Ucvetala lipa i topola

1974 = 23.09.1974 RTB SF 13068
1. Vetra duva, šljive opadaju
2. Igraj mala, ne stidi se

1975 = 13.03.1975
Kolubarska srma
Nanomirsko kolo

1975 = 25.06.1975 RTB SF 13096  
1. Kad pogledaš s Rudnika planine
2. Dve devojke, dve lepote

1978 = 04.04.1978
Jugoslavija Španija
Kuelo Parlov

1979
Držite čaše svi u ruci
Lepo nam je momkovanje
Mlado momče
Mokra braća
Oj, Jovane Beograđanine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 03, 2011, 10:17:26 pm »

*

ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


197x RTB NK 10137
01. Neven kolo
02. Pred Senkinom kućom
03. Ja sam momče sa sela
04. Tri livade
05. Oj, Obrade, Obrade
06. U mojoj bašči zelenoj
07. Šiljina šetnja
08. Kad mladi vojnik
09. Ja sam Jovicu šarala varala
10. Tiho noći
11. Ucvetala bašta mala
12. Ja sam cure jurio
13. Za ljubav vredi umreti

1979 Ej, Mile, Mile Beograd disk LPD 0012
01. Svatovska pesma
02. Vedro nebo i po malo plavo
03. Mesečina divno sja
04. Ucvetala lipa i topola
05. Kroz šarenu bašticu
96. Pogledajde, mala moja
07. Maramica svilenica
08. Čuješ, seko
09. Zelen oraj pa se posavio
10. Oj, gudalo tanano
11. Vetra duva, šljive opadaju
12. Igraj, mala, na colove
13. Ej, Mile, Mile

1981
01. Ej, prijo kako ćemo
02. Oj, Cveto, Cveto
03. Imam mali cvetak
04. Oj, Filipe brzi vetre
05. Suvo seno košeno
06. Dolinom se šetala
07. Rujna zora ne sviće
08. Ide Mile Lajkovačkom prugom
09. Sedi čiča uz čiču
10. Pismo piše devojačka ruka
11. Čuvam ovce u donje strnjike
12. Duni vetre malo sa Neretve

1987 = 19.03.1987 RTB 2115328
01. Izgoreće srce moje
02. Ne mogu te drugom dati
03. Ode Cana preko okeana
04. Dobar i lud, to su braća
05. Seoska ljubav
06. Miko, budi fer
07. Rado livado
08. NJiva mi je neorana
09. Čuj mangupe, ne diraj mi dete
10. Kolubarski vez

Xxxx DK 18056
01. Evropska demokratska pesma (Ona pesma)
02. Budi dobra vojnik sine
03. Bukovice pokraj Knina grada
04. Šta ćemo, kako ćemo
05. Isti, isti, isti
06. Vetar duva na zapadnoj strani
07. Govori se duže vreme
08. Kako to, zašto to

xxxx Sve behara i sve cveta Nina trejd
01. Sve behara i sve cveta
02. Vrati se još jednom
03. Vojnička pesma
04. Šta je s tobom Radovane
05. Ide Mile lajkovačkom prugom
06. Sviće zora i pjevaju pjevci
07. Bogataši iz novije garde
08. Bećarac
09. Švabica - parodija
10. Vodeničarka

2003 Srpske slavske pesme
Za svoje porodične slave Srbi su smišljali svečane pesme posvećene slavljenim svecima, a onda su te pesme pevali na svojim slavama, uz njih dočekivali goste, rođake i prijatelje, veselili se. Zapise tekstova i notne zapise iz riznica srpskih manastira, godinama su prikupljala braća Bajić, da bi najlepše snimili na ovom albumu... (Krstovdan, Aranđelovdan, Jovanjdan, Vaskrs, Sveti Trifun, Stevanjdan, Sveta Petka, Mitrovdan, Božić, Đurđevdan, Nikoljdan, Velika Gospojina)

2004
1. Takva je Srbija
2. Anđelija
3. Oj Srbijo mala Ameriko
4. Zeleni se zoro
5. Prva ljubav zaborava nema
6. Kolo veselo
7. Šumadijo moja dedovino
8. Ružo moja

2006 Uživo - uz ansambl Velimira Živkovica (Renome)
Aoj Mile al si lep
Ja sam momce sa sela
Ej cija frula
Prva ljubav zaborava nema
Danijela
Dunave, Dunave
Prodje leto trideseto
Oj livado rosna travo
Ja sam decko rodom od Morave
Banjaluko
Stara kuca a prozori mali
Sta je s tobom Radovane
Koja gora Ivo
Kopa cura vinograd
Jecam zela kosovka djevojka
Pogledajde mala moja berem grozdje, biram tamnjaniku
Igraj mala na colove
Vila bana
Rekla nana da mi das
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 03, 2011, 10:17:46 pm »

*

BRAĆA BAJIĆ


Poznati šumadijski pjevački duo: Toma (Tomislav) i Andrija, dva plavokosa brata-seljaka iz sela Jabučja, kolubarski srez. Njihove fizionomije — jedan nizak i kukastog nosa, drugi visok i koščat — doprinijele su njihovoj, ionako naglašenoj, karikaturalnosti. Pjevali su izvornu muziku u karakterističnom dvoglasu i pritom izvodili neku vrstu vlastitog "plesa", trapavo se gegajući u ritmu. Iako kažu da nije volio narodnu muziku, Tito ih je obožavao, pa su pred njim pjevali čak sedam puta.

U Splitu su Braća Bajić sinonim za "dupli autobus" — autobus s harmonika-spojem, u Crnoj Gori pak za miliconera s pendrekom.

Bajići su gostovali doslovno po čitavom svijetu. Toma i Andrija, kada govore o svojoj pevačkoj karijeri, ne pominju zlato i platinu, mada je i toga bilo, niti ogromne zarade, ne mašu svojim hitovima i milionskim tiražima, već se hvale susretima sa ljudima koje zasigurno nikada ne bi upoznali da pre tri i po decenije nisu stali pred mikrofon.

Tako se, na primer, Tomi u srce urezalo jedno davno gostovanje u Hamiltonu. Po završetku koncerta neko iz publike je odškrinuo vrata garderobe i pitao da li može da uđe jedan stari čovek. Kad je starina ušla i videla njihove jeleke (braća Bajić i danas gotovo uvek pevaju obučeni u srpsku narodnu nošnju), uzeo je jedan, privio ga na grudi i zaplakao. "Sine, ovo je pravio Terzić iz Lazarevca, rekao je kroz suze" — seća se Toma. "Niko na svetu ne može to tako da napravi osim njega."

Kad smo se vratili kući proverio sam čiji su rad jeleci koji su nama ostali od oca. Starina je bio u pravu.

Kad je već o srpskoj narodnoj nošnji reč, Andrija dodaje i priču o indijanskom poglavici u kanadskom rezervatu koga su upoznali 1978. godine, Džimiju Smitu, kako je poglavici bilo ime, toliko se dopala naša šajkača da je bez imalo dvoumljenja braći dozvolio da obuku njegovu nošnju u zamenu za srpsku kapu.

Sreli su u Americi i pilota Ričarda Feldmana. Njega su seljaci u Moravcima spasli zajedno sa ostalim članovima posade koji su se našli u savezničkom avionu što je pao u kukuruze, sredinom Drugog svetskog rata. "Seljaci su im dali svoja odela i sproveli u Pranjane odakle su se Amerikanci domogli slobode", kaže Toma i dodaje da se u Moravcima još prepričava anegdota nastala povodom tog događaja. "Sve što je bilo u avionu, a priča se da je bilo hrane da celo selo preživi tri meseca, seljaci su odneli svojim kućama. Na kraju je ostala samo olupina, a i nju je jedan Moravac uspeo da strpa u zaprežna kola planirajući da od toga napravi dvorišnu ogradu. Sretne ga drugi i upita: "Kako, bre, uspe da isečeš onoliki avion?" "Sekirom, znaš valjda kako se seče avion", ko iz topa će ovaj kao da svaki dan samo to radi, komada avione.

Toma Bajić je i etnomuzikolog neke vrste, te je u istom intervjuu ispričao i ovu, u svakom smislu poučnu priču: "Sećam se, na jednom festivalu u Austriji gde smo i mi pevali, prišao nam je jedan Nemac i pitao da li nam je na repertoaru pesma, Ali Paša na Hercegovini, nije bila, ali kad sam se vratio u Beograd, bacio sam se u potragu i pronašao je. Pesma je nastala u srednjem veku a govori o tome kako Ali Paša iz Hercegovine piše lepoj Mari u Bišću i pita je da li bi pošla za njega. Ona odgovara: Prosiš li me neću poći za te, ženiš li se ubiću se mlada. Jasno je da je ljubav dvoje mladih bila nemoguća zbog različite verske pripadnosti, a jasno je i zašto se Švaba interesovao baš za tu pesmu."
Revija Kolubara
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: April 14, 2012, 07:14:06 pm »

*

ZBOG DIJASPORE NAM OTELI PASOŠE

Pevači narodnih pesama braća Andrija i Toma Bajić gostovali su 1969. u Americi. Kada su se vratili u Beograd, u otadžbini je u listu "Večernje novosti" izašao tekst sa naslovom "Ugled za šaku dolara" u kome se režim okomio na braću Bajić, ali i Predraga - Cuneta Gojkovića i Predraga Živkovića Tozovca, srpske pevače koji su u to vreme često zabavljali pesmom naše ljude u tuđini.

"Novosti" su pisale da pevaju po četničkim klubovima, da ih treba žigosati, strpati u kazamat, isprati im mozgove... Ubrzo su Cunetu, Tozovcu i Bajićima oduzeti pasoši, a urednicima radio i TV stanica i direktorima domova kulture širom Jugoslavije poslate su depeše da su ova tri pevača na crnoj listi, da im se zabranjuje da pevaju i da njihove albume treba spaliti na lomači.

Četiri decenije je prošlo od tada, Bajići su ruku pod ruku sa Cunetom i Tozovcem danas estradne legende. Ali, Andrija i Toma ne mogu da zaborave komunističke okove koje su zaradili kada su bili na vrhuncu karijere.
 
"Cune se izvukao jer je bio prijatelj sa Dražom Markovićem, izvukao se i Tozovac jer je bio simpatičan Ivanu Stamboliću, a mi nismo imali leđa. Iako smo bili traženi estradni umetnici, bili smo i radnička klasa, ja sam radio kao konstruktor alata u preduzeću "Borac", a Toma je bio šalterski službenik u Agenciji "Putnik". Danima sam odlazio na informativne razgovore u beogradski savezni SUP. Ribao me je, sećam se, islednik Beli Dimitrijević. Tražio je da mu pričam gde pevamo, kome pevamo, da li pevamo po četničkim klubovima, da li na naše koncerte dolaze bradonje sa šajkačama i kokardama?"
 
"Na kraju je islednik shvatio da Andrija i ja nismo politički obojeni, presavio tabak i bacio ga u korpu za otpatke. Pasoše smo dobili posle osam meseci, ali muzički urednici radio i TV stanica su i dalje zazirali od nas. Sada mogu da kažem da smo Andrija i ja, uprkos milionskim tiražima, dugo ostali pevači srpskih pesama koji su se najmanje pojavljivali u TV emisijama i na režimskim priredbama."
 
Toma se smeje. Kaže da mu se ponekad učini da je i danas tako jer pojedine uredničke fotelje radio i TV stanica gužvaju isti ljudi. Ni u snu nisu pomislili da će zbog svirke i pesme imati posla sa policijom, da ih politika nikada nije interesovala, a da ih je muzika začarala još dok su nosili kratke pantalone.
 
"Andrija i ja rođeni smo i odrasli u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, težačkoj porodici. Muziku smo zavoleli kao deca. Ujak Rajko je na jednom vašaru 1944. kupio frulu. Učili smo da sviramo narodne pesme na toj fruli, svađali se oko instrumenta. Sećam se da smo se zavlačili u jedno ogromno drveno bure za rakiju i svirali, ječalo je da nas je čulo celo selo, komšije su dolazile da nas slušaju. Kada smo završili školu i zaposlili se u Beogradu, postali smo članovi KUD-a "Đoka Pavlović" i KUD "Gradimir Mihajlović", svirali u orkestrima frule i dvojnice, pevali, igrali, zabavljali se. U firmama u kojima smo radili dobro smo zarađivali, muzika je bila samo zabava", priča Toma.
 
A tad im je palo na pamet da napišu četiri momačke pesme i ponude Miletu Uroševiću. Ali, odmah su naleteli na zid. Mile je odbio: "Ne bih ja da eksperimentišem, nastavite vi da komponujete, manite se ćoravog pevačkog posla." Nisu se predali. Zakucali su na vrata predstavništva zagrebačkog "Jugotona" u Beogradu. "Jugoton" je rešio da snimi singlicu.
 
"Otišli smo u Zagreb. Miloradu Gavriloviću, uredniku "Jugotona", naše pesme su se neobično dopale, rekao je da prosto mirišu na selo, uveo nas je u studio i izdejstvovao da tiraž bude 10.000 ploča što je za početnike bio presedan u toj muzičkoj kući. Vratili smo se u Beograd, pesme su počele da se emituju na radio stanicama, čekali smo reakciju. Jednoga dana Andrija me je nazvao telefonom i rekao mi: "Brate, propali smo, Obrad i Dragomir će dobiti otkaz u "Jugotonu" zbog nas." Ali, neka vam to Andrija ispriča" smeje se Toma.
 
Andrija se seća da ga je tog pozvao telefonom Dragomir Ristić i samo što nije plakao.
 
"Žalio se da ga muzičari i kritičari pozivaju telefonom da ga priupitaju ko su mu ta braća Bajić, da je napravio životnu grešku što je dozvolio da se takve "seljačke" pesme snime, neki dužebrižnici su ga čak i obavestili da je "Jugoton" povukao sve singlice iz muzičkih prodavnice jer su škart i šund. Toma i ja posle toga danima nismo mogli da jedemo ni spavamo. A onda je usledio drugi šok. Opet me je pozvao telefonom Ristić i rekao mi: "Andrija, hoćete li ti i Toma meni i Obradu da platite jedan gala ručak? Upravo su mi iz "Jugotona" javili da je ceo tiraž vaših ploča rasprodat i da štampaju novi od 50.000. Postali ste, bre, "Jugotonovi" ekskluzivci!"

 

VAN ESTRADNOG LUDILA Iako su po mnogima postali estradne zvezde i mogli da žive od honorara i tantijema za snimljene i prodate albume, Andrija i Toma Bajić nikada nisu napustili firme u kojima su radili. Toma agenciju "Putnik", a Andrija preduzeće "Borac". Toma kaže:
"Andrija je pomišljao i predlagao mi da napustimo posao, ali ja nisam dao. Govorio sam mu: Brate, ne zna se šta nosi dan, a šta noć. U firmama u kojima smo radili stekli smo i penziju. Možda je upravo to što smo se družili sa radničkom klasom bilo presudno da nas ne uhvati estradno ludilo, ostali smo čvrsto nogama na zemlji, novac smo trošili da bi stvorili nešto, obezbedili decu, a ne na skupe automobile, provod i bahanalije."

SPAVANJE U MAGACINU Andrija priznaje da Tomi i njemu nije bilo nimalo lako da rade od šest do dva u firmi, a onda pakuju putne torbe i otputuju da pevaju na nekoj priredbi ili koncertu u Bosni, Slavoniji ili Makedoniji. A dešavalo se to gotovo svakodnevno.
"I sada čuvam jednu veliku mapu Jugoslavije gde sam zaokruživao mesta gde smo gostovali. Mapa se crni. Stvarno je bilo teško. Vraćali smo se noću sa gostovanja, odspavali sat-dva, pa na posao. Imao sam sreću da me drugari sa posla kriju u jednom magacinu, zaključavali su me da bih odspavao još nekoliko sati ako smo toga dana putovali negde dalje. Bez njihove podrške ne bih izdržao estradnu avanturu u koju sam se upustio sa Tomom", veli Andrija.

Svojevremeno je u Jugoslaviji neko započeo žestoku kampanju protiv šunda u muzici, albumi mnogih poznatih pevača su oporezovani. Na jednoj konferenciji na tu temu, održanoj u beogradskom Domu sindikata, Milan Gavrilović, jedan od čelnih ljudi "Jugotona", rekao je: "Gospodo, ne šta vi smatrate za šund, ali od novca prodatih albuma Ivice Šerfezija, Slavka Perovića i braće Bajić koje vi pokušavate da svrstate u tu kategoriju, "Jugoton" je napravio novu fabriku."


L. S. Topalović | 15.05.2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Mart 31, 2014, 11:15:31 pm »

*

BRAĆA BAJIĆ IDU POLA VEKA LAJKOVAČKOM PRUGOM

Jedan od naših najčuvenijih dueta, braća Toma i Andrija Bajić, o svojoj bogatoj umetničkoj karijeri u zemlji i svetu. O uskom koloseku godinama su pevali Bajići, a pisali Momo Kapor, Goran Bregović, Beli Marković

Šajkače, bele vezene košulje, jeleci, bridž pantalone, vunene šarene čarape, opanci i naravno, vedre, šaljive pesme, decenijama su zaštitni znak braće Bajić. Stariji član čuvenog dueta, Toma dolazi u civilki na razgovor, da ispriča njihovu bratsku priču. Mlađi Andrija je na odmoru u Grčkoj.

Obojica su u penziji koju nisu stekli na estradi, već radeći u preduzećima. Toma je bio zaposlen kao viši samostalni referent za međunarodnu železnicu u agenciji "Putnik", a Andrija je radio kao tehničar u Industriji precizne mehanike "Ineks-Borac".

Njihove firme, još pre ovih čuvenih privatizacija, prekrili su snegovi, ruzmarin i šaš. Ali, ne i njihovu pevačku "duet-firmu" koja i dalje radi. Jedan od najuspešnijih, a sigurno i najdugotrajnijih dueta u našoj narodnoj muzici, koji traje više od pedeset godina, za sve vreme svoje bogate umetničke karijere ostao je veran narodnoj pesmi. Antologijske su njihove interpretacije pesama kao što su: "Ide Mile lajkovačkom prugom", "Pogledajde, mala moja", "Ko to kaže, ko to laže"...

Muzikom smo počeli da se bavimo kao vrlo mladi — kazuje Toma. — Tada smo još živeli u rodnom selu Jabučje, kod Lajkovca. Počeli smo da sviramo frulu. I sad je ponekad uzmemo u ruke, da se setimo tih dana.

Od prvih pojavljivanja na sceni oblačili su narodnu nošnju. Smatrali su da je takve pesme bilo besmisleno izvoditi u fraku ili građanskom odelu.

Talenat za pevanje nasledili su od oca Lazara, koji je poginuo na Tometinom polju 1941. godine. Toma ga je nešto bolje upamtio, ali mlađi Andrija nikako. Oni koji su poznavali njihovog oca znali su kasnije da im ispričaju da je Lazar pevao i pisao pesme bolje od obojice.

Karijeru su počeli kao članovi kulturno-umetničkih društava "Đoka Pavlović" i "Gradimir". Pred mikrofonima Radio Beograda pojavili su se daleke 1963. godine. Snimili su dve pesme. Jedna od tih "Na kraj sela jedna kuća bela" i danas se čuva u fonoteci kao trajni snimak. Na Đurđic, dve godine kasnije, pojavila se prva samostalna ploča Tome i Andrije Bajića. Potom su usledile i ostale, a koliko ih je ukupno bilo, ne znaju ni jedan ni drugi.

Jedna od pesama koja je proslavila braću Bajić je "Ide Mile lajkovačkom prugom". Mnogo mastila je kasnije potrošeno u raspravama oko te pesme.

Pesma je nastala između 1908, kada je proradila lajkovačka pruga uskog koloseka, i 1954. godine kada sam je prvi put čuo — objašnjava Toma Bajić. — Pesmu smo snimili mnogo godina kasnije na nagovor čuvenog operskog pevača Živana Saramandića, koji je rodom iz Aranđelovca, a ja sam sa njim išao u školu, samo što je on bio dve-tri godine mlađi.

Braća Bajić u početku nisu verovali da će ta stara pesma napraviti nekakav muzički bum, a o njoj su se kasnije pisali mnogi eseji i mnoge važne ličnosti su se o njoj izjašnjavale. Moma Kapor se u više navrata na javnim mestima pitao zašto Mile ide prugom, kada je to opasno, a ne ide putem.

Legendarni Momo je to pitao zato što nije znao da sela u ovom regionu nisu imala prohodnih puteva i da je pruga bila jedini način da odete do lajkovačke stanice neokaljane obuće — objašnjava Toma. — Nije važno što je hodanje prugom bilo zabranjeno i što su postojali uniformisani čuvari pruge, koji su kažnjavali one koji idu tim putem.

Nešto kasnije, i čuveni Goran Bregović je u svom internacionalnom programu u jednoj pesmi (nabrajalica) pominjao Lajkovac. Takođe, i sjajni i veliki pisac Radovan Beli Marković napisao je zanimljiv roman pod naslovom "Lajkovačka pruga". Pod istim naslovom pojavila se i knjiga-hronika o lajkovačkoj železnici i železničarima. Zato nije slučajno što je Toma Bajić radio kao referent za međunarodnu železnicu, a završio sa lajkovačkom uskog koloseka.

Kod legendarnih Bajića naravno da nije išlo sve kao po loju. Davne 1969. gostovali su u Americi. Bili su optuženi da su oni, ali i Predrag Gojković Cune, kao i Predrag Živković Tozovac, pevali četnicima. Mnoge režimske novine u to vreme su ih stavile na stub srama. Ipak, posle mnogo godina uspeli su da se izvuku.

Od tada je prošlo mnogo godina, komunističko vreme je daleko iza nas, a Bajići su, ruku podruku sa Cunetom i Tozovcem, i dan-danas estradne legende.

Toma Bajić jedva čeka da mu se brat vrati sa odmora i da ponovo zapevaju u Srbiji, jer ih svuda traže. Poslednji put su pevali u Ražnju kod Aleksinca, pre desetak dana. Bilo je to u čast Save Jeremića, našeg najpoznatijeg frulaša. Ponovo će se latiti tog malog instrumenta sa kojim su počeli karijeru. I zasvirati kao nekad u Jabučju, u praznom buretu, gde su kao deca vežbali tu svirku.


KAKO SE SEČE AVION

Na gostovanju u Americi sreli smo i pilota Ričarda Feldmana — priča nam Toma. — Njega su seljaci u Moravicama kod Ljiga spasli zajedno sa ostalim članovima posade koja se našla u savezničkom avionu, koji je pao u kukuruz, sredinom Drugog svetskog rata. Seljaci su im dali svoja odela i sproveli ih u Pranjane, odakle su se Amerikanci dočepali slobode.

U Moravicama se još prepričava anegdota nastala povodom tog događaja. Sve što je bilo u avionu, a priča se da je bilo mnogo hrane, seljaci su odneli svojim kućama. Na kraju je ostala samo olupina, a nju je jedan Moravac uspeo da strpa u zaprežna kola, planirajući da od toga napravi dvorišnu ogradu. Na ulici ga sretne komšija i upita: "Kako, bre, si uspeo da isečeš onoliki avion?" "Sekirom, znaš valjda kako se seče avion", kao iz topa će ovaj, kao da svaki dan samo to radi — komada avion.



VESELE PESME "Pre nego što smo se pojavili na estradi, uglavnom su se pevale tužne pesme. Zbog toga smo došli na ideju da pišemo i izvodimo vesele kompozicije sa motivima iz svakodnevnog života - kaže Toma Bajić. — Bile su to parodije na događanja u društvu, tako da se to nekima, koji su bili "prozvani", nije mnogo dopadalo. Ali, nama je bilo važnije da ih publika prihvati.

Ivan Lovrić | 27.07.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 25, 2019, 03:04:17 am »

*


T o m i s l a v   B a j i ć
Jabučje kod Lajkovca, 1935 — Beograd, 22.02.2018


Tomislav Bajić, poznati pevač narodne muzike, preminuo je 22. februara u Beogradu. Postao je poznat po duetu sa bratom Andrijom.


"Braća Tomislav i Andrija, rodom iz valjevskog kraja — sela Jabučja pored Lajkovca, kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti. Tvorci velikog broja kola i pesama u duhu izvornog narodnog, srpskog melosa, pisanih za sebe i druge. Za mnoga dela se ni danas ne zna da su ih oni komponovali, već se smatra da su narodna, izvorno nastala. "Nad izvorom vrba se nadnela" — pesma koja je proslavila Silvanu Armenulić, "Kolubarski vez" — naše najpoznatije kolo, samo su neka od njih...

Tokom 50 godina rada, izdali su 43 singl ploče i 28 long plej albuma.

Duet Braća Bajić su prvi dobitnici Jugotonove nagrade "Zlatna ptica", dodeljene za 1.000.000 prodatih ploča za samo jedan singl, u vremenu, kada marketing kakvog danas poznajemo, nije postojao.

Snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio-Beograda. ... bracabajic.com
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: