Muzička škola "Mokranjac"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Ustanove u oblasti muzičke umetnosti « Muzička škola "Mokranjac"
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Muzička škola "Mokranjac"  (Pročitano 5006 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 01, 2011, 02:38:07 am »

*

MUZIČKA ŠKOLA "MOKRANJAC"





OSNIVANJE

Muzička škola Mokranjac osnovana je 21.septembra 1899. godine u Beogradu pod nazivom Srpska muzička škola.

Ona je bila prva i jedina muzička škola u tadašnjoj Srbiji i danas je, posle 105 godina postojanja, naša najstarija muzičko-pedagoška institucija, izuzetno značajna za razvoj muzičkog obrazovanja, vaspitanja i muzičke kulture kod nas.

Osnivač škole bilo je Beogradsko pevačko društvo, jedna od najvažnijih institucija kulture u Srbiji druge polovine XIX veka, a za članove Saveta Škole i nastavnike izabrani su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović.

Prvi direktor Srpske muzičke škole bio je Stevan Mokranjac koji je tu dužnost vršio sve do svoje smrti 29. 09 1914.godine, a nastavu je u početku vodilo četiri nastavnika: Stevan Mokranjac — teorijski predmeti, Stanislav Binički — teorijski predmeti i solo-pevanje, Cvetko Manojlović – klavir, Jovan Ružička — violina, kojima su se kasnije pridružili i Jovan Zorko, violina, Emil Saks, violina, Vićeslav Rendla, violončelo, kontrabas, flauta, Milan Buzina, oboa i klarinet, Petar Konjović, istorija muzike i šef kamernog ansambla, kao i bivši đaci po povratku sa studija iz inostranstva Jelena Dokić, klavir, Stevan Hristić, Ivanka i Miloje Milojević, Jovan Mokranjac...

Delatnost Škole je tokom ratnih godina 1914-1918. skoro zamrla. Na zahtev okupacionih vlasti naziv škole bio je promenjen u Beogradska muzička škola, a za direktora je posle smrti Stevana Mokranjca postavljen Petar Krstić.

Između dva rata Škola je sticala sve veći ugled, interesovanje za muzičko školovanje u njoj bilo je sve veće, kao i potreba za javnim muziciranjem, tako da su učenici i profesori često priređivali koncerte koji su bili vrlo dobro posećeni. Naziv škole ponovo je bio Srpska muzička škola, a umesto Petra Krstića za direktora je postavljen profesor violine Jovan Zorko, koji će ovu dužnost obavljati sve do smrti 1942. godine.

Sa porastom broja učenika proširio se i nastavnički kolegijum profesorima instrumentalne i teorijske nastave, među kojima su značajna imena bili: Kosta Manojlović (angažovan 1919), Josip Slavenski (1924), Mihovil Logar (1927), Jovan Bandur (1931.), Predrag Milošević (1932.), Ljubica Marić (1939.), Svetolik Pašćan (1940.), Ćiril Ličar (1925), Ruža Vinaver (1927.), Olga Mihailović (1931), Aleksej Butakov (1937), Božena Bandur, Jela Kršić (1940), Marija Mihailović (1931) i drugi.

U čitavom međuratnom periodu profesori su, iako u nezavidnom materijalnom položaju i neodgovarajućim radnim uslovima, bili vrlo prisutni u muzičkom životu Beograda kao izvođači, kompozitori i muzički pisci. Prvi koncerti, prve muzičke kritike i prvi muzički udžbenici su potekli od profesora ove škole.

Prva posleratna godina — 1946. u vreme direktora Alekseja Butakova, od posebne je važnosti za Školu jer je tada ponela ime jednog od svojih osnivača, a to ime nosi i danas kao Muzička škola Mokranjac.

Proslava uzimanja novog imena bila je jedna od najznačajnijih manifestacija koju je Škola priredila u tom posleratnom periodu, a datum 28. mart (1946.) kada je Ministarstvo odobrilo promenu naziva, danas se slavi kao Dan Škole.

Ipak, najveći problem Škole bio je njen neodgovarajući smeštaj i čitava plejada direktora, eminentnih muzičkih ličnosti, uspela je samo delimično da se približi rešenju ovog problema posle rata, tokom 60-tih godina. Godine 1961.u vreme direktorskog mandata prof. Božene Bandur, Škola dobija proširenje od nekoliko prostorija u prizemlju Doma učenica u Proleterskih brigada br. 8 (Krunska) i počinje da radi u dve zgrade (pored prostorija u Kneza Miloša 21), što se neće pokazati kao dobro rešenje po ukupan kvalitet nastave, ali je sa sobom donelo mogućnost kompletiranja gudačkog i duvačkog odseka. U tom periodu koncertna aktivnost je bila veoma razgranata, insistiralo se na radu ansambala — hora i orkestra koji takođe aktivno nastupaju.

Godine 1967. kada je direktor bio prof. Slobodan Petrović, Škola u istoj zgradi u Krunskoj dobija i II sprat, tako da od tada do danas (2004. godine) jedan deo škole — gudački i duvački odsek, i opšteobrazovni odsek svoju nastavu još uvek održava u ovim prostorijama. Godine 1993. u vreme prof. Aleksandra Krastavčevića kao direktora, deo škole je iz zgrada u Proleterskih brigada 8 (Krunska) i Kneza Miloša preseljen u novu zgradu u Dečanskoj 6 gde su premešteni klavirski, solopevački i teorijski odsek. Muzička škola Mokranjac tada je pvi put dobila veliku i lepu koncertnu salu.

Godine 1974. Škola je obeležila 75 godina postojanja pod pokroviteljstvom sa najvišeg državnog vrha, a objavljena je i Spomenica o radu Škole, prvo veće izdanje koje je na jednom mestu sabralo istorijat, razvoj i sve dotadašnje rezultate u njenom radu.

Značajnije promene u organizacije nastave doneo je septembra 1995. novi nastavni plan i program. Muzičkoj školi Mokranjac koju je vodila prof. Branka Radović, pripalo je otvaranje Etno odseka (pri solo-pevačkom) sa težištem na negovanju izvornog folklora, a od školske 1997/98 u Školi je otvoren i poseban Odsek za kamernu muziku čime je kamerna muzika izdvojena iz ostalih vokalno-instrumentalnih odseka.

Kraj prvih sto godina 1999. Škola je dočekala i dalje razmeštena na dve lokacije, ali je proslava ovog jubileja protekla u jedinstvenom obeležavanju njene delatnosti putem niza značajnih manifestacija i objavljivanjem Spomenice Prvih 100 godina koja govori o Školi kao "instituciji plodne i raznovrsne, bogate i drugotrajne aktivnosti, koja je, po prirodi stvari, veoma okrenuta ka javnosti i istovremeno je značajan činilac njenog muzičkog života".

Razvijajući se zajedno sa sredinom iz koje je ponikla, Škola je dala ogroman doprinos opštoj kulturi zemlje. Iako odavno više nije usamljena, Muzička škola MOKRANJAC je i dalje u samom vrhu muzičke pedagogije u zemlji, a njeni profesori i učenici to potvrđuju svojim uspesima — koncertima, javnim nastupima, snimanjima i osvajanjem velikog broja nagrada na mnogim domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Za svoj izuzetno visok nivo rada, kao i za najviše umetničko-pedagoške rezultate, Muzička škola Mokranjac je nagrađena visokim javnim priznanjima kao što su: nagrada Dositej Obradović (1969), Vukova nagrada i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom povodom 75.godišnjice osnivanja i rada škole (1974) i Republička nagrada 25. maj (1984). Dobitnici značajnih društvenih priznanja i nagrada su takođe i mnogi profesori i učenici škole.


Dečanska 6, 11000 Beograd,
tel. 381-11/324-35-38 faks 381-11/324-35-38
e-mail: stemok@EUnet.yu

http://www.mokranjac.edu.yu/
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: