Žal za Marom [to je lijepa Mara, kći starog krčmara]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] « Žal za Marom [to je lijepa Mara, kći starog krčmara]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Žal za Marom [to je lijepa Mara, kći starog krčmara]  (Pročitano 6376 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 30, 2011, 01:03:56 pm »

*

ŽAL ZA MAROM


Sećam se da sam daleke 1968. godine sa mnogim vrhunskim umetnicima bio na jednoj turneji po Bosni i Hercegovini. I na Komaru, kad se krene od Travnika prema Gornjem Vakufu i Bugojnu, ima jedna krivina na visini od nekih 1000 metara nadmorskih, mi smo stali da se odmorimo i popijemo kafu. Sa mnom je bio jedan vrstan, svestran umetnik, koji je voleo da peva operske arije. Zvao se Miroslav Čonkić, iz čuvene porodice Čonkić iz Novog Sada. Bio je verovatno fasciniran tim planinama okolo, pogledom koji puca na sve strane, samom Bosnom i lepom Marom koja nas je služila.

Dok je sedeo za stolom i snimao situaciju, uzeo je parče papira iz torbe i napisao tekst za pet minuta. Celu pesmu je za to kratko vreme sročio. Kada sam pogledao mnogo su mi se dopali stihovi "Ima jedna krčma u planini, vide joj se svetla noću u dolini. Ko to pali sveće i po krčmi šeće, to je lepa Mara, kći starog krčmara". Posle turneje sam došao kući i dugo razmišljao o toj pesmi.

Na tekst koji je napisao Čonkić, ja sam komponovao muziku, a legenda naše narodne muzike Radojka Živković uradila je aranžman. Tu sam pesmu stavio kao četvrtu na ploču "Ilidžanko, Bosanko" koju sam snimio 1969. godine, nisam mislio da će postati toliko popularna. Ali, ona je pronašla svoj put, počeli su da je pevaju, a mene da pozivaju da se sa njom pojavljujem na nastupima, na televiziji i radiju. I danas postoji na internetu snimak na kom ja pevam, a Radojka i Tine Živković me prate na harmonikama.

Pesma je bila vrlo popularna krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Snimio sam više od 600 pesama, ali ta je ostala i izdvojila se. Volim da je otpevam uvek i na svakom mestu i nikad je ne pevam sa dosadom. Uvek u nju utkam svoje emocije, setim se te planine na kojoj smo bili kad smo je pravili, te lepe krčmarice koja nas je služila.

Jedino što mi je ostalo kao mali žal jeste to što nikad više ništa nisam čuo o toj krčmarici koja je opevana u pesmi. Nikada se Mara nije javila, ne znam ni da li zna da je pesma njoj posvećena. Znate, ta pesma se peva u svakoj situaciji, i kad je neko tužan, i kad je srećan, i kad razbija čaše i kad plače, svako u toj pesmi nađe neku svoju krčmu i neku svoju Maru.


Nedeljko Bilkić │Ilustrovana politika


KRČMA U PLANINI

Ima jedna krčma u planini
vide joj se svijetla noću u dolini
ko to pali svijeće i po krčmi šeće
to je lijepa Mara, kći starog krčmara
pa mi želja dođe, to u srcu krijem
bona Maro, ja zbog tebe pijem

Svaki taj plamičak stavlja me na muke
harmonika šalje sa planine zvuke
meni sine lice lijepe krčmarice
oči kao badem, ja se na put dadem
ranjenog hajduka napojila Jana
a mom srcu Mara melem-rana

Kad umoran stignem gore u planinu
novu snagu nađem u rumenom vinu
Mara čila, vedra, igraju joj njedra
kad mom stolu dođe mene umor prođe
pa mi oči padnu na ta njedra bujna
bona Maro, daj još vina rujna

Nedeljko Bilkić — Krčma u planini
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: