Dragan Toković (1932—2002)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragan Toković (1932—2002)  (Pročitano 15255 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 10:13:02 pm »

*





DRAGAN TOKOVIĆ
(Dramče, 22.03.1932 — Beograd, 09.06.2002)

Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub), jedan je od naših nekadašnjih najboljih pevača zabavne muzike, čuveni đez pevač evropskih klubova, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, "Lelom Vranjankom". Potiče iz porodice sveštenika i intelektualca. U mladosti je živeo burno, boemski, uz muziku i alkohol...

*

"Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne "kupce". Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije "Stranac u noći", koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu)."
"... Dragan Toković, nekada najpopularniji pevač i kompozitor imao je privilegiju da prvi nastupi pred auditorijumom Jugoslovenske televizije. Završio je kao klošar...

Objavljeno u Ilustrovanoj politici pod naslovom Pevali za platu i viski kod Tita. Autor teksta: M. Lazić.

*

Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava" itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu "Lela Vranjanka" maestralno je otpevao Staniša Stošić.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju"Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče". Tamo je "Lela" izvedena u pank obradi, kao instrumental.

[Autor teksta nepoznat]

Postavljeno 2010. godine
Na fotografiji: Dragan Toković i Aleksandar Trandafilović
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:32:30 pm »

*

DRAGAN TOKOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Septembar 22, 2013, 01:41:47 am »

*

NAJLEPŠE PESME DRAGANA TOKOVIĆA



LELA VRANJANKA


JA PROŠETAH KRAJ MORAVE

Ja prošetah kraj Morave
I pogledah s one strane
I ugledah curu malu, garavu.

Ja joj rekoh, dođ' ovamo
Da se dušo upoznamo.
Ona meni odgovara:
"Još sam mala".

Onda nek te čuva nana
A ja odoh devojkama.
"Nemoj dragi, nisam mala.
To je šala. To je šala,
Sutra bih se ja udala".


NE BUDI ME, RANO

Ne budi me rano
Ne budi me zorom
Ne budi me umornu
Ne... ne budi me usnulu

Jer, čekala sam, čekala
Čekajuć' te, usnula
Čekala sam,
čekala sam, čekala,
Čekajuć' te usnula.

Gde si noćas bio,
Moja bekrija
Zar ne vidiš dragi,
Zar ne vidiš mili,
Zar ne vidiš jedini,
Da... da zbog tebe venem


DAJ MI ČAŠU RAKIJE

Daj mi čašu rakije,
Hoću da se napijem;
Neka redom znaju svi,
Da me sad ostavljaš ti.

Daj mi flašu rakije,
Hoću da je razbijem;
Neka redom znaju svi,
Da me sad ostavljaš ti.

Daj mi bačvu rakije,
Hoću da je ispijem;
Neka redom znaju svi,
Da me sad ostavljaš ti.

Daj mi pušku da pucam,
U tvoje srce neverno;
Neka redom znaju svi,
Da me sad ostavljaš ti.


YouTube: Staniša Stošić — Lela Vranjanka Uživo
Dragan Krkić — Ja prošetah kraj Morave
YouTube: Predrag Gojković Cune — Ja prošetah kraj Morave
YouTube: Milan Babić — Ja prošetah kraj Morave
YouTube: Dragoslava Genčić — Ne budi me rano
YouTube: Slavko Perović — Daj mi čašu rakije 1972
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Septembar 22, 2013, 03:07:39 am »

**
DRAGAN TOKOVIĆ





JA PROŠETAH KRAJ MORAVE

Radio-televizija Kruševac emitovala je 2008. godine, u serijalu "Vreme i ljudi", emisiju posvećenu svom sugrađaninu, muzičkom umetniku, Draganu Tokoviću, koju je uredio Dragoljub Milovanović. Bila bi to, da kažemo, "normalna" emisija o poznatoj ličnosti, u kojoj njen autor ostavlja tragove prošlosti za buduća pokolenja, da nije posvećena čoveku koji je u velikoj meri zadužio muzičku umetnost i ostavio duboke tragove, najpre u zabavnoj a kasnije i narodnoj muzici. Čoveku koji je bio poznatiji i priznatiji u svetu nego kod nas. Kao da nam je u genima da svoje veličine otkrivamo tek kada svet to učini!

Danas, on je skoro zaboravljen, kao što su zaboravljeni mnogi velikani iz sveta umetnosti uopšte. Njegov glas ne možete čuti na radio i televizijskim talasima. Srećom, postoje ljubitelji njegovog stvaralaštva koji na internetu, preko adrese YouTube, ne dozvoljavaju da sećanje na njega sasvim nestane. Njima se ovim člankom pridružuje i "Buktinja".

Ne dešava se često da pevač karijeru počne tako što interpretira zabavnu muziku, a proslavi se kao pevač narodne muzike. Ukoliko nas sećanje ne vara, tu slavu doživeli su samo Predrag Gojković Cune i umetnik o kome će biti reči u ovom napisu — Dragoljub, poznatiji kao Dragan, Toković. Uz napomenu da će Dragan ostati upamćen i kao kompozitor koji je, uz Miodraga Todorovića Krnjevca, najdublje prodro u dušu narodnoj muzici i zauvek ostao u njoj, zahvaljujući sjajno pogođenoj melodijskoj strukturi, tekstualnim motivima i harmonijama u narodnoj tradiciji.

Pa, dobro, ko je Dragan Toković?

Selo Dramče, u Makedoniji, rodno je mesto ovog umetnika. Porodica sveštenika Spasoja Tokovića, koji je službovao u tom selu, 22. marta 1932. godine imala je veliki razlog za radovanje. Na svet je došao muškarčić, koji je dobio ime Dragoljub. Tako je stariji sin, Branislav, dobio brata.

Iako to nije tema, recimo još da se porodica Toković kasnije uvećala za još dvoje dece. Ljiljana i Miodrag, su tako, uz Branislava i Dragoljuba sačinili kvartet, čiji su članovi, u svojim zrelim godinama, postigli značajne rezultate, svako u svojoj struci. Branislav je postao poznati i priznati toksikolog, Ljiljana glumica, prvakinja kruševačkog pozorišta, a najmlađi, Miodrag, za svoj životni poziv odabrao je slikarstvo.

Vratimo se Dragoljubu. Iako se, odmah po rođenju, njegov glas daleko čuo, ništa nije ukazivalo na to da će se u životu baviti umetnošću muza, ili ako to prevedemo sa grčkog — MUZIKOM. A počelo je tako što je, prema priči starijeg brata, kao četvorogodišnjak, dok je otac u crkvi držao litanije, pevao odgovore svešteniku — "Amin" i "Gospodi, pomiluj".

Godine su prolazile a on je i dalje otpevavao ocu prilikom bogosluženja. Sve do pred Drugi svetski rat, kada se porodica preselila u selo Konjuši, da bi se posle rata, u kojem je Dragan izgubio oca, ponovo selila, ovoga puta u Kruševac.

Može se reći da ga je muzika već potpuno osvojila, jer je, rastući, sve više vremena posvećivao onome što ga je činilo srećnim — na obali reke Morave, na jednoj ljuljašci, satima je sedeo i pevušio. Šta se tada motalo po njegovoj glavi, teško je dokučiti. Ali, zna se to da je poznati harmonikaš, Đurica Ćirković, čuvši ga kako peva, verovatno uticao na izbor zanimanja tada četrnaestogodišnjeg Dragana, rekavši mu da je rođen da bude pevač.

Kada je u petnaestoj godini dobio harmoniku, o kojoj je često sanjao, njegov životni put bio je konačno određen. Muzika ga je potpuno obuzela. A kada ga je 1949. godine Đurica Ćirković, kao sedamnaestogodišnjaka, zaposlio u muzičkoj redakciji Radio Kruševca, znao je da su mu se snovi ispunili. Postao je pevač i to sa velikim slovom P.

Te godine Dragan je komponovao pesmu "Ja prošetah kraj Morave", koja se i danas može čuti vrlo često u emisijama narodne muzike na radiju i televiziji, jer je postala deo narodne baštine. Interesantna je priča kako je nastao tekst. Po sećanju Mileta Protića, koji je prisustvovao događaju, citiramo: "Pesma Ja prošetah kraj Morave stvorena je zajednički između Dragana Tokovića i Đurice Ćirkovića. Oni su tu pesmu stvarali naočigled nas slušalaca, u studiju Radio Kruševca. U vreme pauze znam da je Dragan počeo: Ja prošetah kraj Morave... a Đurica kaže: i pogledah s one strane... I tako svako kaže stih, drugi nastavi pa su napravili pesmu koja je ušla u antologiju naše narodne muzike."

Kasnije je Toković uobličio i prilagodio tekst komponovanoj melodiji.

Posle početnog uspeha u Kruševcu, Toković rešava da se oproba u sredini sa većom muzičkom tradicijom. Odlazi u Novi Sad, koji mu je pružio priliku da sazri ne samo kao pevač nego i kompozitor, tekstopisac i aranžer. Kao instrumentalista bio je očaran klavirom, na kojem je virtuozno svirao, a muzicirao je još na harmonici, basu i bubnjevima. Osniva i orkestar sa kojim snima u tada poznatom novosadskom Studiju M. Kasnije se Novom Sadu odužio pesmama o tom gradu i Dunavu.

Vojni rok služio je u Zagrebu, u kojem posle toga ostaje duže vreme i kao pevač postiže veliki uspeh. Postaje zvezda zabavne muzike toga vremena, pevajući svetske i domaće popularne melodije. Snima ploče, peva na festivalima u Beogradu (Na festivalu "Beogradsko proleće", u alternaciji sa Senkom Veletanlić, osvaja prvu nagradu sa pesmom Aleksandra Nećaka "Priča o izgubljenoj ljubavi"), Zagrebu i Opatiji, u to vreme najznačajnijim muzičkim događajima. I dalje radi na svom usavršavanju i sprema se da osvoji svet. Savršenim sluhom upija govor Zagrepčana i uskoro govori kao da je u tom gradu rođen. Mnogi, koji nisu znali odakle je, mislili su da je Hrvat. To ga je jednom prilikom, u Minhenu, dovelo u neprijatnu situaciju. Sedeo je u društvu ljudi koji su spremali atentat. Misleći da je Dragan Hrvat, govorili su otvoreno pred njim. Pošto je ambasadi prijavio slučaj, morao je da napusti Nemačku.

Iz Zagreba, sredinom pedesetih godina, odlazi u Italiju i gostuje na muzičkom festivalu u Pezaru, gde u konkurenciji takvih zvezda italijanske kancone kao što su Domeniko Modunjo i Nila Pici, osvaja drugu nagradu za interpretaciju, što je smatrano senzacionalnim uspehom. Priča se da je to isto kao da je pobedio, jer stranac nije mogao da bude pobednik. Inače, taj festival smatra se pretečom čuvenog festivala u San Remu.

Sredinom šezdesetih živeo je nekoliko godina u Bejrutu, gde je pevao i svirao u poznatim klubovima i kazinima, u kojimase proslavio svirajući i pevajući džez i evergrin muziku.

No, u toj zemlji počinje rat i on se sa porodicom 1969. godine vraća u Jugoslaviju. Iste godine, postaje predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije, koji je tada brojao oko 3000 članova. Tih godina posvećuje se narodnoj muzici. Komponuje pesme na narodne motive — koji su kasnije postali hitovi narodne muzike — za koje se smatralo da su izvorne pesme, pa su ih mnogi tako i predstavljali. Peva ih, ali piše i za poznate pevače koji su po njegovom ukusu: Acu Trandafilovića, Zorana Gajića, Predraga Cuneta Gojkovića, Predraga Živkovića Tozovca, Lelu Andrić, Stanišu Stošića, Lepu Lukić i druge. Kada ga je jedan novinar 1992. godine upitao da li mu smeta to što se njegove pesme smatraju narodnim, odgovorio je: "Meni je to vrlo drago. Nisam ja sujetan. Često čujem da ih pevaju i kažu da je to folklor. Uspeh je ako kompozitor uspe da prirodno uđe u zbirku narodnih pesama."

Želja da dokaže kako nije žanrovski pevač, odvela ga je sedamdesetih i osamdesetih godina u Pariz, grad Aznavura, Bekoa, Brela, u kojem je, kao da je rođeni Francuz, pevao šansone punih pet godina.

Vraća se u Srbiju i 1989. godine kao Priznati umetnik Srbije, što znači da mu je država plaćala doprinose za staž i zdravstveno osiguranje, odlazi u penziju.

Ali ni tada ne miruje. Odlazi u SAD. U Čikagu svira i peva po lokalima u kojima se okupljaju Srbi. Tamo komponuje pesmu "Upalite svetla", koju je prvi put otpevao u Kruševcu.

Imao je bezbroj prijatelja, stekavši ih ostavljajući sebe kao čoveka i pevača po belom svetu. To je dokazao početkom devedesetih godina, kada je okupio elitu izvođača narodne muzike želeći da našu pesmu predstavi bratskom narodu Grčke, jer je u toj zemlji imao dosta prijatelja. Koncert je održan u Solunu krajem 1993. godine i trajao je puna tri sata. Dragan Toković doživeo je prave ovacije pevajući pesmu "Oj, Srbijo", koja je u to vreme bila zabranjivana na mnogim radio stanicama u bivšoj Jugoslaviji.

U Beogradu, devetog juna, 2002. godine, napustio nas ja Dragan Toković, umetnik, jedan od poslednjih iskonskih boema, čovek koji je za sobom, pored velikog broja poznatih pesama za večnost, ostavio i pun kofer kompozicija sa tekstom i aranžmanima, koje nije dao da ih izvode pevači koji nisu odgovarali njegovom poimanju lepog pevanja ... i ćerku Aleksandru, novinarku Radio-televizije Srbije.



Spisak melodija registrovanih kod SOKOJ-a čiji je autor Dragan Toković:

ALA MI JE, PA MI JE — muzika, tekst, aranžman,
AL' SAM BLESAV ŠTO TE VOLIM — muzika, tekst, aranžman,
BALADA O BEOGRADU — muzika, tekst,
BEZ TVOJE LJUBAVI — muzika, tekst
BOLUJEM, TUGUJEM — muzika, tekst, aranžman,
VOLI ME ILI OSTAVI — muzika, tekst, aranžman,
VOLIM DA TE VOLIM — muzika, tekst,
VRANJANKA — muzika, tekst, aranžman,
DAJ MI ČAŠU RAKIJE — muzika, tekst, aranžman,
DANAS JE TVOJ ROĐENDAN — muzika, tekst, aranžman,
DUNAVE, MOJE MORE — muzika, tekst, aranžman,
DUNAVOM, DUNAVOM SA SVOJOM DRAGANOM — muzika, tekst, aranžman,
ŽELIM DA TE VOLIM — muzika, tekst,
ZBOGOM MOJA LJUBAVI — muzika, tekst, aranžman
ZORICE, ZORULE — muzika, tekst,
JA PROŠETAH KRAJ MORAVE — muzika, tekst,
JA SAM MOMČE SA KOSOVA — muzika, tekst, aranžman,
JESEN STIGLA, ŽITO ZLATI — muzika, tekst,
JUČE SU ZVONA ZVONILA — muzika, tekst, aranžman,
KAD SI TU, NISI TU — muzika, tekst,
KRAJ DUNAVA KOLIBA — muzika, tekst, aranžman,
KRUŠEVCU MOJ — muzika, tekst,
LELA VRANJANKA — muzika, tekst,
LEPA DANIJELA — muzika, tekst,
LETI, LETI BIJELI GOLUBE — muzika, tekst, aranžman,
LJILJANA, OSTANI — muzika, tekst,
MANI ME SE, MALA MOJA — muzika, tekst,
MARIJA, NE BUDI TUŽNA — muzika, tekst, aranžman,
MNOGO SAM TE VOLELA — muzika, tekst, aranžman,
NE BUDI ME RANO — muzika, tekst,
NEMA TE VIŠE, ALIJA — muzika, tekst, aranžman
NEMA TE VIŠE, MOMČILO — muzika, tekst,
OJ, SAFETE, SAJO, SARAJLIJO — muzika, tekst,
OPROSTI MI, NANO — muzika, tekst
OŽENIH SE IZ LJUBAVI PUSTE - muzika, tekst, aranžman,
PUSTA SUDBINA — muzika, tekst,
RASTAO SAM PORED DUNAVA — muzika, tekst,
RASTASMO SE, RASTASMO SE — muzika, tekst, aranžman,
S ONE STRANE DUNAVA — muzika, tekst, aranžman,
STARA PESMA — muzika,
SVADBE STIŽU, JESEN JE — muzika, tekst, aranžman,
U NOVOM SADU — muzika, tekst,
U NOVOM SADU, EJ! — muzika, tekst, aranžman,
FATIMA — muzika, tekst (sa Predragom Kojdićem),
HVALA TI ZA NEŽNOST — muzika, tekst, aranžman,
HEJ, MALI — muzika,
CIGANIN SAM JA — muzika, tekst,
ČUVAJ NAŠE USPOMENE — muzika, tekst, aranžman,
ČUPAM, SADIM — muzika, tekst,
ŠTO JE BILO, BILO JE — muzika, tekst


Delimični spisak gramofonskih ploča snimljenih za diskografske kuće:

JUGOTON: Adio Maria (1960), Marija, ne budi tužna (1960), Došlo vreme da se ženim (1961), Budi uz mene (1961), Oh, oh, Rozi (1962), Fatima (1962), Malasiera (1962), Cetinje, Cetinje (1962), Točkovi (1963), Ljubi me, ljubi, ljubavi (1963), Bebi bugi (1964),
DISKOS: Otkad sretoh tvoje oči (1966), Ciganin i violina (1971), Spasoje, Spasoje (1971),
RTV LJUBLJANA: LP ploča (1973),
PGP RTB: Šta je bilo, bilo je (1974), Rastao sam pored Dunava (1974),
STUDIO B: Golubice (1975).

Autor: Dimitrije Panić Dikan

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 38 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | Negotin, 2013
uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: