Vladeta Kandić Bata Kanda (1938)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vladeta Kandić Bata Kanda (1938)  (Pročitano 22564 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 10:10:23 pm »

*




VLADETA KANDIĆ BATA KANDA

Iz mnoštva harmonikaša srednje generacije kao osobita estradna ličnost i harmonikaš-virtouz izdvaja se Bata Kanda koji i osim solističkog nastupanja, uspehe postiže svojim aranžmanskim zahvatima dostojnim simfonijskih merila. Ostaće zapažen njegov aranžman "Najciganskijeg vašarskog kola" iz 25 delova! U njegovoj interpretaciji narodne pesme sa orkestrom njegova harmonika jeste dominantan instrument, ali ostali instrumenti nisu samo pratnja harmonici već se oni sa njom razgovaraju i natpevavaju!

Bata Kanda je poznat među harmonikašima kao sjajan instrumentalista koji izvanredno svira "rumunjeze" (rumunsku narodnu muziku) i koji vrlo uspešno svira "bugarice" i makedonske pesme, a ume lepo i široko da veze raspevanim šumadijskim stilom! Neobično je to što on često eksperimentiše sa svojijm instrumentom, naročito u džezu!
Harmonike

Fotografija V. Kandića preuzeta sa albuma "Harmonika za sva vremena"; izdanje RTB PGP
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 10:10:53 pm »

*

VLADETA KANDIĆ BATA KANDA — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


SRCEM SVIRA BATA KANDA
40 jubilarnih estradnih godina / PGP

01. Najciganskije vasarsko kolo
02. Dupli vez sumadijskog opanka
03. Carapanski momacki povoz
04. Srbijanska trojanka
05. Igracki merak
06. Vlaski izvor
07. Kandoro
08. Vukovo grom kolo
09. Sofkina ljubavna igra
10. Carimirsko oro
11. Motivi sa Balkana
12. Rumunsko kolo
13. Kandijana
14. Kum Miletovo sarmersko kolo
15. Lepa Zaplanjka
16. Lelujanje opanka
17. Vlauca iz Veljkova
18. Srma i jelece
19. Veliko devojacko kolo
20. Tanino oro
21. Dudino oro
22. Kandin sa, sa
23. Thirteen (krivo sadovsko oro)
24. Altana
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 03, 2011, 10:28:12 pm »

**

VLADETA KANDIĆ BATA KANDA


Decenijama je Vladeta Kandić - Bata Kanda prisutan na našoj muzičkoj sceni. To trajanje počiva na dva osnovna segmenta njegove delatnosti: 1. na izvođačkom i 2. na stvaralačkom radu. Kao izvođač na harmonici, Bata Kanda je dostigao nesumnjivo visok nivo virtuoziteta, koji, iako lako uočljiv i opštepoznat, retko kada je u Bata Kandinom izvođenju sam sebi svrha. Njegova plemenita veština vladanja instrumentom uvek je podređena prezentaciji dubljih slojeva izvođenih numera, čime se Bata Kanda svrstava u vrlo uzak krug akordeonista — istraživača, može se reći — u mnogo čemu i inovatora.
 
U svom originalnom stvaralaštvu Bata Kanda se ogleda u dva pravca:
 
1. Muzičkih obrada nekih od najlepših stihova naše literatura (M. Crnjanski, D. Maksimović i dr.), gde se iskazao kao romantičar bogate melodijske i harmonske invencije.
 
2. Čitav niz originalnih numera inspirisanih našim folklorom (u najvećem broju bez citata). Ovo je nesumnjivo naj viši domen Bata Kandinog stvaralaštva, gde svoj om umetničkom intuicijom uspeva da pronikne u tanane slojeve raznovrsnih osobenosti naše narodne pesme i, naročito, igre.
 
U današnje vreme, kada smo nemi svedoci poplave najprimitivnijih uticaj a stranog (naročito istočnjačkog) melosa, stvaralaštvo Vladete Kandića - Bata Kande može da posluži kao paradigma za moguće pravce razvoja naše novo komponovane muzike.


Autor: Ratislav Kambasković

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 12, 2012, 09:34:20 pm »

**

SRPSKA POEZIJA U MUZICI


Tri CD-a gospodina Vladete R. Kandića, pod jedinstvenim naslovom "Srpska poezija u muzici", sadrži trideset i jednu kompoziciju ovog u našoj javnosti poznatog i popularnog muzičara i interpretatora narodnog melosa. Ovog puta g. Kandić, popularni Bata Kanda, nije samo vrsni interpretator nego i vrsni kompozitor. Na njegovim CD-ovima nahode se kompozicije na stihove Laze Kostića, Đure Jakšića, Disa, Dučića, Milutina Bojića, Crnjanskog, Desanke Maksimović, Vaska Pope, Ivana V. Lalića, Danojlića, Puslojića i još nekolicine srpskih pesnika, iz matice i rasejanja. Kao što se već na prvi pogled može videti, neki od pesnika čije je stihove g. Kandić komponovao spadaju u najveće srpske pesnike, u širokom vremenskom rasponu, od romantizma, preko simbolizma i ekspresionizma, do naših dana. Pa i sam stvaralački postupak, kad je o muzičkom izrazu reč, o aranžmanu i drugim muzičkim svojstvima, veoma je raznovrstan i širok: od molitava i zdravice do složenih muzičkih tvorevina. U osnovi preovlađuje rafinovan rodoljubivi patos, ali i suptilan muzički izraz, kao što su, na primer, kompozicije na stihove Laze Kostića ili Disa. Trebalo je i hrabrosti i dara pa komponovati Kostićevu labudovu pesmu "Santa Maria della Salute" i Disovu "Možda spava", koje se s pravom smatraju najlepšim pesmama u čitavom srpskom pesništvu.

Stvaralački poduhvat gospodina Kandića je značajan, pogotovo kad se ima u vidu da je naš muzički prostor već dugo dosta zagađen melosom veoma sumnjivog kvaliteta. Kad ovo kažem, prevashodno imam u vidu tzv. novokomponovane narodne pesme, štetne ne samo za kulturni identitet našeg naroda već i za njegovo mentalno zdravlje. Istakao bih da se gospodin Kandić drži originalnog teksta, ne preinačujući ništa u njemu i ne prilagođavajući ga svojim zamislima, što inače čine pojedini kompozitori. U celini posmatrano, ne samo kad je reč o muzici ovakvog prosedea, savremena  umetnost je dosta udaljena od hrišćanskih, duhovnik i izvornih korena. Postoje naravno i časni izuzeci, poput Svetislava Božića, Zorana Hristića, Aleksandra Damnjanovića, da pomenem samo neke, koji su dosta učinili za obnovu srpskog duhovnog stvaralaštva. U proteklim decenijama, zbog kidanja stvaralačkih veza sa tradicijom i zapostavljanja duhovnog i religijskog nasleđa, došlo je do svojevrsne duhovne pustoši. Prožimanje tradicije i moderniteta pokazalo se međutim veoma delotvorno, naročito u srpskoj umetnosti, poeziji i muzici. Ona moćna struja srpske poezije, koja se naslanja na najznačajnije korene naše pesničke tradicije, ima molitveni ton, kao, na primer, "Santa Maria della Salute" Laze Kostića. U tom smislu od ogromnog je značaja bila pojava Antologije srpskog pesništva Miodraga Pavlovića, prvi put objavljena već daleke 1961. godine, jer je obuhvatila srpsko pesništvo od Svetog Save do naših vremena.
 
Udaljujući se od svojih duhovnih korena, savremena umetnost, a posebno muzika, udaljila se od najviših nacionalnih vrednosti. Srpski izvorni folklor je raznovrstan, poseduje izuzetne kvalitete i može se porediti sa lepotom naših narodnih vezova, epskih i lirskih pesama, fresaka i naše stare književnosti. Umesto da na tim osnovama gradimo, obnavljamo i negujemo naš muzički izraz, dolazi do pojava koje, na žalost, ugrožavaju i razaraju naš kulturni i muzički identitet. Lako je rušiti, teško je graditi. U tom smislu i poduhvat g. Vladete R. Kandića u svom žanru je ne samo značajan sam po sebi nego i podsticajan za druge umetnike.


Slobodan Rakitić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Mart 13, 2012, 12:23:21 am »

**

PISALI SU O NJEMU ...


Najpre koja reč o čoveku. Znamo ga godinama kao strasnog posvećenika muzičkoj umetnosti, kompozitora i interpretatora, koga jednako poštuju i vole znalci i neuki, sami muzičari i običan svet (narod) u koji je "ušao" na velika vrata uma i srca, da traje i zrači kao jedan od istinskih dragulja naše muzike danas. Obišao je svet, zvan i nezvan, dugo je nastupao, na velikim svetskim podijumima i scenama, ali i na malenim i neponovljivim seoskim svadbama i veseljima, gde je davao celog sebe, kako samo on ume — počesto svirajući i pevajući sklopljenih očiju, virtuozno, do poslednjeg daha i akorda srca. Posedujem (a da to i on ne zna!) jednu predivnu fotografiju, koju mi je iz Pariza naša slikarka Evgenija Demnijevska — kao fotografsko čudo: naš BataKanda svira i peva otvorenih, širom, ustiju i zgrčenih crta lica, sa "očima izvan svakog zla"... to je fotos koji je zbunio i jednu slikarku — na njoj se vidi i čuje zvuk! Vladeta Kandić, akordeonist svetskog glasa, izgleda ovde začaran: u velikog maga trans se podrazumeva. On je ovde Orfej koji spava širom otvorenih ustiju, a gleda "na neviđeno" u donje svetove zvuka i slepog postojanja!
 
U Americi ga znaju džez muzičari i akordeonisti svetskog glasa, jer je sa njima i nastupao (tamo!) i gde pripada zvaničnom esnafu (udruženju) džez muzičara, ali ga na Balkanu vole kao svoga (u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji...), jer je ušao u nukleus, um i srce njihovog nacionalnog melosa. Pesnik Radomir Andrić je napisao pesmu "Mihaj Bika igra Kandino kolo u Karansebešu", jer je tamo video velikog glumca Biku (inače Srbina, po precima) kako "pleše" gotovo samoubilački, sa samim sobom i sa Bogom, idući tragom Kandinog zvuka, u pakao i u samo nebo! Kaže Andrić: "Kako igra Mihaj Bika kako slavi u snu / odbegle iz beznađa kako postaje / užarena čigra..." ali je to, istovremeno, omaž strasnom igraču i velikom kompozitoru, čije zvuke mag glume pretvara, ovaplođuje u pokrete i piruete, skokove i padove, sve bežeći od zahvata smrti, u zagrljaj života zauvek.
 
Te i takve magije ima u Vladetinoj kompoziciji, zdelanoj po stihovima iz Disove pesme "Pijanstvo", istinskoj bravuri naše savremene muzike. Treba čuti Bata Kandu kako je izvoditi... kao da mu od toga zavisi čitav život! To treba čuti, osetiti i — preživeti.
 
I eto nas u središtu samog nauma ovog napisa o Vladeti Kandiću, kompozitoru. Posve spontano, ali i sudbinski neumitno, kako bi narod kazao — "pozvan od boga" — Vladeta Kandić se zaputio u jedan složen i odgovoran projekat (dug, nezahvalan, gotovo beskrajan i "neisplativ" u svakom pogledu! ) da iskomponuje, kako on zna i ume (a — ume!) čitavu plejadu naše pesničke klasike, ali i savremene pesnike koje voli i poštuje. Stih po stih, pesma po pesma, zvuk po zvuk, kompozicija do kompozicije... i evo ga: stigao je da "ozvuči" Svetog Savu i Njegoša, Lazu Kostića i Dučića, Crnjanskog i Rastka Petrovića, Rakića i Nastasijevića, Desanku i Daviča, Vaska Popu i Miodraga Pavlovića, Miroslava Antića i Branu Petrovića, Matiju Bećkovića, Dobricu Erića, Ršumovića, Rakitića, Radomira Andrića, Bratislava Milanovića... no da ne nabrajam — u pitanju je višetomnik pesma-disketa, oko dve stotine na broju. Čitava jedna zvučna antologija srpskoga pesništva!
 
Ono što kao relativni muzički laik opažam, jeste činjenica da je Vladeta Kandić, sa svim svojim saradnicima (pijanistima, pevačima, aranžerima i čitavim orkestrima!) koje je birao među najboljima i bez ikakve materijalne pomoći "sa strane", dakle — izbor po ljubavi i srodnosti duha, na "beskamatni kredit" i molbu — to je veliki dijapazon zvukovnih mogućnosti i kompozitorskog umeća, čitav jedan panoptikum ideja i muzičkih rešenja, svagda u nastojanju da se bude "po meri pesničkog pera", poetički i sadržajno, molski i durski, selektivno a strasno, suspregnuto, ali i sa dramatskim valerima. Nema zbora: pesnici koje je "odabrao" maestro Vladeta Kandić — srećnici su, sa velikim izgleima da njihova ostvarenja imaju u budućnosti i širi auditorijum i poklonike jedne posebne, muzičke vrste.
 
Šta više kazati o ovome nesvakidašnjem podvigu i čudu, sem reči divljenja i zahvalnosti. Bravo i hvala ti, maestro!
 
A na nama ostalima je sada da Vladeti Kandiću u njegovom podvižništvu i misiji pomognemo po meri naših konkretnih moći i patriotske pameti. Valjda će se i toga, ovde, danas i sutra naći i moći. Zbog nas samih, ali i onih koji će sutra voleti i poštovati srpsko pesništvo i našu muzičku umetnost.


Autor: Adam Puslojić

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: April 03, 2012, 04:17:02 pm »

**

VLADETA KANDIĆ BATA KANDA


Vladeta Kandić, alias "Bata Kanda", pravi srpski i autentični beogradski razgoropađeni prkošdžija, a ponekad lirsko umilni i melanholični kompozitor i muzičar od zanata, majstor na svom instrumentu, kome prsti lete kosmičkom brzinom, a muzičke ideje kao zvezde padalice krase nebo njegovih zvučnih prostora. Bata Kanda je dragulj, ponikao na ovim prostorima (dragulj koji bi mogao još da se brusi), ali koji je neprebolno zaljubljen u svoju zemlju Srbiju i kojoj najlepše pesme peva.
 
Vladeta, Radivoja, Kandić, alias "Bata Kanda", pesnik je i kompozitor, umetnik i muzičar najfinijeg kova, rodoljub i punokrvni Beograđanin kome je Srbija u srcu.

Za razliku od Filiia Višnjića, koji je opevao i oplakivao i sreću i svu zlu sudbinu zemlje Srbije, Bata Kanda peva kao Dobrica Erić i kao drugi naši savremeni pesnici — patriote. On peva o lepoti i čaroliji naših krajeva, o momačkim nestašlucima po vrtovima i vajatima, o bujnim pašnjacima i plodnim oranicama, o bistrim potocima, o šljivama, o Istočnoj Krajini i o reci srpskoj — Moravi, koja je i kumovala naslovu ovog SB-a — "Spomenak sa Morave".
 
Njegova instrumentalna raskoš i interpretacij a na voljenoj harmonici sa jedinstvenim, velikim tonom — setni legato čini ga osobenim i prepoznatljivim. To je ON.
 
Bata Kandina bujna muzika diše i širi svoja topla i plemenita raspoloženja, a svakome ko je sluša, obraća se živo i neposredno i vodi ga u čarobni svet zvuka našeg tla i u našu bogatu i nemirnu istorijsku prošlost. Ta muzika je sva prožeta patriotskim duhom i puna je vere i hrišćanskog nadahnuća, reklo bi se da je to pesma naših starih ratnika koji su pevali:
 
"Kriva čuka nebo para,
plamte cevi slavnog puka,
čim raketa prestane da sija,
na oči mi izlazi SRBIJA."
 
Pa neka ovi stihovi i Bata Kandina muzika probude nadu i patriotsku radost u našim srcima.


Autor: Konstantin Babić

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: April 03, 2012, 05:04:16 pm »

*
VLADETA KANDIĆ BATA KANDA


SVIRAO SAM SA CIGANSKIM MEČKAMA

Čuveni srpski estradni umetnik — vokalno instrumentalni solista, harmonikaš, Vladeta Kandić, popularni Bata Kanda (72) ima dugu i uzbudljivu karijeru. Postao je slavan zahvaljujući pesmi kalamburu "Najciganskije vašarsko kolo" koje su obradili i svetski umetnici.





Bata Kandina raskošna interpretacija na voljenoj harmonici sa jedinstvenim, setnim tonom čini ga osobenim i prepoznatljivim. Čovek je čija harmonika, muzika i sviranje na njoj, znače sreću, radost i tugu — rečju: sam život.

Bata Kanda je rođen 1938. godine u Beogradu i nije, kako kaže, imao sreće da se posle Drugog svetskog rata muzički obrazuje.
 
Za vreme rata bio sam izbeglica kod bake u Obrenovcu. Tamo sam proveo detinjstvo i rastao sa ciganskom decom. Neverovatno kako se taj pelc ciganske muzike tada usadio u moje srce i ušao u moj krvotok i to traje do danas. Nikada neću zaboraviti vašar u Obrenovcu za Petrovdan.

Bilo je mnogo ljudi koji su se veselili, a najviše ih je bilo tamo gde se igralo najveće kolo.Trčao sam da vidim šta se dešava. Kad ono tamo, vidim Icu Ciganina kako svira, a svi oko njega igraju. Umesto instrumenta Ica je svirao na telefonskim žicama. Drugi Ciganin je svirao na kontrabasu koji nije imao pozadinu, a u njemu su se legli pilići. Ica je svirao dan i noć, a da nije ponovio ni jednu muzičku frazu. Kolo je trajalo dan i noć, samo se kolovođa menjao, a pozadi ciganska deca, onako prljava i zapuštena se uhvate ne skrivajući svoje oduševljenje. Iako gladni, oni su bili tada srećni. To je slika koja će mi ostati urezana do kraja života. Sećanje na Icu Ciganina i igru njegovih sunarodnika kasnije su mi pomogli da se proslavim.

LOVAČKA PUŠKA ZA HARMONIKU

Zbog siromaštva nije mogao da kupi harmoniku, pa se Bata Kanda snalazio na razne načine kako bi svirao.

Ranije nije bilo mašine za pranje veša, pa je moja majka imala trljačicu. Uzeo bih je i zamišljao da sviram na harmonici. Moj otac Radivoje žrtvovao je lovačku pušku, koju je prodao da bi meni kupio harmoniku. U to vreme nisu ni postojale muzičke škole za harmoniku, postojala je samo jedna u Kosovskoj ulici u Beogradu. U njoj su mogla da uče samo deca diplomata i partijskih funkcionera, a ja sam bio iz radničke porodice. Imao sam sreću da saznam za Ljubomira Bobića, koji mi je držao časove koje sam plaćao u naturi. Otac je radio kao oružar u Vojnom institutu, pa je pored plate dobijao i tonu uglja i pola metra drva, čime je plaćao učitelja.

Završio sam nižu muzičku, jer srednja škola za harmoniku nije postojala.

Kada je završio maturu, Toša Elezović, čuveni Titov harmonikaš, primio ga je u KUD "Branko Krsmanović", gde je slušao i učio od velikana Miodraga Todorovića Krnjevca i Radojke Živković.

Moja karijera počela je davne 1957. kada sam maturirao u čuvenoj Drugoj muškoj gimnaziji, u kojoj sam školske dane delio sa velikim imenima, košarkašem Radivojem Koraćem Žućkom, Slobodanom Rikanovićem, koji je kasnije bio ministar finansija u Vladi Ante Markovića, zatim piscem Gordanom Mihićem, fudbalerom Dragoslavom Šekularcem... Upisao sam Građevinski fakultet, koji sam batalio i postao član AKUD-a "Branko Krsmanović", sa kojim sam obišao ceo svet. Odlazak na turneje je imao istu vrednost kao da ste dobili kartu za spejs šatl. Išli smo na kolektivni pasoš. Bio sam najmlađi u generaciji. Imao sam čast da sviram više od pet hiljada koncerata na četiri kontinenta. Sam solista na harmonici, to je bilo fantastično. Svirali smo na Olimpijskim igrama i promociji kolor televizora u Tokiju, 1963. godine, zatim u Indoneziji, kada smo bili gosti tadašnjeg predsednika Sukarna. Družili smo se sa Fidelom Kastrom, a obišao sam celu Ameriku. Dvadeset prelepih godina sam proveo u "Krsmancu"...


S. Đurić | 16.01.2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: April 03, 2012, 05:10:54 pm »

*
BATA KANDA:


OVO JE LAKRDIJA OD ESTRADE

Istaknuti umetnik, harmonikaš Vladeta Kandić (72), poznatiji kao Bata Kanda, ogorčen je zbog uništavanja srpske narodne muzike. Već 10 godina on ne može da nađe izdavača koji će objaviti tri CD-a na kojima su snimljene muzički obrađene najlepše pesme srpske poezije. Kako kaže, jedini i najveći razlog je novac koji nema.

Žalosno je što ovi diskovi već godinama stoje u mojoj fioci, a niko nije pokazao interesovanje da ih objavi. U pitanju je 40 najlepših srpskih, antologijskih pesama. Kome god sam ponudio tražio mi je 10.000 evra da ih objavi.

A ja o tom novcu mogu samo da sanjam. Živim od 37.000 dinara (oko 370 evra) penzije i ne mogu sebi to da priuštim, a sponzore nemam. Danas se sve vrti oko novca, i teško onome ko ga nema. Džaba slava, trud i rad - kaže Kandić i ističe da je srećan što je sve u životu sam postigao.

Da li pratite šta se dešava na estradi i kako ocenjujete situaciju u domaćoj muzici?

Ogorčen sam, ovo je strašno. Nekada je estrada bila zabava, a sada je lakrdija. Svako se danas predstavlja kao muzičar i umetnik, a da ne pričam o plagijatorima kojih je sve više.

Ovo što se danas dešava na sceni je uništavanje srpske narodne muzike. Čim se pojavio turbo-folk rekao sam sebi da neću da uđem u taj stampedo i ostao sam dosledan tome.

To me je koštalo karijere, ali jednostavno ne mogu protiv svojih principa. Potičem iz tradicionalne šumadijske porodice, veliki sam zaljubljenik u Srbiju i bogatu kulturu naše zemlje.

Da li je tačno da su vas tri puta odbili za nacionalnu penziju?

Da, i nije mi jasno zašto i ko sprečava da mi pripadne ono što sam dugogodišnjim radom pošteno zaradio. Celog života sam se dokazivao, bio sam entuzijasta, usamljenik i zaljubljenik u folklor svih naroda i umetnost uopšte.

Iza mene stoji 65 godina rada i 52 godine umetničke karijere. Stalno su me "preskakali", jer sam štrčao u odnosu na druge, bio uvek ispred svih, što je drugima smetalo.

Nisam imao nikoga da me gura, niti sam imao zaleđinu. Drago mi je da svome rodu u nasleđe ostavljam bogatu kulturnu baštinu. Ja sam, kako je velikan naše kulture Konstatin Babić rekao, fanatizovano zaljubljen u srpski folklor.

Iza sebe imate bogat pedagoški rad, koga vidite kao svog naslednika?

Moji učenici, kojih ima u Srbiji i na još pet kontinenata, nose "muzičku štafetu", koju sam im predao. Među njima je i moj sin Vuk. To me posebno raduje i srce mi je puno kada čujem da su uspeli, jer nije lako izvesti na put toliku plejadu ljudi. Ne mogu bez harmonike i muzike, tako da sam svaki dan u svom muzičkom kutku stana. Radim instrumentalni CD "Istočna Srbija u džezu" i zvaće se "Balkandoro".



TIJANIĆEVA PODRŠKA
Aleksandar Tijanić, generalni direktor Javnog servisa RTS je prvi čovek koji me je nedavno podržao. On je rekao da sam njegov omiljeni harmonikaš i zahvaljujući njemu na koncert, koji ću održati 22. oktobra u Centru "Sava", sa mnom će svirati Simfonijski orkestar pod upravom Bojana Suđića i ansambl "Kolo". Ovim koncertom ću zaokružiti karijeru.

O BIVŠOJ SNAJI NIJEDNU REČ
Najviše me raduju unuci. Obožavam Lazara, naslednika mog sina i bivše snaje, pevačice Maje Nikolić. Ne bih ništa za nju da pričam, samo mogu da kažem da jedino što je dobro uradila je to što je rodila Lazara. Imam još dva unuka od ćerke Dušice: Dimitrija i Nikolu, ali oni žive u Americi. Oni su moje veliko bogatstvo.


S. Đurić | 02.02.2010. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: