Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
976  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Mart 15, 2012, 12:16:11 am
*

PREMINUO MILE BOGDANOVIĆ

Pevač narodnih i starogradskih pesama Mile Bogdanović preminuo je u 89. godini. Ostaće upamćen po izvođenju pesama "Fijaker stari", "Da smo se ranije sreli", i "Davno je bilo to".

Miodrag Mile Bogdanović, poznati pevač narodnih i starogradskih pesama, preminuo je u Beogradu u 89. godini. Iako je najpoznatiji kao pevač izvorne narodne muzike, po osnovnom zanimanju bio je građevinski inženjer.

Bio je autor više građevinskih objekata Radio-televizije Beograd i Udruženih radio stanica Srbije.

Ipak, najviše će ostati upamćen po prepoznatljivom glasu i pesmama "Fijaker stari", "Da smo se ranije sreli", i "Davno je bilo to", koje su se decenijama pevale.

Svoju prvu pesmu "Tiho noći" otpevao je 1944. godine na Radio Beogradu da bi decenijama kasnije njegov repertoar činilo više od 1.500 narodnih pesama, starogradskih melodija i romansi.

Mile Bogdanović je objavio više autobiografskih i stručnih knjiga iz oblasti narodne i starogradske muzike. Za doprinos srpskoj kulturi i umetnosti dobio je više državnih odlikovanja, među kojima su Vukova nagrada i Zlatni beočug.

Bio je predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i Akademije estradne umetnosti Srbije. Mesto i vreme sahrane Mileta Bogdanovića biće naknadno određeni.

RTS | 07.03.2012.
977  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949—2012) poslato: Mart 15, 2012, 12:14:28 am
*
OTIŠLA U LEGENDU


ODLAZAK PEVAČICE VERE IVKOVIĆ

Domaća muzička scena ostala je bez još jedne legende — pevačica narodne muzike Vera Ivković (63). Preminula je u subotu, posle duge i teške bolesti, u Gerontološkom centru u Rumi, gde je provela poslednje godine života. Karijeru je započela 1966. godine snimajući duetske ploče sa suprugom Danilom Živkovićem, kompozitorom i aranžerom, a zatim i solo albume od kojih su mnogi dostigli zlatne tiraže. Publika će je pamtiti po anđeoskom glasu, vedrini, toplom osmehu i nezaboravnim hitovima "Šuška se, šuška", "Šta će mi šalvare" ili "Vragolastu rodila me nana".

Mada je tokom karijere osetila svu lepotu posla kojim se bavila, spoznala je i koliko život ume da bude surov i nepredvidiv. Suprug Danilo umro je 2002, a četiri godine kasnije i njihova ćerka Maja. Vera je imala nekoliko moždanih udara, a od 2006. bila je vezana za invalidska kolica. Živela je daleko od očiju javnosti, okovana bolom i zaboravljena od mnogih. U najtežim trenucima, osim sina Vlade i snaje, uz nju su bile koleginice Anđelka Govedarević i Gordana Stojičević, sa kojima je pevala u "Đerdanu".

Poslednji album snimila je sredinom devedesetih, na nagovor porodice, jer nije želela da peva kada joj se ćerka razbolela. Kalila se u ansamblu "Đerdan", a na jednom njihovom nastupu upoznala je Danila koji je tragao za talentovanim pevačima, ne slutivši da će im se životni i profesionalni putevi ukrstiti.

Vera Ivković sahranjena je u utorak na beogradskom groblju Lešće. Večernje novosti
978  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949—2012) poslato: Mart 14, 2012, 10:00:15 pm
*





VERA IVKOVIĆ
Lazarevac, 16.01.1949 — Ruma, 10.03.2012



"Vera je bila i ostala simbol jednog vremena, a njen zvonki i predivan glas još dugo će ostati u sećanju onih koji su joj se divili i poštovali".

"Nikada nije bila zvezda, ali lepota njenog glasa, melodijska šarolikost u interpretaciji doprineli su da je publika voli, a njene pesme i danas žive kao svedoci jednog vremena".



MILICA JE ĆILIM TKALA

Milica je ćilim tkala
nad ćilimom uzdisala
sedam boja, zlatne žice
kao grlo u Milice

Oj, oj ćilime moj...

Nije mogla pogoditi
kome će ga pokloniti
drugome ga ona tkala
dok te nije upoznala

Sad na njemu zlatom veze
tvoje ime i dve breze
još košutu i jelena
kao što je ljubav njena


Vera Ivković je uvek dugo, pažljivo i brižljivo
odabirala pesme kojim će se predstaviti slušaocima.









Fotografija Vere Ivković preuzeta sa singl omota "Tako mogu samo ja"
979  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949—2012) poslato: Mart 13, 2012, 11:32:56 am
*

VERA IVKOVIĆ UMRLA OD TUGE ZA ĆERKOM!

Pevačica nije mogla da preboli smrt svoje mezimice. Odlazak supruga samo je pojačao tugu. Ubrzo je i sama teško obolela

Život je nije mazio!

Vera Ivković je preminula u domu za stara lica u Rumi u 63. godini života.
 
Bila je miljenica ljubitelja dobre narodne pesme, ali ne i sudbine.

Oni koji su je poznavali kažu da nije mogla da preboli gubitak ćerke Maje, koja je od neizlečive bolesti umrla u 27. godini. Smrt supruga bila je samo kap u prepunoj čaši. Ubrzo se i sama razbolela.

Vera je 2006. godine doživela moždani udar, da bi već 2007. bila smeštena u gerontološki centar "Srem" u Rumi.

Njen sin Vlada Živković rekao je 2008. za nedeljnik Puls da se njegova majka mnogo mučila.

— Teško se borila s bolešću moje sestre Maje. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa.

Majina smrt je pokosila majku, a ubrzo je umro i otac — rekao je tada Verin sin, koji se o majci najviše brinuo otkad je obolela.

U Centru za stara lica prihvatili su je kao člana porodice. Njena prijateljica i koleginica Anđelka Govedarević ispričala je za Puls pre četiri godine da je Vera uvek volela da se smeje, ali da nije mogla da podnese da njene ćerke nema.

— Ona je ranije imala taj divni osmeh, toliko je volela da se smeje. Stalno smo jedna drugu zasmejavale. Jednom smo se i pred Titom usred pesme tako zasmejale. I sada pokušavam da iz nje izvučem osmeh. Uspem, nakratko, ali onda se ponovo povuče u sebe, krenu joj suze i samo doziva Maju — ispričala je tada Anđelka.

Srce ove velike pevačice, koju će publika pamtiti po hitovima "Šuška se, šuška" i "Šta će mi šalvare", nije moglo da izdrži tugu koja ga je pritiskala. Preminula je u ponedeljak, a datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.— Kurir
980  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vladeta Kandić Bata Kanda (1938) poslato: Mart 13, 2012, 12:23:21 am
**

PISALI SU O NJEMU ...


Najpre koja reč o čoveku. Znamo ga godinama kao strasnog posvećenika muzičkoj umetnosti, kompozitora i interpretatora, koga jednako poštuju i vole znalci i neuki, sami muzičari i običan svet (narod) u koji je "ušao" na velika vrata uma i srca, da traje i zrači kao jedan od istinskih dragulja naše muzike danas. Obišao je svet, zvan i nezvan, dugo je nastupao, na velikim svetskim podijumima i scenama, ali i na malenim i neponovljivim seoskim svadbama i veseljima, gde je davao celog sebe, kako samo on ume — počesto svirajući i pevajući sklopljenih očiju, virtuozno, do poslednjeg daha i akorda srca. Posedujem (a da to i on ne zna!) jednu predivnu fotografiju, koju mi je iz Pariza naša slikarka Evgenija Demnijevska — kao fotografsko čudo: naš BataKanda svira i peva otvorenih, širom, ustiju i zgrčenih crta lica, sa "očima izvan svakog zla"... to je fotos koji je zbunio i jednu slikarku — na njoj se vidi i čuje zvuk! Vladeta Kandić, akordeonist svetskog glasa, izgleda ovde začaran: u velikog maga trans se podrazumeva. On je ovde Orfej koji spava širom otvorenih ustiju, a gleda "na neviđeno" u donje svetove zvuka i slepog postojanja!
 
U Americi ga znaju džez muzičari i akordeonisti svetskog glasa, jer je sa njima i nastupao (tamo!) i gde pripada zvaničnom esnafu (udruženju) džez muzičara, ali ga na Balkanu vole kao svoga (u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji...), jer je ušao u nukleus, um i srce njihovog nacionalnog melosa. Pesnik Radomir Andrić je napisao pesmu "Mihaj Bika igra Kandino kolo u Karansebešu", jer je tamo video velikog glumca Biku (inače Srbina, po precima) kako "pleše" gotovo samoubilački, sa samim sobom i sa Bogom, idući tragom Kandinog zvuka, u pakao i u samo nebo! Kaže Andrić: "Kako igra Mihaj Bika kako slavi u snu / odbegle iz beznađa kako postaje / užarena čigra..." ali je to, istovremeno, omaž strasnom igraču i velikom kompozitoru, čije zvuke mag glume pretvara, ovaplođuje u pokrete i piruete, skokove i padove, sve bežeći od zahvata smrti, u zagrljaj života zauvek.
 
Te i takve magije ima u Vladetinoj kompoziciji, zdelanoj po stihovima iz Disove pesme "Pijanstvo", istinskoj bravuri naše savremene muzike. Treba čuti Bata Kandu kako je izvoditi... kao da mu od toga zavisi čitav život! To treba čuti, osetiti i — preživeti.
 
I eto nas u središtu samog nauma ovog napisa o Vladeti Kandiću, kompozitoru. Posve spontano, ali i sudbinski neumitno, kako bi narod kazao — "pozvan od boga" — Vladeta Kandić se zaputio u jedan složen i odgovoran projekat (dug, nezahvalan, gotovo beskrajan i "neisplativ" u svakom pogledu! ) da iskomponuje, kako on zna i ume (a — ume!) čitavu plejadu naše pesničke klasike, ali i savremene pesnike koje voli i poštuje. Stih po stih, pesma po pesma, zvuk po zvuk, kompozicija do kompozicije... i evo ga: stigao je da "ozvuči" Svetog Savu i Njegoša, Lazu Kostića i Dučića, Crnjanskog i Rastka Petrovića, Rakića i Nastasijevića, Desanku i Daviča, Vaska Popu i Miodraga Pavlovića, Miroslava Antića i Branu Petrovića, Matiju Bećkovića, Dobricu Erića, Ršumovića, Rakitića, Radomira Andrića, Bratislava Milanovića... no da ne nabrajam — u pitanju je višetomnik pesma-disketa, oko dve stotine na broju. Čitava jedna zvučna antologija srpskoga pesništva!
 
Ono što kao relativni muzički laik opažam, jeste činjenica da je Vladeta Kandić, sa svim svojim saradnicima (pijanistima, pevačima, aranžerima i čitavim orkestrima!) koje je birao među najboljima i bez ikakve materijalne pomoći "sa strane", dakle — izbor po ljubavi i srodnosti duha, na "beskamatni kredit" i molbu — to je veliki dijapazon zvukovnih mogućnosti i kompozitorskog umeća, čitav jedan panoptikum ideja i muzičkih rešenja, svagda u nastojanju da se bude "po meri pesničkog pera", poetički i sadržajno, molski i durski, selektivno a strasno, suspregnuto, ali i sa dramatskim valerima. Nema zbora: pesnici koje je "odabrao" maestro Vladeta Kandić — srećnici su, sa velikim izgleima da njihova ostvarenja imaju u budućnosti i širi auditorijum i poklonike jedne posebne, muzičke vrste.
 
Šta više kazati o ovome nesvakidašnjem podvigu i čudu, sem reči divljenja i zahvalnosti. Bravo i hvala ti, maestro!
 
A na nama ostalima je sada da Vladeti Kandiću u njegovom podvižništvu i misiji pomognemo po meri naših konkretnih moći i patriotske pameti. Valjda će se i toga, ovde, danas i sutra naći i moći. Zbog nas samih, ali i onih koji će sutra voleti i poštovati srpsko pesništvo i našu muzičku umetnost.


Autor: Adam Puslojić

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
981  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vladeta Kandić Bata Kanda (1938) poslato: Mart 12, 2012, 09:34:20 pm
**

SRPSKA POEZIJA U MUZICI


Tri CD-a gospodina Vladete R. Kandića, pod jedinstvenim naslovom "Srpska poezija u muzici", sadrži trideset i jednu kompoziciju ovog u našoj javnosti poznatog i popularnog muzičara i interpretatora narodnog melosa. Ovog puta g. Kandić, popularni Bata Kanda, nije samo vrsni interpretator nego i vrsni kompozitor. Na njegovim CD-ovima nahode se kompozicije na stihove Laze Kostića, Đure Jakšića, Disa, Dučića, Milutina Bojića, Crnjanskog, Desanke Maksimović, Vaska Pope, Ivana V. Lalića, Danojlića, Puslojića i još nekolicine srpskih pesnika, iz matice i rasejanja. Kao što se već na prvi pogled može videti, neki od pesnika čije je stihove g. Kandić komponovao spadaju u najveće srpske pesnike, u širokom vremenskom rasponu, od romantizma, preko simbolizma i ekspresionizma, do naših dana. Pa i sam stvaralački postupak, kad je o muzičkom izrazu reč, o aranžmanu i drugim muzičkim svojstvima, veoma je raznovrstan i širok: od molitava i zdravice do složenih muzičkih tvorevina. U osnovi preovlađuje rafinovan rodoljubivi patos, ali i suptilan muzički izraz, kao što su, na primer, kompozicije na stihove Laze Kostića ili Disa. Trebalo je i hrabrosti i dara pa komponovati Kostićevu labudovu pesmu "Santa Maria della Salute" i Disovu "Možda spava", koje se s pravom smatraju najlepšim pesmama u čitavom srpskom pesništvu.

Stvaralački poduhvat gospodina Kandića je značajan, pogotovo kad se ima u vidu da je naš muzički prostor već dugo dosta zagađen melosom veoma sumnjivog kvaliteta. Kad ovo kažem, prevashodno imam u vidu tzv. novokomponovane narodne pesme, štetne ne samo za kulturni identitet našeg naroda već i za njegovo mentalno zdravlje. Istakao bih da se gospodin Kandić drži originalnog teksta, ne preinačujući ništa u njemu i ne prilagođavajući ga svojim zamislima, što inače čine pojedini kompozitori. U celini posmatrano, ne samo kad je reč o muzici ovakvog prosedea, savremena  umetnost je dosta udaljena od hrišćanskih, duhovnik i izvornih korena. Postoje naravno i časni izuzeci, poput Svetislava Božića, Zorana Hristića, Aleksandra Damnjanovića, da pomenem samo neke, koji su dosta učinili za obnovu srpskog duhovnog stvaralaštva. U proteklim decenijama, zbog kidanja stvaralačkih veza sa tradicijom i zapostavljanja duhovnog i religijskog nasleđa, došlo je do svojevrsne duhovne pustoši. Prožimanje tradicije i moderniteta pokazalo se međutim veoma delotvorno, naročito u srpskoj umetnosti, poeziji i muzici. Ona moćna struja srpske poezije, koja se naslanja na najznačajnije korene naše pesničke tradicije, ima molitveni ton, kao, na primer, "Santa Maria della Salute" Laze Kostića. U tom smislu od ogromnog je značaja bila pojava Antologije srpskog pesništva Miodraga Pavlovića, prvi put objavljena već daleke 1961. godine, jer je obuhvatila srpsko pesništvo od Svetog Save do naših vremena.
 
Udaljujući se od svojih duhovnih korena, savremena umetnost, a posebno muzika, udaljila se od najviših nacionalnih vrednosti. Srpski izvorni folklor je raznovrstan, poseduje izuzetne kvalitete i može se porediti sa lepotom naših narodnih vezova, epskih i lirskih pesama, fresaka i naše stare književnosti. Umesto da na tim osnovama gradimo, obnavljamo i negujemo naš muzički izraz, dolazi do pojava koje, na žalost, ugrožavaju i razaraju naš kulturni i muzički identitet. Lako je rušiti, teško je graditi. U tom smislu i poduhvat g. Vladete R. Kandića u svom žanru je ne samo značajan sam po sebi nego i podsticajan za druge umetnike.


Slobodan Rakitić
982  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Danica Jovanović Obrenić (1920—2004) poslato: Mart 12, 2012, 03:20:04 pm
*

DANICA JOVANOVIĆ OBRENIĆ


"Danica Obrenić rodila se u Mladenovcu 21. oktobra 1920. godine. U Mladenovcu je Danica imala svoje prve pevačke nastupe na školskim priredbama. Porodica Jovanović se po potrebi očeve službe selila po Srbiji. Najviše su živeli u Smederevskoj Palanci gde je Danica završila šest razreda gimnazije.

Danica je od malena pokazala muzički talenat i još na priredbama u rodnom Mladenovcu i nešto kasnije u palančkoj gimnaziji pevala je solo ili u horu. U Palanci je pored škole učila privatno i klavir. Uoči Drugog svetskog rata porodica Jovanović se seli u Beograd. Živeli su u ulici Gavrila Principa 26. gde i danas živi Danicina bratanica. Danica je imala starijeg brata Rada koji je otišao u Australiju i mlađeg brata Zorana koji je bio krojač i dugo godina šef krojačnice u robnoj kući Nama u Beogradu. Danica je za vreme okupacije pohađala muzičku školu "Stanković".

Njen lirski sopran donosio joj je visoke ocene, a profesori su je nagovarali da se posveti operi. Njena sestra od ujaka dr Milica Bošković i danas se seća kako je Danica polagala završni ispit u toj školi, kada je pevala jednu ariju iz "Rigoleta" svojim koloritnim sopranom. Posle oslobođenja zaposlila se u Radio Beogradu kao pevač u horu Radio Beograda a u istoj kući će na kraju biti i urednik u muzičkoj redakciji. Penziju je dočekala kao slobodni umetnik. Danica se udala 1949. za Vojislava Obrenića, koji je bio nastavnik knjigovodstva u ekonomskoj školi u Beogradu.

Dobili su kći Draganu 1950. godine, koja danas živi u Londonu. Vojislav je rano umro (1966) tako da je Danica od tada udovica jer se nije ponovo udavala. Tako je Danica ostala sama baš kao što peva u svojoj pesmi "Gde si dušo, gde si rano", koja je bila omiljena pesma njenog muža:

Gde si dušo, gde si rano,
gde si danče mio,
gde si sunce ogrejano,
gde si noćas bio.

Već nedelja dana prođe
a ti mi ne dođe.
Sunce zađe, pada tama
a ja ostah sama.

Danica je preminula sama u staračkom domu 2004. i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Poslednju poštu nadahnutim govorom odao joj Radoslav Graić u prisustvu rodbine, prijatelja i poštovalaca. Danica pripada prvoj posleratnoj generaciji narodnih pevača i svirača, zajedno sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, koji joj je bi prvi učitelj. Danica Obrenić je, sa svojim nezaboravnim interpretacijama vranjanskog i makedonskog melosa, bila više od zvezde. Uz njenu pesmu su rasle generacije Jugoslovena..."


Iz knjige "Mladenovačke varošarije" Mioljuba Uzelca
983  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Svetlana Veličković Ražnatović (1973) poslato: Mart 10, 2012, 01:59:31 am
*

SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ


CVETAK ZANOVETAK

Ceca je rođena 14. juna 1973. godine u Prokuplju, u porodici koja je bila sklona muzici. Otac Slobodan mašinbravar, a majka Mira, prosvetni radnik, podizali su u slozi i ljubavi svoju prvorođenu devojčicu. Rođena je u četiri sata popodne. Imala je 4.250 grama i prodoran glas.

O tome priča Cecina majka, Mirjana Veličković iz Žitorađa: Porođaj je bio lak i normalan. Ime sam joj ja odabrala, jer je kum Nikola Zelić na listu stavio 8 ženskih imena. Ime Svetlana je bilo poslednje na listi. U Žitorađi je već bilo dosta Jelena, Slavica i Biljana, pa sam se ja odlučila za ime Svetlana. Slobodan i ja smo planirali da imamo četvoro dece. Kada je Ceca to jednom čula, rekla je: "što niste rodili četvoro, pa sve da ih vodim sa sobom u Beograd?"

Kao dete Ceca je bila vesela, umiljata, ali i odgovorna. Sa 3 godine ostavljala sam je samu sa sestrom Lidijom, koja ja 17 meseci mlađa od nje. Ceca je sama čuvala i sama hranila Lidiju. Kako se seća njena baka, Živana Marinković, majka Mirjane Veličković, Ceca je progovorila sa šest meseci, a potom prohodala. Prvu pesmu je otpevala u četvrtoj godini: "Ajd, svekrvo, napolje!"

Likom je na oca, ali je muzičku crtu povukla na majku Mirjanu i njenu familiju Marjanović. Po Žitorađi se pričalo da Ceca najviše liči na svog oca Slobodana, što je ona jednom i potvrdila: — Moj otac Slobodan i ja smo mnogo slični. Pitomi smo i veseli ljudi. Jedino smo agresivni kad je fudbal u pitanju. Volimo i pesmu, i tu mi otac najviše pomaže. Uvek se nasmejem da sluša neku moju pesmu na radiju ili TV, pa kaže: "Evo, peva moja dalja rođaka iz Beograda".

Kao dete Ceca je pevala sa majkom na seoskim priredbama. Dešavalo se da nisu imale 30 dinara za prevoz do susednog sela, pa je Ceca tada plakala. Prvi put je pred publikom zapevala 1978. godine. Na scenu je izveo komšija Ljubiša Milošević, kasnije sudija za prekršaje i novinar. Od prvog honorara kupila je sebi šarenu haljinu i cipelice. Kada je majka Mirjana prestala sa Cecom da peva po priredbama, preuzela je sa Lidijom na sebe obavezu da brine o Svetlaninom izgledu, pre svega, frizuri i haljinama.

— Sanjala je i maštala da postane poznata pevačica. Još kao klinka, pre priredbi, provodila je po nekoliko sati pred ogledalom, doterujući se. U nastupima sa Jovicom Vučkovićem iz Lalinca, zarađivala svoju prvu platu — seća se Mirjana, Cecina majka — Kada je bila u sedmom razredu već je pred publikom nastupala sa Bobanom Zdravkovićem. Čuvam svaki isečak iz novina o njoj, i srce me boli što nije imala detinjstvo. Dok su njene vršnjakinje bezbrižno živele, ona je mukotrpno radila. Radila, zaradila i postala slavna.

Ceca je sa uspehom završila srednju školu, poljoprivredno-veterinarski smer. U to vreme bavila se i bodibildingom. Kao đak, morala je da bude odlična, jer joj je majka učiteljica. U školi je Ceca najviše volela muzičko i fizičko, a najviše je mrzela matematiku. Volela je da čita "Orkanske visove" i "Džejn Ejr" i da pati zbog tragične ljubavi. Maštala je da studira glumu i da bude glumica, jer ima talenat da je kamera voli. — Krenula sam u profesionalne vode u Prokuplju sa 14 godina. Najlepiši deo mog detinjstva je vezan za estradu.

*

JEDNO JUTRO RANO...

To je bila moja želja, najveća ljubav. Svaki put nosi lepe i ružne uspomene. Ja mogu da se pohvalim da zaista nisam imala trnovit put — seća se Ceca danas svojih muzičkih početaka. Bilo je to na jednoj školskoj priredbi i takmičenju amatera-pevača.

Bila sam još dete, ali sam imala veliki fond pesama. Imala sam repertoar za rođendane, ispraćaje, koktele, žurke... Imala sam svoj orkestar i, možda je to nekom sada malo čudno, još kao tako mala potpuno sam bila posvećena pevanju — seća se Ceca svojih prvih nastupa.

Na tim školskim priredbama stekla je i prve simpatije, i imala prvu ljubav, čijeg se imena više ne seća. Ivica Dačić, danas lider socijalista iz Žitorađe, se kada je Svetlana postala popularna, hvalio da mu je Ceca drugarica od najmlađih dana.Ceca je bila čudo od deteta i kao đak. Na ekskurzijama nas je zabavljala, pa je uvek bila u centru pažnje. Znao sam da će napraviti karijeru estradne zvezde. Takav talenat koji poseduje Svetlana retko se rađa — kazao je jednom prilikom njen bivši razredni starešina Radovan Miletić iz Žitorađa.

U početku su komšije sa snebivanjem pratile odlazak svoje sugrađanke u opasan svet muzike i biznisa. Majka Mira, učiteljica u lokalnoj školi u Žitorađu, i otac Slobodan, danas predsednik opštine Žitorađa, uvek su bili uz svoju ćerku Svetlanu: Nama bilo najteže. Istina, znajući Cecu, nismo se bojali da neće uspeti, ali smo imali uvek tremu, kao što je i sad imamo pred veliki koncert — kažu Mira i Slobodan Veličković.

Sigurno da Ceca ne bi uspela da u svom pohodu na estradu nije imala baš podršku u porodici. Mama Mira i tata Slobodan su je okuražili da od početka osamdesetih peva u restoranima na moru. Po sedam dana je Ceca, na primer, dizala Sutomore na noge. A onda je to postao angažman za ceo školski letnji raspust. Tu na crnogorskom moru je Svetlana Veličković sa majkom Mirjanom i tatom Slobodanom upoznala hramonikaša Mirka Kodića, koji je 1987. dovodi u Beograd.

Jedne godine u "Utjehi", harmonikaš Mirko Kodić je čuo za neku klinku koja je jako talentovana, onda je pričao sa mojim roditeljima i obećao da će da razgovara sa kompetentnim ljudima u Beogradu. Kasnije me je pozvao da napravimo demo-snimak na kojem sam ja pevala pesme mojih starijih kolega. U privatnom studiju smo uradili demo-snimke na pesme Vesne Zmijanac, Dragane Mirković, Šemse Suljaković i Vide Pavlović, velikih jugoslovenskih imena narodne muzike. Onda je ta kaseta predata muzičkoj komisiji i tako je počelo. Posle sam čula da su se ljudi iz te komisije veoma iznenadili, nisu mogli da veruju da tako malo dete ima tako zreo glas, tako dobro formiranu boju glasa, kojom sam i stekla pravo da snimim ploču.

Htela je tada 1987. godine pred beogradskom komisijom da peva pesmu "Volela sam, volela", koju je izvodila popularna Hanka Paldum, ali je žiri smatrao da je to jako za jedan curetak. Ceca, crnokosa u narodnoj nošnji im je otpevala "Jedno jutro rano..." i oduševila ih.

— To što se meni desilo 1987. godine bio je dečji san, i to san na javi. Javio se neko telefonom i pozvao nas da dođemo u Beograd da se vidimo i dogovorimo sa Dobrivojem Ducijem Ivankovićem. Oni su već imali desetak pesama pripremljenih za mene, sve je to odradio Duci Ivanković, moj estradni tata. On mi je i uradio imidž, nisam ličila ni na koga na estradi, Duci je od mene stvorio novi muzički identitet — seća se Ceca. Dobrivoje Duci Ivanković joj je komponovao pesmicu "Cvetak zanovetak", kojom je hteo da promoviše njen ozbiljan, dubok, ali nizak, specifišan ženski glas, a da sačuva njen karakter sojčice-devojčice. I uspeo je, jer iako mlada Svetlana Veličković je znala šta hoće u životu:

— Oduvek sam sanjala da mi se desi velika karijera, uspeh i slava. Bivalo je da se noću probudim i kažem : "Mama, sanjam da snimam ploču i da sam velika zvezda!" Ona bi mi govorila: "Spavaj, što je babi milo, to joj se i snilo!" Sebi sam zacrtala taj cilj i to mi se i ostvarilo! Kao pevačica nemam apsolutno razloga da se stidim ijednog minuta moje karijere. Ušla sam na estradu na velika vrata zahvaljujući Dobrivoju Doci Ivankoviću, koji je meni napravio sve hitove "Pustite me da ga vidim", "Drugarice prokletnice", "Ja sam cvetak zanovetak". Nikada nije uzeo nijedan dinar mog honorara, pazio me kao da sam njegovo dete. Zato što nemam mrlju u karijeri imam razloga da se hvalim svojim uspesima!

Piše: Marko Lopušina | "Novine Toronto" | 2005.
984  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Svetlana Veličković Ražnatović (1973) poslato: Mart 10, 2012, 01:59:15 am
*

SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ — DISKOGRAFIJA



    ALBUMI

    Cvetak zanovetak (1988)
    Ludo srce (1989)
    Pustite me da ga vidim (1990)
    Babaroga (1991)
    Šta je to u tvojim venama (1993)
    Ja još spavam u tvojoj majici (1994)
    Fatalna ljubav (1995)
    Emotivna luda (1996)
    Maskarada (1997)
    Ceca 2000 (1999)
    Decenija (2001)
    Gore od ljubavi (2004)
    Idealno loša (2006)
    Šteta za mene (2011)
985  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gvozden Radičević (1930) poslato: Mart 10, 2012, 12:27:13 am
*


GVOZDEN RADIĆEVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


1974. — Slavica PGP RTB 1322 *
01 Slavica (Gvozden Radičević — B. Cvetinović)
02 Zapevaj sa mnom majko (B. Radičević — V. Radoš)
03 Oj, goro goro zelena (B. Jovanović)
04 Otišla si bez zbogom da kažeš (B. Jovanović)
05 Ljubavni su teški jadi (Gvozden Radičević — D. Jovović)
06 Nema svadbe ni svatova (D. Ivanković — S. Spasić)
07 Ostao sam ko putnik na drumu (D. Ivanković)
08 Kosmajka devojka (B. Jovanović)
09 Dragačevo moje (Gvozden Radičević — D. Hadžić)
10 Nisam ti rekao zbogom (Gvozden Radičević — B. Jovanović — D. Hadžić)
11 Lažna ljubav (D. Ivanković — B. Jovanović — D. Ivanković)
12 Ti mnogo tražiš a malo daješ (Gvozden Radičević — M. Nikolić)
986  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gvozden Radičević (1930) poslato: Mart 10, 2012, 12:24:33 am
*


GVOZDEN RADIĆEVIĆ — DISKOGRAFIJA


 SINGLOVI


 Sećaš li se ratni druže, singl, PGP RTB, 1964,
 Pesme i kolo iz Srbije, singl, (duet sa Anđelkom Mandić), Jugoton, Zagreb, 1964,
 Ja odlazim u armiju, singl, Jugoton, Zagreb, 1965,
 Poleti golube moj, singl, Jugoton, Zagreb, 1965,
 U večeri lagane, singl, (duet sa Lepom Lukić), Diskos, Aleksandrovac, 1965,
 Čim devojko lice miješ, (duet sa Lepom Lukić), Diskos, Aleksandrovac, 1965,
 Devojčice, beli zumbule (duet sa Lepom Lukić), Diskos Aleksandrovac, 1965,
 Sjećaš li se ratni druže, singl, Jugoton, Zagreb, 1965, 1966,
 Odavno mi ne dolaziš, singl, (duet s Nadom Mamulom), Jugoton, Zagreb, 1966,
 Sivi soko, singl, Jugoton, 1966,
 Ne sećaj se mene, singl (duet sa Nadom Mamulom), Jugoton, zagreb, 1966,
 Bolan ti ležim, jarane, singl, Jugoton, Zagreb, 1967
 Oj, goro zelena, singl, RTB, 1968,
 Otišla si bez zbogom da kažeš, singl, RTB, 1968,
 Pij, draga, iz moje čaše, singl, RTB, 1968,
 Poslednje pismo, pesma na zajedničkom singlu (II nagrada publike i I nagrada SAMD, Beogradski sabor 1968), RTB, 1968,
 Uzmi sve što ti život pruža, singl, RTB,1969,
 Lažna ljubav, pesma na singlu, (Ilidža, 1969), RTB, 1969,
 Rastavljena srca, singl, RTB, 1969,
 Ko ne hteo tuđe, ne imao svoje, singl, RTB, 1970,
 Nisam ti rekao zbogom, singl, RTB, (Festival Jesen 69), RTB, 1970,
 Neću nikad za ljubav da molim, singl, RTB, 1970,
 Ostao sam ko putnik na drumu, singl RTB, 1973,
 Na rastanku nemoj suze liti, singl, RTB, 1974,
 Slavica, singl, RTB, 1973 Wikipedia
987  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gvozden Radičević (1930) poslato: Mart 10, 2012, 12:23:17 am
*

GVOZDEN RADIĆEVIĆ
(Dragačevo, 1930)

Gvozden Radičević (rođen 1930. u Guči, u Dragačevu) je srpski pevač narodne muzike.


Pripada prvoj poratnoj generaciji pevača narodne muzike koja je svoj muzički stil formirala na tradicijama izvorne narodne muzike. Na tekstovima i kompozicijama Budimira Buce Jovanovića, Dobrivoja Ivankovića, Radoja Mitrovića, Aleksandra Stepića, Novice Negovanovića i na svojim otpevao je nezaboravne pesme: "Poslednje pismo", "Poleti golube moj", "Uzmi sve što ti život pruža" i druge s kojima je pobeđivao na tradicionalnoj Pesmi leta i Beogradskom saboru. Neke od njegovih pesama danas se smatraju izvornim. Pevao je u duetu sa Nadom Mamulom, Lepom Lukić i Anđelkom Mandić.

Za razliku od većine pevača narodne muzike, nije pevao izvorne narodne melodije. Gvozden je imao veoma kratku ali izuzetnu i blistavu pevačku karijeru. Počeo je da snima 1964. godine, a već 1970. godine bio je prvi pevač novokomponovane narodne muzike sa preko milion prodatih ploča. Intezivno je snimao do 1978. godine i u tom periodu je snimio 105 pesama što je svojevrsni rekord koji verovatno nije postigao ni jedan pevač da u proseku svake godine snimi po 8 pesama. Do 1980. godine snimio je još 3 pesme što je ukupno108 pesama, s tim što je pesmu "Seja kose raspletala" snimio u dve verzije a "Sećaš li se ratni druže" u tri verzije. Gvozden će ostati upamćen po svome stilu, po svom čistom, mekom, toplom i melodičnom glasu, po svom profesionalnom i korektnom odnosu prema svojim kolegama i publici. Pevao je u svim delovima bivše Jugoslavije i svuda je bio rado priman. On nikad nije pogazio svoj gorštački karakter da bi se gurao u radio stanice i dodvoravao muzičkim urednicima da bi sticao veću popularnost, pa se zato mlađe generacije koje danas slušaju Gvozdenove pesme pitaju zašto ona nije bila veća u odnosu na neke drugorazedne pevače. Mi koji smo imali priliku da gledamo Gvozdena ѕa mikrofonom divili smo se kulturnim manirima i lakoći sa kojom je pevao.
Wikipedia

 


Fotografija Gvozdena Radičevića sa albuma:
"Slavica" iz 1974. godine u izdanju PGP RTB 1322
988  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Aleksandr Stepić poslato: Mart 09, 2012, 11:41:45 pm
**

ALEKSANDAR STEPIĆ — KOMPOZICIJE


G
Gde si, gde si što te nema (A. Stepić — M. Nikolić)
singl 1972. | Jugoton SY - 22236
Izvođači: Zoran Kalezić


I
Idi, idi drugome (A. Stepić — M. Nikolić)
singl 1972. | Jugoton SY-SY 22761
Izvođači: Zoran Kalezić


M
Moj jarane (A. Stepić — M. Nikolić)
singl 1972. | Jugoton SY-SY 22761
Izvođači: Zoran Kalezić


R
Moj jarane (A. Stepić — Z. Kalezić)
singl 1972. | Jugoton  SY-22422
Izvođači: Zoran Kalezić
989  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Aleksandr Stepić poslato: Mart 08, 2012, 02:55:08 am
**


S A D R Ž A J


Gde si, gde si što te nema
Idi, idi drugome
Moj jarane
Rastanak
990  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Zoran Kalezić poslato: Mart 08, 2012, 02:26:52 am
**




Zoran Kalezić — singl 1980. | Jugoton SY 23703

01. Zoran Kalezić — Dođi, dođi (B. Jovanović — S. Adamović i N. Jovanović — B. Jobanović)
02. Zoran Kalezić — Uspomeno iz mladosti moje (Z. Kalezić — I. Andrijanić — B. Jovanović)
991  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Zoran Kalezić poslato: Mart 08, 2012, 02:05:15 am
**




Zoran Kalezić — singl 1976. | Jugoton SY 22957

01. Zoran Kalezić — Smiri se, srce smiri (Š. Šaulić — A. Savić — A. Stepić)
02. Zoran Kalezić — Stari druže, prijatelju moj (Z. Kalezić — arr. Z. Kalezić)
992  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — H poslato: Mart 08, 2012, 01:49:45 am
*

Harmoniko moja



Izvor: knjiga
Leti, leti pesmo moja mila
Dragoslav Milovanović Valjak
Beograd, 2004.
993  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Mart 08, 2012, 01:39:12 am
**

VESELA JE SRBADIJA1

Vesela je Srbadija
Kad joj gajdaš kolo svira.
Veselo, veselo, veselo je sve selo.

U gajdaša gajde ječe,
U Srbina čaše zveče.
Veselo, veselo, veselo je sve selo.

U gajdaša lepa snaša,
Ako bog da biće naša.
Veselo, veselo, veselo je sve selo.

A što piješ kad ti škodi,
Ko će kući da te vodi?
Veselo, veselo, veselo je sve selo.

1 1000 najlepših pesama i romansi | Skupio i priredio Romčević Goran, Beograd, 1997.

YouTube: Sekstet "Skadarlija" — Vesela je Srbadija
994  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Jedna srpska narodna igra iz Srema poslato: Mart 08, 2012, 12:43:58 am
**


JEDNA SRPSKA NARODNA IGRA IZ SRIJEMA


U svima krajevima srpskim — veli Milojević (Pesme i običaji I. str. 91) svršava se, počevši od bijele nedjelje pa do Lazarica, jedan pojetičan i živopisan običaj.Čim se smrkne djevojke iz cijelog sela skupe se na nekoliko raskršća. Tu se uvati nekoliko kola, najmanje dva, od kojih je jedno veće, a drugo manje, pjevaju i uz pjesmu igraju idući s desna na lijevo, ili za tokom sunca". . .

O ovakovim vrstama igara, ja nijesam čuo u Srijemu, ali mi je poznata jedna, koja je sa ovima u toliko slična, što se vrši u jedno isto vrijeme, a to me je navelo3 da je opišem.

Kako nastupi časni post, prestaju sve javne igre i zabave. Tada prestaje i skupljanje mladeži na rogljevima i raskršću. Kolo se ne vije, niti se gajdaš čuje, ali mladež u ovim krajevima ipak ima jednu igru, kao jedinu zabavu u to vrijeme.

Igru ovu u raznim mjestima razno nazivaju. Najobičnije joj je ime "Creva", negdje je nazivaju i "Jagodo" — "Prepletanjuške", no ova su joj imena data po pjesmi, koja se u igri pjeva, a svuda se — s malim izmjenama u pjesmi — jednako igra. Evo ovako:

Čim se smrkne, skupe se djevojke iz jednoga sokaka, uhvati jedna drugu za ruke i poredaju se u dugačak lanac. Krajnja djevojka pođe naprijed, a druge sve za njom, te idući ovako pjevaju:

Urodio drenak, Jagodo !
Jagodo, devojko, Jagodo!
Ukraj vinograda, Jagodo!
Jagodo, devojko. Jagodo!
Pod njim mi sedimo Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!
I čohu krojimo Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!
Al' udari vojska Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!
Preko vinograda Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!
Iz vojske podviknu Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!
Momče neženjeno Jagodo!
Jagodo, devojko, Jagodo!

Dotle pjevaju idući, zatim stanu. Djevojka, koja je kolo vodila, izmakne se malo u stranu te digne onu ruku, kojom se držala za najbližu do nje djevojku tako, da naprave kao kakova vrata. Zatim pjevaju dalje, nastavak započete pjesme:

"Otvori vrata, Jelo!
— A što će vrata, Jelo?
Da prođe vojska, Jelo!
— Čija je vojska Jelo?
Stevana bana, Jelo!
— Šta nosi vojska, Jelo?
Pamuk i svilu, Jelo.1)

Pjevajući to, pošljednja djevojka u lancu, pođe naprijed — sve druge za njom tako, da se lanac predvostruči, te se stane prometati ispod ruku prve djevojke, a tada pjevaju:

Prepletaljuške,
Prepletala se
Belim, zelenim,
Žutim, arazom.2)

I dok to pjevaju, dotle se sve ispromeću. I tako koja je djevojka bila u lancu pošljednja, ta dođe prva i onda ona vodi naprijed i iznova pjevaju "Urodio drenak" i sve tako dalje redom, dok ne dođu do kraja sokaka. Zatim se vraćaju natrag, i tako dokle im je volja.

Pjesmu "Urodio drenak" slušao sam da i ovako pjevaju:

Urodio drenak,
U kraj vinograda,
Urodio, opadao.
Ko će drenak potkupljati ?
Potkupiće lepa Mara.
Ko će Mari pripomoći?
Pripomoć će mlado momče.
Al je momče vragolanče,
Neće drenak da potkuplja,
Već da mladu Maru ljubi.

"Jagodo", i "Jagodo devojko, Jagodo" pripijeva se i ovdje uza svaki stih. No ova pjesma u igri nema nikakve sveze sa daljom pjesmom: "Otvori vrata". S toga ona prva i ako je praznija u toj igri prije ima mjesta, nego li ova.

Momci i mlade ne smiju u ovu igru. Samo smiju gledati, i iz daleka u pjesmi pomagati.3)

Adaševci 1896.
Đorđe P. Radić.

________________

1) Vidi u Vuka "Ženske pjesme" (državno izdanje) pjesma 376.
2) Arav je neka vrsta vunice. Ne vnam što se time htjelo reći.
3) Kod nas u Sarajevu ova se igra zove "Sitav tanac". Obimno ga igraju momci i djevojke, a mogu i ljudi i žene. U igri se pjeva:

Ej, da pletemo,
Ej, da vezemo,
Ej, sitan tanac,
Ej, mučnu igru,
Ej, i na noć!

Kada se ovo ispjeva, onda onaj, koji vodi kolo, provodi kolo ispod ruke onome, koji je zadnji u kolu; ali tako, da desna ruka onoga zadnjega ostane oko vrata onome, koji je predzadnji u kolu; sa tim se opet nastavlja isti stih, i kolovođa provodi kolo ispod desne ruke predzadnjemu, i t. d. dok dođe do sebe, na kad se svi zapletu, onda se završuje sa ovim stihom:

Ej, ko je pleo,
Ej, nek raspleće,
Ej, sitan tanac,
Ej, mučnu igru,
Ej, i na moć!

Ur.


BOSANSKA VILA | Vasnik i urednik Nikola T. Kašiković-Sarajlija | U Sarajevu, 30 juna 1898. | god. III
995  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Gusle poslato: Mart 08, 2012, 12:32:23 am
*

O GUSLAMA


Posmatrajući gusle kao narodnu umjetničku rukotvorinu lako ćemo uočiti da stvaralačka fantazija ni kod jednog naroda nije tako bogato i tako raznoliko ukrasila jedan instrumenat kao što je to slučaj sa našim guslama. Od simboličnog zmaja, vitoroga i lava, pa do istorijsko-legendarnih junaka našeg eposa; od pokrajinskih grbova pa do veleljepnih nemanjićkih hramova, sve je to našlo plastičnog izraza na guslama gdje se uporno takmiče mašta i rezbarska vještina. One nam kao takve mnogo kažu prije negoli zabruje, prije nego što progovore svojim melodičnim jezikom.

Ma koliko paradoksalno izgledalo, gusle izražavaju više od drugih muzičkih instrumenata, jer su bliže čovjeku, jer su tonski individualno vezane za svakog guslara. Njihova je izuzetna i najveća originalnost u tome što se, za razliku od ostalih instrumenata, akordiraju prema ljudskom glasu, prema boji glasa svakog guslara ponaosob. Naročito podvlačimo ovu osobenost naših gusala o čemu se, koliko nam je poznato, nije pisalo.

Šta znači akordiranje instrumenta prema ljudskom glasu? — To je upravo harmonično slivanje instrumentalno-vokalnog zvuka, kompenetracija živih tonova kolorisanih bojom i toplinom ljudskog glasa uz osnovnu pratnju jednog, na prvi pogled, primitivnog ali narodnoj pjesmi i narodnom guslaru tako bliskog instrumenta.

Pokušajmo, dakle, da se malo više približimo zvuku gusala, da bismo uočili još neke karakteristike ove srpske lire - ovog starog slovenskog instrumenta, koji je u našem narodu dobio izuzetan značaj i duboki smisao.

U guslarskoj introdukciji, i pored primitivnosti instrumenta, naslućujemo snažno utkane melodične arabeske i pravu vrijednost guslara.

Početkom vokalne pjesme, u guslarskom oglašavanju, uspon raste do visokog registra sa modulacijama širokih melodijskih linija prije negoli se pređe na osnovni motiv življeg narativnog stila. Guslarev glas i zvuk gusala slivaju se u jedinstven ton vokalne boje.

Guslar se obraća svojim guslama kao nadahuniti pjesnik svojoj muzi; on u njima nalazi inspiraciju, cnagu i polet. Ponajčešće se ponavlja živo ritmičko skandiranje, koje kod nekih guslara prelazi u izraziti rečitativ. Ubrzavanje i usporavanje tempa zavisi isključivo od guslareve pripovjedačke obdarenosti i ekspresivnog tumačenja pojedinih pjesničkih, epskih i lirskih motiva.

Svaki otpjevani stih u desetercu, uz kratak predah vokalne pjesme, praćen je harmoničnim refrenom gusala. Ova pauza nije prvobitno i isključivo muzički uslovljena, već je diktovana nužnošću da guslar koristi potrebni interval za improvizaciju daljih stihova, jer su stari guslari bili istovremeno i pjesnici. Gusle su, prema tome, vjerno sačuvale svoj arhaički stil.

Za razliku od drugih instrumenata, gusle su skladni viteški razgovor jednog borbenog naroda koji je svoj nacionalni kult tako visoko uzdigao, i, za razliku od ostalih instrumenata, gusle su po prevashodstvu muški instrumenat ...


Autor teksta nepoznat | odlomak iz knjige SAVREMENICI O PETRU PERUNOVIĆU - PERUNU
996  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Dalmacija — Narodna epska pesma poslato: Februar 29, 2012, 05:06:09 pm
*

O NARODNIM EPSKIM PESMAMA


Najmoćnije sredstvo za širenje srpske državne tradicije bila je narodna epska pesma, koja je po svom duhu i epici proizvod isključivo nemanjićsko-srpske državne kulture. Sa izvanredno bogatim fondom raznovrsnih motiva vešto unesenih u našu prošlost, sa mnogo istoriskih sećanja i saosećanja, snažna, bogata maštom i poletom, sa živom i neposrednom dikcijom, ta je poezija postala neobično popularna po celom slovenskom jugu. Umetnički ona je nesumnjivo najlepši proizvod naše narodne stvaralačke snage i dostojno zamenjuje oskudicu druge književne proizvodnje. Čak je, zato što je duboko rasna i originalna, i nadmašuje. Nju su iseljenici raznosili kao svoje najveće duhovno dobro. Tako je u Slovenačku dopro kult Kraljevića Marka; tako je Dalmacija bila puna pesama o njemu i kosovskim junacima; tako se u Bosni, među katolicima, prepeva motiv o pogibiji Prijezde vojvode i padu Stalaća. U severnoj Dalmaciji uveden je pravi kult Kosova i vezan je čak za jedan njihov istoimeni geografski objekat. Nikola Tomazeo zabeležio je primera radi, u Dalmaciji pesmu o rođenju Kraljevića Marka i o njegovu ocu kralju Vukašinu, a u Bosni je, u jednoj katoličkoj zbirci, očuvana jedna od najizrazitijih varianata Jugovića majke. Na novom području Srbi su nastavili sa daljim razvijanjem te poezije, čiji junaci postaju Zmaj Ognjeni Vuk, Sibinjanin Janko, braća Jakšići, Banović Sekula i mnogi drugi, pa među njima i kralj Matijaš.

Naročito su se u XVI—XVII veku razvile pesme o uskocima i hajducima. Ovi su sami bili glavni nosioci epske pesme, uz slepe guslare. Slaveći prošle junake oni su, u isto vreme, stvarali raspoloženje i za sebe...
Vladimir Ćorović "Nove srpske seobe"


*

Ja ne znam šta kome od nas Srba danas kazuje naša narodna epska pesma. Oni koji znaju šta su epovi Ilijada i Odiseja značili starim Grcima, uveren sam da znaju i šta znači naša narodna epika našem narodu. I nikom nije čudno to što je uz epsku pesmu rastao čitav naš svet, očuvavši matično stablo, sa korenovima na polju Kosovu. Tako je bilo sve donedavno; sada je počelo da se suši to naše epsko stablo.
 
Ne bez jetkosti smemo ustvrditi: od epike ostao je samo narod.
 
U mojoj familiji glasom epike čuvalo se sećanje na davna vremena, sve do danas, na stari način, uz gusle. Imao sam tu sreću da gledam oca moje majke kako skida gusle sa zida, seda na stolac i uz zapreten žar na ognjištu započinje da gusla. I video sam da to nije bilo puko sećanje, kakvom čovek pribegava iz čiste dokolice, kada razvrstava davne ljude i događaje da bi osvetlio svoje mesto u današnjim, ili da bi otkrio neki drugi smisao prošlosti. To nije bio čas istorije. Tamo negde u Bukovici, u malom selu izraslom između kamena i hrasta, ispod surog Velebita, daleko od svih puteva, izvan vremena, tamo u Severnoj Dalmaciji, to je bilo i nešto mnogo više. U tom samotnom uskočkom kraju, kao istiniti baštinik uskočkih podviga, otac moje majke oživljavao je slike jednog sveta koji je propao u kalendarski neodredljivoj prošlosti. S guslama u krilu postajao je deo one stvarnosti koju nosi epska pesma, i bezrezervno, s punim patosom, on joj se prepuštao. Glasom epske pesme on je žalio i izražavao neki prastari žal nad srpstvom, nad ljudskim udesom. U uskočkoj Dalmaciji bio je to duh Kosova. Tim saznanjem prosvetljen, on od ovog sveta nije imao šta da traži, u njemu je bio tuđin. U ovom svetu on je mogao da znači nešto tek ako bi mu doskočio ili ga nadvladao. Sve ostalo bila je seta.
"Boško Desnica i kotarski uskoci"
997  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Narodni pevači — biografija i prilozi / Filip Đ. Višnjić (1767—1834) poslato: Februar 20, 2012, 10:08:01 pm
**

PUTOVANJA FILIPA VIŠNJIĆA


M. Panić-Surep: "Filip Višnjić — pesnik bune", Beograd, 1956. godine
NBS II 40281/13

Za ovu studiju M. Panić Surep dobija nagradu Udruženja književnika Srbije 1959.godine


"Svojom studijom Surep je razbio staru zabludu da je Višnjić samo i isključivo guslar i slepac. Argumentovano je obelodanio Filipa Višnjića kao pevača učesnika u bojevima i, što je mnogo više i značajnije od toga, pesnika ustanika i pesnika ustanka. Što u njegovim rukama nisu bile šišana i uzda, već gudalo i gusle - to je samo dokaz više jedinstva slobode i pesme sa kojom se išlo u podvig i smrt..."

Vladimir Jovičić: "Pesnik njiva i davnina — srpski Homer", iz knjige "Zemljaci" Šabac, 1965.godine
NBS129383



~


               


Putovanja Filipa Višnjića

Naslovna strana Panićeve knjige,
NBC II 1602



Ukleti, lutalački život Filipa Višnjića smirila je tek smrt... Jedno omirsko grlo prestalo je da peva; ali njegov glas, kao jeka otrgnuta od zvona, nastavio je da odzvanja zemljom opevanom. Višnjić je već kao mladić znao da napipka put od Međaša do Trnove, do svog i očevog ognjišta... Slepom mladiću bio je potreban širok, snažan oslonac, da duša ne bi zamrla u čamotinji i da bi se usne mogle ponosno i zagonetno osmehnuti međ momcima i devojkama. Toga sanjarenja on se nikada neće lišiti; ni kada spadne na prosjački štap. Zato je put od Međaša do Trnove za njega bio hađiluk, pun hodočasnog preživljavanja...

M. Panić Surep. "Filip Višnjić — život i delo", iz monografije
998  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Snežana Berić (1960) poslato: Februar 18, 2012, 01:19:59 am
*

SKARLET O'HARA U LATINO-SERIJI

Najavljujući mjuzikl u Centru "Sava" u kojem glumi, peva i igra, Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, govori i kako je našla muškarca za ceo život i devojačkom prezimenu dodala još jedno: Jevtić

Nekad samo zaljubljena tetka, postala je zaljubljena žena. U punom sjaju pojaviće se 20. oktobra, u mjuziklu, na velikoj sceni Centra "Sava".

Knjigu bajki "Zaljubljena tetka" napisala sam pre nekoliko godina kad se rodila sestričina Milica — kaže raspoloženo Snežana Berić - Jevtić, poznatija kao Ekstra Nena. — Po uzoru na to štivo, nastao je mjuzikl "Zaljubljena žena". Režirao ga je Vlada Lazić, a pored mene i glumca Siniše Ubovića, na pozornici će biti i ansambl Pozorišta na Terazijama. Priča je o tome kako osvojiti, zavoleti i zadržati muškarca, kroz šta sve ta zaljubljena žena prolazi, s kakvim muškarcima se sreće. Jedan je ruralan tip, drugi intelektualac, pa radnik, sportista... Sve je protkano s muzikom. Klasičnom, etno, džez... Biće to "Brodvej" u Centru "Sava"!
 
Ekstra Nena će se, dakle, na pozornici pojaviti u trostrukoj ulozi. Glumice, pevačice i igračice. Ne plaši se da neće dostojno odgovoriti tako komplikovanom zadatku, jer iza sebe već ima slično iskustvo. Svojevremeno je nastupala u mjuziklu "Arizani", baš u Pozorištu na Terazijama. Nije je tek tako Cune Gojković u zafrkanciji zvao "glumica Žanka Stokić".

I, kako osvojiti muškarca? Šta kaže Nenino iskustvo?
 
Mene neko mora da upozna da bi me zavoleo — veli. — I obratno. Svako u svojoj različitosti mora da uvažava onog drugog i da plove zajedno. Ne želim da se udajem za nekog i da ga menjam posle samo dva meseca!

OVO JE SVET MUŠKARACA
 
Ljubav je za nju uvek bila nešto veoma komplikovano. Stalno se pitala da li će znati da prepozna onog pravog, njoj suđenog, muškarca i uda se za njega. Ali, kad je prošle godine upoznala dr Miroljuba Jevtića, zamenika direktora "Železnice Srbije", za samo nedelju dana donela je odluku svog života.
 
Danas smo se upoznali, za sedam dana ponovo videli, a osmog dana rešili smo da se venčamo. I venčali smo se. Ne mogu sad da kažem da mi se dopala njegova kosa ili visina... Ne! Jednostavno sam osetila da je to neko s kim vredi provesti život. Prijatelj mi kaže: "Vi ste k'o latino serija." To je istina. Sad ne brinem ni o čemu. Imam čuvara. Na meni je samo da učestvujem u životu i da budem bolja nego što jesam.
 
Venčanju na jednom vojvođanskom salašu prisustvovalo je samo dvanaest zvanica, sve sa kumovima. Oni koji poznaju Nenu, znaju da ne voli gungulu i gužvu.
 
Pred venčanje je, otkriva, pitala budućeg supruga da li želi da ona uzme njegovo prezime. On joj je na to džentlmenski odgovorio: "Pošto si mi tako slatko zadovoljila sujetu, odluči kako hoćeš!" Onda je ona devojačkom prezimenu Berić, dodala Jevtić.
 
Udajom žena ulazi u novu porodicu, zasniva novi život i zato mislim da treba da, kao deo te porodice, nosi njeno prezime. Znate kako me najavljuje maestro Nikola Rackov, na našim zajedničkim nastupima? Snežana Berić Jevtić Ekstra Nena!

Kad je postala gospođa Jevtić, s Košutnjaka, gde je svojevremeno kupila stan, vratila se na rodnu Čuburu. Sad je ostvarena, zadovoljna, rečju: zaljubljena žena. Najzad ima pravi dom. I — super svekrvu i svekra.
 
Hvala bogu da su živi. Bez majke i oca sam ostala u šesnaestoj godini, pa su mi oni kao roditelji. I to je divno.

Voli za sebe da kaže da je savremena Skarlet O'Hara. Silom (ne)prilika rano je počela da brine o sebi i postala samostalna žena. Tokom dana je bila student ekonomije, a uveče je pevala u hotelu "Taš". Od samog početka, kad je o muzici reč, osećala se superiorno, jer je obdarena glasom koji može da peva sve žanrove: pop, folk, džez, operu... Ipak, rano je shvatila da je ovo svet muškaraca. Bez njih, uprkos nesumnjivim kvalitetima, žena ne može da dopre do određenih stepenica.
 
Svi će pokušati da ti se udvaraju. Koliko sam samo poslova izgubila zbog toga. Ne dozvoljavam da se na taj način učestvuje u poslu. Da sam to dopustila, verovatno bih dobro materijalizovala svoj rad. Ali, mene to nikad nije zanimalo. Tako sam vaspitana.

Važi za svestranu i vrednu osobu. Pored dugogodišnjeg angažovanja na muzičkoj sceni, napisala je i nekoliko knjiga, uglavnom poezije, a uskoro bi trebalo i da magistrira s temom "Rebrendiranje Beogradske filharmonije".

Volim klasičnu muziku — ističe. — Učila sam solo pevanje, posećujem koncerte. Često nastupam sa simfonijskim i džez orkestrima. I diplomirala sam na dramskom teatru i muzici Zorana Hristića. Logično je zato bilo da za magistraturu obradim Beogradsku filharmoniju, instituciju koja je, zahvaljujući, pre svega, jednom čoveku, Ivanu Tasovcu, ponovo postala brend.
 
DVA ASA KRISTALNOG GLASA
 
Na Fakultetu za kulturu i medije na Univerzitetu Megatrend Snežana Berić-Jevtić odnedavno radi kao asistent na predmetu Interkulturni menadžment. Za sada ocenjuje samo kolokvijume. Smatra da je najbolji profesor onaj koji ne dozvoli da iko od studenata padne, jer "uspeh je ako uspeš da ih naučiš toliko da bar dobiju šesticu". Priznaje da su u početku bili iznenađeni kad su je videli da ulazi u slušaonicu. I njoj je bilo neobično kad su je prvi put oslovili sa "profesorka".

Konačno je zadovoljna svojim životom. Ispunila je, tvrdi, sve svoje želje.
 
Bavim se poslom koji volim. Serija koncerata po pozorištima Srbije u kojima nastupam s Oliverom Njegom i Nikolom Rackovim, najavljuju se kao "Koncert dva asa, kristalnog glasa, uz klavirsku pratnju profesora Nikole Rackova". Publika nas, vidim, bez daha sluša dva sata. Nekad i duže. Ima li veće sreće? Uvek sam se nametala samo muzikom. Nikad izazovnim oblačenjem, neobičnom frizurom ili bojom kose.

Dok je bila sama, posao joj je bio na prvom mestu. A sad kad se udala?
 
Moj muž je na prvom mestu! Ravnopravno razgovaramo o svemu. On jeste doktor nauka iz oblasti saobraćaja i menadžmenta i redovni profesor na Univerzitetu, ali njegova struka meni nije apstraktna. I ja sam, takođe, u akademskoj oblasti.
 
Sestričina Milica kojoj je zaljubljena tetka pisala bajke očekuje da uskoro dobije batu ili seku. U porodici će, dakle, opet biti prinove.

Slikala bih se kao trudnica za naslovnu stranu nekog časopisa — kaže iznenada. — Naravno, ne kao Demi Mur. Potpuno naga. Ona je, ipak, glumica i ima tu vrstu slobodnog ponašanja.

Ekstra Nena voli fotografiju, ali otkad je kupila digitalni fotoaparat, prestala je da se ozbiljno bavi ovom vrstom umetnosti. A nekad je, "s onim malim idiotom" pravila izložbe. Slikala je, uglavnom, pejzaže. Napravila je samo tri portreta: najboljeg druga Konstantina Kostjukova, ruskog reditelja Nikite Mihalkova i književnika Raše Livade.
 
A hoće li Ekstra Nena kolekciji portreta portreta priključiti još jednog muškarca? Svog supruga dr Miroljuba Jevtića? Odgovor je kratak.
 
Ne! On nije za kolekciju.

 
Snežana Milošević | Ilustrovana politika
999  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Snežana Berić (1960) poslato: Februar 17, 2012, 11:59:11 pm
*
SNEŽANA BERIĆ


MOJ DRAGANE

Moj dragane, što me zaboravljaš
Ja te čekam a ti se ne javljaš

Dve godine kako žito klasa
a od tebe ni traga ni glasa

Moj dragane, moja grudo leda
Od srca se otkinuti ne daš


MOJ GOLUBE

Ko zna gde si ti, moja ljubavi
Noćas ti šaljem belog goluba
Da ti doleti ko u pesmama

Leti moj golube,
Sleti mu na prozore
Al ne reci moju tugu
Ako noćas ljubi drugu
Neka tajna ostane

Noć je godina, dugo čekana
Jedna je ruža noćas uvenula
A nikad nije zamirisala


LJUBIM TE PESMAMA
Muzika: Radivoje Radivojević
Tekst: Gale janković


Boga sam molila
Neka mi snage da
Da oprostim ti sve
Zaboravim što pre
One duge molitve

Još si na mojim usnama
Ljubim te pesmama
Snovi umorni nas su čekali
Ali mi nismo zaspali

Zora je čaše dve razbila
S nama se ljubavi napila
Lepše je pevala od Cigana
O Bože, da li sam sve sanjala

YouTube: Snežana Berić — Moj dragane
YouTube: Snežana Berić — Moj golube
YouTube: Snežana Berić — Ljubim te pesmama
1000  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Snežana Berić (1960) poslato: Februar 17, 2012, 11:56:56 pm
*

SNEŽANA BERIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI

1. EXTRA NENA
Založba kaset in ploš RTV Ljubljana
LD 1260, ULP 1611stereo

2. NEK SE PEVA, IGRA
Jugodisk BDN 337 stereo

3. ZA JEDNOG ČOVEKA
PGP RTS, 201308 stereo

4. TI SI BOG ZA MENE
PGP RTS, 202290 stereo

5. LJUBIM TE PESMAMA
PGP RTS, 211485 stereo

6. EXTRA NENA — WE CAN'T OUR LOVE ANYMORE
Jugoslawischer Eurovisionsbeitrag '92 LC 1421 AAD
Manufactured and distributed by Bellaphon, Germany
130.07.629
Licenced by — TRB/Classic — YU, 130.07.629.LC 1421

7. EXTRA NENA — DARKO KRALJIĆ — easy listening music 95/96
PGP RTS, 411380 stereo

Biografija: Snežana Berić — Ekstra Nena
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »