Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
776  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Septembar 01, 2012, 12:27:57 am
*

SVIRAJ, SVIRAJ HARMONIKO

Voleo sam jednu ženu
kao oka dva
a ona me ostavila
nemam nikoga.

Sviraj, sviraj harmoniko,
ti si meni sve.
Na grudima tebe svijam
mesto voljene.

Nekada je s nama znala
da se raduje.
Volela je moje pesme
sad ih ne čuje.

Što je voliš, srce moje
lagala je sve
naša nikad bila nije
lakše je bez nje...

YouTube: Milanče Radosavljević — Sviraj sviraj harmoniko
777  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Septembar 01, 2012, 12:23:53 am
*

SJEĆANJE NA TEBE

Veče je tužno u domu mom,
ja opet mislim o liku tvom.
Jesenje kiše niz prozor liju,
srebrne kapi svu tugu kriju.

Lagano vjetar savija grane
i nosi tugu u prošle dane.
Sletio listak, kroz prozor viri,
i on bi htio dušu da smiri.

Nestaje tama, zora se budi,
ulicom tiho prolaze ljudi.
Nekud se žure, odlaze tiho;
za moju tugu i ne zna niko.

YouTube: Nada Obrić — Sjećanje na tebe
778  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Avgust 31, 2012, 11:43:09 pm
**23012011

JEDNU ČAŠU DRŽIM U RUCI
IZAĐI IZ MOJE DUŠE
stihovi: Z. Tešić?
muzika i tekst: Bata Bogdanović?

Jednu čašu držim u ruci
Polako je okrećem
Iako si otišla od mene
Ja gledam te u vinu i plačem

I pijem za tvoje oči
I pijem za tvoju ljubav
Jer hoću da se smirim

Izađi iz moje čaše
Izađi iz moje duše
Jer hoću da te zaboravim.

Polako noć prolazi
Ja sedim i pijem,
I pijem za tvoju ljubav
I pijem za našu sreću.

I pijem za tvoje oči
I pijem za tvoju ljubav
Jer hoću da se smirim.

Izađi iz moje čaše
Izađi iz moje duše
Jer hoću da te zaboravim.

YouTube: Živan Milić — Izađi iz moje čaše
779  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Avgust 31, 2012, 11:31:38 pm
*

KAD DOĐE DAN
Budimir Jovanović

Kad dođe dan da se moramo rastati
kad dođe čas koji će da rastavi nas
ja neću moći da preživim taj dan
jer ti si bila moj divan san

Ko munje zrak i naša ljubav uminu
moj svaki tren biće za drugu ženu nem
i neću moći da peživim taj dan
jer ti si bila moj divan san

U zaborav otiće svi srećni dani
ja neću tad da budem više ovako mlad
pa neću moći da preživim taj dan
jer ti si bila moj divan san

YouTube: Bora Spužić Kvaka — Kad dođe dan
780  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Avgust 30, 2012, 05:29:55 pm
*

OJ DUNAVE, PLAVI1
Budimir Jovanović Buca

Oj, bogati hladna vodo
Dunave plavi
ako negde vidiš moju dragu
kaži joj da mi se javi

Ref.
Moja je želja jedina ta
da vidim voljena oka dva
jer meni nema života bez nje
u mojoj duši već svaka nada mre.

Ja bolujem i tugujem
zbog ljubavi
pa su moji časi izbrojani
Kaži joj Dunave plavi

Ref.

Čini mi se da bi tada zdravio
i sa srca ranu izlečio
kad bi je video.

Ref.

1 Singl: "Dođi, ublaži bol srca mog" | Jugoton EPY-3031 | godina 1968.

YouTube: Bora Spužić Kvaka — Oj Dunave, plavi (prvi singl koji je snimio, u 34-oj godini)
781  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Avgust 30, 2012, 05:15:49 pm
*

O, SUNCE, SUNCE, BAR TI MI KAŽI
M. Mitrović — D. Hadžić (1971)

To što mi pružaš to ljubav nije
zato ne laži da voliš mene.
U srcu tvome želja se krije
da sreću tražiš kod druge žene.

REFREN: O sunce, sunce, bar ti mi kaži
da li ljubavi ima bez laži?
Moju je mladost odnela tuga,
sreću je uvek uzela druga.

Ostavi mene, ti drugoj idi
ako ćeš kraj nje imati sreću.
Neka se srce od bola kida
za tebe suza imati neću.

Kad ljubav prođe, prođe i sreća,
ostaje samo beskrajna nada.
Na prošle dane ona me seća
da sam te ludo volela tada.

YouTube: Mila Matić — O sunce, sunce, bar ti mi kaži uz pratnju Radojke Živković
782  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Avgust 28, 2012, 10:41:47 pm
**

NE SKIDAJ BURMU
P. Tanasijević, 1972.

Ne, ne, ne skidaj burmu
Nek' ostane taj večni trag.
Od naše dragi ljubavi stare
Spomen će biti drag.

Ref.
Zašto me ne voliš,
Zašto me ne želiš,
Što mi nanosiš boli?
Znam, kriva sam sama
Krivo je srce što ludo voli.

Ne, ne, neću dragi
Da je sretnu moja oka dva,
Da si mi ljubav najdraža bio
Znala je i sad zna.

Kad ti ruke ljubi
Setiće se prijateljstva tog,
Jer je na burmi ostalo ime
Mog srca ranjenog.

YouTube: Lepa Lukić — Ne skidaj burmu
783  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo] poslato: Avgust 28, 2012, 09:26:52 pm
*

ROKERI SVIRAJU ZA PARČE HLEBA

Milić Vukašinović (59), koji je sebe prozvao doktorom za rokenrol, progovorio je o propasti muzike na Balkanu. Živeo je rokerski život više od pet decenija. Opijanja, žene, svirao je u najpoznatijim bendovima od "Bijelog dugmeta" do "Vatrenog poljupca", skitao se po belom svetu.

A onda je pre tri godine nakon teškog bolničkog lečenja od alkoholizma stavio tačku na prethodni deo života.

Nikada ne žalim za onim što je prošlo, niti bih išta menjao. Za pola veka, koliko sam se družio sa čašicom, uživao sam u svakom trenutku! Kao što i sada uživam, samo bez dopinga.

Žalim jedino što češće nemam priliku da radim ono za šta me Bog stvorio — da sviram rokenrol — priznaje Milić.

Da li danas uopšte postoji rokenrol u Srbiji?

Postoji, ali je u zapećku. Kada se raspala bivša Jugoslavija ljuti kapitalizam je zaveden preko noći.

Godine sankcija i muka su uzele danak, klinci nisu mogli da gledaju svetske muzičke kanale i u nedostatku pravog roka, zaludeli su se nekom drugom muzikom. Zavladalo je pravilo "plati, pa klati", a rokeri su ostali bez para.

Da li može danas da živi od roka?

Ako ti sponzor ili bar prijatelj nije ministar ekonomije, možeš da se slikaš sa autorskom muzikom. Ko je za vojnu diktaturu kao ja, nema tu šta da traži.

Ali i dalje tvrdim da onaj ko je talentovan ne sme da se hvata ni politike, ni sponzora. Od rokenrola danas može samo da se životari, zaradi se 20—30 evra za noć, ali ne svake noći, već samo ponekad.

Uvek sam se grozio toga kada moram da sviram za parče 'leba! Ranije sam imao super foru, pare sam zarađivao od narodnjaka, a rok sam svirao za svoju dušu, ali je danas sve teže.

Ima li u Srbiji uopšte pravih rokera?

Nađe se poneko, recimo, Bora Čorba je roker, postavka mozga mu je rokerska. Roker je čovek koji ide u susret životu bez predrasuda, a takvih ovde nema mnogo. Rok je stav u glavi, način života...

Kakav ste vi onda roker kada ste se odrekli rokerskog načina života?

Nisam se odrekao stava, niti sam postao mali miš, nisam promenio postavku u mozgu. Jedino što se više ne kurvam i ne pijem, sada to činim samo u mašti. Sa iskustvom koje imam, sada sve za mene ima veću težinu. Sve sam probao, sve sam proživeo i rekoh, ni za čim ne žalim.

Kako jedan roker, kao što ste vi, može da traži podršku Saše Popovića?

Dao sam Saši pravo da obradi moje hitove sa Hankom Paldum, koje bi pevali ovi mladi pevači. Hteo to neko da prizna ili ne, ali bez Saše Popovića nema smisla išta raditi, jer jedino on ima načina da pesme predstavi na pravi način.

Ja sam dvojna ličnost i dokazani autor narodnih pesama, tako da ova kombinacija nikog ne treba da čudi. Popović je našu narodnu muziku izdigao iz blata. A da bi to mogao da učini morao je i sam da bude do grla u blatu.

Saradnja sa Pekarom

Da li ste odustali od svetske karijere koju ste najavljivali pre nekoliko godina?

Ni slučajno. Nedavno sam tokom boravka u Australiji u studiju Miroslava Pekara (on je poreklom Slovak i tako se preziva) snimio 34 pesme. Polovina je na srpskom, polovina na engleskom.

Ima tu novih pesama, kao i onih legendarnih, koje će ući u istoriju muzike sa ovih prostora. Sa Miroslavom, čija je firma registrovana i za izdavaštvo, potpisao sam ugovor.

On će u moje ime da prodaje pesme, da kontaktira izdavače, da radi sve što treba — kaže Milić.
Estrada
784  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo] poslato: Avgust 28, 2012, 09:19:11 pm
*

VATRENI POLJUBAC — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

"Doktor za rock'n'roll" / "Tvoje usne su bile moj najdraži dar" (Jugoton 1978)
"Navrat-nanos i na svoju ruku"/ "Od želje da te ljubim hoću prosto da poludim" (Diskoton 1979.)


ALBUMI

"Oh, što te volim, joj" (Sarajevo disk 1978)
"Recept za rock'n'roll" (PGP RTB 1979, dupli)
"To je ono pravo" (PGP RTB 1980)
"Bez dlake na jeziku" (PGP RTB 1980)
"Živio rock'n'roll" (RTVU 1982)
"Veliki hitovi" (RTV U 1983.)
"Iz inata" (RTVU 1985)
"100% rock'n'roll" (Diskoton 1986)

Solo Albumi

"Potraži me" (Diskoton 1984)
"Hej, jaro, jarane" (Diskos 1988)
"Kao nekad" (Diskoton 1992 )
"Sad ga lomi" (DeMi! 1997.)
785  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac [Sarajevo] poslato: Avgust 28, 2012, 08:49:49 pm
*

VATRENI POLJUBAC


Jedna od ključnih ličnosti sarajevske scene je Milić Vukašinović Mića (rođen 1950. u Beogradu). Po prelasku u Sarajevo, na nagovor starijeg brata koji je svirao gitaru, sa dvanaest godina počinje da vežba bubnjeve. Debituje u bratovljevoj grupi, svirajući na igrankama, a sa trinaest godina osniva sastav Plavi dijamanti. Budući da je po prirodi bundžija i borac za pravdu, iz gimnazije ga izbacuju, jer je udario direktora i on prelazi da uči zanat TV mehaničara. Ni to ga nije previše zanimalo i od 1965 godine živi od muzike svirajući u sastavu Čičak. Leta 1970. godine odlazi u Italiju gde tezgari sa Goranom Bregovićem, Željkom Bebekom i Zoranom Redžićem. Po povratku u Sarajevo osnivaju progesivni hard rock trio Mića, Goran i Zoran. Pred kraj leta 1971. godine napušta sve i odlazi u London da bi izučavao rock na izvoru. Tamo ostaje tri godine, radi fizičke poslove, pere sudove, ali je siguran u ispravnost svoje odluke. Pred kraj 1974 godine vraća se u Sarajevo, postaje član lndexa a oktobra 1976. godine dolazi na mesto bubnjara Bijelog dugmeta. Zatim, po odlasku iz Dugmeta, donosi još jedan radikalan rez u karijeri.

Početkom oktobra 1977. godine osniva heavy metal trio Vatreni poljubac u kome komponuje, peva i svira gitaru. Sa njim su basista Ševćet Hodža (rođen 1954 u Uroševcu, a po raspadu Jugoslavije se preselio u Sofiju) koji je pre toga svirao u grupama Rezonansa i Divlje jagode i bubnjar Perica Stojanović (rođen 1954. u Sarajevu), ranije član grupa Ambasadori i lndexi. Publici su se prvi put predstavili na festivalu BOOM 77 u Novom Sadu. Sledi prvi singl i odmah udarac u glavu Pesma "Doktor za rokenrol" predstavlja njegovu ultimativnu biografsku priču. Singl je efektno producirao Nikola Borota, a pesma je u listu "Zdravo" 1978. godine proglašena za hit godine. Drugim singlom "Navrat, nanos i na svoju ruku" potvrđuju renome uigrane i agresivne atrakcije, a debi album "Oh, što te volim, joj" objavljuju krajem 1978. godine. Ploču su snimali u Londonu, producirao je Ričard Vejl (Richard Whally) i na njoj Mića demonstrira svoje gitarsko znanje, peva vrlo visoko u maniru tadašnjih heavy bendova, a sve začinjava svojim ispovednim tekstovima sa očiglednim mačo-erotskim asocijacijama. Menadžer grupe bio je Braco Đirlo koji je imao ambicije da ovom pločom poruši sve prethodno izdate tiraže. Album donosi samo jednu mirniju kompoziciju "Baj, baj, malena". Mića u pesmama koristi folk elemente, pa ga u to vreme kritikuju da kopira Bregovića. Svoj osećaj za narodnjake Mića je višestruko koristio, tako da je već tada radio pesme za Hanku Pladum (hit "Voljela sam, voljela") a kasnije i za mnoge druge. Debi ploča je umotana u luksuzan omot, u stilu tadašnjih ploča Dugmeta, sa lascivnom fotografijom na naslovnoj strani gde ženska ruka zabada nokte u muška leđa. Povodom ploče Mići su zamerali da se previše slepo drži žanra, da su mu pesme monotone i da nije uspeo da dostigne autentičnost prvog singla. Vatreni poljubac je u proleće 1979 godine nastupio na rock večerima Opatijskog festivala i Beogradskog proleća gde su se, naravno, našli u sasvim neadekvatnom okruženju. Kako je tokom sedamdesetih godina Mića dugo sanjao o svojoj grupi, za Vatreni poljubac mu se nakupilo puno pesama, pa je 1979. godine album "Recept za rokenrol" izašao kao dupli. U šesnaest pesama i osamdeset minuta muzike doslovno je ponovio svoju koncepciju pa je u magazinu "Džu-boks" zaradio etiketu "HM narodnjak". Ploču su producirali članovi grupe uz pomoć snimatelja Radeta Ercegovca, a tu se našao instrumental "Rock kolo" i druge okretne, tvrde kompozicije. Trećom pločom "To je ono pravo", godinu dana kasnije, Mića nastavlja samouverenu liniju kako u pesmi "Nek ne sluša kome smeta moj rock'n'roll", tako i u "Oda heroju" koju je novinar Dragan Kremer duhovito okarakterisao kao narodno-oslobodilačko-revolucionarni heavymetal. U maniru klasičnog hiperproduktivca u istoj 1980. godini objavljuje novu ploču "Bez dlake na jeziku" Na njoj beleži erotski hit "Boogie je htjela" i ozbiljniju "Moj drug je otiš'o van" o odlasku obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo.

U grupi dolazi do prve personalne promene, odlazi Ševćet Hodža i osniva sastav Carski rez, a kasnije Detektor laži. Menja ga Sanin Karić (ex Teška industrija i jedno kraće vreme u Bijelom dugmetu). U to vreme Mića je šesnaest svojih pesama snimio na engleskom, planirajući da se sa tim materijalom probije napolju. Od toga, kao i obično, nije bilo ništa pa je nastavio u domovini. Na četvrtom albumu "Živio rock'n'roll" kroz pesme "Krv i znoj", "Svi za rock'n'roll" i "Stoput na dan" 1982. godine ponovo nudi recepte za upotrebu svoje muzike. Pravovernost stavova iskazuje podsmevajući se ispisnicima koji su se pod stare dane ošišali, kače se o novi talas i mlate gitarom "k'o Houra", gde se direktno referiše na Bregovićevu ska fazu. Na ovoj ploči Mića je odustao od često glorifikovane klasične kombinacije trija, pa u baladama "Kako da znam" i "Hej, zaboravi" na klaviru gostuje Laza Ristovski. Po izlasku ove ploče Mića pravi pauzu u radu grupe. Godine 1984. objavljuje prvu solo ploču "Potraži me" na kojoj je pevao, svirao gitaru, bubnjeve ibas, a Laza Ristovski je svirao klavijature. Pored blesavih, ali šarmantnih muzičkih ujudurmi kao što je "Žikino kolo", isprobava se i u pop vodama. Tokom pauze u radu grupe, Sanin Karić izučava zanat u zlatarskoj radionici i svira kao studijski muzičar, a Perica Stojanović sa Rakom Marićem, menadžerom Bijelog dugmeta, vodi kafić Estrada.

Godine 1985. Poljubac objavljuje još jednu ploču "Iz inata", a sledeće, LP "100% rock'n'roll" na kome predstavljen novi član pevač Mladen Vojičić Tifa koji mu se pridružio posle rada sa Bijelim dugmetom i kratkim flertom sa Željkom Bebekom. Tom pločom priklonio se hard rocku na tragu Deep Purple i Whitesnake, a zadržao se na temama vezanim za seks, alkohol i slična duševna preispitivanja. Na ploči je pesma "Kad sve prođe ostaću sam" koju je Mića napisao za Bebeka, ali ona nije uvršćena na njegovoj solo ploči. Tu su još balade "Kako da te ostavim", "Ne pitaj me", narodnjački orijentisana "Stipu gatibo" i čitava serija rock brojeva. Po objavljivanju ploče Mića je raspustio Poljubac, povukao se iz javnosti i sve više posvetio komponovanju za narodnjake. Radeći ploče za njih, tražio je da se ispoštuje samo jedan uslov: da bude kompletan autor, producent, aranžer i svirač. Zatim objavljuje drugu solo ploču "Hej, jaro, jarane", a njegove nove pesme sam naziv ploče dovoljno dobro opisuje. Posle petogodišnje pauze, 1992. godine je objavio solo ploču "Kao nekad" na kojoj su materijali nastali u periodu 1983. i 1984. godine, a ponovo je snimio dve pesme sa prvog albuma. Album je uradio u saradnji sa Mučetom iz Zabranjenog pušenja. Ploča je izašla uoči rata u Bosni, tako da je odmah potonula u vihoru sasvim drugačijih zbivanja. Do medija se jedino probila pesma "Sad galomi" u kojoj, po svom već dobro utvrđenom scenariju, opisuje seksualne aktivnosti sa raznim pohotnim ženskim objektima sa Zapada. Tokom rata Mića je sve vreme ostao u Sarajevu. Izdavačka kuća Nimfa sound objavila je dva na brzinu pripremljena kompilacijska CD-a pod nazivom "Dr. za rock'n'roll" i "100% rock'n'roll" na kojima su pesme Vatrenog poljupca i sa Mićinih solo ploča. Na izboru za Pesmu Evrovizije 97 u Dablinu, Bosnu i Hercegovinu je predstavljala njegova pesma "Goodbye", a Mića je svirao gitaru i pevao prateće vokale. Novembra 1997. godine Mića se obreo u Beogradu sa serijom novih pesama koje je ponudio potencijalnim izvođačima. Tom prilikom objavio je ploču "Sad ga lomi" na kojoj su uz nove i neke stare pesme.


Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
786  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nenad Radulović (1959—1990) & Poslednja igra leptira [Beograd] poslato: Avgust 28, 2012, 08:32:28 pm
*




POSLEDNJA IGRA LEPTIRA [Beograd]

Grupa je osnovana 1979. godine. U početku su nastupali kao akustičarski country sastav. Zahvaljujući scenskoj komunikativnosti pevača Nenada Radulovića (rođen 1959) bili su česti gostiu jazz klubu Doma omladine, Dadovu, KST-u i SKC-u. Pored Radulovića ključni članovi grupe tokom godina bili su klavijaturista Dragomir Stanojević, gitarista Draško Janković, basista Sašo Bogojevski, bubnjar Dragan Todorović, pevačice Zorica Đermanov i Lidija Asanović. Pobedom na Paliluskoj olimpijadi kulture 1981 godine, obezbeđuju sebi veću medijsku podršku i sledeće godine objavljuju debi LP "Napokon ploča" na kome su imali prihvaćene pesme "Vrati se" i "Nataša". Mešavinom različitih muzičkih formi, te pričama i imitacijama između pesama, postižu veliku popularnost, pa te 1982. godine drže petnaest rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Godine 1983. izlazi im drugi LP "Ponovo ploča & druge priče", a na njemu su i pesme"Sličuge", "Hvala ti za muziku". U proleće 1984. godine članovi grupe kolektivno odlaze u Pirot na odsluženje vojnog roka i po povratku objavljuju LP "Srce od meda" sa novom pevačicom Zagrepčankom Lidijom Asanović i producentom Rajkom Dujmićem. Hit "Dečko 'ajde oladi" obezbeđuje im još veći uspeh i dobijaju Oskar popularnosti kao pop grupa godine. Posle te ploče, grupu napušta Lidija Asanović i prelazi u zagrebačka Srebrna krila. Četvrti LP "Grudi moje balkanske" objavljen 1986. godine na kome gostuje Nataša Gaćeša, donosi im nove hitove "Umirujeleni" i "Taksi", a tu je i improvizacija "Trodupli čovek" na muzičku temu iz filma "Treći čovek". Ploču su producirali Rajko Dujmić (ujedno i aranžer većine pesama) i Duško Mandić. Na petoj ploči koja je naziv dobila po pesmi Bore Đorđevića "Zajedno smo piškili u pesku", u produkciji Kornelija Kovača, gostuje glumica Jelica Sretenović, a izdvajaju se pesme "Ruska čokolada" i "Tibet". Krajem 1989. godine, po raspadu grupe, Nenad Radulović objavljuje solo ploču "Niko nema što piton imade" koja je predstavljala parodiju na novokomponovanu narodnu muziku. Paralelno je pripremao još jednu ploču, ali uspeo je samo da snimi pesmu "Modra bajka", jer mu se zdravstveno stanje naglo pogoršalo. Umro je od tumora, 12 februara 1990. godine. Na kompilacijskom disku "Modra bajka", koji je izašao januara 1997. godine prvi put je uz stare hitove objavljena i ova njegova poslednja pesma. Na kompaktu su se našli i živi snimci na kojima je zabeležena kabaretska forma Poslednje igre leptira. Povodom objavljivanja diska, aprila 1997. godine u Sava centru je održan koncert na kome su beogradski muzičari izvodili pesme Poslednje igre leptira. Nenad Radulović je bio glavni kompozitor u grupi, a sa njima je sarađivao Dragomir Bulić, novinar Radio Beograda. Nenad Radulović je bio jedan od prvih autora lndexovog radio pozorišta.


DISKOGRAFIJA

"Napokon ploča" (RTV U 1982)
"Ponovo ploča & druge priče" (RTV U 1983.)
"Opet ploča — Srce odmeda" (PGP RTB 1985.)
"Grudi moje balkanske" (PGP RTB 1986)
"Zajedno smo piškili u pesku"(PGP RTB 1987)
"Modra bajka — Best of" (ITMM 1997.)

Nenad Radulović solo "Niko nema što piton imade" (Ćao sound 1989)

Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
787  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Korni grupa [Beograd] poslato: Avgust 28, 2012, 07:14:20 pm
*

KORNI GRUPA


Po napuštanju sarajevskih lndexa, klavijaturista Kornelije Kovač se preselio u Beograd gde je septembra 1968. godine oformio Korni grupu. Sastav su u početku činili gitarista Velibor Borko Kaci (ex Zlatni dečaci, rođen 1947), basista Bojan Hreljac (ex Elipse, rođen 1948.), bubnjar Vladimir Furduj Furda (ex Elipse, rođen 1945.) a pevačica je bila Seka Kojadinović.

Prvi koncert imali su 1968. godine u Domu sindikata na izboru sportiste godine. Grupa je nastupala sa igračicama što je prijatno iznenadilo publiku. Tada je u Radio Beogradu postojala emisija "Studio VI vam pruža šansu" gde su predstavljane nove grupe koje su nastupale uživo. Pozvana je i Korni grupa. Međutim, Seki Kojadinović se nije dopao izbor pesama, odbila je da peva, pa je to umesto nje uradio Kornelije. Posle tog nastupa, ona više nije bila član grupe, a Kornelije je angažovao perspektivnog soul pevača Dušana Prelevića Preleta. Već u to vreme Kornelije je želeo da ostvari svoju viziju progresivne muzike, ali to nije najbolje prolazilo kod kritike koja je očekivala komercijalne pesmice. Zato je Kornelije smislio jednostavnu pesmu "Cigu ligu" sa kojom su nastupali u Zagrebu na izboru za našeg predstavnika na Evroviziji. Po svom običaju, Prele je odmah napravio skandal. Na nastup je došao u poslednjem trenutku, pripit, posvađao se sa Kornelijem i bilo je jasno da je njegova karijera u Korni grupi okončana.

Novi pevač postao je Riječanin Dalibor Brun. Pre toga je Brun pevao u sastavu Uragani sa kojima je snimio singl (pesme "Deborah" i "Radi moje ljubavi"), zatim je prešao u grupu Bohemi sa kojima je izvodio repertoar grupa Led Zeppelin, Canned Heat i Jeff Beck Group. Sa Korni grupom je snimio njihove prve hitove "Magična ruka", "Sonata" i "Dzum ram". Sa etno orijentisanom pesmom "Pastir i cvet", Korni grupa je nastupala u Holandiji na festivalu Singing Europe. Dobili s unagradu kao najoriginalnija grupa, dok su u konkurenciji bili sastav Walace Collection i Olivija Njutn Džon (Olivia Newton John). U toj pesmi Kornelije je upotrebio zaboravljene instrumente šargiju, tarabuk i frulu. Na Opatiji 69. godine izvode pesmu "Devojčice mala" i ona se nalazi na singlu zajedno sa pesmom "Priča se" kvarteta 4M. Kako se kod Dalibora Bruna vremenom istanjio entuzijazam, na prijateljski način se rastao od grupe, a novi pevač je 1969 godine, uz posredništvo Lokice Stefanović, postao Adolf Dado Topić koji je karijeru započeo u Dinamitima iz Osijeka. Topić ubrzo u grupu dovodi svog kolegu iz Dinamita, gitaristu Josipa Bočeka (rođen1950.) koji je zamenio Borka Kaca. Boček je po raspadu Dinamita osnovao sastav Boček i tri, ali je odmah prihvatio poziv da pređe u Korni grupu. Sa Topićem Korni grupa razvija svoju ideju progresivne muzike i tada nastaju, za to vreme, avangardne i neobično duge kompozicije "Jedna žena" i "Prvo svetlo u kući broj 4", kao i "Etida" inspirisana klasikom i "Žena je luka a čovek brod". Sa pesmom "Jedna žena" Korni grupa na Zagrebačkom festivalu 1970 godine dobija prvu nagradu publike i žirija. Iste godine rade muziku za film "Bube u glavi" Miše Radivojevića. Na B-strani singla "Bube" nalazi se i zanimljiva Kornelijeva kompozicija "Neko spava pored mene". Zatim nižu seriju hitova "Trla baba lan", "Slika" (na muziku tada nepoznatog autora Ljube Ninkovića) vodeći paralelno dve karijere: progresivnu i onu drugu, više estradnu. Zanimljivo je da je pesmu "Trla baba lan" prepevala francuska pevačica Dalida i sa njom postigla veliki uspeh u svetu. Firma Philips je otkupila pravo na tu pesmu i dvadesetak pevača širom sveta je snimilo u različitim verzijama.

Godine 1971. Korni grupa snima muzičku poemu "1941." na stihove Branka Ćopića. Pored Topića, pevala je i Josipa Lisac. Poema je urađena za TV emisiju "Jedan čovek jedna pesma", koju je režirao Jovan Ristić. Zatim su proveli mesec dana u Parizu prateći živom svirkom modnu reviju Prokleta Jerina kreatora Aleksandra Joksimovića i tada se za njih zainteresovao cenjeni producent Alan Milo iz kuće Barclav. Vođen svojim ambicijama 1971 godine Dado Topić napušta Korni grupui u Zagrebu osniva sastav Time.

Novi pevač, septembra 1971. godine postaje malo poznati solista Ambasadora iz Sarajeva, Zdravko Čolić. On se u sastavu zadržava samo pola godine, jer se njegov senzibilitet nije uklapao u stil Korni grupe. Sa njima snima singl sa pesmama "Gospa Mica", "Kukavica" i "Pogledaj u nebo" i zatim se posvećuje izuzetno uspešnoj solo karijeri.

Početkom 1972 godine za frontmana Korni grupe dolazi Zlatko Pejaković iz Osijeka, koji je pre toga pevao u grupi Zlatni akordi. Sa njim rade debi album koji predstavlja pravu prekretnicu nadomaćoj sceni. Sa složenim temama "Put na Istok", "Bezglave Ja Ha horde", "Moj bol", "Glas saobale boja", nude jednu od prvih ozbiljnih LP ploča domaće muzike. Pre njih su samo Grupa 220 i Time snimili LP. Godine 1972. Korni grupa nastupa na Montrev Jazz festivalu u Švajcarskoj, a kao pojačanje sa njima sviraju saksofonista Mića Marković i trubač i violinista Petar Ugrin iz sastava Mladi levi. Krajem 1973. godine u Italiji pod imenom The Cornelians snimaju na engleskom simforock album "Not An Ordinary Life". Ploča u Evropi izlazi bez adekvatne reklame i prodaje se u desetak hiljada primeraka. Taj album licencno je objavljen i na našem tržištu. Ređaju se opet uspešni singlovi "Oj, dodole" i "Ivo Lola" za koju je tekst urađen po motivima poslednjeg pisma Ive Lole Ribara. Pesmu "Znam za kim zvono zvoni" sa B-strane tog singla pevala je Ditka Haberl. Tu su i singlovi "Etida", "Divlje jagode", "Miris" na tekst Šarla Bodlera i "Praštanje" po pesmi Brane Crnčevića koji je u ono vreme smatran disidentom. U proleće 1974. godine sa pesmom "Moja generacija" pobeđuju na Opatijskom festivalu i postaju naši predstavnici na takmičenju za Pesmu Evrovizije u Brajtonu. Tada trijumfuje grupa ABBA sa pesmom "Waterloo", a Korni grupa osvaja dvanaesto mesto, pri dnu, što je tada bilo normalno za naše predstavnike. Singl sa pesmama na engleskom "Moja generacija" i skraćena verzija "Jedne žene" tada biva objavljen u Italiji. Na festivalu Vaš šlager sezone za pesmu "Kuda ideš, svete moj" Zlatko Pejaković dobija nagradu za interpretaciju, a Kornelije prvu nagradu žirija za kompoziciju. Po izboru engleskog časopisa "Music Week" Korni grupa je 1974. godine, na osnovu rezultata u Jugoslaviji, proglašena za grupu godine.

Razočaran slabim prijemom italijanskog albuma i lošim plasmanom na Evroviziji, Kornelije odlučuje da 1 decembra 1974. godine grupa zvanično prestane sa radom. Dva oproštajna koncerta održali su u novosadskom Studiju M. Nastupi su bili snimani i deo tog materijala pojavio se na prvom domaćem duplom albumu "Mrtvo more" koji dosledno prikazuje dvosmernu karijeru Korni grupe. Na jednoj ploči su njihovi hitovi sa singlova, a na drugoj živi snimci sa oproštajnog koncerta: "Put na Istok", "Čovek sa belom zastavom" i "Blues". Takođe, na duplom živom albumu"Randevu s muzikom" (Jugoton 1977) objavljeni su njihovi snimci pesama "I ne tako običan život" i "Jedna žena", snimljeni na koncertu u novosadskom Studiju M 25 novembra 1974. Godine1979. pojavila se i ploča "1941" na kojoj je istoimena poema.

Korni grupa se ponovo okupila sa Dadom Topićem maja 1987 godine za koncert Retrovizor koji je organizovao Radio 101 u zagrebačkom Domu sportova. Te večeri su se uz njih, pojavile i druge legende: lndexi, Time, YU grupa, Drago Mlinarec i R.M. Točak band. Na duplom koncertnom albumu "Legende YU rocka" (Jugoton 1987,) Korni grupa je predstavljena snimkom "Jedna žena".

Juna 1987 godine koncert Yu legendi je ponovljen i u beogradskom Sava centru. Diskografska kuća Komuna je 1996. godine objavila CD "Prvo svetlo neobičnog života" na kome su snimci iz njihove progresivne faze, a uvršćena je i "Prvo svetlo u kući broj 4". Ta pesma se pre toga pojavila samo na disku "Yu retrockspektiva" (Komuna 1995.) koji obrađuje period progresivne muzike kod nas. Na svom CD-u "Živo i akustično" (B-92 1996.) Električni orgazam je obradio pesmu "Magična ruka", jednu od prvih u karijeri Korni grupe.

Po raspadu grupe, Kornelije je započeo plodnu solo karijeru, Zlatko Pejaković je prešao u zabavnjačke vode i jedno vreme je bio neprikosnoven na festivalima, Josip Boček je postao studijski muzičar, a autorski se iskazao na duplom albumu "Kongres rock majstora" (Jugoton1975.), gde je dobio jednu stranu na kojoj je i odličan instrumental "Dinamit", posvećen njegovoj prvoj ozbiljnoj grupi iz osječke faze.

Bojan Hreljac je kao studijski muzičar učestvovao na snimanju preko 4 000 pesama. Radi kao producent i muzički urednik na RTS.

Vladimir Furduj je kao studijski muzičar takođe snimio brojne ploče, a 1976. godine je otišao u Švajcarsku gde je završio dvogodišnju jazz akademiju. Po povratku je objavio solo ploču "Furda" (Jugodisk 1985.) na kojoj se predstavlja svojim fussion instrumentalima, a u studiju su mu se priključili vodeći beogradski muzičari: Mića Marković, Laza Ristovski, Dragan Ilić, Dragan Jovanović, Ivan Švager, Nenad Jelić i Neša Japanac. Tokom 1986. i 1987. godine svirao je u Nemačkoj sa Dadom Topićem, a po povratku u Beograd osnovao je školu za bubnjare. U Nemačku je ponovo otišao krajem 1989. godine gde je svirao po američkim klubovima, a vratio se 1993. godine. U okviru pedagoškog rada objavio je knjigu "Škola za bubnjare".



DISKOGRAFIJA

SINGLOVI

"Cigu-ligu" "Čovek i pas" (PGP RTB 1969) "Dzum-ram"/ "Sonata"/ "Magična ruka" (PGP RTB 1969)
"Pastir i cvet" / "Ako jednom budeš sama" (PGP RTB 1969) "Trla baba lan"/"Slika" (PGP RTB1970.) "Bube"/"Nekospava pored mene"(PGP RTB 1970) "Kukavica" / "Gospa Mica gazdarica" /
"Pogledaj u nebo" (PGP RTB 1971)
"Pusti da te diram" / "Jedan groš" (PGP RTB 1971) "Pokloni svoj mi foto" / "Bez veze" (PGP RTB1972)

TV špice:
"Povuci potegni" / "Na četiri točka" / "Maksimetar" "Zeleni megaherc" (PGP RTB 1973)
"Tri palme"/Tri čoveka u kafani" (PGP RTB 1973) "Oj dodole" / "Život" (PGP RTB 1973) "Ivo Lola" / "Znam za kim zvono zvoni"  / PGP RTB 1973) "Etida" / "Jedna žena" (PGP RTB 1973)
"Moja generacija" / "Zbogom ostaj o, detinjstvo" (PGP RTB 1974)"Moja generacija" / "Etida" (Philips 1974.) "Kuda ideš, svete moj" / "Divlje jagode" (PGP RTB1974) "Miris"/ "Praštanje" (PGP RTB 1974.)

ALBUMI

"Korni grupa" (PGP RTB 1972) "Not An Ordinarv Life" (Ricordi — PGP RTB 1974) "Mrtvo more" (PGPRTB 1975 dupli) "1941," (PGP RTB 1979.)
"Prvo svetio neobičnog života" (Komuna 1996 kompilacija)

Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
788  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Avgust 27, 2012, 12:35:23 pm
*
NAŠA GOŠĆA: LOLA NOVAKOVIĆ, INTERPRETATORKA ZABAVNE MUZIKE


ZVEZDA KOJA NE TAMNI

Posle mnogo godina Lola Novaković je zapevala u Pančevu i svojim kristalnim glasom s lakoćom pobrala aplauz publike u Klubu privrednika Rafinerije nafte, gde je u pratnji Studijskog trija Srđana Bubala gostovala prošlog četvrtka. Za medije, kaže, već odavno ne govori, ali prema "Pančevcu" je bila popustljiva.

Svim čitaocima lista "Pančevac" upućujem tople pozdrave. Već mnogo godina uopšte ne dajem intervjue i s obzirom na to da vaš list, sa tako dugom tradicijom, poštujem, vi ste jedini za koje činim izuzetak.

Pančevac: Iza vas je ostalo više decenija uspešne karijere, mnogo nagrada, a za sve to vreme uz vas je bila vaša brojna publika. Da vaša zvezda ne tamni, uverili ste se i večeras. Sala je puna do poslednjeg mesta.

Veoma mi je drago što sam ponovo u Pančevu. U ovom delu Banata sam često gostovala. Pamtim divne dane berbe grožđa u Vršcu, gde smo ostajali dva do tri dana. Bili su to božanstveni koncerti u malom vršačkom pozorištu, nikada ih neću zaboraviti. Imam divne uspomene iz cele Vojvodine, za koju sam veoma vezana, i rado gostujem u svim njenim delovima. Što se minulih godina tiče, dakle ako govorim o prošlosti, moram da kažem da je ona lepa i da nje nema, ne bi bilo ni budućnosti. Iz prošlosti hoću da pamtim samo ono što me čini srećnom, a sve što je eventualno bilo ružno brišem i čak o tome neću ni da razgovaram. Što sam imala da kažem, već sam rekla, a ono što bih još imala da dodam, zadržavam za sebe, jer tako sam bezbednija. Najviše sam, ipak, govorila kroz svoju muziku.

Da li je to neka gorčina, možda?

Da, ima je u određenoj meri. Ali ja tu gorčinu potirem jer sam uvek bila optimista i takva ću ostati.

U vaše vreme festivalske priredbe su bile prestižna događanja.

Kad sa ove distance gledam na to vreme, mogla bih kratko da kažem — muka. I da objasnim: iza sjaja koji se emitovao sa scene stajali su sati rada. Naš posao je bio da se uči, vežba, proba, da se snima, putuje i da se ne spava. Zato sam i otišla mnogo ranije nego što se očekivalo. Sada radim iz zadovoljstva, doduše ono je plaćeno, ali iskreno, ja imam na to pravo. U pregovorima sam sa gospodinom Draganom Vidićem da svakog drugog četvrtka budem gost u ovom prelepom Klubu privrednika u Pančevu. Biće to prilika za nova lepa druženja.

Tada nije bilo scenskih modnih ispada, ali se otmenost podrazumevala.

Nikada nisam bila moderno odevena, niti sam pratila modne trendove. Moja garderoba je uvek bila klasična, volim englesku i italijansku modu.

Vaša verna publika ne zaboravlja kompozicije "Ti nisi došao", "Moj Beograd srce ima", "Kap veselja", "U jednom gradu ko zna kom", a pesma "Čamac na Tisi" i danas se često čuje sa radio-talasa.

To je pesma velikog kompozitora Darka Kraljića, nažalost pokojnog. Dragan Antić i ja smo je otpevali sa velikim zadovoljstvom.

Novo doba donelo je nove muzičke pravce. Kako vi gledate na savremenu muzičku scenu?

Danas je sve proračunato, neka mi bude oprošteno, ali se sada kompozicije prave po sistemu: ovo prolazi u Evropi, ovo u Aziji, Americi. Sve su to računice. Mi u ono vreme nismo računali, već smo od srca pravili i kompozicije i vokalize i sve što je onda bila muzika. Da bih radila ovo što volim, napustila sam Muzičku akademiju i budućnost operske pevačice. Bilo je mnogo teških dana, čak i situacija kada nismo imali hleba u kući. Međutim, sve sam izdržala jer sam verovala u to za šta sam se opredelila. Muzika je moja ljubav, bila i ostaće.

R. Vukelić | Pančevac
789  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Bisera Veletanlić (1942) poslato: Avgust 22, 2012, 01:22:18 pm
**
NE SAMO O POSLU: BISERA VELETANLIĆ


LAFICA UVEK IDE TEŽIM PUTEM

Otresita, šarmantna, emotivna, svojim glasom obojila je mnoge kompozicije i doprinela da postanu muzika za sva vremena

Sve čega se dotakne Bisera Veletanlić pretvori u ever green. "Kad mi istekne vreme i krenem lagano... lice ti je mirno kao jezero, ploviš sam... nikad više onog leta..."
 
Ti setni, vanvremenski stihovi obojeni njenim glasom kao da nas neprestano opominju "da se ljubav ne može uzvratiti", kako je napisao jedan od njenih fanova na "Jutjubu".
 
Sa našom najboljom pevačicom zabavne muzike i džeza u poslednjih desetak godina, razgovarali smo u jednom kafiću na uglu Cvijićeve i Ruzveltove. Pojavila se u haljini veselih, cvetnih dezena, ali pomalo namrgođena. Odbila je piće govoreći da žuri "za desetak minuta poslaću ove dosadne novinare kući" i dodala da stanuje blizu, u Dalmatinskoj, i da je već popila sve što je trebalo da popije, šaleći se na svoj račun, kako misli na lek za pritisak i kafu.
 
"Pa koliko vi mislite da ja ovde sedim sa vama, to sam već toliko puta pričala" — bili su često njeni komentari na naša pitanja, propraćeni ponekad i grimasama, koje su odavale njen smisao za glumu, a kako je razgovor odmicao sama je, kad oceni za potrebno, isključivala naš novinarski diktafon, da ne bi slučajno ostalo zabeleženo na traci nešto što nije želela. Nije bila za to da nam da fotografije iz privatnog albuma, karikirajući našu molbu rečima da ne želi sebe da gleda dok je bila mala "šta će vam moje slike iz detinjstva, ja sa cuclom, ja na noši".
 
To što sam temperamentna ne znači da nisam fina — branila je svoje ponašanje koje je naizgled neprijatno, a u stvari bilo simpatično. Iako je devica u horoskopu i voli čistoću i red, ona je zapravo, prava lafica naše muzičke scene, a takav epitet je prati i među kolegama. Otresita, šarmantna i emotivna.
 
Puna života, a ipak, nekako zarobljena u ovom našem, današnjem svetu koje nema dovoljno sluha za ljude predane poslu.
 
Ja sam odmah prihvatila ovaj razgovor, a trebalo je da odlažem, da kažem ne mogu ove nedelje, pa ne mogu one... tako bi mnogi radili, to se danas i očekuje, ali ja nisam u toj priči. Muzika je najveći deo mene, uvek sam tražila teži put, kad je teže onda je slađe. Mogla sam i ja da pevam gluposti pa da budem odmah "vau", ali nisam, isuviše poštujem muziku.
 
Bila je nadomak velike internacionalna karijere, pre nego što se za stalno preselila u Beograd. Pevala je u Nemačkoj, u američkim klubovima, i za njene jako uspešne nastupe čuo je i čuveni džez pijanista, kompozitor i producent Horst Jankovski. Ponudio joj je saradnju, i to vrlo ozbiljnu, turneje po celom svetu, Amerika, Japan, Afrika...
 
Bila je zbunjena i uplašena, na brzinu je izmislila da ima zakazana snimanja u Beogradu i odbila više nego primamljivu ponudu.
 
Senka je već živela u Beogradu, a i Bisera je sve češće navraćala. Beograd joj je bio jako lep i primamljiv, kao da ju je začarao, predala se i ostala. Poslovno gledano ta odluka i nije bila baš najbolja, u početku je išlo dobro, a onda je prestalo interesovanje za nju "bila sam u velikoj pevačkoj formi a deset godina nisam zinula".
 
Onda je ponovo napravila veliki povratak sa albumom koji je 1997. godine za nju komponovao Bata Kovač na kojem se našla i kompozicija "Zlatni dan". Zanimljivo je da je ta pesma tek u poslednje tri godine napravila "haos" i postala jedan od najvećih domaćih hitova ikada. Dodatni vetar u leđa donela joj je saradnja sa grupom "Darkwood dub" u kojoj je od pre nekoliko godina svira i njen sestrić Vasil. Prošle godine snimila je hit singl "Nešto sasvim izvesno."
 
Nastupi sa Vasilom su moji najlepši trenuci u muzici. Ne govorim tako zato što sam mu tetka, ali on je ne samo vanserijski muzičar, već i neverovatno ljudsko biće. Na kraju krajeva, to i nije tako čudno, Senka i Zafir su jako cenjeni ljudi i umetnici, ali Vasil je otišao korak dalje — kaže Bisera.
 
Sa Vasilom i bendom "Darkwood dub" u septembru planira turneju po Srbiji, a kada smo prošle nedelje razgovarali upravo se spremala da im bude gost na koncertu u Banjaluci. Kao rođenoj Zagrepčanki smeta joj što je hrvatska muzička scena prilično zatvorena za umetnike iz Srbije, čak i za Vasila i njegov bend što smatra velikom štetom, posebno ako se zna da su baš muzičarima iz Hrvatske ovde širom otvorena vrata.




Sa sestrićem Vasilom Hadžimanovim i grupom "Darkwood dub" planira turneju u septembru
 
Krajem prošle godine održala je solistički koncert na Kolarcu, tek drugi solistički koncertu u svojoj u karijeri.
 
Imam puno energije, ali nikome ne treba dobar pevač, umetnik, ovakvi kao ja samo smetaju, kad se pojavim kažu "daj makni nju". U redu, hoće ljudi da vide silikone, ali dajte malo mesta i onima koji umeju — predlaže Bisera.
 
I kad je nema na sceni peva, i kad je sama i u društvu. Peva čak i dok se vozi taksijem. Kad taksista pusti neku dobru muziku zapeva sa zadnjeg sedišta. Nekoliko puta joj nisu dali da plati "ne, ne i ne, taman posla, pa meni je Bisera pevala u taksiju". Peva i kad temperatura ne prelazi trideset stepeni, i kad su svi oko nje dobro.
 
Drugi su se bavili svojim životima, svojim porodicama, decom i muževima. Da li bih volela da sam sve to imala, da, volela bih, ali nije moglo, ne na način kako ja funkcionišem. Ja volim beskrajno svoj posao, meni je muzika sve. Ali, istovremeno muzika je i jako osetljiva priča, često se dogodi da mnogo više date nego što dobijete — kaže Bisera.
 
Možda su i zato toliko uverljive njene balade o ljubavima koje se ne mogu uzvratiti.



CRTICE IZ BIOGRAFIJE Bisera je detinjstvo provodila u Zagrebu i Sisku. Kao i njena sestra Senka počela je da peva rano, već sa osam godina stala je na binu, a prvi javni nastup imala je u tada jako popularnom programu "Mikrofon je vaš". Sedamdesetih godina postala je zvezda domaćih festivala. Njene melodije nisu osvajale publiku "na prvu" ali je zato često dobijala nagrade stručnog žirija na festivalima "Vaš šlager sezone", "Beogradsko proleće", "Split", "Opatija", "Mesam", "Zagrebfest". Jedna od najomiljenijih nagrada joj je "Ruža Portoroža" za najbolju interpretaciju koju su joj dodelile kolege. Nastupala je i na domaćim izborima za "Pesmu Evrovizije", ali je jedna od retkih u to vreme, možda i jedina domaća pevačica koja je dobila poziv od jedne strane države (Švajcarske) da je predstavlja na ovom popularnom kontinentalnom takmičenju.
 
MEŠAVINA POPA, ROKA, DŽEZA... U svojoj bogatoj karijeri Bisera Veletanlić je najuspešniju saradnju, ostvarila sa Kornelijem Kovačom i drugim beogradskim autorima, a snimala je i sa Arsenom Dedićem.
Osim muzikom, Bisera se bavi i slikarstvom i glumom, igrala je u filmu Srđana Karanovića "Sjaj u očima" i seriji "Grlom u jagode". Njen muzički stil se može opisati kao mešavina popa, roka, soula, džeza, hip hopa... Snimilaje veliki broj pesama "Milo moje", "Misli o tebi", "Ti si obala ta", "Ti si čovek moj", "Baj, baj, baj", "Volim te", "Ti nisi sam", "Zlatni dan", "To je ljubav", "Jedno leto kasno", sa Arsenom "Ne plači"...


D. Stevanović
Objavljeno u Politikinom Magazinu 774 / 29.07.2012.
790  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Z poslato: Avgust 22, 2012, 01:18:58 pm
*

ZLATNI DAN

Šta to stalno izvlači iz sećanja, zlatom obojen dan,
Kada smo se prvi put poljubili ti i ja?
Slučajni svedoci naše ljubavi, dok odkucava sat.
Poruke na zidu pune nežnosti, ovaj stan.

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,
još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima
taj savršen dan, dan ljubavi.
Kad mi istekne vreme, ja hoću za sebe
ta dva tri minuta, da mislim na tebe,
pre odlaska u večiti mrak.
Hoću zlatni dan, suncem okupan.

Zašto stalno dolazi pre spavanja, zlatom obojen dan;
odbačena odeća kraj kreveta, ti i ja.
Zraci sunca, znoj na tvojim leđima i u očima sjaj,
sveća što dogoreva nad srećnima.
Tužan kraj.

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,
još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima
taj savršen dan, dan ljubavi.
Kad mi istekne vreme, ja hoću za sebe
ta dva tri minuta, da mislim na tebe,
pre odlaska u večiti mrak.
Hoću zlatni dan, suncem okupan.

YouTube: Bisera Veletanlić — Zlatni dan
791  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Bisera Veletanlić (1942) poslato: Avgust 22, 2012, 12:55:22 pm
*
BISERA VELETANLIĆ


NEMA SVRHE BORITI SE ZA KVALITET

Meni ne treba 15.000 ljudi na koncertu, jer nemam potrebu da nešto pokazujem svetu




Nije mi najvažnije koliko sam zaradila: Bisera Veletanlić (Foto A. Vasiljević)

Jedna od najznačajnijih pevačica zabavne i džez muzike, zvezda festivala "Opatija", "Vaš šlager sezone", "Zagreb", "Beogradsko proleće", "Mesam", "vlasnica" mnogih hitova, Bisera Veletanlić večeras će održati koncert u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Tokom karijere sarađivala je sa mnogim muzičarima, od Kornelija Kovača do Arsena Dedića, a uprkos priličnom stažu, iza sebe ima samo tri albuma: ploče "Bisera", "Sutra će biti bolje" i kompakt disk "Probudi se". Pre četiri godine objavila je trostruku kompilaciju najvećih hitova "Prozor" koja na najbolji način svedoči o karijeri dugoj više od četiri decenije.

Večeras će se, uz podršku starih saradnika Kornelija Kovača i Vasila Hadžimanova, i uz goste — članove benda "Darkvud dab", ponovo pojaviti na Kolarcu, mestu na kome je pre tačno 12 meseci održala prvi pravi solistički koncert u karijeri, iako je 44 godine u muzici.

Poželela sam da napravim reprizu, jer je prošle godine bilo toliko veliko interesovanje da je tri puta više publike ostalo ispred sale, i to mi je bio glavni podsticaj za još jedan koncert, s tim što sam ovoga puta malo izmenila repertoar. Unela sam pet-šest "novih" pesama, i to tako da svi budu zadovoljni. Pa i oni koji su me prošle godine pitali gde je "Fantom" ili neka druga poznata pesma…

S obzirom na toliko interesovanje, da li ste razmišljali o nekom većem prostoru u Beogradu?

Jesam, ali volim Kolarac, tu publiku, jer ona zna kako dišem. To mi je važno. Meni ne treba 15.000 ljudi na koncertu, jer nemam potrebu da nešto pokazujem svetu, prosto nisam takva. Više volim da koncert bude pravi doživljaj koji će i mene i publiku "držati", a nije mi najvažnije koliko sam zaradila. Znate, imam potrebu da posle nekih dobrih koncerata, pozorišnih predstava ili filmova ćutim. Za mene je uspeh kada se to desi. A nadam se i da ću ovim koncertom na Kolarcu zaokružiti vrlo dobru karijeru.

Zašto zaokružiti?

Mislim da je vreme da se povučem, ali ne naglo. Treba polako da počnem da se povlačim sa scene. Imam snage da se bavim muzikom, ali nema više svrhe. Toliko sam se trudila i trudim se i dalje oko kvalitetne muzike, a situacija je sve gora. To je razlog.

Ali pesma "Nešto sasvim izvesno" koju ste snimili sa bendom "Darkvud dab" jedan je od najvećih hitova 2011. Zar Vam to nije motiv da „gurate” dalje?

Jeste, a najdivnije od svega je što tu pesmu vole i mladi i stari. Nažalost, kod nas postoji podela na mlade i stare, a ne na dobre i loše. Za mene je izuzetno važno što su stariji ljudi, koji ne prate "Darkvud dab", odjednom upoznali grupu i svidela im se, a razlog je baš ta pesma. Zato mi je bilo potpuno prirodno da članove ove grupe pozovem da budu gosti na mom koncertu na Kolarcu.

Prošle su četiri godine od objavljivanja kompilacije "Prozor". Da li planirate novi album?

Volela bih da napravim još jedan CD, pa da mi to bude jubilarni drugi kompakt disk u karijeri. Jer imam jedan CD i jedan video spot, i svoju izdavačku kuću sam baš "bacila u veliki trošak". Nažalost, nisam imala ni povratnu informaciju koliko je diskova prodato tada, jedino znam da su izašla tri-četiri izdanja "Prozora". Ako bih skupila dobre kompozicije, uradila bih novi CD, sigurno. Ali pre nekog novog albuma, na večerašnjem nastupu biće i promocija DVD izdanja na kome se nalazi snimak koncerta na Kolarcu iz 2010.


J. Koprivica | 26.12.2011. | Politika
792  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Bisera Veletanlić (1942) poslato: Avgust 22, 2012, 12:27:11 pm
*
BISERA VELETANLIĆ


PRAVILA SAM PESME ZA VEČNOST

U karijeri dugoj 45 godina, diva domaće zabavne i džez muzike Bisera Veletanlić ostavila je trajan pečat. Raskošna boja glasa i emocije koje je nesebično pružala doveli su je do vrha, ali zasluženih plodova je, kako kaže, moglo da bude i više. I mediji kao da su je, veli, zaboravili — nema priče više od decenije... Ekskluzivno za "Bilje i zdravlje" Bisera je otvorila dušu:

Niko me ne zove. I vi ste me pozvali zbog koncerta na Kolarcu.

Više zbog priče o Vašem životu?

Dobro, koncert je motiv. Nemam 25 godina, ne pravim skandale, nemam silikone, ne lupam gluposti, a to prodaje medije.

U velikom stilu je solistički novogodišnji koncert na Kolarcu?

To je "tradicionalno" drugi koncert i time sam zaokružila dug ljudima koji vole da slušaju moje pesme za 45 godina rada. Skupština grada mi je pomogla i beskrajno sam im zahvalna.

I vaš sestrić, Vasil Hadžimanov je pomogao?

Bez Vasila ne bih mogla da mrdnem, pošto je najdarovitiji muzičar i izuzetno dobar čovek, a nije ni čudo jer je potomak mame Senke i tate Zafira. Vasil svima pomaže, ništa mu nije teško, čak preteruje u tome.

Kako je došlo do trostruke kompilacija vaših najvećih hitova "Prozor" u izdanju PGP RTS?

To je bilo pre nekoliko godina. Snimila sam hitove i pesme nekih kompozitora kojih više nema, a meni su dragi i zaslužuju poštovanje. Uredno sam skupljala pesme godinama. Htela sam da otrgnem od zaborava pesme i ljude. Kad su mnogi posumnjali da sam pala u zaborav, desilo se čudo i trostruki CD. Otišlo je prvo, drugo, treće izdanje... Može se desiti da ponove, ali čini mi se da misle da nisam više aktuelna.

Zašto je jedna muzička diva snimila tako malo?

Snimila sam ranije jedan jedini CD "Probudi se" i jedan spot. Drugi uzimaju debele pare, putuju po celom svetu, imaju sponzore. Ja sam jedinka koja se i dalje čupa.

Da li je Vam je ikada pružena istinska šansa?

Jedina šansa koju mi je pružio Beograd i država su prošlogodišnji i ovaj koncert na Kolarcu.

Mnogi plaču uz vaše pesme?

Videla sam ljude kako plaču. Osete emocije, jer ne umem drugačije, a pesme imaju poruku, ljudsku priču. Nisam pravila jahte i kuće, već pesme za večnost. Suština je da preneseš dušu, a ne da to ide na prvu ruku, u stilu "drm, tras, rke koke", gde je važno samo da se rimuje.

Koliko je teško sačuvati dušu sa iskrenim emocijama?

Dušu čuvaju drugi, a i sama se čuva pomalo. Ne čuvam sebe, itekako se trošim i mislim da zato postojim na ovom svetu, a trošila bih se još i više kad bih imala prilike. Publici se dajem kompletno. Decenijama ne mogu da pevam koliko želim i mogu i to boli. To je rana koju sam zabetonirala.

Izjavili ste negde da ćete da "gurate" do osamdesete?

Šta ću gurat do tada?

Pa, valjda ste mislili na pesme, borbu, koncerte...?

Ne znam da sam to rekla. Mora da sam bila malo čudno raspoložena. Ne znam dokle ću da guram, ali hoću dokle mi je zacrtano. Zaboravite to pitanje o smrti, Nova godina nosi lepše stvari...

Nije bilo pitanje o smrti, naprotiv! U prilog tome, kako čuvate zdravlje?

Samo se čuva. Pazim na pritisak i pijem lekove, poštujem terapiju dr Srđana Raspopovića. Kad mi se nešto kaže, držim se toga, kao i svaka devica, kao pijan plota. Sve u svemu, dobro se osećam.

Pazite li na ishranu?

Volim da jedem hleba i masti, hleba i putera. Povrće jedem sirovo, zdravo, puno salata, sve voće volim. Jedem i mlečne proizvode, mada kažu da to nije zdravo, međutim meni prija. Od slatkiša samo čokoladu i sladoled.

Da li kuvate?

Sad sam u fazi da spremam pačetinu i zečetinu. Imam periode kad šta spremam.

Postoji li neki vid rekreacije koji volite?

Šetam po Adi. Ceo krug, oko osam kilometara, obiđem i leti i zimi kad god stignem.

Bore nećete da peglate?

Čuj pitanje! Nije lepo tako "s neba pa u rebra". Mislila sam da pitate o nekom Bori. To su intimne, strogo diskretne stvari.

Citirala sam Vašu retku izjavu?

Ako to neko radi od početka, to je u redu. Gde sad da idem da ravnam lice, da me više ne prepoznate. Drugi put me zovete na intervju, ne poznate me, pitate se gde je ona Bisera, nije stigla, a ja ispeglana "boli glava". Samo mi je vrat ostao zbrčkan, kao i svima, i onda to izgleda još gore.

Šta niste uspeli da ostvarite zbog muzike?

Hiljadu stvari sam želela, ali sam toliko bila posvećena ovom poslu da sam zaboravila da postoji još nešto osim muzike.

Planovi i želje?

Planiram da živim i da budem zdrava. Želim da na ovim prostorima bude bolje, da se ljudi vole, da ne lažu, ne kradu. Da bude više iskrene, čiste i duboke ljubavi.

Bisera Veletanlić


PAMET SE POVUKLA

Da li su Vas emocije vodile kroz život?

Isključivo. Pamet se povukla, jer je videla da su emocije i srce toliko jaki u svojim odlukama.

Biste li sad nešto menjali?

Bih malo. Bavila bih se istim poslom, ali na drugačiji način.

Koji je vaš "zlatni dan"?

Ne još, ne daj Bože.

A onaj lepši deo "hoću zlatni dan, suncem okupan"?

Da, ali ima refren "kad mi istekne vreme i krenem lagano/ još jednom bih htela da dotaknem samo /u mislima taj savršen dan, dan ljubavi..." Nema zlatnih dana, ali ima puno lepih dana.


HOBI

Da li slikate i ima li novih ponuda za glumu?

U jednom periodu slikarstvo je iz mene frcalo na sve strane. Napravila sam stotinak slika, a više od pola podelila. Prosto sam prosipala boje na platno, a ispale su čudesne slike. Sad je neko zatišje. Posle uloge u filmu "Ljubavni život Budimira Trajkovića", nema ponuda. Niko ne zove. Volela bih da malo "glumatam".
Bilje i zdravlje
793  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Jadranka Jovanović (1958) poslato: Avgust 14, 2012, 01:32:47 am
*
JADRANKA JOVANOVIĆ


NIKADA MI U OVOJ ZEMLJI NISU CVETALE RUŽE

Narodno pozorište je za mene završena priča, jer danas čelni ljudi te kuće prave sebi i klanu oko sebe imena, pišu biografije i pune svoje džepove

Operska pevačica, koja je pri svojim nastupima širom sveta uvek isticala da je Srpkinja i pri tom dočekivana poput Marije Kalas, Jadranka Jovanović je većinu uloga u Narodnom pozorištu dobila igrom slučaja ― "uskakanjem", a ne zato što su joj namenjene. Pratila je ona narodna "ne peva zato što joj je uloga namenjena, već zato što joj je suđena". Nije klonula ni kada su je nakon Petog oktobra ― kao gumicom izbrisali iz operskog života, već je punom parom gostovala po svetu, jer za kvalitet ne postoje granice. Zato se baš nje i setio Aleksandar Tijanić kada je trebalo napraviti dobar jednočasovni program za Novu godinu. Znao je da to niko bolje ne može od Jadranke. I tako, prepuštena zaboravu od strane uprave Beogradske opere i kritičara, Jadranka se diže poput Feniksa. Jer, istina i pravda uvek pobede.

Kako danas opstati kao umetnik u Srbiji ako nemaš "zaleđinu", tj. političku pozadinu, niti pripada? bilo kom klanu!? O svom hodu po mukama Jadranka pokušava da bira reči, jer pravda je spora, ali ipak dostižna.

Malo je ljudi sa "petljom" koji će poput nje ― sasvim otvoreno pričati o svim zakulisnim radnjama i nepravdama, o kojim se šapuće po hodnicima, u pauzama na probama, po pozorišnim bifeima. Iako te nepravde mnoge "peku i bole", malo je odabranih koji će javno progovoriti.

Postoje sitni, mali i ponizni ustupci, kao da jedna predstava rešava svetsko pitanje. Korupcija i partije vode srpski narod u smrt, u nestajanje. To parčence lažne slave, lažnog aplauza, laganje samog sebe da si mnogo veliki u svojoj minijaturi je katastrofalno. Kad god su novinari pokušavali da pišu o tim temama, uglavnom su nailazili na apsolutni zid ćutanja i nemešanja od strane umetnika.

Šta to govori?

Ne treba svi da budu Sava Kovačević i da ginu u jurišu, ali to govori da veliki broj umetnika ne veruju sebi, da ne veruju u svoj dar, da ne mogu samisvojom snagom, znanjem, obrazovanjem, talentom i kvalitetom da pobede svakog. Ja u to verujem!

Ne postoji sila na zemaljskoj kugli koju ne bih pobedila verujući u sebe. Veliko razočarenje je što se od tih lažnih i malih vrednosti, koje se udružuju i stalno smenjuju, umetnički klanovi žive u iluziji da sve ove kvalitete poseduju. A pravi umetnički kvalitet je uvek individualan, on zrači i druži se sa istinom, njemu je istina najbolji drug.

Nekvalitetan, neprofesionalan i nestručan uvek bira masu za zaleđinu. Zaštićeni masom smatraju da su veliki i kvalitetni, da osvajaju i da su moćni, ne shvatajući koliko su mali. Kada se pojedinac izdvoji iz klana, on je toliko minoran da nema hrabrosti ni ulicu da pređe van pešačkog prelaza, a kamoli da napravi samostalan solistički koncert!?

Skoro do neslućenih granica, najveći broj pozorišta je privatizovan, a o tome niko ne govori. Grupa rukovodilaca koja je došla na pozicije uglavnom iz sopstvene nemoći, jer je to jedini način da ti ljudi steknu ime i prezime, da sebi grade biografiju, da traju i da pod vrlo sumnjivim okolnostima obrću i zgrću novac. Dakle, profitiraju "kvazi umetnici", stvarajući lažnu sliku o sebi i enormno se bogateći. Juriš na pozicije, na rukovodeća mesta garantuje sve ono što zapravo oni nemaju ― čiste i poštene umetničke biografije. Ranko Munitić kaže: "Lanac čine nule, koje se povezuju i taj zbir nula zapravo vlada". Znači, nama vladaju nule.

Iako je za "Pepeljugu" uvek tražena "karta više", nova Uprava NP je skinula tu predstavu sa repertoara. Zbog čega?

Baš zbog te "karte više" koja je nekim ljudima bola oči, pa su je skinuli sa repertoara. A i da ne ugrozi tadašnju premijeru "Ljubavnog napitka". Mi smo mala sredina u kojoj već svi imamo oformljeno mišljenje jedni o drugima. Situacija nije ništa bolja ni u ostalim beogradskim pozorištima. Vlada potpuno privatan odnos, u smislu ― ja odlučujem i to će biti tako i tako, nikome ne odgovaram i sledim isključivo i prvenstveno svoj interes, a onda i interes te male grupacije koju potkupljujem, jer me ona održava na toj poziciji.

Ko je danas vlasnik Narodnog pozorišta?

Nekoliko izuzetnih umetnika i ljudi iz uprave NP na čelu sa dirigentom Dejanom Savićem: Aleksandar Stamatović ― njegov zamenik, (predsednik Ksenija Jovanović dala ostavku), potpresednik Upravnog odbora Aleksandar Manevski, koji zbog svojih ekstremnih kvaliteta obavlja i funkciju šefa službe za Fondaciju NP.

Da sadašnja Uprava radi za dobrobit NP potvrđuje i to da je "Kavalerija Rustikana" u režiji Bore Popovića veštački skinuta sa repertoara, a mi, nesposobne neznalice nismo shvatile zašto? Jer je inostrani partner Nacionalnom pozorištu iz Beograda bio teatar iz Jezija, Italija. Stavljao je to na repertoar, a mi smo bili u službi te nove produkcije ne znajući koja nam je "čast" pripala, odnosno shatajući da je to plan i program i želja i repertoar tog teatra iz Italije koji je nametnuo "Kavaleriju" u kombinaciji sa jednočinkom "Đani Skiki". Posle nekoliko predstava "Đani Skiki" je skinut sa repertoara da bi se pre par dana ubacili "Pajaci", jer se pojavio novi inostrani partner, a on je sa Kipra gde nema opere, nego je to koprodukcija sa Društvom opere... Nestaje "Skiki", a ubacuje se nova kapitalna međunarodna saradnja i izlazak Srbije u svet! "Pajacima" i "Kavalerijom Rustikanom", na zadovljstvo orkestra i 20 članova hora, em inostranstvo do koga se teško dolazi, jer je Srbija zbog viza u getu, em gala dnevnice od 40 dolara!?

Znači li to da su u pitanju velike pare koje završavaju u džepovima uprave Narodnog pozorišta?

To nije pitanje za mene, ali mi zaposleni smo "oduševljeni" mogućnošću da se žrtvujemo zarad ličnog budžeta Uprave tako dostojne srpske kulture Narodnog pozorišta. I tako, Beogradska opera gostuje na Kipru sa "Kavalerijom" i "Pajacima" u kojima će po sopstvenoj želji, bogata kiparska pevačica Marija Papajoanu da napravi zaista podvig, pevajući obe uloge iste večeri. Velikodušnom predusretljivošću i srpska strana će učestvovati u tom veličanstvenom događaju.

Sa srpske strane projektom diriguje upravnik Dejan Savić, pevaju njegov zamenik, zatim doskorašnji direktor Opere, baš kako i dolikuje da "najkvalitetniji" među nama predstavljaju nacionalnu kulturu. I u razmeni sa Oslom lično je, tada direktor opere Dejan Savić, a sada upravnik, odabirao po svom visokom kriterijumu najkvalitetnije.

Imali smo tu čast da nam u okviru BEMUS-a predstavu "Don Žuan" režira mladi početnik i to kao prvu svoju režiju ― što će biti zapažen podatak u njegovoj biografiji, jer mu je otac menadžer iz Italije koji je u znak zahvalnosti predstavio naše cenjene "umetnike ― rukovodioce" u Italiji. Imali smo još jednu tro ― produkciju sa pomenutim gradom iz Jezija ali i operom iz Porta u Portugaliji "Karmen". Jezi je već imao čast da predstavi naše izuzetne "rukovodioce ― umetnike": Dejana Savića, Aleksandra Stamatovića i doskorašnjeg direktora Opere Mišu Jovanovića. Nestrpljivo očekujemo da i Porto to učini i da oseti najviši nivo srpske umetnosti!

Podnosi li Uprava Narodnog pozorišta nekome račune za sve te koprodukcije?

Nikome, kako i treba: ni gradu, ni ministarstvima, ni institucijama kulture, državi, ni narodu, ni publici... jer oni, tako obrazovani, odgovorni i talentovani najbolje znaju šta je dobro za Narodno pozorište. Takođe, naši rukovodioci su veoma humani, daju svakome po mrvicu ― na čemu smo im veoma zahvalni. Neću da zalazim u deo koji podleže kontroli finansijske policije, jer ima Boga i onih koji su za to zaduženi. Pošto nisam policajac, već umetnik ― i to mi je od Boga dato, duboko osećam kako je publika pravilno edukovana da prepoznaje nametnuti kvalitet isforsiranog putem uravnilovke ― u smislu ― eto i to je kvalitet!

Zbog čega kažete da je Narodno pozorište za vas završena priča!?

Zato što ne odgovaram nivou Narodnog pozorišta. To kažem bez imalo gorčine. Ta priča je završena još januara 2000. godine. Decidirano tvrdim da je 2000. godine razdeljenost po partijama donela najveći udarac kulturi! Partije su terale umetnike da budu njihovi članovi, jer to im je bila jedina garancija za posao. Kada je to bilo tako? Kada je to bio imperativ? Kada su se utrkivali ko će da bude u vladajućoj stranci? Nikada zdužnije nisu učestvovali u kampanjama, ne glumački ― nego oratorski ― politički!

Umetnik mora biti nezavistan, mora imati mogućnost da kritikuje! Naravno, i umetnik kada "zaokružuje", i on se na neki način opredeljuje. To ne znači da ne treba da vidim šta je sve uradio taj za koga sam glasala. Ako sam uz njega decidirano, onda sam lišila sebe svoje slobode da sam sama za sebe ličnost koja sledi svoj stav.

Recimo, predsednik partije u nekoj opštini uzima samo one koji su se javno deklarisali kao njihovi članovi ― samo oni mogu da nastupaju na određenoj manifestaciji, proslavi, koktelu...

Kultura je oduvek bila najjače oružje ― bedem koji je čuvao zdravlje nacije i buduće generacije. Zar njen cilj nije da ne dozvoljava da se oštrica napretka zaustavi!?

Kako je moguće da u našem ustavu reč kultura ne postoji! Institucije nisu krive, ali ljudi koji dolaze u te institucije su sve privatizovali. Kaže: "Ovaj mi se ne sviđa ― on ne može. Za njega nema filharmonijska sala ― ne dam! Ko to određuje? ― Ja mali vladar u instituciji ― ja mali sve! Većina njih je prolazna, ali u tom trenutku imaju moć. Ja sam zadovoljni umetnik. Iako mi nikada u ovoj zemlji nisu cvetale ruže! Za sve sam sama morala da se izborim. I neka je tako bilo ― pravedno je. Hvala ti Bože, jer imam visoku svest o tome ― nema situacije, nema sile, nema partije, nema BIE... Ima ― to su velike moći, ali ja se osećam mnogo moćnije zato što imam samo sebe. Duboko sam svesna da nema sile koju ljudski duh: snažan, talentovani obrazovan može pobediti. Imala sam situacije u kojima sam bila sama protiv celog sveta. Šta je ceo svet prema meni? Raščistila sam sa Narodnim pozorištem. Jedna sam od retkih pevačica koja u svojoj pozorišnoj garderobi nema nijednu jedinu ličnu stvar. Moj ormarić je potpuno prazan. To govori koliko ja ne pripadam tom pozorištu, iako sam s velikom mukom ušla unjegov ansambl.

Iako je iza Vas već bila četvorogodišnja svetska karijera: Milanska Skala, Firenca, Pezaro, Lisabon, Trst... prisilili su Vas da po treći ili četvrti put polažete audiciju!?

Polagala sam audiciju pred ljudima koji nisu mogli ni kartu da kupe na onim mestima gde sam ja pevala. Između ostalih, protiv mene je glasao i jedan moler, ali je pevao u NP, jer je kao moler pri krečenju pevušio operske arije kod jednog akademika. Kada sam i ušla u to NP, ekskluzivno pravo pri odlučivanju kao tadašnji upravnik na to glasanje imao je Velimir Lukić. Zahvaljujući njemu ja sam primljena u NP.

 
MIRAZ

S najvećom ljubavlju svojoj zemlji ostavljam moju bogatu biografiju u miraz. Sve moje uspehe stavljam u službu svoje zemlje. Jer su samo kvalitetom i radom ostvareni ušta se svako može uveriti jednim pritiskom na taster kompjutera. Danas se sve kupuje: aplauz, predstava, premijera, novine, lepe reči... I ne samo za pare nego i za druženja.

LJUBAV SE NE KUPUJE!

Kada hoću sebi da napravim događaj, meni ne treba nijedna institucija: ni NP, ni Filharmonija, ni Jugokoncert, ni Ministarstvo kulture, ni Gradski sekretarijat za kulturu ― koji je tako žestok i moćan. Ja jednostavno platim salu, objavim koncert, prodam ulaznice, kroz ulaznice mi se vrati novac, publika dođe ― mi se družimo. Ja osmislim sve. Nemam taj problem, jer Bog se za sve postarao. Ljubav naroda prema umetniku ne može da se kupi. Ona se godinama stiče. Mene moj narod obožava.

VIDIMO SE NA OTKAZU!

Svojski sam se trudila da kroz ovo javno istupanje na najbolji način vodim računa o ugledu Uprave, da je, ne daj Bože, ne omalovažim, kako i piše u najnovijem ugovoru o određivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih koji nam je ovih dana podmetnut za potpisivanje (Član 19 i 20 ― tačka 5 i 6), jer po visokim postulatima uvozne demokratije od 5. oktobra 2000. godine ― sledi prekid radnog odnosa. Pa, ako im se nisam dovoljno nadivila ― vidimo se: na otkazu!


Nađa Andrejević | Tabloid
794  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Jadranka Jovanović (1958) poslato: Avgust 14, 2012, 01:23:03 am
*





JADRANKA JOVANOVIĆ


RECITAL (Toulon) Čudesno veče

Čudesno veče... Ova mlada umetnica poseduje jedan sjajno izbrušeni glas veličanstvene nijanse, njene fraze su interpretirane sa zbunjujućom lakoćom, plasirane sa prvoklasnim talentom, ovacije kojima su je nagradili dokaz su veličanstvenog umetničkog kvaliteta, žara, osečajnosti, nežnosti, i jedne briljantne scenske pojave...


Tekst: Jadranka Jovanović
Fotografija: Bamoo
795  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Miroslav Čangalović (1921—1999) poslato: Avgust 14, 2012, 01:01:23 am
*

SEĆANJE NA MIROSLAVA ČANGALOVIĆA

Deset godina od smrti velikog basa srpske i evropske operske scene Miroslava Čangalovića, obeleženo programom u Narodnom pozorištu u Beogradu.

U ime Narodnog pozorišta jednom od najznačajnijih vokalnih umetnika u istoriji srpske muzike Čangaloviću (1921—1999) koji je za tri decenije pevačke karijere stvorio impozantnu galeriju likova, poklonio se upravnik Božidar Đurović koji je istakao da je Čangalović ostao u trajnom sećanju publike i kolega, da je njegovo delo ugrađeno u najbolje godine Opere Narodnog pozorišta.

Programu su se pridružili ministar kulture Nebojša Bradić i ministar prosvete i kulture Republike Srpske Anton Kasipović, koji su danas u Beogradu potpisali Memorandum o saradnji dva ministarstva za period do 2012. godine.

"Imam privilegiju da danas budem ovde u ime Vlade RS, ozbiljno se ustručavam da govorim o velikom čoveku i onome što je stvorio. Život i put me često vodio kroz Glamočko polje o kome je Čangalović govorio kao svom prvom zvučnom pamćenju, o usamljenoj kasabi opkoljenoj visokim planinama, prepunoj zavijanja, o Glamoču u kome je rođen", kazao je Kasipović.

Prema rečima ministra Bradića, Narodno pozorište drži čas istorije odajući poštu velikanu, gorostasu operske scene koji je godinama predano radio na operskoj misiji širenja važnosti umetnosti.

"Koliko je njemu bilo lako da peva na svetskim pozornicama, toliko mu nije bilo teško da nastupa na seoskim pozornicama širom Srbije i nekadašnje Jugoslavije, profesionalno i predano, zbog toga je opera dobijala novu publiku", kazao je Bradić i dodao da Čangalović nikada nije oskudevao u društevnim priznanjima i ljubavi publike.

U koncertnom omažu posvećenom operskom pevaču koga su kritičari i istoričari smatrali, posle Šaljapina, najboljim Borisom Godunovim i velikim interpretatorom likova iz ruskih opera, učestvovali su dugogodišnji partneri Čangalovića na operskoj sceni: Radmila Bakočević, Radmila Smiljanić, Živan Saramandić, Miomir Nikolić, Siniša Pajić i Aleksa Vasić, izvodeći arije koje su posvetili kolegi.

Pevači su nastupili uz klavirsku pratnju Dušana Trbojevića, prijatelja i muzičkog saradnika Čangalovića punih 56 godina, Aleksandra Kolarevića, Nevene Živković, Arsena Čarkića i Daria Humenjuka.

Doajen naše pijanističke scene Trbojević podsetio je da je Čangalović bez ikakve poze dolazio u najudaljenija mesta u koja su ga zvali, pevao, govorio, prosvećivao svojim moćnim glasom i za to je dobijao poštovanje i ljubav publike.

"Bio je čovek koga bi prigrlili kao svog gde god bi odlazio jer je sam govorio da je scena njegova profesija a koncerti ljubav", kazao je Trbojević.

Čangalović je pevanje učio kod poznate operske pevacice i pedagoga Zdenke Zikove od 1946. do 1954.godine. Zahvaljujući izuzetnom talentu, ali i velikom radu i posvećenosti svom pozivu brzo je postao jedan od najvećih muzičkih umetnika koje je naša sredina imala.

Njegov operski repertoar obuhvatao je više od 90 uloga u kojima se isticao raskošnim glasom, dramskom snagom i doživljenom interpretacijom. Među njegovim najpoznatijim ostvarenjima nalaze se uloge Borisa Godunova, iz istoimene opere Musorgskog, i Dosifeja, iz opere "Hovanščina", istog kompozitora.

Ostvario je nezaboravne role i kao Don Kihot (Masneov "Don Kihot"), Končak i Galicki (Borodinov "Knez Igor"), Mefisto (Gunoov Faust"), Filip Drugi (Verdijev Don Karlos"), Figaro (Mocartova Figarova ženidba"), Kučobej (Mazepa" Čajkovskog), Ivan Grozni (Pskovitjanka" Rimskog Korsakova), Mitke (Konjovićeva Koštana")..

Njegov koncertni repertoar je obuhvatao preko 500 kompozicija autora svih epoha, i to solo pesama, ciklusa pesama, kantata i oratorijuma, čiji je veliki deo sačinjavalo premijerno izvođenje mnogih dela jugoslovenskih kompozitora.

Koncertna karijera Čangalovića trajala je više od 40 godina, održao je oko 3.000 koncerata na teritoriji bivše Jugoslavije i oko 160 koncerata širom sveta.

Čangalović je preminuo 1999. godine u Beogradu.



OO GLAMOČA DO BALJŠOG TEATRA Miroslav Čangalović je rođen 18. februara 1921. godine u Glamoču, od oca Mihajla i majke Anastasije. Već u ranoj mladosti odlazi iz rodnog grada u Beograd, gde od 1946. do 1954. godine učio pevanje kod poznate operske pevačice i vokalnog pedagoga Zdenke Zikove.
Neke od njegovih nezaboravnih kreacija su: Boris Godunov, Mefisto, Galicki, Končak, Aleksandar Borodin, Vladika Danilo, Kralj Milutin i  Don Kihot.
RTS | 2009.
796  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Miroslav Čangalović (1921—1999) poslato: Avgust 14, 2012, 12:53:23 am
*




MIROSLAV ČANGALOVIĆ
(Glamoč, 18.01921 — Beograd, 01.10.1999)

Miroslav Čangalović je rođen 1921. godine u Glamoču i jedan je od najvećih i najznačajnijih vokalnih umetnika u istoriji srpske muzičke kulture. Sam je govorio da je u stvari naučio da peva, ne u školi, već na planini pevajući krajiške pesme sa čuvenim krajiškim napevom.

Miroslav Čangalović je stvorio impozantnu galeriju likova od seljana i popova, preko slugu, provadadžija, trgovaca, boema, do kneževa i careva. Čangalovićev repertoar obuhvatio je najveća imena svetske i domaće muzičke literature. Svim likovima koje je tumačio, a bilo ih je preko dvadeset, prilazio je s istom prilježnošću i studioznošću. Za izuzetna umetnička dostignuća, Čangalović je dobio brojne nagrade i priznanja.

Umro je u Beograu 1. oktobra 1999. godine u sedamdeset osmoj godini.
Srpski krajevi


"Čangalović je bio veliki solista i umetnik. Čak i oni koji nisu znali šta je opera, znali su ko je Miroslav Čangalović."
797  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Avgust 10, 2012, 10:12:25 pm
*

KARANFILE, USPOMENO STARA
(Vitomir Životić — M. Ubavkić)

Karanfile, uspomeno stara,
ti me sećaš draginih nedara
kada sam te nekad srećan brao
a iz njenih grudi mirisao.

Tvoj me miris još uvek podseća,
cvetnog maja i davnog proleća.
Rastasmo se gde smo se i sreli
kraj izvora gde smo i pčeli.

Karanfile, seti je na mene,
reci dragoj da mi duša vene.
Pozdravi je, neka mi se vrati,
srce moje više da ne pati.


KARANFILE, USPOMENO STARA
(Vitomir Životić — M. Ubavkić)

Karanfile, uspomeno stara,
ti me sećaš dragog i behara
kada te je nekad srećan brao
a iz mojih grudi mirisao

Tvoj me miris još uvek podseća
mladih dana i lepih proleća
rastasmo se gde smo se i sreli
kraj izvora gde smo se voleli

Karanfile, seti ga na mene
reci da mi za njim srce vene
zamoli ga neka mi se vrati
srce moje prestaće da pati
 
YouTube: Ljiljana Petrović Butler — Karanfile, uspomeno stara
798  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Avgust 10, 2012, 09:57:08 pm
**

KIŠA IDE, TRAGOVI SE ZNADU1

Kiša ide, tragovi se znadu,
mom jaranu na prelo ne dadu!
Moj jarane, bole li te rane?
Da ne bole, ne b' se rane zvale!
Jesam li ti kazala, jarane:
ne ašikuj, ne beži sevdaha,

od sevdaha goreg jada nema,
di boleseti od ašikovanja.
Na žalost će i komćija — doći;
al' za jade niko i ne znade,
osim boga i srdašca moga!...

1 Janko Veselinović: "Đido", slika iz seoskog života u pet činova s pevanjem.
799  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Avgust 10, 2012, 09:51:03 pm
*

STOJANE, SINE

Stojane more, Stojane sine,
tri se lavčinja vdavija,
striko ti prv da ubijat.

Stojane će te obesat sine,
sred selo na murenkata.
Zašto si ljubel momite sine,
em kalešite nevesti,
em sirotite vdovici?

Majko le moja, majčice mila,
koga će mene da besat,
visoko da me digaet, majko,
momite da me gledaet.
Liceto da im veneit majko,
srceto da im kopneit,
snagata da im treperi.  / Teofilovići & Miroslav Tadić
800  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dušica Stefanović Bilkić (194x) poslato: Jul 30, 2012, 11:21:49 pm
**

NAJLEPŠE PESME DUŠICE STEFANOVIĆ BILKIĆ


DONKELE, DONKE DEVOJKO

Donkele, Donke devojko,
idi si pitaj majka ti
da li će te dade Done za mene

Dava bre, Đorđo, dava me
za tebe kara, milo, ne da
ne da mori Đorđo, nikako

Donkele, Donke devojko
kako ćeš Done bez mene
kako ćeš mori Done, da znajem

Ćuti bre, Đorđo, ne zbori
srce mi Đorđo izgore
izgore, mori Đorđo, pocrne



DEVOJKA JE MOMKU PRSTEN POVRAĆALA

Devojka je momku prsten povraćala:
— Na ti momče prsten, moj te rod ne ljubi.
 
Ni otac, ni majka, ni brat, ni sestrica,
ni ja nesrećnica.

Ja bosiljak sejem, gorki pelen niče.
Oj pelen, pelenče, moje rosno cveće.



NA STAROM BUNARU
Muzika i tekst: Mića Stojanović

Na starom bunaru dragog sam čekala,
pevala sam pesme, vodu zahvatala.
Al' danas ga nema, umreću od tuge,
zašto ne dolazi, da li je kod druge. 2x

Kad se kući vratim, pitaće me majka:
— Gde si kćeri bila od jutra do mraka?
Na starom bunaru, znaš da je daleko,
još je kofu majko, potopio neko. 2x

Nemoj me karati, majko moja mila,
Danas nisam s dragim na bunaru bila.
Dan mi danas, majko, u čekanju prođe,
uzalud se nadah, dragi me ne dođe.

Potopljena kofa, sa njom moje nade;
ostavi me dragi i drugoj pripade. 2x







           YouTube: Dušica Bilkić Stefanović — Donkele, Donke devojko
           YouTube: Dušica Bilkić Stefanović — Devojka je momku prsten povraćala
           YouTube: Dušica Bilkić Stefanović — Na starom bunaru
          
           Fotografija Dušice B. Stefanović sa singl ploče "Jedno je život, drugo su snovi", 1972.
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »