Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
676  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:57:55 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.






POŠLA VANKA NA VODA
677  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:57:47 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.







PEVNULA JANA
678  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:57:35 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.







RAZBOLE SE BELO DONE...
679  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:24:16 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.







KAD SUM BIL, MORI ĐURĐO.
680  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 11:24:55 am
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.








POSLALA ME STARA MAJKA...
681  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 12:59:07 am
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.






1. POSLALA ME STARA MAJKA...
2. KAD SUM BIL, MORI ĐURĐO.
3. RAZBOLE SE BELO DONE...
4. PEVNULA JANA
5. POŠLA VANKA NA VODA
6. ZA ŠTO SIKE ZA ŠTO...
7. CIGANČICA



Izdanje Knjižare Gece Kona Beograd

Tekstovi pesama postavljeni u Pesmarici I
682  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi poslato: Decembar 03, 2012, 11:46:08 pm
**

Stanislav Binički ZEJNABI Da su meni oči tvoje....








ZEJNABI          
          b) Da su meni oči tvoje....
                J. Ilić


ZA PEVANJE UZ PRATNJU KLAVIRA.


1924.
Izdavačka knjižarnica GECE KONA — Beograd
Knez Mihailova
683  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi poslato: Decembar 03, 2012, 11:20:39 pm
**

Stanislav Binički ZEJNABI Kad ja viđeh oči tvoje....









ZEJNABI
          a) Kad ja viđeh oči tvoje....         
                J. Ilić


ZA PEVANJE UZ PRATNJU KLAVIRA.


1924.
Izdavačka knjižarnica GECE KONA — Beograd
Knez Mihailova
684  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi poslato: Decembar 03, 2012, 11:01:40 pm
**

Stanislav Binički PO POLJU JE KIŠA







PO POLJU JE KIŠA
               Zmaj-Jovan Jovanović


ZA PEVANJE UZ PRATNJU KLAVIRA.


1924.
Izdavačka knjižarnica GECE KONA — Beograd
Knez Mihailova
685  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi poslato: Decembar 03, 2012, 10:40:23 pm
**

Stanislav Binički SPAVA MOMA







SPAVA MOMA
 

ZA PEVANJE UZ PRATNJU KLAVIRA.


1924.
Izdavačka knjižarnica GECE KONA — Beograd
Knez Mihailova
686  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi poslato: Decembar 03, 2012, 09:56:17 pm
**

Stanislav Binički SPAVA MOMA & PO POLJU JE KIŠA & ZEJNABI







SPAVA MOMA
 
PO POLJU JE KIŠA
               Zmaj-Jovan Jovanović

ZEJNABI
          a) Kad ja viđeh oči tvoje....
          b) Da su meni oči tvoje....
                J. Ilić


ZA PEVANJE UZ PRATNJU KLAVIRA.


1924.
Izdavačka knjižarnica GECE KONA — Beograd
Knez Mihailova



Stihove možete pročitati u Pesmarici I i Pesmarici II
687  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Decembar 03, 2012, 09:30:47 pm
**

DAĆE BOG DA TE PREBOLIM
Muzika i tekst: Živadin Žića Kojić

Daće bog da te prebolim
i da više tako ne volim
kao što sam tebe voleo
dok sam tvoje usne ljubio

Voleo te k'o nijednu
doživeo ljubav bednu
verovao sve što kažeš
nisam znao da me lažeš
i zato sam tako prošao
jer sam ludo srcem voleo

Daće bog da te prebolim...

Daće bog da te prebolim
i da drugu ženu zavolim
ako budem snage imao
jer sam tebe ludo voleo

Tepaću joj moje janje
a voleti mnogo manje
pričaću joj lepo svašta
o ljubavi neka mašta
kao što sam ja maštao
dok sam tvoje usne ljubio

Daće bog da te prebolim...

Daće bog da zaboravim
i da više na te ne mislim
ako budem snage imao
jer sam tebe ludo voleo

Da umornu dušu smirim
da spokojno život živim
iz sećanja da te brišem
da zbog tebe ne uzdišem
ako budem snage imao
jer sam tebe ludo voleo

Daće bog da zaboravim...


688  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Decembar 03, 2012, 12:29:18 am
*

KAMENA STENA

Svake večeri pevam kamenoj steni
sve moje boli sivo kamenje zna
i srce moje skoro će biti kamen
sivilo noći biće za mene dan

Brda pričaju noćas sa mnom o tebi
sve noći rađaju tužnu tugu bez tebe

Svake večeri pevam kamenoj steni
sve moje boli sivo kamenje zna
i srce moje skoro će biti kamen
sivilo noći biće za mene dan

Za moju ljubav dani nemaju vreme
nit' ona misli o pesmi i steni toj
ko zna kom noći poklanja ona dok patim
dok sivo stenje diše svu moju bol

YouTube: Toma Zdravković — Kamena stena
689  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Decembar 03, 2012, 12:10:06 am
**

POZDRAVI JE SUNCE MILO
D. Babić — M. Petrović

Kad odlaziš sunce milo, ne ostavljaj mene sama;
moja draga u daljini čeka mene u suzama.
Moja draga u daljini, aj, čeka mene u suzama.

Tužne su joj oči bile kada me je ispratila
i zauvek naša srca daljina je rastavila.
I zauvek naša srca, aj, daljina je rastavila.

Pozdravi je sunce milo kad miluješ kose njene
i obriši gorke suze da joj lice ne uvene.
I obrisi gorke suze, aj, da joj lice ne uvene.

Aj, neka draga čeka mene...

YouTube: Predrag Drezgić — Pozdravi je sunce milo
YouTube: Đorđe Masalović — Pozdravi je, sunce milo
YouTube: Raša Pavlović — Pozdravi je sunce milo
690  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Decembar 02, 2012, 11:48:23 pm
*

SVU NOĆ SEDIM NA KAPIJU

Svu noć sedim na kapiju
Stanu ranim s leblebiju
Lele, Stano, lele, dušo
Daj mi lice da ti ljubim

Niti jedem, niti pijem
Subotom se samo brijem
Lele, Stano, lele, dušo
Daj mi lice da ti ljubim

Na berberi pare davam
Samo Stanu da poljubim
Lele, Stano, lele, dušo
Daj mi lice da ti ljubim

YouTube: Staniša Stošić — Svu noć sedim na kapiju
691  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Obren Pjevović (1919—1995) poslato: Novembar 24, 2012, 11:04:56 am
*
TALENAT U MIRAZ — SEDAM GENERACIJA PORODICE PJEVOVIĆ ŽIVI OD MUZIKE


PESNIK S OSNOVNOM ŠKOLOM


U porodici Andrije Pjevovića (53) iz Prilika kod Ivanjice od pesme se živi sedam generacija unazad. Zahvaljujući pevačkom daru pretka Raje Rajovića koji je pevao na kosidbama u vreme Turaka, osmanlije mu nadenuše ime Pjevo, što ubrzo posta osnova prezimena. U raspevanoj porodičnoj manufakturi najpre se pevalo, potom sviralo, a Andrijin deda Obrad je pravio i popravljao instrumente.

— Prezime smo dobili po porodičnom zanatu. Kad je subaša pozivao seljake na kosidbu, uvek je govorio: "Obavezno pozovite onog Pjeva", misleći na mog pretka Raju Rajovića. On je pesmom razonodio kosače po zlatiborskim livadama i brdima - priča harmonikaš Andrija Pjevović. Ne krije da je zahvaljujući harmonici odgajio troje dece, sagradio kuću, zbrinuo unuke.
 
Rajevići su poreklom iz Crne Gore, pa je zato među prvim instrumentima kojim su ovladali bile gusle. Na njima je svirao njegov parćipan (čukunčukunded) Borisav. Borisavljev otac Milan bio je majstor na drombuljama još u 18. veku. Otac Dragoljub bio je dobar harmonikaš, ali Andrija tvrdi da je deda bio taj koji je ponajbolje ulazio u dušu instrumentu.

— Đed Obrad je čak pravio i popravljao harmonike. On je u tom poslu bio sa Čačaninom Draganom Ilićem Varkašom koji je imao sestru u Italiji, pa im je ona otud slala materijal. Imali su, kažu, 120 učenika. Najpoznatiji đaci bili su Časlav Đoković i Andrija Era Ojdanić koji je sa svega sedam godina dolazio kod đeda i učio da svira. Ipak, rodonačelnik porodice kao instrumentalista bio je moj čukundeda Milan koji je svirao drombulje. Po zanimanju je bio kuvar po veseljim,. a kada završi posao u kuhinji, uveseljavao je goste - priča Andrija i dodaje da će tradiciju nastaviti njegov sin, 21-godišnji Uroš, koji svira harmoniku.

Pesme "Devojka iz grada","Oj, Moravo, tija reko", "Kafu mi, draga, ispeci", "Ej, da mi je", "Moravsko predvečerje,"Progovori, sliko" je napisao je Mrčajevčanin Obren Pjevović. Njegov predak došao je na miraz u Mrčajevce, ali je po tradiciji zadržao prezime. Čika Obrena starosedeoci varošice na Zapadnoj Moravi pamte po stihovima koje je iz rukava vadio svojim Mrčajevčanima.

— Obrena sam zapamtio kao dete još dok je kod đeda dolazio na slavu. On i đed Obrad bili su od dva brata deca. Pre rata su drugovali, radili zajedno, posećivali se, jednom su se samo zakačili zbog neke violine. Izbio je rat. Obrenovi su bili u četnicima. a moji u partizanima. Svaka strana je i danas ubeđena je pobedila neprijatelja i da je ta ideologija ispravna. Iako smo najbliži rod, mi ni danas, nakon toliko godina, nemamo nikakve kontakte — kaže Andrija.

Obren, zemljoradnik iz Mrčajevaca, sa osam razreda osnovne škole, postavio je visoke lirske standarde u novokomponovanom melosu. Napisao je oko stotinu tekstova za pevače zapadnomoravske škole: Miroslava Ilića, njegovog kuma Dobrivoja Topalovića, Predraga Cuneta Gojkovića, Snežanu Đurišić. Deset godina nakon njegove smrti 2005. objavljena je prva i za sada jedina zbirka izabranih pesama.


GENETIKA SPAVA Niko od potomaka Obrena Pjevovića za sada se ne bavi muzikom ili umetnošću koja joj je srodna. Obren ima sina koji živi u Kanadi, ali se ni on ne bavi muzikom. Andrija se nada da su se možda unuci bacili na čuvenog dedu.


Gordana Plaznić | 22.08.2010. | Vesti online
692  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Stanislav Binički (1872—1942) poslato: Novembar 22, 2012, 08:12:09 pm
*

SELO MALO SLAVI VELIKANA

U Jasici, kod Kruševca, održana Deveta muzička manifestacija "Stanislav Binički"

Stanislav Binički, svestrani, divni i uporni muzičar, jedan od najvrednijih koje je iznedrila Srbija — sticajem okolnosti rođen je u Jasici, malom selu nedaleko od Kruševca. I ovog leta tamo je održana kulturna manifestacija koja nosi ime ovog velikana srpske muzike, deveta po redu.

Stevanu Biničkom, vojnom inženjeru, koji je gradio pontonski most na Moravi i koji se kasnije junaštvom istakao u ratovima, i majci Mariji, Nemici plemićkog porekla, rodio se davne 1872. sin Stanislav, koji je samo prve dve godine proživeo u Jasici. Kasnije ga je život odveo u Beograd — gde je diplomirao matematiku; pa u Leskovac — gde je godinu dana radio kao suplent; pa u Minhen — na muzičke studije; odakle se vraća u Beograd i gde će ovaj mladi čovek, od 27 godina i sa dve fakultetske diplome, osnovati 1899. Beogradski vojni orkestar (iz čijeg se jezgra formirala 1920. Beogradska opera i 1923. Beogradska filharmonija), a te iste, sa Stevanom Mokranjcem i Cvetkom Manojlovićem, Srpsku muzičku školu i dvanaest godina kasnije i Muzičku školu "Stanković". Godinu dana pre toga, Beograd je, zahvaljujući njemu, prvi put čuo Betovenovu Devetu simfoniju a osam godina ranije napisao je i prvu (izvedenu) srpsku operu "Na uranku", po tekstu Branislava Nušića! Zlatnim slovima trebalo bi njegovo ime ispisati u srpskoj istoriji muzike!

Mi mu se nismo odužili na pravi način! Čak i muzička škola u Kruševcu nosi ime Stevana Hristića, Beograđanina (koji, doduše, u Beogradu nema muzičku školu, ali koji nikada nije ni posetio Kruševac), a kompozicije Biničkog ne sviraju niti pevaju čak ni đaci škola koje je on osnovao, u koje je donosio stolice iz svoje kuće kako bi deca mogla da prate nastavu!

Jedino malena Jasika, sa svojom Mesnom zajednicom, Osnovnom školom iKulturno-umetničkim društvom koji su poneli njegovo ime, uz Kulturno-prosvetnu zajednicu iz Kruševca i sa milozvučnim tenorom (i diplomiranim hemičarem), najboljim Lenskim koji se ikada čuo u Beogradskoj operi — Radivojem Simićem, rešila je pre devet godina da u Jasici pokrene ono što su pre 46 godina u slavu Mokranjca utemeljili Negotinci — manifestaciju "Stanislav Binički". Od 24. do 27. jula (rođendana Biničkog) traju dani njemu u čast sa raznovrsnim umetničkim programima, koji su predstavili radove sa likovne kolonije i zavičajne muzičke umetnike, od učenika koji tek stasavaju do magistra klarineta Andrije Blagojevića koji je, pored retko izvođena Tri komada za solo klarinet Igora Stravinskog (autor ih je 1919. posvetio švajcarskom klarinetisti Verneru Rajnhartu, jer ga je materijalno pomagao), u kojima su uz vratolomne skokove i začetke minimalizma korišćeni i piskavi visoki registri instrumenta koji više podsećaju na flautske boje, predstavio još ređe izvođeni Concerto abbreviato za solo klarinet Petra Bergama. Kompozitor je, inače, ovo delo posvetio Milenku Stefanoviću koji je (1966) bio njegovprvi interpretator. Kao svojevrsni muzički moto manifestacije čuo se legendarni "Marš na Drinu" Biničkog, a njegove horske numere predstavio je muški kamerni hor "Binički", uz žensku pevačku grupu "Biser" i buket najtalentovanijih učenika kruševačke muzičke škole.

U završnoj večeri nastupili su Kraljevski gudači Svetog Đorđa sa koncertmajstorom Vladimirom Kohom i proslavljenim gitaristom Urošem Dojčinovićem, poznatim na svim kontinentima, koji je dosad ostvario više od tri hiljade nastupa. Oni su predstavili dela baroknih, pretklasičnih, romantičnih i savremenih kompozitora, prikazujući majstorstvo komplementarnog orkestarskog muziciranja, eho-efekata, vijugavu pokretljivost melodijskih linija i stabilnost kontinua. Uroš Dojčinović je maštovito uronio u svojevrsne kantilene laganih stavova, a virtuozno u dvohvate i skokove Koncerta u A-duru Ferdinanda Karulija.

Posle Filharmonije mladih "Borislav Pašćan" i Umetničkog ansambla Vojske Srbije "Stanislav Binički" pažljivoj publici iz Jasike i Kruševca pružila se prilika da uživa u ostvarenoj slivenosti kamernog orkestarskog zvuka.


Gordana Krajačić | objavljeno: 04.08.2011. | Politika
693  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlastimir Pavlović Carevac (1895—1965) poslato: Novembar 22, 2012, 02:29:55 pm
*

SEĆANJE NA CAREVCA

Bard srpskog melosa, Vlastimir Pavlović Carevac, dobio monografiju u izdanju Zavoda za udžbenike. Opsela ga je narodna muzika, a on nju zauzvrat proslavio. Delo zapisano u vremenu

Poslednji romantik narodne muzike, bard srpskog melosa, Vlastimir Pavlović Carevac, dobio je - zasluženo, "Od zlata gudalo", istkano od reči, slika, nota... sabranih u istoimenoj luksuznoj monografiji (u izdanju Zavoda za udžbenike). "Gudalo" su kao omaž Carevcu priredili Nikola Rackov, Branko Belobrk i Ivo Cenerić, a rečima punim ljubavi i poštovanja prema legendarnom muzičaru pozlatili su ga mnogi (etno)muzikolozi i poštovaoci dela poznatog violiniste i dirigenta.

Gotovo pola veka je minulo od kada je, januara 1965, zauvek zamukla njegova violina... A svirala je, do tada, baš svuda — na televiziji, radiju, koncertnim podijumima i u malim kafanama periferije.
 
— Koji kraj najviše volite? — pitali su ga.
 
— Čuburu!
 
— Zašto?
 
— Čini mi se da nikad nisam padao u takav sevdah kao u malim čađavim kafanama ovog kraja, koliko puta sam dočekao zoru u "Kičevcu" i "Sokolcu" svirajući ozarenim licima zidara, dimničara, kočijaša, bifedžija... Kad umrem recite: "Carevac je odsvirao". Samo to. Ne volim govore i nekrologe.
 
Tako je i bilo. Orkestar od deset violina je za kovčegom, dok su se prsti ledili i drhtali, poslednji put tada svirao Caru, Vlastimiru Pavloviću, najboljem muzičaru, poznavaocu narodnog melosa, članu Komunističke partije od 1919, partizanu iz 1941, logorašu s Banjice i Dahaua, večitom borcu i stvaraocu bez odlikovanja... Tim rečima je poslednju "muzičku pratnju" za velikana i "poslednjeg pravog beogradskog boema" opisao Saša Marković.

— Carevac je bio pojam i mit dok je bio živ, dok je sa njegove violine strujao životni dah narodne muzike — zapisao je Dušan Plavša, muzikolog, pijanista i muzički kritičar. — Da li je on bard ili rapsod svoga naroda? I jeste i nije... Jer u doba masovnih medija, radija, televizije, proizvodnje gramofonskih ploča, u takvim uslovima biti "narodni umetnik", to već zahteva artizam, znanje zanata, profesionalizam. Takav tip "narodnog umetnika" kakav je bio Carevac, ne mora biti "čovek iz naroda", ali mora biti talentovan da oseti biće, dušu narodne umetnosti.
 
A Carevac je to još kako znao. I osećao. A pritom bio i taj "čovek iz naroda".
 
Bio je, s početka prošlog veka, dečak koji je, čuvajući stada ovaca na proplancima, slušao pesme pastira i pokušavao da od kukuruzovine izdelje nešto što bi imalo vlati i ličilo na violinu... Noću dugo nije mogao da zaspi preslišavajući se svih pesmica i melodija koje je do tada čuo. Izjutra bi nekom tamo šaptao o jedinoj želji da ima violinu, da svira. Nije smeo da moli oca — neumoljivog u želji da mu sin upozna mukotrpan seljački rad, ali i da se školuje, da bude dobar đak i još bolji činovnik... samo da bude "gospodin".
 
Dečak, sin seoskog delovođe, rođen 1895, nije postao "gospodin". Postao je Car.
 
Postao je to još onog dana kada je seoski uča doneo njegovoj kući gramofon s velikom trubom i ručkom kojom se navijao feder da okreće ploču. Mali Vlastimir pevao je uz muziku sa gramofona. A učitelj je sav srećan preporučivao njegovom ocu da ga da u bogosloviju. Samo pop može imati takav glas i takav sluh.
 
Tako piše Marković o tom diplomiranom pravniku koji je mogao raditi stotinu poslova u kojima nema muzike. Da je hteo. No nije hteo, na sreću svih koje je zabavljao bez predaha, obuzet svojim strunama, "posednut" muzikom iz naroda.
 
Jedina ploča njegovih interpretacija izašla je devet godina posle njegove smrti. Nijedna muzička škola ne nosi njegovo ime. Kao da je zaboravljen... — navodi dalje Saša Marković, i konstatuje:
 
"Ali, Carevac se ne može zaboraviti... Kad god se približava zima, osete vetrovi i snegovi nastupajućeg januara, jave se uspomene na velikog barda narodne muzike Vlastimira Pavlovića, koga su odnele košave desetog dana jednog snežnog januara, i rodi se želja da tog dana svi ciganski orkestri koji najbolje osećaju veličinu violinske melodije, cele noći sviraju samo "Svilen konac", onaj pravi, Carevčev...".
 
U velikoj, gotovo pobožnoj ljubavi koju je gajio prema narodnoj muzici, zaokupljen jakim osećanjima za pevanje i sviranje, uspeo je da ovu muziku uzdigne do osobene lepote. Tako piše o Carevcu etnomuzikolog Dimitrije Mikan Obradović, koji kaže: — Tako, slušajući narodnu muziku, mi ne shvatamo u prvi mah da je pred nama umetničko delo jedne skladne, prefinjene duše. Neko će to zvati prava narodna muzika, a neko muzika Vlastimira Pavlovića Carevca. Carevac je govorio da melodija oživi samo ako je dušom i merom otpevana odnosno odsvirana. Otuda i ona priča njegovih muzičara da Car govori violinom, saopštavajući duboke tajne svoje muzike.
 
Mnogi će reći: Carevac je neponovljiv, najveći. Možda je tako. Ali je sigurno da govor kojim je pevao i svirao ostaje putokaz kako treba voleti i davati.
 
Vlastimir Pavlović, violionista, šef orkestra, pedagog, nevidljive crteže svoje duše uneo je u našu svest. Opsela ga je narodna muzika, a on nju zauzvrat proslavio.
 
Njegovo delo je zapisano u vremenu.



POSLEDNJI ROMANTIK — Uvek je bilo pravo uživanje slušati ga. Razigra srce kolom, rastuži ga tužnom pesmom. On se muzici predavao celim bićem. I tada, dok je svirao, ili pratio pevača, on je postajao rapsod. Predvodio je svoje oduševljenje i uvek pri sviranju nasmejane muzičare. Bio je to jedan od poslednjih velikih romantika narodne muzike. Zato Carevčevu umetnost treba ceniti kao i svaku veliku umetnost, jer ona ima sva njena bitna obeležja; data je čoveku od čoveka sa odnegovanim estetskim senzibilitetom te ga čini boljim, plemenitijim, uzvišenijim, poetičnijim. Šteta je što oni koji su nekada snimali zvuk Carevčeve violine nisu sa više pažnje i brige sačuvali veći broj njegovih snimaka i njegovog orkestra, da bi se na njima učile generacije sviranju i pevanju narodne muzike u čistom, nepatvorenom obliku — piše Dušan Plavša, dugogodišnji muzički urednik Radio Beograda.

Marina Mirković | 08.07.2012. | Večernje novosti
694  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — T poslato: Novembar 16, 2012, 10:51:36 pm
*

TO NISMO JA I TI

Naše priče sad su nove
Muče me, polako plaše
Čuvali smo naše snove
Imali smo nešto naše

Voleli smo se nas dvoje
Protiv * iskušenja
Ali vreme čini svoje
I polako sve se menja

Ti produži putem svojim
I potraži nešto novo
Ja sudbinu svoju krojim
Sam, sam moram poći
Znam, znam sve ću moći

To nismo ja i ti
I naša ljubav čista
To više nismo mi
Ti nisi ona ista

Ja više nisam taj
I mada nije lako
Nek' ovo bude kraj
I, neka bude tako

Miša Marković — To nismo ja i ti
695  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Novembar 13, 2012, 07:34:51 pm
*

USPOMENA JOŠ SI SAMO

Dun'o vetar zavičajni pa zastao
I u duši sećanja mi uzlupao
Moje srce uzbudio,
davne želje probudio

Uspomena još si samo
Čije usne sada ljubiš
Al' te zove srce moje
Stare vatre da probudiš

Prolazi nam mladost pusta sve pomalo
Za ljubav je tako malo još ostalo
Sreća čeka na nas dvoje
Vrati mi se milo moje

Ako hoćeš da me voliš, potraži me
Ako drugoj usne ljubiš, ne laži me
Što je nekad bilo tvoje
Još i sada ostalo je

YouTube: Merima Kurtiš Njegomir — Uspomena još si samo
696  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Novembar 11, 2012, 09:12:37 pm
*
LJUBIŠA STOJANOVIĆ LOUIS


SVE SE OSIM TUGE DELI

Pоkušаvајući dа оvih dаnа slоpim kоckicе u mоzаiku svојih sеćаnjа nа Nеgоtincа Ljubišu Stојаnоvićа Luisа, nеdоstајаlе su mi rеči... Rеči kоје nеćе biti tеk pukо ispisivаnjе njеgоvе biоgrаfiје, јеr је оnа dоstupnа svimа kојi žеlе dа је čitајu. Rеči kоје živе u mеni i mојim оsеćаnjimа, јеr nikаdа dо krаја nisu bilе pоdеlјеnе putеm mеdiја.

Srеdinоm dеvеdеstih nеpоsrеdnо sаm učеstvоvаlа i prаtilа stvаrаnjе pričе kоја ćе u gоdinаmа kоје slеdе dоnоsiti rаdоst mаlišаnimа Dоmа "Stаnkо Pаunоvić" u Nеgоtinu. Idеја о оrgаnizоvаnju humаnitаrnih kоncеrаtа pоtеklа је оd Ljubišе Stојаnоvićа Luisа kојi је u dvоrištu tоg Dоmа оkupiо svој prvi bеnd i Мilоmirkе Cicе Јоvоvić, dugоgоdišnjеg pоslеnikа kulturе i nеkаdаšnjеg stаnаrа Dоmа, rеаlizоvаnа је nа rаdоst mаlišаnа i оvоg kоlеktivа kојi је tаdа, kао i dаnаs prеdvоdilа Rаdmilа Мitrоvić.

Zаuvеk ću pаmtiti prvi kоncеrt kојi је 1995. gоdinе prirеdiо u nеgоtinskоm Dоmu kulturе zа dеcu bеz rоditеlја. Čitао im је nа kоncеrtu "Plаvi čupеrаk" Мirоslаvа Аntićа, izvео ih nа scеnu dа zајеdnо zаhvаlе publici i tо је činiо i čitаvu dеcеniјu pоslе. Upаmtilа sаm njihоvе izrаzе licа i suzе rаdоsnicе kаdа је nеnајаvlјеnо i bеz žеlје zа mеdiјskоm pоmpоm svrаćао u njihоv dоm. Sаmо bi sе јаviо: "Еvо mе zа kојi minut u Dоmu... svrаti dа sе ispričаmо! Nе trеbа ti kаmеrа i еkipа, nе trеbа mi tа vrstа rеklаmе..." I pоštоvаlа sаm tо, uglаvnоm... ili bih nаprаvilа sаmо krаtku bеlеšku iz kоје sе vidеlа rаdоst mаlišаnа, nе sаmо zbоg tоgа štо im је оpеt dоnео gоmilu dаrоvа, ličnih i svојih priјаtеlја, vеć i zbоg tоgа štо bi sе sklupčаli nа njеgоvоm krilu i glеdаli u njеgа оsеćајući еmоciје, lјubаv...

Nаpunili su sоbu instrumеntimа kоје im је pоklоniо i nаzvаli је Luisоvа muzičkа sоbа. Rаzmišlјајući kаkо dа mu sе оdužе zа svе štо је zа njih činiо, pоklоnili su mu zајеdničku džinоvsku fоtоgrаfiјu kојu su ulеpšаli svојim crtеžimа i pоrukаmа, а оndа su gа 1999. gоdinе prоglаsili pоčаsnim stаnаrеm Dоmа.

Јаkо dоbrо pаmtim dа sе tоm priznаnju mnоgо višе оbrаdоvао nеgо оnimа kоја su dоšlа kаsniје, јеr је оvо stiglо iz čistih srcа njеgоvih nајmlаđih priјаtеlја. Оnih istih, kојi su sе rаdоvаli kоšаrkаškоm igrаlištu u dvоrištu Dоmа kоје је оprеmiо njihоv drug, Luis.

Umеtnik, humаnistа, dоbrоčinitеlј, čоvеk plеmеnitоg srcа, privаtnо skrоmаn i nеnаmеtlјiv, nа scеni оčаrаvајući, nеkаkо је
stidlјivо 2000. gоdinе primiо Nаgrаdu grаdа Nеgоtinа а pеt gоdinа kаsniје nа јubilаrnоm dеsеtоm humаnitаrnоm kоncеrtu prirеđеnоm u cеntru grаdа i titulu pоčаsnоg grаđаninа Nеgоtinа. Prеd nеkоlikо hilјаdа Krајinаcа pоslеdnjih put nаstupiо је nа kоncеrtu kојi је mаја prоšlе gоdinе prirеđеn pоvоdоm Мајskih svеčаnоsti.

Čuvаm mnоgо tоgа štо smо u višе оd dеcеniјu prоšli zајеdnо... i tužnа sаm... nеdоstајаćе mi еnеrgiја tih divnih svirki i
sјајnih muzičаrа kоје је оkuplјао, njеgоv glаs i nеpоnоvlјivе imprоvizаciје uživо, smisао zа humоr, skrоmnоst... Оstаli su snimci, fоtоgrаfiје, sеćаnjа... Slikе i suzе u оku, mоm i svih оnih kојi su gа vоlеli! I tugа kојu smо, suprоtnо оd nаzivа pеsmе kојu је pеvао, pоdеlili.


Zdеnkа (Gоlubоvić) Тоmić, objavljeno u novinama "Zavičaj", jul - avgust 2011.
697  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Stojićević Janković (1955) poslato: Novembar 08, 2012, 06:00:21 pm
*

NE DAM ĆERKU U PEVAČICE!

Gordana Stojićević-Janković kaže da poslednjih meseci preživljava pravu dramu jer njena mlađa ćerka, 20-godišnja Lana želi da krene njenim stopama!

Pevačica prosto ne zna ni kako da ćerku od toga odgovori, ni kako da joj pomogne da svoju želju ostvari. Poznata i kao najveći doktor za stres na estradi, jer svojim smislom za humor uspeva da nasmeje i oraspoloži i najokorelije mrgude i one kojima nije do smeha, ovih dana ne uspeva da oraspoloži ni samu sebe.
 
Ova današnja estrada mi deluje zastrašujuće. Mnoge moje kolege i ja mislimo da je pevanje postalo bivši posao. Pevače više niko ne ceni, niti iko o njima govori sa bar trunkom poštovanja. Zbog onih koji ne znaju ni da govore, a kamoli da pevaju, našli smo se na margini profesije. Kao da ne postojimo! Estrada je postala dno života. Džaba što nismo svi isti, ni kao pevači, ni kao ljudi svi smo u istoj vreći. Mnogo mi je teško što moja ćerka, studentkinja druge godine psihologije, želi da se bavi muzikom. Duša me boli, više ne znam šta da joj kažem. Bar moja starija ćerka Maša, koja takođe studira psihologiju, a jedan fakultet je već završila, nema tih ambicija.
  
Zar niste uvek podržavali talentovane, mlade ljude? Zar se ne sećate svojih ambicija?
 
Ja sam sa 15 godina snimila prvu ploču. Bila sam dete. Već tada sam počela najozbiljnije da se bavim muzikom. Muziku sam volela iznad svega. Ali, bila sam ušuškana, mama je bila sa mnom. Tada nije mogao da ispliva nekvalitet, estradom nisu vladali ljudi sumnjivog morala i ucenjivači. Imala sam sreću da radim sa ljudima koji su imali ogromne ljudske, moralne i umetničke vrednosti. Da nije bilo tako, ne bih se ne ni bavila ovim poslom. Nažalost, talentovani danas najčešće ostaju u zapećku, dok su mnogi netalentovani postali poznati, popularni i vinuli se u nebesa. U ova gadna vremena, talentovanima je mnogo teško. Moja ćerka je vrlo talentovana, a ne zna kako i kuda da krene.
  
Zašto se ne prijavi na muzičko takmičenje Zvezde Granda?
 
Ne sviđa joj se taj put. Neće ni da peva kvazipesmičice za jednokratnu upotrebu. Izuzetno peva pop, rok, latino, sve... Izvodi glasovne bravure koje ni ja ne bih mogla da izvedem. Vidim da i ona vodi borbu sa samom sobom, a ja činim sve da je odvratim od napuštanja fakulteta. Znam, bilo bi joj mnogo lakše i lepše da peva, nego da se ubija od učenja. Opet, znam, ako neko ima toliko veliku želju da se bavi muzikom iz ljubavi, ako se ne okuša u tome, ostaje velika rak-rana na duši koja nikad ne zaceli. Ja sam uspela da završim studije veterine, a uspela sam da uđem i u to muzičko-estradno kolo u kojem i danas igram, mada posustajem jer mi pravila više ne odgovaraju.


NIJE ZNALA DA PRODA SVOJE UMEĆE

Da li ste nekog iz sveta muzike zamolili za savet ili pomoć?

Nisam. Ne znam na šta bih naišla kada bih zakucala na neka vrata. Nemam ni novca da ga uložim u karijeru moje ćerke. Što sam imala, to sam uložila u posao, u restoran, a danas su svi poslovi na klimavim nogama. Ja sam u karijeri imala sreće, ali nisam umela to da i materijalno iskoristim. Nisam znala da prodam svoje umeće, nisam shvatala koliko je važno biti dobar trgovac. Danas je najvažnije trgovačko umeće. Zato poštujem one koji su ni iz čega napravili karijere za divljenje, iako nisu imali mnogo muzičkog talenta.


V. Tasić | 08.05.2012. | Vesti online
698  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Stojićević Janković (1955) poslato: Novembar 08, 2012, 05:59:41 pm
*

NUDE MI SE KOLEGE!

Gordana Stojićević-Janković (57) jedna je od retkih pevačica koja je zadovoljna svojim životom i kaže da joj je dobro. Za danima popularnosti ne žali, presrećna je što su njene pesme još popularne, redovno prima zasluženu penziju i još može da peva u restoranu koji godinama vodi sa suprugom u Beogradu.

Penzijica je mala, ali slatka. Nije neka, ali je redovna. Odlično se osećam kao penzionerka jer za moju generaciju pevača posla nema. U ovom ludilu, ispade da je najbolje biti penzioner. S obzirom na kompletnu situaciju, meni je odlično. Ne zato što mnogo imam, već zato što mnogo ne tražim — kaže Gordana.

Da li vam nude kolege da pevaju u vašem restoranu?
 
Kako da ne. Malo-malo, pa me neko priupita ima li posla kod mene. Uz pitanje, obično idu priče o teškoj situaciji. Nekome treba para da plati račune, nekome da dete pošalje na ekskurziju, nekome da popravi auto. Situacija na estradi je katastrofalna. Posla nema, životni troškovi veliki, a pevači imaju sve manje mesta gde mogu da rade i zarade.
 
Kada dođu i zamole vas za posao, da li ih prihvatite ili odbijete?
 
Odbijem, ali zato što moram. Nažalost, nisam u prilici da pomognem. Da imam mogućnosti, mnoge bih uposlila. Uvek sam u neprijatnoj situaciji kada moram nekoga da odbijem. Kolege me često šokiraju svojim pričama i ispovestima, pa se često pitam zašto im baš ja dođem kao rame za plakanje i neko kome se obraćaju za pomoć. Žao mi je što nisam bogata bar jedan dan, ne zbog sebe, već da pomognem drugima.
   
Zar vam se ne isplati da angažujete nekog od kolega, pa da napravite odličan posao bar za jedno veče?
 
Meni niko ne može da se isplati! Mali su kapaciteti restorana i tu nema računice. Drugo su ljudi koji u mom restoranu pevaju sa mnom - Izvorinka Milošević, Nena Vukadinović, Jasna Đokić, Saša Haos... Mi pevamo da bi nam život bio lepši, a ne zato što moramo. Ponekad naleti neko od mojih dragih kolega, ali među njima nema ovih što lete između neba i zemlje, što ne znaju gde su.
 
Ko su kolege koje vam se nude, a ko su oni koji naiđu slučajno?

Ne bih da pričam o onima koji se nude. Dovoljno im je teško što nemaju posla, bilo bi bez veze da sad glumim gazdaricu koja se hvališe time što joj kolege nešto traže... I njima je dosta svojih muka, samo im još fali da ih ja prozivam po novinama. Pre neki dan mi je naletela Sneki, došla je da vidi kako izgleda restoran, da proba klopu. I Lepa Lukić je bila nedavno, pevala je na jednom malom slavlju koje je jedan kolega organizovao kod nas. Ovih dana ću otići u njenu kafanu "Dva putića" da joj uzvratim posetu.

 

PROPALA DRŽAVA, PROPALA ESTRADA Uvek ste bili oštar kritičar estradnih dešavanja, zašto ste sada popustili?
   
Kritična sam i dalje, ali što se manje bavim estradom, život mi je lepši! Situacija na estradi je ista kao i situacija u propaloj državi i ne može da bude drugačija. Nisam ogorčena, ne kukam, jer uspevam da opstanem a nisam bila ni dvoranka, ni farmerka, ni ukućanka — kaže Goca.
 
Zašto niste ušli u neki rijaliti da podgrejete popularnost?
   
Ne treba mi podgrejana popularnost. Sa ovom istrošenošću, mentalnom i fizičkom, ne bih mogla da podnesem degradaciju i poniženja u rijalitiju.

V. Tasić | 09.05.2011. | Vesti online
699  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Stojićević Janković (1955) poslato: Novembar 08, 2012, 05:37:16 pm
*
GORDANA STOJIĆEVIĆ


NE OSEĆAM SE KAO ZVEZDA

Pevačica Gordana Stojićević je mogla da bude i veterinar i zubni tehničar, ali je izabrala muziku. Za 40 godina rada nije se menjala i jurila za popularnošću

Podatak da je nekoliko decenija od njihovog nastanka skoro nemoguće zamisliti slavlje bez pesama "Zagrli me i oprosti mi" (1982), "Pusti me da nađem srcu lek" (1984) i "Ja ne mogu bez njega" (1979) pevačica Gordana Stojićević (55) prihvatila je uz komentar da se, eto, ispostavilo da su numere koje je tada pažljivo birala bezvremenske i kvalitetne. Dama uravnoteženog karaktera, neopterećena trkom za popularnošću i novcem, kakva se teško danas može sresti na estradi, osim što je posvećena suprugu Radetu, kćerkama Maši (24) i Lani (19), sa kolegama redovno nastupa u restoranu "LM" koji vodi sa mužem. Iako se nije bavila profesijama za koje se školovala, Gordana prati sve novosti iz tih oblasti, a i u stalnom je kontaktu sa kolegama iz branši.

Za večeri petkom gosti kažu da su neprevaziđene, a posebno cene to što se sa svima rukujete. Gde još nastupate?

Danas mnogo rade samo pojedini pevači koji imaju utabane staze kao velike zvezde, koja ja nikad nisam bila, i koji su traženi na tržištu jer poseduju šeme, menadžere, reklamu. Mi pevači smo roba koja kao i sva druga ima mušterije. Ja spadam u potrošenu jer se, da se ne lažemo, pevačica kojoj je više od 40 godina otpisuje u staro gvožđe. A ja sam davno prešla i pedesetu.

Ali, vaša karijera traje četiri decenije, iza sebe imate 32 singlice, LP ploče i diskova. Nagrade da i ne spominjemo.

U vreme kada sam bila mlada i kada je bilo normalno da težim afirmaciji, ja sam pevala iz ljubavi. Imala sam sreću da su neki ljudi prepoznali moj talenat i poželeli da sarađujemo. Nastavila sam poluneobavezno da pevam paralelno sa školovanjem, a kad sam završila fakultet, shvatila sam da samo pevanjem želim da se bavim.

Kako ste uspeli da uskladite sve obaveze?

Pohađajući Zubotehničku školu, pa studirajući na Veterinarskom fakultetu, pevala sam na priredbama, festivalima, brucošijadama... Moje pesme su se vrtele na medijima, saradnici mi govorili da treba da biram komercijalnije tekstove, a ja sam imala viziju, ukus i nivo ispod kojeg nisam išla.

Da li je porodica vršila pritisak da radite posao za koji ste studirali?

Nije. Kao dete intelektualaca bilo je nepojmljivo da ne postanem akademski građanin. Odabrala sam jedan od najtežih fakulteta koji me je namučio jer sam, za razliku od pevanja, u školi bila veliki tremaroš. U meni su uvek dve ličnosti, pa sam često kontradiktorna sa samom sobom. Volim da kažem da je to zbog toga što sam blizanac u horoskopu. Uvek sam imala tri, u celom svetu, veoma isplative profesije: zubnu tehniku, veterinu i pevanje. Moja drugarica je stomatolog, tako da sam stalno u toku, mada me ponekad uhvati nostalgija za zubnom tehnikom, lepim manuelnim zanatom. Pratim dešavanja i iz sveta veterine, a kolege dolaze u moj restoran.

Vi se u stvari sa ljudima družite kroz muziku?

Da, na najlepši mogući način. Shvatila sam da je u čoveku najjača umetnička nit, božji dar kojeg se ne može doživotno osloboditi.

Jeste li uticali na kćerke kada su birale fakultet?

Nisam, one očigledno imaju moje gene i talente. Postupala sam isto kao moja majka koja je bila pedagog i koja me je usmeravala ka onome za šta je videla da imam afiniteta i smisla. Mlađa kćerka je upisala psihologiju (što je igrom slučaja bila moja druga ljubav uz veterinu), a osim što izvanredno pleše, fantastično i peva. Starija kćerka je takođe talentovana i radi kao instruktor latino i klasičnog plesa, diplomirala je na modnom dizajnu, a nakon toga upisala psihologiju.
 
Staloženi ste, nenametljivi, kulturni. Kako ste tako fini opstali na estradi?

Osećala sam se kao bačena sa druge planete. Oduvek su postojale stvari kojima nikad ne bih pribegla kako bih postala zvezda ili da bih zaradila ne znam koju količinu para. Ako mi je stotinu ljudi koji ne slušaju narodnu muziku pokazalo da me voli i poštuje, što zbog boje glasa, što zbog repertoara i ako su im moje pesme himne ljubavi, ja ne mogu da budem nezadovoljna, sada kad mi je karijera na izmaku, kad podvlačim crtu u životu. Sebe nikad nisam doživljavala isključivo kao zabavljača, već kao narodnog umetnika. Zato sam smatrala da zaslužujem nacionalnu penziju. Podnela sam dokumenta, ali naravno, treba poštovati hijerarhiju i da je prvo dobiju dokazani i stariji umetnici od mene.

Zbog čega kažete da vam je karijera na zalasku? Zar niste optimista?

Optimizam je jedno, a realnost neminovna i neizbežna.

I ova faza života ima draži.

Sigurna sam da imam više energije od duplo mlađih ljudi. Ne mogu da stavim akcenat na karijeru u periodu kad treba da podržavam kćerke kako bi usmerile živote u dobrom pravcu. U njihovim godinama i ja sam bila puna elana, išla napred i mislila na bolje sutra. O kakvoj budućnosti sada mogu da razmišljam osim o njihovoj? Sa kćerkama proživljavam drugu mladost, osećam se lepo. Svojom generacijom smatram sve ljude vedrog mladalačkog duha, od stogodišnjih baka i deka do tinejdžera koji uživaju u mojim pesmama.
 
Kako iskazujete pozitivnu energiju?

Pevanjem, kuvanjem, šetanjem, čitanjem... Ako sam čula mnogo ružnih i tužnih informacija, ja sednem, pa emocije stavim na papir u vidu stihova. A atmosferu u restoranu ne mogu da vam opišem, dođite na Medak u petak i osetite je.

Kako izgleda život vašeg supruga sa tri dame?

On to najbolje zna, ali mislim da muškarcu ušuškanom i okruženom sa tri žene mora da bude lepo. Možda mu je nekad zafalio sin kako ne bi bio u manjini, ali, nije mu loše.





Portret koji Gordana i danas čuva u porodičnom albumu nastao je
leta 1979. godine, na snimanju za omot ploče "Dobro jutro, Šumadijo"

 
Tekst: Nenad Blagojević, Luka Šarac za Story, privatna arhiva | 11/04/2011 | Lisa
700  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Danica S. Janković (1898—1960) poslato: Novembar 07, 2012, 11:11:01 pm
*

DANICA S. JANKOVIĆ

(7 maja p. s. 1898 — 18 aprila 1960)
— Etnokoreolog i etnomuzikolog —



Danica S. Janković, 1945.



Sunčica Glišić i Jasna Čanković: "Prilog za biografiju Danice S. Janković (1898—1960)"

Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »