Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
651  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Što se bore misli moje — pevana i svirana, iz generacije u generaciju poslato: Februar 25, 2013, 12:33:56 am
*

PESMA MIHAILA OBRENOVIĆA
ZA KLEOPATRU KARAĐORĐEVIĆ






Dugo se smatralo da je danas čuvenu starogradsku pesmu "Što se bore misli moje" knez Mihailo Obrenović posvetio svojoj bliskoj rođaci Katarini Konstantinović. A onda je 2003. godine otkriven originalni dokument, na osnovu kojeg je utvrđeno da je najobrazovaniji srpski vladar 19. veka ovu pesmu napisao za svoju neuzvraćenu ljubav — Kleopatru Karađorđević, unuku Karađorđa Petrovića i ćerku Aleksandra Karađorđevića. Muziku za stihove je komponovao Alojz Kalauz, češki kompozitor koji je u Beograd došao 1843. godine.

Piše Zorica Gligorijević
Politika
652  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Lepa Lukić (1940) poslato: Februar 24, 2013, 12:07:52 am
*
INTERVJU:


LEPA LUKIĆ — Nemam kome da poklonim ljubav

Kraljica narodne muzike Lepa Lukić otkriva da ju je pevanje vratilo u život nakon majčine smrti, kaže da nije srećna jer nema svoju decu koju bi obasipala nežnošću i naglašava da je volela obične muškarce





Legendarna pevačica Lepa Lukić koja je pre više od decenije u Kruševcu proglašena kraljicom narodne muzike, čitavu prethodnu godinu provela je u bolu i patnji za voljenom majkom Milosijom, za koju je bila izuzetno vezana. Iz poštovanja prema preminulom roditelju, ali i najboljem prijatelju i saborcu, šezdesetosmogodišnja zvezda folk muzike rešila je da svoju tugu leči daleko od scene, zbog čega joj je tokom 2008. godine posao bio potpuno nebitan. Ipak, znajući da bi njena majka želela da se vrati pesmi, Lepa je minulog decembra objavila novi album, ali i prihvatila da se okuša kao glumica u hit seriji Kursadžije, u nadi da će joj novi izazovi zalečiti najveće rane.

Story: Kako ste se izborili sa bolom nakon majčine smrti?

Mnogo mi je pomogla komšinica Nadica Brekić, s kojom se već godinama družim. Ona je brinula o mami dok je bila živa i kada sam ja bila odsutna zbog posla. Bila sam u Kanadi kada sam saznala da je mama na samrti, odmah sam spakovala sa kofere i uz pomoć prijatelja, pošto nisam bila u stanju da to uradim sama, kupila kartu za povratak u Srbiju. Preplakala sam svih osam sati u avionu od Toronta do Praga, pa su neke gospođe koje su me prepoznale prišle i pitale da li sam dobro. Kada sam im objasnila da me majka na samrti doziva, tešile su me da sigurno neće umreti dok ne dođem, jer će joj, po narodnom verovanju, tako biti ispunjena poslednja želja. Iako sam mislila da to nema mnogo veze sa istinom, ubrzo sam se razuverila jer me je majka dočekala rečima: Da li je to stigla moja sreća?

Story: Bili ste jako bliski sa majkom. Kome poklanjate svoju ljubav nakon njene smrti?

Sada imam samo bratanca i njegovo dete koje obasipam emocijama. Ipak, pošto nemam svoju decu, nemam kome da poklonim ljubav. Moja majka je doživela duboku starost, ali nije bila senilna i seda, čak ni naočare nije nosila. Svojom vedrom prirodom uvek je mogla da me nasmeje. Do njenog poslednjeg časa, a doživela je devedeset četiri godine, smatrala sam je boginjom. U životu sam imala samo nju pa sam zato teško podnela njen odlazak.

Story: Posle njene smrti, odlučili ste da se povučete sa scene.

Iz poštovanja prema majci, nisam želela da pevam i povukla sam se iz javnog života. Mada ona nije želela da nosim crninu, nego da joj na sahranu radije dovedem muzičare, ja sam je ožalila po našim običajima. Milosija se plašila da će me ljudi zaboraviti ukoliko se, zbog njene smrti, povučem iz posla, a ja sam srećna što nije bilo tako i čini mi se da su se svi obradovali kada sam se vratila pesmi.

Story: Decenijama ste živeli sa majkom. Jeste li sada usamljeni?

Imam četvorosoban stan u kojem sam navikla da živim sa majkom, a nakon što sam je izgubila, nisam smela da spavam sama. Zato sam pozvala bratanca, njegovu suprugu i dete da se presele kod mene, što je bila i želja moje pokojne majke, koja mi je stalno govorila da brinem o njima.

Story: Da li vam je povratak poslu doneo bar delimičnu utehu?

Snimila sam novi album još dok je Milosija bila živa, a na njemu je dvanaest izvornih pesama. Disk je objavila Grand produkcija, čiji me čelnici žele i uvažavaju. Pevanje me vraća u život i svesna sam da moram nastaviti dalje.


Ksenija Konić | 28.01.2009. | Story
653  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Marš na Drinu dobar celom svetu, a loš Bošnjacima! poslato: Januar 29, 2013, 11:42:20 pm
**

Marš NA DRINU
poema: Miloje Popović
muzika: Stanislav Binički


Tiho spuštala se letnja noć
na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
od čudnog straha
da će smetat' četama što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač
tamo hita britak, srpski mač,
samo laki bat
niko nikog zvat' te noći neće
dok se vojska s proplancima i brdima sreće.

Sred tog mraka
preko obronaka
svakog srce mori
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
gde su zore večno crvene
nikad boj ne spi
a kad žito zri
tad bez prestanka
svuda se čuje pesma tanka, pesma od
uranka.

Jedan rat tek što je prošao
drugi je sa letom došao
tuđin je za tren
kao neka sen iz mrklog mraka
prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
za seljaka, đaka
za pravog junaka
iz veselja, kola devojaka
latit' se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
ali nosi srce planine.
Borce, drži steg
tuđin će u beg se brzo dati
ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
puške, trube zvuk i juriš pravi
pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
majka ti ne plaka
jer je kuća svaka
dala Ceru po jednog junaka
oca, sina, brata.

Na Cer, pođite sa snagom svom
znajte, vi branite rod i dom
svud' je poklič, zov
taj viteški kov starca, momaka
to je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj, krenite junaci svi
kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek' vidi boj
a reka Drina — slavu, hrabrost
i junačku ruku srpskog sina.

Napred borče
brani svoju zemlju
ne daj, nikad ne daj
za nju život uvek rado predaj
ali je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
pamti priče kad su padali
pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
kako smo se hrabro borili
pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
krv je tekla
krv se lila Drinom zbog slobode.


Youtube: Dušan Jakšić i Braća Bajić — (Marš) Na Drinu

Više o kompozitoru Biničkom  
Više o autoru poeme Popoviću  
654  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Marš na Drinu dobar celom svetu, a loš Bošnjacima! poslato: Januar 29, 2013, 11:28:11 pm
*

PLANETARNI HIT: Klif Ričard i Čet Atkins sviraju Marš na Drinu

Izuzetno sam ponosan na "Marš na Drinu". Ta pesma u proteklim decenijama izvođena je nebrojeno puta, ne samo na Balkanu, već i širom sveta, od strane poznatih umetnika poput Klifa Ričardsa i Četa Atkinsa, rekao je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić

Njujork — Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić uputio otvoreno pismo povodom kako je naveo skandaloznih tvrdnji u vezi sa pesmom "Marš na Drinu" izvedenom u UN.

U otvorenom pismu Jeremić se osvrće na proslavu Pravoslavne nove godine i koncert koji je 14. januara održan u Generalnoj skupštini UN. On ističe da je taj koncert bio nezaboravan a da su nakon toga iznete skandalozne i maliciozne tvrdnje o pesmi "Marš na Drinu" koja je napisana pre jednog veka povodom odbrane Srbije od agresora u Prvom svetskom ratu.

"Maliciozna tumačenja pesme koja je izvedena na bis "Marš na Drinu" tiču se njene navodne zloupotrebe tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Uz dužno poštovanje prema svim žrtvama tih tragičnih konflikta, ovi napadi predstavljaju žalosne pokušaje da se izvrne značenje muzičkog dara koji smo ponudili svetu prošlog ponedeljka i predstavljaju duboku uvredu za srpski narod. Napisana pre jednog veka "Marš na Drinu" je pesma koja zauzima središnje mesto u našem sećanju na odbranu od agresora u Prvom svetskom ratu, tokom koga je Srbija izgubila trećinu svog muškog stanovništva u brojnim bitkama u kojima smo se borili na strani Saveznika", piše Vuk Jeremić.

On dodaje i da je izuzetno ponosan na "Marš na Drinu" i podseća da je ta pesma u proteklim decenijama izvođena nebrojeno puta, ne samo na Balkanu, već i širom sveta, od strane poznatih umetnika poput Klifa Ričarda i Četa Atkinsa.

"Pozitivan utisak koji je ostavio na probranu međunarodnu publiku na koncertu u ponedeljak, samo je još jedno svedočanstvo veličine ovog umetničkog dela. Odlučili smo da podelimo ovu pesmu sa celim svetom, uz jasnu propratnu poruku mira upucenu sadašnjim i budućim generacijama", navodi Jeremić u otvorenom pismu.

On podseća i da u Evropi postoji ustaljena tradicija da se novogodišnji koncerti završavaju popularnim marševima, pretvorenim u poruke mira. To je slučaj sa Štrausovim "Radeckim maršom" na kraju bečkih koncerata, a tako je bilo i sa "Maršom na Drinu" prošlog ponedeljka u Njujorku.

"Uprkos ovim neutemeljenim napadima, nastavićemo sa našim iskrenim naporima, usmerenim na postizanje suštinskog pomirenja na Balkanu i širom sveta", zaključio je Vuk Jeremić.

UN izrazile su sinoć žaljenje ukoliko je nekog uvredilo izvođenje pesme "Marš na Drinu" na koncertu u Generalnoj skupštini UN.

Prethodno su društvo iseljenika iz BiH u SAD i Udruženje Srebreničke majke generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu uputile protestno pismo u kome su navele da je koncert 14. januara u UN bio skandalozno ponižavanje žrtava genocida u BiH jer je orkestar svirao "ozloglašenu i nasilničku srpsku nacionalističku pesmu 'Marš na Drinu'".

Kabinet predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića je sinoć saopštio da je reč o žalosnom pokušaju da se izvrne značenje pesme.

Podsetimo, predsedavajući Generalnom skupštinom UN Vuk Jeremić organizovao je proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru i predstavljanje Srbije u velikoj sali Generalne skupštine, čemu je prisustvovao i Ban Ki Mun koji je aplauzom propratio ceo koncert Viva Voxa koji je između ostalih izvodio popularne hitove grupe ABBA, Queen, Beatels kao i pesmu "Tamo daleko" i pesmu "Srce" EKV-a.

Autor: Autor: EPK/B92 | 18.01.2013. | Kurir
655  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Marš na Drinu dobar celom svetu, a loš Bošnjacima! poslato: Januar 29, 2013, 11:20:04 pm
*

MARŠ NA DRINU DOBAR CELOM SVETU, A LOŠ BOŠNJACIMA!

Pesmu "Marš na Drinu", čije je izvođenje na proslavi u UN izazvalo protest predstavnika BiH, obradili su mnogi svetski muzičari, uključujući i američku grupu Šedouz

Beograd — Samo da komšiji crkne krava.

Pesma "Marš na Drinu" u fantastičnoj izvedbi hora Viva voks na proslavi srpske Nove godine u UN oduševila je ceo svet, osim Bošnjaka, koji su u protestnom pismu Ban Ki Munu osudili to što je hor otpevao "ozloglašenu i napadačku srpsku nacionalističku pesmu". Međutim, Bošnjaci su zaboravili da se požale na to što je, pored "zlih Srba", i veliki broj stranih kompozitora i grupa u poslednjih 50 godina obradio ovu pesmu!

"Marš na Drinu" je obradio i poznati američki kompozitor Džejms Last sa svojim bendom, ali i engleska grupa Šedouz, koja je imala veliki uticaj na razvoj pop muzike.

Istoričar Predrag Marković kaže da je "Marš na Drinu" patriotska pesma iz Prvog svetskog rata i da nema apsolutno nikakve veze s Bosancima.

— To je patriotska numera iz Prvog svetskog rata, a ne politička. To je kao kad biste zabranili Vagnera jer ga je voleo Hitler — naveo je Marković.

I sam Vuk Jeremić je u otvorenom pismu kojim se obratio javnosti podsetio da je pesma "Marš na Drinu" u proteklim decenijama izvođena nebrojeno puta širom sveta i da su je izvodili poznati umetnici poput Klifa Ričardsa i Četa Atkinsa.

— Maliciozna tumačenja pesme koja je izvedena na bis tiču se njene navodne zloupotrebe tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Uz dužno poštovanje prema svim žrtvama tih tragičnih konflikta, ovi napadi predstavljaju žalosne pokušaje da se izvrne značenje muzičkog dara koji smo ponudili svetu i predstavljaju duboku uvredu za srpski narod.

Napisana pre jednog veka, "Marš na Drinu" je pesma koja zauzima središnje mesto u našem sećanju na odbranu od agresora u Prvom svetskom ratu — naveo je Jeremić.

Kongres Bošnjaka Severne Amerike tražio je juče da UN adekvatno kazni Vuka Jeremića zbog organizacije koncerta Viva voksa i da ga smene s položaja predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

NIJE BILO IZVINJENJA UN

Portparol generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, Martin Nesirki ponovio je juče da je prvi čovek UN samo izrazio žaljenje ako su se neki ljudi našli pogođenim zbog pesme "Marš na Drinu", ne pomenuvši izvinjenje, kako su juče neki mediji preneli njegovu izjavu.

Vuk Jeremić je, takođe, rekao da izvinjenja Ban Ki Muna nije bilo.

— Da jeste, ono bi, imajući u vidu značaj ove pesme za naš nacionalni identitet, predstavljalo uvredu za srpski narod — rekao je on.
 
BILJANA SRBLJANOVIĆ OPET PLJUJE

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović ponovo se okomila na svoju omiljenu "žrtvu" — Vuka Jeremića! Srbljanovićeva je napisala da Jeremić gleda isključivo svoju korist i da su se sad svi nacionalisti digli da brane pesmu "Marš na Drinu", te ako nije važno šta je svirano, zašto onda nisu svirali nešto od Stonsa... Tokom prepucavanja s tviterašima Srbljanovićeva je ironično konstatovala da je izdajnik, narkoman, da je snimila pornić...

— Ja, zavisnica od narkotika, potonula u najdublji mulj nemorala što se stidim, poredim naciste sa Srbima...

BOŠNJAČKI KONGRES: HITNO SMENITI JEREMIĆA

Kongres Bošnjaka Severne Amerike pozdravio je izvinjenje Ban Ki Muna zbog izvođenja, kako su istakli, militantne srpske nacionalističke pesme "Marš na Drinu" na koncertu u Ujedinjenim nacijama koji je organizovao Vuk Jeremić.

— Tražimo da Ujedinjene nacije napravi odgovarajuće korake kako bi se adekvatno kaznio glavni arhitekta i krivac za ovaj nemili događaj — navodi se u dopisu KBSA i dodaje da se traži smena Vuka Jeremića s položaja predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine UN.


MARŠ NA DRINU

U boj krenite junaci svi
Kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj
A reka Drina slavu, hrabrost
i junačku ruku oca, sina
Poj, poj, Drino, vodo hladna ti
Pamti, pričaj kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja, silne snage
Proterao tuđina s reke naše drage
Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojev’o se boj
Kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv je lila
Drinom zbog slobode

KO JE SVE IZVODIO "MARŠ NA DRINU"

Šedouz 1966.
Lajbah 1994.
Peti Pejdž 1964.
Čet Atkins 1966.
Džokers 1963.
Spotniks 1964.
Bauernkapel
Mindersdorf 2008.
Keptan Harp 2010.

Autor: Katarina Blagović | 19.01.2013. | Kurir
656  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Marš na Drinu dobar celom svetu, a loš Bošnjacima! poslato: Januar 29, 2013, 10:58:38 pm
*

BOŠNJACI POBESNELI: Marš na Drinu u UN oduševio svet!

Koncert srpskog hora Viva voks koji je Vuk Jeremić organizovao u UN pozdravio ceo svet, za predstavnike BiH stara srpska pesma fašistička

Njujork — Pobunili se.

Zaslugom predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuka Jeremića u tom međunarodnom telu u centru Njujorka za srpsku Novu godinu organizovan je spektakularan nastup najpoznatijeg hora iz Srbije, Viva voks, koji je oduševio najmoćnije ljude sveta. Međutim, nastup koji je sve prisutne zadivio zasmetao je Bosancima, jer je beogradski hor u središtu UN otpevao pesmu "Marš na Drinu", koja je prema njihovim navodima "napadačka" i "fašistička" numera.
 
Više od 85.000 bosanskih Amerikanaca i Kanađana potpisalo je protestno pismo, koje je stiglo na adresu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna. — Vaša ekselencijo, želimo da izrazimo razočaranje zbog koncerta održanog u UN koji je organizovao Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Koncert je bio skandalozno uvredljiv za žrtve genocida u BiH jer je hor otpevao ozloglašenu i napadačku srpsku nacionalističku pesmu "Marš na Drinu".
 
Ova posebno fašistička pesma korišćena je da inspiriše širenje mržnje protiv svega nesrpskog i kao instrument podsticanja inspiracije ubistva hiljade civila od strane srpskih nacionalista — istaknuto je u pismu i dodato da su Srbi ubijali i silovali uz tu numeru tokom rata.
 
S druge strane, predstavnici svih zemalja članica UN i istaknuti njujorški biznismeni bili su oduševljeni impresivnim nastupom Viva voksa. Oni su gromoglasnim aplauzom nagradili srpske umetnike i izrazili veliko zadovoljstvo što su pored svetskih hitova, poput "Imagine" Džona Lenona i "Ameno", mogli da čuju i tradicionalne pesme Srbije "Hajde, Jano", "Tamo daleko" i "Marš na Drinu", koji im se posebno dopao. Naročito zadovoljstvo izrazio je Ban Ki Mun. — Dobro veče Srbijo, srećna Nova godina — pozdravio je Ban na srpskom jeziku, a onda zahvalio grupi Viva voks i istakao da kad takvi umetnici nastupaju, prevodioci mogu da odahnu, jer muzika dodiruje srca.

JEREMIĆ VEČE POSVETIO SRBIJI

Predsednik GS UN Vuk Jeremić imao je pravo da izabere jedan dan koji će u tom međunarodnom telu biti posvećen Srbiji, pa je on odlučio da to simbolično bude baš za srpsku Novu godinu. - Muzika nas ujedinjuje, a danas nema važnije poruke od one da topovi utihnu. Možete reći da sam sanjar, ali ovaj koncert posvećujem onima koji sanjaju o miru — rekao je na proslavi Jeremić.

Autor: Autor: Ekipa Kurira | 16.01.2013. | Kurir
657  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — N poslato: Januar 29, 2013, 10:44:06 pm
*

NEMA ZORA, NEMA DANA1

Nema zora, nema dana,
Nema pisma od dragana

Sigurno je nešto bilo,
Te se pismo zabavilo

Evo zora, evo dana,
Evo pisma od dragana

I u pismu lepa šara,
Pošalji mi sto dinara


NEMA ZORE, NEMA DANA2

Nema zore, nema dana,
Nema pisma od dragana

Evo zore, evo dana
Evo pisma od dragana

I u pismu 'vako piše:
Ne volim te draga više

A u drugom 'vako šara:
Daj mi srce iz nedara

1 Po rečima Dragana Mladenovića ovu šaljivu pesmu zabeležio je srpski kompozitor Kosta Manojlović (1890—1949) u Pirotu, 30-ih godina prošlog veka.
2 Obrada pesme u izvođenju Braće Bajić


Dragan Mladenović — Nema zora, nema dana
YouTube: Braća Bajić — Nema zora, nema dana
658  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zlatni prsti [Zaječar] poslato: Januar 10, 2013, 12:26:50 am
*

IMA NEŠTO U TEBI

Ima nešto u tvom liku
Ima nešto u oku tvom
Ima nešto, nešto u tebi
Što nikom draga, veruj mi,
Poklonio ne bi
 
Ima nešto u tvom smehu
I baca me iz ravnoteže
Vodi me ka svakom grehu
I za tebe draga silno veže
Mila moja
 
Kad bi znala koliko mi znači
Što me jutrom poljupcima budiš
Što mi sunce na dlanu donosiš
Pa sam sretan što te takvu imam
Što te volim
 
Učinio bih sve za tebe, mila moja
Sa prosjakom ću da se družim ako treba
Uciniću da budeš veća od Sunca i Neba
Zbog slatke tajne u tebi
Zbog te slatke tajne u tebi
Zbog te slatke tajne u tebi
Mila moja
 
Ima nešto u tvom liku
Ima nešto u oku tvom
Ima nešto, nešto u tebi
Što nikom draga, veruj mi
Poklonio ne bi
 
Kad bi znala koliko mi znači
Što me jutrom poljupcima budiš
Što mi sunce na dlanu donosiš
Pa sam sretan što te takvu imam
Što te volim


BUDI HRABRA

Ja vidim tople suze
Kako padaju na lice tvoje
Dok pričaš da još me voliš
Da još želiš poljupce moje
Ja znam da ti je žao
Što je tako moralo biti
Budi hrabra, čemu suze kad je kraj

Sad osećam dolazi vreme
Kad smo sretni živeli mi
K'o kapi prolećne rose
Tako dani nestaju svi
Al' drugi koji će doći
Novu ljubav doneće, znaj
Budi hrabra, čemu suze kad je kraj

Ja vidim tople suze
Kako padaju na lice tvoje
Al' usne tiho mi kažu
Da još želiš poljupce moje
Ti veruj da mi je žao
Što je tako moralo biti
Budi hrabra, čemu suze kad je kraj

Ref:
To se život igra sa nama
To nam snovi nestaju svi
Budi hrabra, dušo moja,
Umiru najlepši sni



ZBOGOM, MILA MOJA

Zbogom ostaj, mila moja,
ti si jedina koju toliko znam
ti si jedino biće na svetu
koje tako zovem
i nikoga više posle tebe
tako ne mogu zvati.

Koliko ću dugo dozivati tebe
i ono što si mogla da mi pružiš
to ne znam
ali one dane kad sam gubio svest
ljubeći te
čuvaću večno
to znam
kao dragu uspomenu.

Zbogom ostaj, mila moja,
nikad više ti ne pitaj gde sam ja
nisam znao da je tako
tako teško kad se odlazi zauvek
ti i ja.

Molim te uzmi samo deo
našeg nesrećnog života i idi
i idi, molim te
suviše je bilo lepo
da bi večno moglo da traje
morali smo biti takvi
ti i ja.
659  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zlatni prsti [Zaječar] poslato: Januar 10, 2013, 12:03:42 am
*




ZLATNI PRSTI

Zaječarski Zlatni prsti su bili jedna od najznačajnijih rege i rok-grupa SFRJ u sedamdesetim godinama 20. veka. Članovi grupe su značajni kao pokretači Zaječarske gitarijade.[1]


ISTORIJAT

Osnovani su 1974. godine, a tada su i pobedili na Zaječarskoj gitarijadi i učestvovali u finalu festivala "Omladina" u Subotici. Najpoznatije pesme su im bile: "Reših da se ženim" (1976), "Igraj rege", "Kako da osvojim tebe", "Ima nešto u tebi što nikom poklonio ne bih"...[2]
 
1979. godina grupa menja ime u Nokaut, a 1982. prestaje sa radom. Momčilo Radenković u Zaječaru otvara piceriju koja se zove "Zlatni prsti".


ČLANOVI GRUPE

Prva postava

  • Momčilo Radenković — pevač, gitarista i kompozitor
  • Dragan Trajković — bubnjar
  • Slobodan Radenković — basista
  • Dragan Batalo — klavijaturista
  • Jovan Rašić — pevač (kasnije prešao u grupu Generacija 5)

Druga postava (1979)

  • Momčilo Radenković — pevač, gitarista i kompozitor
  • Dragan Trajković — bubnjar
  • Jovan Nikolić — basista
  • Dušan Maslać — klavijaturista


DISKOGRAFIJA

Zlatni prsti

  • Budi hrabra/Voli me ljubavi (singl) — PGP RTB 1975.
  • Zlatni prsti (album) — PGP RTB 1975.
  • Reših da se ženim/Posebna si uvek bila (singl) — Diskos 1976.
  • Igraj rege/Prsti od plastike (singl) — Jugoton 1977.
  • Kako da osvojim tebe/Istina (singl) — Jugoton 1977.
  • Superfinale/Ima nešto u tebi što nikom poklonio ne bih (singl) — PGP RTB 1979.

Nokaut

  • Nokaut (album) — PGP RTB 1980.
  • Žuti taksi/Noć već bledi blizu je dan (singl) — PGP RTB 1981.
  • Igraj bugi-vugi/Kad nemaš gde da odeš (singl) — PGP RTB 1981.


Spoljašnje veze
 
Zvanična stranica grupe
Stranica o grupi na Diskogsu
Ex Yu Pop Rock Madness: Zlatni Prsti-1976-Zlatni prsti [Lp]
Recenzija albuma "Nokaut" iz Džuboksa br. 80, januar 1980
"Zlatni Prsti" na Facebook-u

Tekst: Wikipedia
Fotografija preuzeta sa interneta
660  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Nada Obrić (1948) poslato: Januar 09, 2013, 11:45:01 pm
*
Priča o sebi: Nada Obrić


BORILA SAM SE KAO LAVICA

Dva puta je operisala kancer i samo oni koji dele isto iskustvo mogu da zamisle dubinu ponora koji se odjednom otvori i tananost i krhkost slamke za koju se žena hvata da u taj ambis ne upadne

Primadona naše estradne scene, Nada Obrić, jedna je od onih že­na koje mogu poslužiti kao uzor uspešnog sklapanja mozaika lič­nog i profesionalnog života. Porodica je za nju uvek bila centar sve­ta, bez obzira na profesiju koju je odabrala i karijeru u kojoj su se ni­zali zvezdani trenuci. Otuda, valjda, i moć da pomiri naizgled nepo­mirljivo: profesionalne ambicije i potrebu da, kada se ugase svetla reflektora, ima jedan sasvim običan život majke i supruge. Svoj po­sao i slavu uvek je ostavljala ispred kućnog praga i svojim najvećim uspehom doživljava svoju decu — danas odrasle, samostalne, ob­ra­zovane i odgovorne ljude. Imala je i moć da povuče dugačku, ne­pro­zirnu zavesu između scene na kojoj traje i sopstvene intime. De­cenijama je čuvala to svoje blago daleko od očiju javnosti i publike, sve do trenutka kada je bila uverena da pouke njene intimne drame mogu preduprediti nečije tuđe, ili biti motiv da se bori i poslednjim atomom snage za svaki novi dan života.

U priči o sebi, Nada Obrić sopstveni život i sebe samu vidi razde­lje­ne dubokom međom. S jedne strane je vreme zdravlja, sa druge vre­me bolesti.Granica koja stoji između toga opomena je, ali i spo­na sa istinskim vrednostima koje valja negovati i sa greškama koje ne treba ponavljati. Zdravlja radi. I života radi.

Dva puta sam operisala kancer — 1999. i 2003. godine. Samo oni koji dele isto iskustvo mogu da pojme dubinu ponora koji se od jednom otvori pred vama i tananost i krhkost slamke za koju se čovek hvata da u taj ponor ne padne — počinje priču naša sagovornica.

 Prebirajući po inventaru svog života, tražeći u njemu klicu i tlo iz kojeg je proklijala podmukla bolest, govori ponajpre o svom emotivnom životu:

Volela sam i bila voljena, ali nisam spoznala kako izgleda sreća i spokoj istinske, bezrezervne, nesebične ljubavi za čitav život. A takva ljubav mi je bila potrebna. Ja sam, kao i svaka druga jaka i ambiciozna žena koja je odabrala svoj put i karijeru, platila cenu svoje samostalnosti. Nisam uspela da održim nijedan od svojih brakova, iako sam provela neke godine svog života sa zaista divnim muškarcima — kaže Nada Obrić.

Tu se, po njenom dubokom uverenju, začela klica bolesti — u intimnoj potrebi, borbi za sreću, za sanjanu ljubav voljenog čoveka.

Kada vam emotivni život nije u redu, to proizvodi čitav niz drugih problema — psihičkih, fizičkih, zdravstvenih, materijalnih, praktično svih mogućih. U svemu tome trošila sam se ne štedeći sebe. Trudila sam se najviše da deca ne trpe, da uprkos svemu od mene dobiju ono što im je potrebno i da ne budu upleteni u probleme koji su samo moji — priča naša sagovornica.

Dodaje da je kroz stresove koji nisu manjkali prolazila i borila se sasvim sama. Uverena je da je negde u organizmu to moralo da se odrazi na najdrastičniji način.

Ni danas ne zna kako se i zašto jednog septembarskog jutra obrela na Ginekološko-akušerskoj klinici. Nikakvih zdravstvenih smetnji nije imala, nikakav bol joj nije poslao znak da ode lekaru. Samo je poslušala svoju intuciju da treba da ode na pregled.

Ispostavilo se da imam karcionom materice i da sam došla ne u pet do 12, nego u 12 i pet, kako se to kaže. Nisu lekari morali išta da kažu da bih shvatila šta me je snašlo. Karcionom je, valjda, najpodmuklija bolest na svetu. Ne boli, ne šalje upozoravajuće signale sve dok ne bude kasno. Srećom, nisam došla prekasno, ali jesam dovoljno kasno da je postojala neizvesnost ishoda operacije. Ne postoje reči kojima može da se opiše ili objasni to suočavanje sa bolešću. Meni su pre ove, kao i pre druge opracije, najteži bili oni dugi dani iščekivanja rezultata ispitivanja i postavljanja konačne dijagnoze. Neizvenost, strah, depresija s jedne, a optimizam, vera u izlečenje i sumnja da leka nema s druge strane — košmar je u kojem ste potpuno sami. Niko ne može da vam pomogne, ponajmanje su od pomoći sažaljenje okoline i njihove strepnje. To se samo taloži na već postojeći teret sa kojim ne znate šta da radite i gde da ga denete — opisuje te teške dane Nada Obrić.

[Tek posle bolesti shvatila sam da je lepota života u malim, a velikim sitnicama koje i sreću znače, tvrdi Nada Obrić] Sa ove distance, naša sagovornica kaže da je u tim, ne samo u njenom životu najtežim trenucima, presudno odagnati paniku, naoružati se optimizmom i ve­rom u izlečenje. Samo tako se može suočiti sa bolešću.

Tek tada dolazi vreme prave, bezpoštedne borbe za sebe i svoju budućnost. Moj najveći saveznik bio je optimizam. Govorila sam sebi glasno, da bih čula svoj glas: meni ne može i ne sme ništa fatalno da se desi, ja ću ovo da prebrodim jer nisam završila sve ono što sam naumila u životu! Rano je da umrem, nisam zaslužila da umrem tako rano — priča ova hrabra žena.

Govori i o neizmernom poverenju u lekare koji su je lečili.

Da li možete da zamislite onaj trenutak pred ope­raciju, kada ste već omamljeni anestezijom, a ne zna­te kada se probudite da li će to biti i buđenje iz koš­mara, kraj bolesti — opisuje Nada Obrić dramatična osećanja u operacinoj sali.

Prva operacija je bila uspešna, Nada se oporavila, vra­tila svakodnevnom životu, sa mnogo optimizma gle­dajući u budućnost. Ali negde duboko u njenom biću tinjala je strepnja da li je izlečena? Nizali su se meseci i godine, svaka nova, a zdrava, bila joj je znak da je bitku dobila. Tako do proleća 2003. godine. Ta­da je primetila sićušni mladež, neugledan i neupad­ljiv. Poučena ranijim iskustvom, a sa velikom nadom da to nije beleg od kojeg strepi, obrela se u bolnici, ovoga puta onoj na Bežanijskoj kosi.

Opet je bio kancer. I opet je usledio isti košmar koji sam već preživela. Ali, došla sam na vreme, bila sam u rukama izuzetnih stručnjaka i ljudi. Bili su uz mene kada mi je bilo najteže, kada sam mislila da neću moći još jednom u sebi da pronađem snagu i veru u izlečenje. Pronašla sam je, valjda poslednjim atomima snage koju sam imala — nastavlja naša sagovornica.

Uspela je Nada Obrić i ovoga puta da dobije bitku života. U toj ponovljenoj, grčevitoj borbi za sebe, u njenom svetu u kojem su horizonti i dalje bili isti, promenilo se mnogo toga.

Shvatila sam zbog koliko nevažnih, bezveznih stvari sam brinula i nervirala se, koliko to nije bilo vredno mene i svega što je istinski bilo vezano za moj život. Shvatila sam da nisam imala pravo da uništavam sopstveni život, jer on pripada meni, ali i mojoj deci, porodici i svima onima koje volim i koji vole mene.Trebalo je da se razbolim da bih istinski spoznala da je život jedan jedini, shvatila koliko je zasta vredan i koliko ima onih kojima sam potrebna.

To je i poruka i pouka ženama da brinu o svom zdravlju, čak i onda kada im se čini da je sve kako treba i potaman. Nada Obrić to čini, puna optimizma budeći se u svaki novi dan ispunjen ljubavlju bližnjih i lepotom života skrivenom u onim malim, a velikim sitnicama koje sreću znače.


Viva magazin | septembar 2011.
661  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Z poslato: Januar 09, 2013, 11:21:35 pm
**

ZAGRLJAJ
A. Milić — M. Tucaković — A. Milić

I ti, i ja, umiremo
Da se na tren bar dodirnemo
K'o put u raj ljubav je ta
I večna je, i nemoguća
 
I živeće dva nedužna
Dva pretužna,
Hej...
 
Ref.
Zaradiće na mom bolu
Noćni svirači
Tek kad te vidim
Sunce će izaći
O, samoćo
Sviraj kraj
 
I bićemo možda stari
Za neke stvari
Pred nama samo prazni kalendari
Al' nikada stari za zagrljaj
 
I svaki moj korak je greh
Bez tebe dan, bez tebe smeh
U ništa sve pretvorili smo
Da patimo zaslužili smo
 
Život je najduži most
Koji moramo preći
Bez daha ostaneš
Jer taj san o sreći
Uništi te, pre nego ostvari se
 
YouTube: Svetlana Ražnjatović — Zagrljaj
662  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Decembar 24, 2012, 11:28:36 pm
*

DUGO TE, DUGO OČEKUJEM

Dugo te dugo očekujem
Dugo te dugo ne milujem
Dugo te nema u zagrljaj moj

Dugo te dugo očekujem
Dugo te dugo ne milujem
Uzalud čekam da čujem korak tvoj

Ref.
Noć je ostala za nama
Ti si ostavio mene u suzama
Noć je ostala za nama
Ja sam kao i ti,
Ja sam kao i ti, sama
 
Znaš da sam sama kao prije
Znaš da sad sa mnom drugi nije
Misli te nose meni to dobro znaj

Znaš da sam sama kao prije
Znaš da sad sa mnom drugi nije
Volim te, volim a ti si ipak sam

Dođi dok srce tebe traži
Dođi ne slušaj tuđe laži
Stvoreni jedno za drugo mi smo, znaj

Dođi dok srce tebe traži
Dođi ne slušaj tuđe laži
Dođi što prije jer ja ne želim kraj




Christine Comyn "Looking Back"

[† 23.12.2012.]

YouTube: Nada Obrić — Dugo te, dugo očekujem
663  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: Decembar 24, 2012, 07:03:26 pm
*

NIJE LJUBAV STVAR

Više sreće drugi put,
kažeš mi to tako lako.
Vidim da nam ne ide
 a još kako moglo je.
 
Iako odeš ti
nešto tvoje, znam,
tu će ostati.
 
Nije ljubav stvar
da bi ti je vratio  —
gledaj, to sam samo ja.  
Uvek sam te voleo.

Nije ljubav stvar
pa da ne znam šta ću s' njom.
Želim ti sve najbolje,
ova ljubav samo moj je brodolom.
 
Nije tvoja ljubav stvar
da bi ti je vratio —
gledaj, to sam samo ja.
Uvek sam te voleo.
 
Nije moja ljubav stvar
pa da ne znam šta ću s' njom.
Želim ti sve najbolje,
to moj je brodolom.
 
Idi samo, samo, idi tamo.
Leti, pevaj, srce drugome daj,
ali znaj, da zbogom nije kraj.
 
Nije moja ljubav stvar
pa da ne znam šta ću s' njom.
Želim ti sve najbolje,
ova ljubav samo moj je brodolom.

YouTube: Željko Joksimović — Nije ljubav stvar Live
664  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Decembar 21, 2012, 10:44:22 pm
**

S NAMEROM DOĐOH U VELIKI GRAD
Šaban Šaulić — Rade Vučković

S namerom dođoh u veliki grad
Ostade za mnom moje rodno mesto
Na rastanku majka grlila me dugo
— Čuvaj se sine i piši nam često

Ref.
A ja sam počeo da lutam
Ja više ne znam s kim
Venčav'o sam se i razvodio
S kafanama velegradskim

Stanov'o sam negde na kraju grada
Trošio očeve poslednje pare
Gledao sam raskoš i srećne ljude
Setio se majke i kuće stare

Možda i takav postao ne bih
Da mi je ona pružila radost
Razočaran u život, najveću ljubav
Rasipao svoju nesrećnu mladost

YouTube: Šaban Šaulić — S namerom dođoh u veliki grad
665  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — I poslato: Decembar 21, 2012, 10:20:04 pm
*

ISTA KAO JA

Mislio sam mogu sam
niko meni ne treba,
uzalud te nebo šalje.
Srce reče pokušaj,
makar jedan zagrljaj
živ si čovek moraš dalje

Al' nesreća k'o i piće
uvek društvo traži
nekog da ti poveruje
kad mu pričaš laži
od suprotnih duša jače
jednaki se više privlače

Ref.
Sama pijana i ne upotrebljiva
ko avion al' bez krila
na mene si me podsetila
sama pijana imala si ukus dna
zar si morala da budeš
ista kao, ista kao ja

Želeo sam draganu
veselu i laganu
ženu koju sreća prati
da me malo nasmeje
da me malo zagreje
da mi dan u život vrati

Al' nesreća ko za inat
ne dolazi sama
ona bira ono što je
najgore u nama
od suprotnih duša jače
jednaki se više privlače

YouTube: Aca Lukas — Ista kao ja
666  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Decembar 08, 2012, 02:40:22 pm
*

MOJ BEHARE
narodna

Moj behare, ko li mi te bere?
Dragog nemam da te meni bere  
Tuga me mori, ne znam šta zborim
od jada.
 
Beru li te moje jaranice,
jaranice, moje dušmanice?
One su mene, draganu mome omrzle;
sad dragi ljubi drugaricu mi najdražu.

Al' neka ga, neka svoje provodi
i nek drugu u ašikluk odvodi.
Ja plakat' neću, ne tražim sreću
za sebe.
 
Ah.... prokleta da si zauvek ti prva ljubavi!

YouTube: Biljana Petković — Moj behare
667  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Decembar 08, 2012, 02:39:31 pm
**

MILE, MILE, ŠUBARA TE KVARI1
narodna

Aoj, Mile, Mile,
šubara te kvari,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile, mermer kado,
mermer sado,
mermer Jole,
Đinđir Jole, oj!

Ide Mile, Mile,
šešir nakrivio,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile,
žute dunje i jabuke,
neću, Mile,
preko ruke, oj!

A ja Mile, Mile,
đavo pa ga lečke diram,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile,
žuta slama, sitna pleva
ja ga ljubim, Mile zeva.

1 Tekst po notnom zapisu Đ. K.
668  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914) poslato: Decembar 07, 2012, 09:53:05 am
**

KNJIGE IZ BIBLIOTEKE STEVANA MOKRANJCA


U porodici Stevana Mokranjca u Negotinu knjige su se dobavljale i čitale. U kuću ih je donosio još Stefan Stojanović Mokranjac (1815—1855), otac i glava porodice. O tome je danas malo poznato, ali za biografiju kompozitora Stevana St. Mokranjca to nije bez značaja. U jednom ranijem radu o porodici Mokranjac obratio sam pažnju na jednu knjigu, koju je putem pretplate kupio i doneo svojoj deci u Negotinu stari Stefan. Godine 1845. izašla je u Beogradu "knjižica za mladež i ljubitelje mladeži" — Robinzon na svojem ostrovu, koju je sa nemačkog prevela Emilija Lazić, docnije supruga beogradskog urbaniste Emilijana Josimovića. Original je engleski, ali je prevod sa nemačkog. Pustolovine Robinsona Kruso, roman koji je napisao 1719. godine engleski pisac Danijel Defo(1660—1731) i danas je klasično delo evropske i svetske književnosti. Otac maloga Stevana, koji se još nije ni rodio, pretplatio se na tu knjigu da je daruje svojoj starijoj deci i tako im otvori volju za čitanje. Knjiga je štampana starinskim pravopisom, koji je tada bio u običaju, a na kraju te knjige, među pretplatnicima iz Negotina čitamo ime i kompozitorovog oca: Стеванъ Стояновићъ Трг.(овац).1
 
U kući knjigoljupca Stefana Stojanovića, trgovca, bilo je svakako još kupljenih knjiga, pretplatom ili na neki drugi način. Na još jednoj knjizi stoji njegovo ime kao prenumeranta, iz čega jasno sledi da se na nju pretplatio u Negotinu. Ovoga puta to nije ni dečja, ni svetovna knjiga. Njen natpis je za nas danas malo neobičan: Кратко толкованъ Божественогъ храма, од Калиника Пайсїєвића, arhimandrita.2 Izdata je u Novom Sadu 1855. godine.

Knjiga je crkvenog sadržaja, bogoslovsko-liturgijska, i nije bila namenjena deci, ni svetovnoj pastvi, narodu; više je odgovarala bogoslužbenoj nameni — sveštenicima, đakonima, kaluđerima, bogoslovima. Možda je Stefan senior mislio da nekog od svojih malih sinova upiše u bogosloviju i tako mu nameni tada ugledno zanimanje sveštenika, kao što je njegov brat Đorđe imao u bogosloviji beogradskoj sina Đorđa, bogoslova. Ali, nade i želje oca Stefana nisu se ostvarile. Knjiga na koju se pretplatio došla je u porodicu iste godine kada je on preminuo u najboljim godinama svog života. To je bila, verovatno, i poslednja knjiga na koju se pretplatio.
 
Za nas je danas zanimljiv spisak pretplatnika na kojem se nalazi i Stefan Mokranjac — otac. U tom spisku iz Negotina, koji koristim pri ovom ogledu, stoji da su građani Negotina otkupili čak 50 primeraka, što je priličan broj; knjiga je u to vreme bila skupa, a pismenijih čitalaca malo. Pretplatili su se uglavnom pismeniji i viđeniji Negotinci, iz načelstva, zatim, učitelji, trgovci, kalfe i đaci. I Mokranjaca je bio zapažen broj: trojica. Svi su se potpisali prezimenom Mokranjac, a ne Stojanović.3 Tako: Лазаръ Мокраєвацъ, бак(алин), Ђорђе Мокраєвацъ фур. (треба: ћурчија) и Стефанъ Мокранецъ, bez upisanog zanimanja. Ovi podaci značajni su i za rodoslov familije Mokranjac, jer se njima utvrđuju i ispravljaju neke (pret)postavke izložene u porodičnom stablu. Na primer: Lazara je bilo dvojica: bakalin je bio brat Stefana, kompozitorovog oca, a student prava, koji je preminuo na studijama, bio je njegov sin, a Stevin rođeni brat; prvi je imao porodicu, a drugi se nije ženio i preminuo je od tuberkuloze. Drugi brat Stefana Mokranjca, trgovca, Đorđe, na ovoj listi prenumeranata, bio je ćurčija. Ovde je to slovna greška. Da je to njegovo pravo zanimanje, pokazuje jedan dokument iz 1841. godine u kojem stoji: "Opštinari i esnafi negotinski žale se na strance koji gotovu robu donose i na sitno prodaju". Žalbu je "u ime celog esnafa ćurčijskog" podneo: Đorđe Stojanović.4 Taj Đorđe bio je stric Stevanu Mokranjcu kompozitoru i imao sina Đorđa Stojanovića u beogradskoj bogosloviji, koga je Steva kao beogradski gimnazista posećivao.
 
Još jedna knjiga otvara nam vidike o potomku Đorđa Stojanovića Mokranjca, negotinskog ćurčije. Njen naslov je: Pećine (Katakombe). Priča iz prvih vekova Hrišćanstva, posrbio đakon Živojin, katiheta Beogradske gimnazije, Beograd 1869. Među prenumerantima te knjige iz Negotina upisana su kao Stojanovići dva Mokranjca: Coka (Stojan) Stojanović, pomoćnik kmeta negotinskog, a kao "skupitelj upisnika" — Đorđe Đ. Stojanović, paroh Mokranjski, za sinove Petra i Tasu. Prevodilac i izdavač knjige, đakon Živojin (u monaštvu: Kiril Jovičić, 1837—1908) svakako je i lično poznavao sveštenika mokranjskog, a posle i negotinskog Đorđa Đ. Stojanovića, jer je on kao skupljač upisnika po Negotinu i okolini formirao spisak zainteresovanih za knjigu i poslao ih prevodiocu tog dela.
 
Može se dodati da je i mladi Stevan Mokranjac kao kompozitor poznavao jeromonaha Kirila, koji je bio znatni pojac duhovnih pesama svoga doba, pa je od njega neke crkvene pesme i napeve čuo i stavio na note.
 
Sve navedene knjige imale su nekog uticaja i na mladog Stevana Mokranjca, koji nije zapamtio svog oca, kao ni kompozitor dr Jovan Paču (1847—1902) svoga. Očevi su bili plemenitog kova, pa su takvu decu i rađali, iako su rasla kao siročići. Ali, knjige očeve su ostale i sigurno su ponekad uzimane u ruke da se prelistaju, pogledaju, sa setom i tugom da ih je roditelj nekad kupio i poklonio svojoj deci, "Od oca je ostanulo sinu", kazuje desetercem srpska uzrečica.
 
U mladim, gimnazijskim danima, Stevan Mokranjac, iako vrlo siromašan, produžio je očevu osobinu: da se pretplaćuje na knjige i da ih čita sa interesovanjem. To nam potvrđuje jedna poučna dečja i omladinska knjiga koja je izašla 1870. godine u Beogradu pod naslovom: Istinske priče i pouke za decu, s francuskog preveo književnik Milan Đ. Milićević.
 
I ta knjiga je izdata putem predupisnika ljubitelja knjige iz svih krajeva kneževine Srbije. Među prenumerantima iz Negotina koji su otkupili 30 knjiga, nalaze se opet ugledniji i pismeniji građani: trgovci, učitelji i učiteljice negotinske, gimnazisti, pa čak i neke devojčice iz osnovne škole. Prvi na listi gimnazista, kojih je tako malo, upisan je: Stevan Stojanović, učenik IV razreda polugimnazije negotinske. Tada je taj momčić imao oko 14 godina i to je upravo onaj docnije slavni srpski kompozitor, tvorac Rukoveti i mnogih drugih klasičnih dela duhovne i svetovne srpske muzike — Stevan Stoj anović Mokranjac (1855—1914). Ljubopitljivi smo da saznamo šta je u toj knjizi našao mladi Stevan Mokranjac.
 
Kada danas okrenemo listove te u potpunosti posrbljene knjige, primećujemo i neke priče kao što su Violina ili Dva dobošara, koje govore o muzičkim instrumentima, violini i dobošu, i koje su svojom sadržinom mogle i dublje da zainteresuju mladog gimnazistu i muzičara Stevana Mokranjca. Da je ova priča mogla da ima i svoj mali uticaj u Mokranjčevom docnijem muzičkom stvaranju, na primer, tako poznate VI Rukoveti — Hajduk-Veljko, može se uveriti svako ko je bude pročitao.
 
Sitnice čine delo!


Đorđe Perić

_______________

1 Đorđe Perić: Mladi Stevan Mokranjac — žitelj Negotina, Razvitak, 219/220, 2005, 138—149. Ogledu je priložeia i jedna stara gravira Robinsona iz te knjige.
2 Arhimandrit Kalinik Pajsijević (Trnovo, Bugarska, 1813—1858, manastir Sv. Petka Izvorska kod Paraćina) ubijen je od nekog seljaka iz sela Izvora. Manastir Sv. Petka Izvorska spada u znamenite srpske srednjovekovne manastire, u kojem su, po predanju, jedno vreme počivale mošti Sv. Petke, koje su prenele 1397. iz Jedrena u Srbiju kneginja-monahinja Jevgenija (Milica) i monahinja-pesnikinja Jefimija
3 Poznato je da su za vreme vlade Aleksandra Karađorđevića (1842—1857) sve familije u Srbiji morale da se odluče za jedno prezime i da nisu više smeli s kolena na koleno da ga menjaju. Zato su se svi Mokranjci morali odlučiti za prezime Stojanović u svim zvaničnim aktima (od 1852 godine), a prezime Mokranjac (po mestu Mokranju, odakle su poreklom), morali su napustiti. Docnije pak, da bi se razlikovali od Stojanovića koji nisu Mokranjci, oni su prihvatili to drugo prezime.
4 Tihomir R. Đorđević: Arhivska građa za zanate i esnafe u Srbiji, Beograd 192 5, dokument br. 112.


Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA"
Broj 26 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2010.
669  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Kornelije Stanković (1831—1866) poslato: Decembar 07, 2012, 09:16:57 am
*

BISTA KORNELIJA STANKOVIĆA NA VRAČARU

Kompozitoru koji je obeležio epohu ranog srpskog romantizma Beograd će ukazati počast otkrivanjem biste sa njegovim likom

KOMPOZITORU, melografu, muzičkom piscu i izvođaču koji je obeležio epohu ranog srpskog romantizma, Korneliju Stankoviću, Beograd će ukazati počast otkrivanjem biste sa njegovim likom.
 
Rad vajara Zorana Maleša od utorka će stajati na uglu ulica Kornelija Stankovića i Đorđa Vajferta na Neimaru, zahvaljujući inicijativi Udruženja kompozitora Srbije.
 
— Kornelije Stanković bio je prvi moderni srpski kompozitor — navodi dr Danica Petrović, direktorka Muzikološkog instituta SANU. — Rođen u Budimu, u vrlo poznatoj srpskoj porodici, školovao se najpre u Aradu, Pešti, Segedinu a potom studirao muziku u Beču. Prve Stankovićeve kompozicije predstavljale su salonsku muziku vrlo virtuoznog karaktera, koja zahteva dosta truda i umešnosti, zbog čega današnji mladi pijanisti neretko ustuknu kada se susretnu sa njima. Kasnije je, poveden idejom o nacionalnom prosvećivanju, svoje kompozicije Stanković sveo na adaptacije poznatih narodnih melodija. Time smo sa jedne strane dobili, a sa druge izgubili, jer su njegove najzrelije kompozicije — upravo one najranije. Prva dela koja je stvorio, poput varijacija na temu "Što se bore misli moje", pijanistički su pa i kompozitorski najzrelija.

Svoj pionirski rad na beleženju i harmonizovanju svetovne muzike Stanković je započeo ubrzo po dolasku u Beč i prva duhovna dela, dve liturgije, napisao je učeći uz svog bečkog profesora Sehtera. Ovaj pijanista, horovođa i kompozitor bio je i prvi koji je notama zabeležio naše tradicionalno crkveno pojanje, što je momenat od ključnog istorijskog značaja.
 
— Tradiciju koja je bila u usmenom predanju Stanković je prvi zabeležio, te zahvaljujući njemu mi imamo fiksiran muzički trenutak polovine 19. veka — objašnjava Danica Petrović. — Iako je živeo u Habzburškoj monarhiji, održavao je snažne veze sa našom državom. Za njega je vrlo značajan bio dolazak u Beograd, a obilazio je i Šabac, Čačak, Užice, Kragujevac, oslanjao se na našu baštinu i uživao veliku pomoć i podršku i kneza Mihaila i mitropolita Mihaila. Preokrenuo je i preusmerio put Prvog beogradskog pevačkog društva koje je bilo jadna od ključnih muzičkih institucija našeg 19. veka.
 
Srbi u Habzburškoj monarhiji dugo su čekali svog muzički pismenog čoveka, ali je Stanković zapostavljan i potcenjivan kad god bi bila vrednovana muzika našeg 19. veka, a njegov rad do danas je ostao malo poznat čak i u muzičkim školama, kaže Petrović:
 
— Nismo shvatali njegov ogromni značaj kao stuba u razvoju srpske muzike, niti lepotu jednostavnosti njegovog dela bliskog ovdašnjem čoveku, što predstavlja i bitno dostignuće i stepenicu u muzičkoj edukaciji ljudi.



SABRANA DELA Muzikološki institut SANU objavio je prve dve sveske sabranih dela Kornelija Stankovića, koje obuhvataju izbor iz njegove klavirske muzike i pesama za glas, klavir i horove. Dela će dopuniti još četiri sveske sa autografskim zapisima crkvene muzike, iz istorijske zbirke SANU u kojoj se čuva 17 svezaka crkvenih napeva i pet svezaka jednoglasnih napeva u rukopisnoj formi. Iz oblasti svetovne muzike Stanković je objavio četiri sveske s obradama srpskih melodija za glas i klavir i klavir solo. Pisao je pesme lirskog i rodoljubivog karaktera za vreme studija u Beču i nastavio tokom čitavog života.

M. Mirković | 29.08.2011 | Večernje novosti
670  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Vlad. R. Georgevitch — Deux Marches Serbes poslato: Decembar 05, 2012, 12:14:01 pm
**

Vlad. R. GeorgevitchDEUX MARCHES SERBES






2. L'ESPOIR SERBE
671  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Vlad. R. Georgevitch — Deux Marches Serbes poslato: Decembar 05, 2012, 12:13:36 pm
**

Vlad. R. GeorgevitchDEUX MARCHES SERBES






1. LA HÉROÏNE SERBE
672  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Vlad. R. Georgevitch — Deux Marches Serbes poslato: Decembar 05, 2012, 12:06:17 pm
**

Vlad. R. Georgevitch [Vladimir Đorđević]DEUX MARCHES SERBES






1. LA HÉROÏNE SERBE
2. L'ESPOIR SERBE


Pour Piane
673  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: Decembar 05, 2012, 11:34:57 am
**

POSLALA ME STARA MAJKA

Poslala me stara majka u bostano,
Fanalo me mlado momče za fustano.
On tegli, ja teglim fustan da trgnem
vido ne vido lego' pa dado': đerdan, berdan!

Poslala me stara majka na čukuro,
Fanalo me mlado momče na učkuro.
On tegli, ja teglim učkur da trgnem
Vido ne vido, lego' pa dado': đerdan, berdan!

Stanislav Binički Srpske narodne pesme sedam pesama iz zbirke: "Mijatovke" za jedan glas uz pratnju glasovira
Izdanje knjižare Gece Kona Beograd


YouTube: Mijat Mijatović — Poslala me stara majka
674  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:58:21 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.






CIGANČICA
675  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Stanislav Binički — Srpske narodne pesme "Mijatovke" poslato: Decembar 04, 2012, 10:58:06 pm
**

Stanislav BiničkiSRPSKE NARODNE PESME

SEDAM PESAMA IZ ZBIRKE: "MIJATOVKE"
ZA JEDAN GLAS UZ PRATNJU GLASOVIRA.






ZA ŠTO SIKE ZA ŠTO...
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »