Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
601  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Srpske igre poslato: Mart 28, 2013, 08:51:15 pm
**




S A D R Ž A J

Oro baba / Stiglo pismo iz Bosne
602  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — M poslato: Mart 28, 2013, 08:44:27 pm
*

MOMČILO
muzika i tekst: Dragan Toković

Nema te više Momčilo
Drug moj
Nema te više Momčilo, junačino
Nema te više sa nama
Da igraš, da pevaš
I dobre ljude da raduješ

U srcu našem Momčilo
Drug moj
U srcu našem Momčilo, junačino
U srcu našem tuga je
....., golema
Veća od naših planina

Nek ti je slava Momčilo
Drug moj
Nek ti je slava Momčilo, junačino
Nek ti je slava golema,
Ruvena Kozara
Nek ti je slava Momčilo


NEMA TE VIŠE ALIJA

Nema te više Alija, oče moj
Nema te više Alija, sevdalija
Nema te više sa nama
Da pjevaš, da piješ
I naše društvo da raduješ
 
U srcu našem Alija, oče moj
U srcu našem Alija, sevdalija
U srcu našem tuga je
Velika, golema
Veća od naših planina
 
Nek ti je rahmet Alija, oče moj
Nek ti je rahmet Alija, sevdalija
Nek ti je rahmet veliki
Beskrajni, golemi
Jer to ti žele sinovi

Pesmu "Momčilo" napisao je naš vrsni muzičar, kompozitor i pevač Dragan Toković. Godine 1962. Aleksandar Trandafilović je snimio, pored ove, još tri Draganove pesme: "Oj Safete, Sajo Sarajlio", "Oprosti mi nano" i "Zorice, Zorule". Singl je izdao Diskos (EDK 5026).

Godine 1977. Hašim Kučuk Hoki je za Jugoton snimio singl (SY 1524) sa numerom "Nema te više, Alija".

U verziji pesme koju peva Kučuk nisu unete mnoge ali su unete bitne izmene.


YouTube: Dragan Toković — Momčilo
YouTube: Aleksandar Trandafilović — Nema te više Momčilo
603  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — M poslato: Mart 28, 2013, 08:01:37 pm
*

MOŽDA SMO SE SRELI

Htede život da se opet vratim
starom kraju gde upoznah tebe
iz prošlosti grešku da ispravim
jer bez tebe ne umirih sebe

Ref. 2x
Možda smo se sreli al' poznali nismo
u toj reci stranih prolaznika
od rastanka prođe mnogo leta
nismo više lica s požutelih slika

Jednog znanca na ulici sretoh
upitah ga za tvoju sudbinu
za utehu na kraju mi reče
moje ime dala si svom sinu

Davna želja u trenu se sruši
mene stiže oluja u duši
sam na putu bez pravca i cilja
shvatio sam da ti nisi kriva

YouTube: Marinko Rokvić — Možda smo se sreli
604  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Mart 28, 2013, 07:53:56 pm
*

KAD UMORAN BUDEM PAO

Kad umoran budem pao
ja sudbinu neću kleti
sa pesmom sam drugovao
sa pesmom sam tugovao
sa pesmom ću i umreti

Napuco se čaša
napevo pesama
napio se nektar vina
sa rajskih usana

Najlepše sam ruže brao
lom lomio čarnom gorom
lepotice milovao
pesmom tugu razbijao
vraćao se kući zorom

Gde sam naš'o strasti
tu i nisam prašt'o
pa sad kad mi duša gori
barem znadem zašto

Nagrijo se sunca žarka
nagledao svih lepota
naljubio devojaka
kao vila iz oblaka
šta bih više od života

Vreme nosi dane
krši boru grane
slomila se orlu krila
jedna mladost bila

YouTube: Novica Negovanović — Kad umoran budem pao
605  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — H poslato: Mart 26, 2013, 12:33:07 am
**

HARMONIKO MOJA SUZOM NAKVAŠENA
melodija i reči: Dragiša Nedović

Harmoniko moja, suzom nakvašena
Znaš li da je moja draga isprošena?
Sviraj, sviraj noćas one pesme njene, 2x
Pitaj a zašto je ostavila mene. 2x

Harmoniko moja ti si sa mnom bila
Kad me draga belom ružom zakitila.
Teško, teško srce može da zaboli 2x
Kada nekog ljubiš a lažno te voli. 2x

Zar u onom času lažno me volela
Kad u zagrljaju drhtala je cela.
Nema, nema većih i najtežih boli 2x
Kad omrzne radi koga srce voli. 2x

Ostali smo sami harmoniko moja,
Još me samo teši bolna pesma tvoja
Sviraj, sviraj noćas one pesme njene 2x
Pitaj a zašto je ostavila mene. 2x




Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izviđoča Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003


YouTube: Dobrivoje Topalović — Harmoniko moja
606  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — F poslato: Mart 25, 2013, 11:44:44 pm
*

FATIŠE KOLO VRANJSKE DEVOJKE
 
Fatiše kolo vranjske devojke,
Fatiše kolo vranjske devojke,
Vranjske devojke na tu vranjsku češmu,
Vranjske devojke na tu vranjsku češmu.
 
Na čelu kola Živkova Taša,
Na čelu Živkova Taša,
Živkova Taša, lepotinja naša,
Živkova Taša, lepotinja naša.
 
Fatiše kolo vranjske devojke,
Fatiše kolo vranjske devojke,
Vranjske devojke na tu vranjsku češmu,
Vranjske devojke na tu vranjsku češmu.
  
YouTube: Mladi pevači RTS-a & NO RTS-a
607  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: Mart 25, 2013, 11:19:30 pm
*

OJ, OVČARČE

Oj, ovčarče, bre čobanče,
što si tolku razveselen?

Oj, Stojane, moj stopane,
kak da nesum razveselen?
Ovci mi se objagnile, polovina obliznile.
Žena mi se orodila, mi rodila maško dete. / Teofilovići & Miroslav Tadić

YouTube: Vasilisa — Oj, ovčarče
608  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Izvorinka Milošević / Funta Luga / (1954) poslato: Mart 25, 2013, 10:57:20 pm
**

ŠANKO SI BONKA ZALIBI!
Aleksandar Dišković - Šanko
tragična ljubavna pesma, okolina Negotina


Šanko si Bonka zalibi,
Libja, Šanko, grlija,
Godina i polovina,
Ali go Bonka izlaga.

Nali se Bonka isprosi
Kroz devet sela, deseto,
U toja pusti Negotin.
Vikale Šanka na svadba,
Da sviri, Bonka, da isprati.
Šanko si oro zasviri,
Bonka si oro povede.
Šanko si nož izvadi,
Zabi ga Bonki u srce.


OJ COKO, COKO, CRNO OKO
 
"Oj Coko, Coko, crno oko, crvena jabuko,
Idi pitaj na majka ti oće l' mi te dati."
 
"Pitala sam, prašala sam, majka me ne dava.
Majka sanduk dava, al me ne udava."
 
"Oj Coko, Coko, crno oko, crvena jabuko,
Idi pitaj na tatka ti oće l' mi te dati."
 
"Pitala sam, prašala sam, tatko me ne dava.
Tatko lojze dava, al me ne udava!"


VRTI KOLO1
Srbija

Vrti, vrti kolo k'mto mene,
Vrti kolo k'mto mene,
A bajća će, a bajća će k'mto tebe,
A bajća će k'mto tebe!

Bajća će ti, bajća će ti kupi nešto,
Bajća će ti kupi nešto:
Svilen, svilen z'b'n i šamiću,
Svilen z'b'n i šamiću.

Bajća će ti, bajća će ti dade srce,
Bajća će ti dade srce,
Celo srce, celo srce i dušata,
Celo srce i dušata.


PORANILA DEVOJČICA
Stihovi: Jovan Grčić Milenko (1846—1875)

Poranila devojčica golube da hrani,
oko nje se sakupili krilati gaćani.
Pa joj guču: dobro jutro, pa joj šapću: hvala,
što 'no ih je tako rano na doručak zvala.
 
A njozi je bilo milo što im prija hrana,
pa ih okom redom broji, al' nema gaćana.
Gde si gaćo, pi, pi, pi... Gaćan ne doleće,
a celo jato k'o da zbori: doleteti neće.
 
Vedro čelo cure mile oblakom se muti.
Srce malo zadrhtalo i poče da sluti:
sinoćke sam pušku čula u lisnatoj gori,
što ću Bože, tu je možda i gaćan najbolji.

1 Đorđe Karaklajić | RAZGRANALA GRANA JORGOVANA | Nota 1991 Knjaževac


YouTube: Izvorinka Milošević — Šanko si Bonka zalibi!
YouTube: Izvorinka Milošević — Oj Coko, Coko, crno oko
YouTube: Izvorinka Milošević — Vrti, vrti kolo
YouTube: Izvorinka Milošević — Poranila devojčica

Priča o tragičnoj ljubavi Šanka i Bonke i tekst pesme po zapisu Sergija Kalčića na odeljku: Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] » » »
609  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Izvorinka Milošević / Funta Luga / (1954) poslato: Mart 25, 2013, 10:55:00 pm
**

IZVORINKA MILOŠEVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI
610  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Izvorinka Milošević / Funta Luga / (1954) poslato: Mart 25, 2013, 09:55:16 pm
*




IZVORINKA MILOŠEVIĆ


Izvorinka Milošević pevačica vlaške muzike rođena je 1954. godine i ima svoje vlaško ime Funta Luga. Živi i radi u Beogradu i jedna je od omiljenih pevačica kod Vlaha, gde nastupa na gotovo svim većim slavljima. Bila je udata za Mišu Blama čuvenog džez muzičara s kraja 70-tih. Takođe se pojavljuje i u filmu "Sekula se opet ženi" kao pevačica. Pevala je kod Mire Vasiljević, u njenoj grupi "Đerdan", gde je stekla popularnost i imala prilike da nastupa sa Snežanom Đurišić, Gordanom Stojićević, Jasnom Đokić. Završila je Srednju saobraćajnu školu. 1971. godine je izdala svoj prvi album, a do sad je ukupno izdala preko 20 albuma sa pesmama i na srpskom i na vlaškom jeziku. Poslednji album je izdala 2004. godine za PGP RTS. ... [Izvor: Poznati.info]

Fotografija I. Milošević sa singl ploče "Noću ga sanjam majko", produkcija RTB, 1977.
611  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Mart 25, 2013, 04:56:50 pm
**

DEVOJČE T'NKO VISOKO1

Devojče t'nko visoko,
Ne odi sitno pred mene,
Ne dizaj gusti pra'ovi,
Ne mi zadavaj jadovi,
Dosta si imam dertovi.

Ja će ti dadem dukati,
Pa idi dole tekiju,
Pa kupi dzivgar volovi,
Izori bašču golemu,
Pa posej tvoji dertovi,
Pa pazi što će ti nikne.

Ako ti nikne sloboda,
Će bidneš moja sloboda,
Ako ti nikne stratorče,
Će stradam ludo za tebe,
Ako ti nikne karanfil,
Gladan ću, žedan po tebe,
Ako ti nikne bosiljak,
Gola ćeš, bosa bez mene.

1 Kitka ti padna, Deno, zbirku pesama sakupio, zapisao i priredio Stojadin Dine Paunović | Izdavač: Narodni univerzitet Vranje, 1998.

YouTube: Mirko Rondović — Devojče, tenko, visoko
YouTube: Bogdan Babić: Devojče t'nko, visoko — Hor "Krsmanović", dir. autor
612  TRAGOM SRPSKE PESME / Gde laž ruča tu ne večera / Pesme Dragiše Nedovića poslato: Mart 25, 2013, 02:56:34 am
**

NEDOVIĆEV ŽAL ZA SRBIJOM I KIKOM "IZAŠAO IZ KARANTINA"


Rijedak je zaljubljenik prave narodne pjesme koji nije slušao ili pak pjevušio pjesmu "U lijepom starom gradu Višegradu". Ova svojevrsna himna Višegrada, prepoznatljiva po svoja četiri stiha, pjeva se preko šest decenija, bez obzira na granice, vjere i nacije, a mnogi i danas misle da je spjevana u narodu.

Ipak, istinski poznavaoci prave narodne pjesme rećiće vam da je ovu pjesmu davne 1936. godine, za vrijeme boravka u Višegradu, napisao i komponovao Kragujevčanin Dragiša Nedović (1916—1966). Još manje je znano da je ova pjesma u originalnoj verziji nosila naslov "Jutros rano slušam", da je bila posvećena djevojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvišenja iznad centra Višegrada sa pogledom na čuvenu ćupriju na Drini, te da je imala i peti stih, koji je sve do nedavno bio u svojevrsnom karantinu.

Taj "zaboravljeni" stih ove lijepe pjesme, zajedno sa odavno poznata četiri, prije tri godine je objavila Turistička orgnizacija Višegrada u svom promotivnom katalogu, a u svoj repertoar cjelovitu je uvrstio i poznati pjevač Radiša Urošević.

Pjesma je postala svojevrsni hit prethodne Jugoslavije, nakon što ju je sredinom pedesetih godina prošloga vijeka snimio tada popularni bosanskohercegovački pjevač narodne muzike Himzo Polovina (1927—1986), ali bez pomenutog petog stiha: "Ustaj, isprati me, moram da putujem,/ u Srbiju idem, mome rodnom gradu,/ za tobom ću, Kiko, vječno da tugujem/ zašto sam te samu ostavio mladu."

Hroničari su zabilježili da je nakon toga Nedović digao uzbunu i najavio tužbu protiv Polovine zbog krađe pjesme, a posebno zbog izostavljanja posljednjeg stiha. Tadašnje vlasti su ipak uspjele da donekle izglade spor, nakon čega je Himzo Polovina na drugom izdanju ploče kao autora potpisao Dragišu Nedovića. No, i u ovom izdanju pjesma nije imala posljednji stih u kome se pominje Srbija i djevojka Kika!
 
Da li će poznati narodnjaci slijediti primjer Radiše Uroševića, snimiti i početi javno pjevati ovu popularnu pjesmu i sa "zaboravljenim" stihom, pokazaće vrijeme. Bilo bi to dobro i za ispravljanje dugogodišnje nepravde prema Dragiši Nedoviću. U Višegradu vjeruju da će "zaboravljeni" stih uskoro usvojiti poklonici narodne muzike, posebno u Srbiji. No, ipak smatraju da će to ići teško ili gotovo nikako u bošnjačkom dijelu Bosne i Hercegovine, gdje za ovu pjesmu odavno smatraju da je izvorna i samo "njihova"!

I pored toga što je svojom pjesmom proslavio Višegrad, Dragiše Nedovića, sem u rijetkim novinskim prisjećanjima, "nema" u gradu na Drini, gdje je proveo svoje najburnije mladalačke i stvaralačke dane. Nedavno je "malo falilo" da baš na Bikavcu dobije svoju ulicu. Odbornici su, ipak, odlučili da im više odgovara naziv Bikavačka (!), umjesto ulice Dragiše Nedovića. Šteta što prethodno odbornicima nisu podjeljeni CD-i sa snimkom pjesme "U lijepom starom gradu Višegradu"!

U knjizi koju je ovom Šumadincu posvetio njegov prijatelj profesor dr Dragan Bataveljić, piše da je Nedović bio "boem, osobenjak i siromašak", da je putovao po kraljevini Jugoslaviji i usput pisao ljubavne i druge pjesme. Bataveljić piše da je, pred kraj života, Nedović pričao kako o njegovom životu malo ko zna da li je bio sretan. "Živeo sam, druže, u večitoj bedi. Pesma mi je bila uteha i lek", pričao je Nedović. Bez svake sumnje, Nedović nije pisao i komponovao po narudžbi, već po inspiraciji i za svoju dušu.
 
Nemirnog boemskog duha, sa samo 16 godina, kako su zabilježili hroničari, 1932. godine Dragiša Nedović kreće sa gitarom pješice na dugogodišnji put "kako bi narod čuo njegovu muziku". Tada nastaje njegova kultna pjesma "Siromah sam, druže", zatim neprolazne "Stani, stani, Ibar vodo", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole", "Lepe li su, nano, Gružanke devojke", "Na Moravi vodenica stara", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Ajd' d' idemo Rado"..., a boraveći u Bosni piše neprolazne pjesme: "U lijepom starom gradu Višegradu", "Iz Bosne se jedna pjesma čuje", "Bosanske me pjesme zaniješe", "Prođoh Bosnom kroz gradove"... Put ga dalje vodi u Dalmaciju, gdje, uz izvanrednu moć prilagođavanja lokalnom melosu, piše pjesme "O, lipa ti neznanko", "O, brodiću beli", "Mare, Mare, srićo moja", poznatiju kao "Kad si bila mala Mare". Nakon nekoliko godina vraća se u Kragujevac, gdje ga zatiče Drugi svjetski rat, a nakon četiri godine zarobljeništva u Dormagenu saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen. Ipak, nastavlja da piše pjesme, kada nastaje tužna pjesma "Pluća su mi bolna".

Iza njega je ostalo preko 400 pjesama, a bez onih najboljih nezamisliva je bilo kakva ozbiljnija zabava ili svetkovina širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Dalmacije ...—


Slavko Heleta

BUKTINJA časopis za književnost, umetnost i kulturu | Broj 34  
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2012.
613  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Lepa Lukić (1940) poslato: Mart 24, 2013, 10:22:21 pm
*
VIŠE OD SPORTA: LEPA LUKIĆ


PRVI PUT SAM ZAPEVALA KAD SAM ZAPLAKALA

Kraljica narodne pesme priča o Radojki Živković, Ivi Andriću, Miljanu Miljaniću, pevanju u svim uslovima, sreći kao višoj sili, kartanju, novcu, majčinom stavu, muškarcima...



Moj glas i način pevanja
niko ne može da kopira:
Lepa Lukić
(Foto: "Grand produkcija")


Lepu nije potrebno posebno predstavljati. Njeno ime je simbol za narodnu pesmu. Ona je jedna od najboljih pevačica narodnih pesama svih vremena i u Srbiji, i u onoj Jugoslaviji.

Rođena je u Miločaju, kod Kraljeva, kao Lepava Mušović, a proslavila se, posle ranog i kratkog braka, kao Lepa Lukić. Otac Radisav je umro kad je imala samo dve i po godine, pa je nju i četiri godine starijeg brata Ratka, u ratnom vihoru i kroz sve životne oluje, podigla majka Milosija, koja je uz Lepu bila do pre dve i po godine, do svog devedeset četvrtog leta.

Lepina odlika je lakoća pevanja, posebna boja glasa i prava intonacija.

Sad je u trećem braku. Njen suprug je Milan Milanović, poslovni čovek, Kanađanin srpskog porekla. Ona je uglavnom u Beogradu, a on u Torontu. Ipak, viđaju se često, toliko da će Lepa, zbog vernosti jednoj kompaniji, dobiti uskoro i besplatnu avio kartu do Toronta i nazad! Ukras njihovog braka su obostrana ljubav, sloboda, poštovanje...

Kad ste izašli na javnu scenu?

Još kao dete, od desetak godina, pevala sam u selu, u zadružnom domu. I uvek sam dobijala neke nagrade. To su mi bili prvi, nezvanični koraci na sceni. Ali, ima već četrdeset dve godine od kako sam snimila "Od izvora dva putića". A pre toga sam snimala duete sa Mićom Stojanovićem i Gvozdenom Radičevićem. Tada su bili popularni dueti. Ipak želela sam da pevam i solo...

I kad ste prvi put pevali solo?

U Aleksandrovcu, na stadionu, na festivalu grožđa, kad sam zaplakala. Tada sam, u garderobi, molila Radojku Živković da me samo čuje kako pevam solo. Bila je mnogo dobra žena i umetnik na harmonici, ali nije imala vremena za mene... A kad sam zaplakala kazala je "Dobro, dobro 'ajde pevaj". A posle prve, tražila je drugu, pa treću pesmu... Bila je oduševljena. Molila je reditelja Rajka Malovića da me pusti na scenu. Dobila sam tri četiri minuta za jednu pesmu... Ali, publika me pustila tek posle četvrte...

I tako je to počelo?

Počelo i nastavilo se iste večeri. Na putu autobusom za Beograd iza mene je sedeo kompozitor Petar Tanasijević, tvorac pesme "Jutros mi je ruža procvetala". Kucnuo me u rame i pitao da li bi htela da snimim ploču. A meni se, od treme, grlo steglo i jedva sam izgovorila: "Kako da ne"... I Petar mi je dan kasnije ponudio pesmu "Od izvora dva putića". To je jedina pesma koja je mene izabrala. Sve ostale sam ja birala. Ta ploča, sa još tri pesme, se tri puta "pozlatila"! Ona me je proslavila.

I Ivo Andrić je voleo vaše pevanje?

Nisam imala sreću da upoznam prvog čoveka naše književnosti, dobitnika Nobelove nagrade. Ali, negde je zapisano da je jako voleo moju pesmu "Vremena su prošla stara". Svidela mu se, rekao je, "melodija, ali i tekst". Rado bih Andriću, da je to od mene tražio, otpevala ovu, a i sve druge pesme. A što sam starija i meni je ova "Andrićeva" pesma sve bliža srcu...

Da li ste nekad bili okrenuti i sportu?

Ne. Nisam imala vremena za sport, ali upoznala sam više sportskih ljudi. Miljan Miljanić, nekad trener fudbalera Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, bio mi je jako dobar prijatelj. Ali, viđali smo se samo po kafanama i hotelima.

Da li vam je potrebna snaga za pevanje?

Posebna snaga ne. Moj glas ne zavisi od moje fizičke kondicije. Pevam bez teškoća. Po načinu pevanja i boji glasa sigurno sam jedinstvena. U tome niko ne može da me kopira. Profesionalno pevam već četrdeset dve godine, a glas mi se ni malo nije promenio. Meni je to dato od boga. Mogu da pevam stojeći, sedeći, ležeći, a i kad sam umorna. Imam nesvakidašnju energiju, koja, kako ja tumačim, izvire iz moje ljubavi prema pesmi. A i geni su u pitanju. Vidite, tako i izgledam. Nisam vršnjak svojih godina, a bliža sam sedamdesetoj nego šezdesetoj...

Gde idete na odmore?

Retko kad bilo gde idem, ako nije u pitanju pevanje. Prošlog leta sam prvi put, posle četrdeset godina, išla na more bez obaveze da pevam. Bila sam u Turskoj, sa snahom. A osamnaest godina zaredom sam pevala u Budvi, na prelepoj terasi restorana "Pod lozom". Naravno u toku dana sam odlazila na plažu. Od svih sportova jedino volim plivanje.  

Kako vam je bilo u Turskoj?

Imala sam na početku jedan incident, a posle je bilo lepo. Sve se ovako dogodilo: Zvala sam dečaka koji je zadužen za ležaljke, a on mi je rekao da čekam. Nisam to htela. A on je, na moje čuđenje, počeo da viče na mene: "Go, go". Kao idi, idi ako nećeš da čekaš. Tada sam ustala i obratila mu se na srpskom: "Bio ti go ili obučen ima odmah da mi doneseš ležaljke"... A jedan naš mladić i njegova devojka su se iskidali od smeha. I sa njima smo se družile narednih desetak dana. A dečko "od ležaljki" nam je od tada bio vrlo na usluzi. A zvali smo ga "Gogo".

Koje priznanje vam je najdraže?

Pre petnaest godina sam, glasanjem ljubitelja narodne muzike, na kuponima koji su objavljeni u novinama, izabrana za kraljicu srpske pesme. Kralj je Miroslav Ilić, a princeza Svetlana-Ceca Ražnatović. Centralna proslava održane u jesen 1994. godine u Kruševcu. Taj događaj nikad neću zaboraviti.

Da li računate i na sreću?

Sreću doživljavam kao višu silu. Životnu sreću sam upoznala kad sam izbegla sigurnu smrt, zato što sam se uspavala i nisam otišla na dogovoren put, a to mi se dogodilo prvi put u životu. Jednog dana, u oktobru 1976. godine, trebalo je da sa dve koleginice i jednim kolegom, muzičarem, putujem automobilom na koncert u Aleksandrovac. Bili su to Silvana Armenulić, njena sestra Mirjana Barjaktarević, koja je bila u petom mesecu trudnoće i Rade Jašarević. I svi su poginuli u saobraćajnoj nesreći kod Kolara. Od tog dana više nikad nisam kupila kola, a vozačku dozvolu ne koristim...

Da li ste stvarno i "prva karta" Srbije?

U tom smislu sam svoje kazala. Kad se igralo, igralo se. A igralo se iz ljubavi. Uostalom, nemam decu, ne pušim, ne pijem... Dobro pevam. Gde da pustim ventil. Da li bi trebalo samo da spavam i da pevam. Neću tako da živim. Ceo svet voli da igra karte. Još kad sam čula da je Nikola Tesla to posebno voleo bila sam ponosna.

Kakav je vaš odnos prema novcu?

U odgovoru na ovo pitanje ljudi uglavnom kažu važnije je zdravlje, a ne novac. A ja mislim suprotno. Da li ja mogu da budem zdrava, ako nemam para. Ne mogu. Prvo malo bi i nekvalitetno jela, a drugo mnogo bi se sekirala. Zato je logičnije da ću imati zdravlje kad imam novac. Naravno da se zbog novca ne slamam od posla, ali volim da pevam. Pesma mi čuva zdravlje, vedar duh, lep izgled...

A kakav imate odnos sa mužem?

Svako od nas ima svoju slobodu. To je on predložio, a meni to odgovara. Kazao je: "Pre ću da sačuvam šaku buva nego ženu. Ja bih bio nehuman i nerazuman čovek kad bih želeo da te odvojim od pesme. Lepše mi je ovako da budem i na drugom mestu u tvom životu. Jer, znam da ti je pesma na prvom. A i takav odnos mi greje dušu i srce"...  

Ko su bili vaši muškarci?

Bila sam u dva braka i sad sam u trećem. Udavala sam se jer sam želela da imam porodicu, muža, neku zaštitu, decu... Nažalost, decu nisam imala, a sa muževima sam bila dok je to išlo... A bila sam uvek u vezi sa običnih ljudima. I kad mi se neko dopao nikad nisam pitala ko je on, čime se bavi... Meni je uvek bio važan samo jedan odnos: ljubav. Birala sam svoje ljude, isključivo, srcem. Nikome nisam razorila brak, jer nikad nisam bila sa oženjenim čovekom. Ne zato što mi se oženjeni nisu sviđali. Jesu. Ali, nikad nisam mogla da budem sa čovekom koji bi, posle mene, odlazio drugoj ženi.    

A šta vam je majka govorila?

Sto puta mi je kazala: "Jao Lepava da sam na tvom mestu našla bih nekog pametnog, bogatog i lepog čoveka. Mirno pevala i lepo živela"... A jednom prilikom, kad smo bile na plaži, tu se, ali malo dalje od nas, sunčao i moj čovek. Šest godina sam bila sa njim. Majka ga je gledala, merila i kazala: "Gledam kako prolaze lepi momci i gledaju te, a šta si našla na ovome nesrećniku. Kratak mu vrat, a vidi telo... Sve sam videla, samo nešto nisam". A ja joj kažem: "Pa možda je, majko, baš to ono pravo, ono što nisi videla". A ona će tada: "Pa dobro Lepava, ako je pravo ono što nisam videla, onda je to druga stvar"...


Slavko Trošelj | 20.12.2009. | Politika
614  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dženan Lončarević (1975) poslato: Mart 24, 2013, 10:02:21 pm
*
DŽENAN LONČAREVIĆ:


NE PODNOSIM ALKOHOL

Pop pevač Dženan Lončarević priča o tome koja muzika svira kada je najsrećniji, šta bi uradio kada bi dobio milion na Lotou, ali i kako mu zvoni mobilni telefon i kome nikada ne može da kaže ne

S: Koji je vaš jutarnji ritual?

Umivanje, pranje zuba i naravno jutarnja kafa...

S: Da li ste sebi ikada rekli odustajem ne mogu više ili ste uvek spremni da u svemu idete do kraja?

Bilo je uspona i padova, ali sam se uvek trudio da ustanem i kažem sebi idemo dalje, pa ne bih bio tu gde jesam da sam odustao...

S: Da li vaš život izgleda onako kako ste zamišljali?

Uvek sam težio da ostvarim sve svoje snove, većinu sam ostvario, ali naravno idem dalje uz božiju pomoć.

S: Šta bi ste uradili da dobijete sedmicu na lotou?

Ne znam... Svi pričaju o nekim putovanjima, nekim materijalnim stvarima, ima mnogo boljih i lepših načina kako potrošiti i podeliti novac...

S: Kojom melodijom vam zvoni telefon?

Ne zvoni mi nikad, na vibraciji je.

S: Kada vam neko dosađuje da li mu to otvoreno stavite do znanja?

Ne, ja to stvarno ne mogu, trpim dokle mogu, onda na neki fin način izbegnem dalju priču.

S: Koja vam je omiljena replika iz nekog domaćeg filma?

Jao ima ih mnogo, moj bubnjar Igor zna sve, ali sve naše filmove napamet, tako da se šalimo stalno.

S: Po čemu pamtite prvo pijanstvo?

Najiskrenije ako se pijanstvo zove pijanstvo posle jedne čaše, onda sam bio pijan tri, četiri puta, a ne sećam se nekih posebnih scena! Ne pijem i stvarno ne podnosim alkohol...

S: Koju osobinu najmanje volite kod sebe?

Jako sam impulsivan, eksplozivan, veoma brzo odreagujem i kad ne bih trebao! Eto...

S: Kada ste bili najsrećniji koja muzika je tada svirala?

Pa neki rock and roll sigurno.

S: Koji vas miris podseća na detinstvo?

Mamina kuhinja definitivno.

S: Kada ste se poslednji put vozili gradskim prevozom?

Kad sam bio đak muzičke škole.

S: Čije kritike najteže prihvatate?

Imam mnogo kritičara i ljudi koji dobronamerno žele da mi ukažu ne neke greske, ali definitivno moj brat je najveći kritičar!

S: Koja je tvoja najveća fobija?

Jako se plašim visine, zatvorenog prostora.

S: Šta bi ste tražili od zlatne ribice?

Da pronađe još tri iste, pa bih onda želeo...

S: Koja je najveća zabluda o vama?

Ima mnogo zabluda o svima nama koji smo na estradi, ne zameram nikome... Eto mene svrstavaju u narodnjaka iako snimam pop albume, ne zameram ja ću pevati muziku kako god je nazivali.

S: Koje pitanje je za vas neprijatno?

Sve ono što se ne tiče mog posla, smatram da je suvišno pitati i pričati o tome...

S: Na šta najbrže trošite novac?

Na instrumente i slatkiše...

S: Koji je vaš najjači adut?

Glas!

S: Da vam ponude izlet na Mesec da li bi ste prihvatili?

Neka hvala, meni je super dok čvrsto stojim na zemlji, a hvala Bogu i dalje sam na zemlji!

S: Da verujete u reinkarnaciju šta bi ste voleli da budete u sledećem životu?

Voleo bih da opet budem ja, sa malim izmenama...

S: Kako izgledate kada ste ljuti, ćutite ili ste ekplozivni?

Jako brzo planem, kažem uvek i ono što ne treba, ali isto tako se brzo i smirim i umem da kažem izvini...

S: Šta vas najlakše naljuti?

Nerealnost, kašnjenje... Nekad i neke sitnice, ma nisam džabe Ovan u horoskopu!

S: Zbog čega vas kolege toliko vole?

Mogu jedino da kažem da mi je drago zbog toga... Ne znam zato što sam sa svima u dobrim odnosima!

S: Koja je najluđa stvar koju vam je priredila obožavateljka?

Najluđa ne znam, ali mi je jako drago što imam mnogo fanova koji su deca i mnogo me vole... Nema ništa lepše od dečije iskrenene ljubavi!

S: Kome nikada ne možete da kažete ne?

Pa trudim se da mojim najmilijima ne kažem ne.

S: Kome kažete Zdravo dušo?

Meni dragim ljudima...


HIT ODGOVOR

S: Po čemu pamtite najveći blam?

Na jednom nastupu mi je odleteo negde tekst pesme koju nisam znao napamet, pa sam otpevao na na na... Eto to mi je palo na pamet, a sigurno je bilo još nekih stvari gde sam pocrveneo.


Ksenija Konić | 18.07.2011. | Story
615  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dženan Lončarević (1975) poslato: Mart 24, 2013, 09:47:13 pm
*

NIKOME NI REČ

Koliko želim te, toliko nemam te
i svaki korak s njom ka tebi vrati me

Nikome ni reč kad potonem u bol
da voleo sam te, a nisam bio tvoj

I šta nam ostaje od ove ljubavi
kad ono najlepše nismo doživeli

Da izdržim ovaj mrak, da preživim ovu noć
ne bi mi osvanulo, bez tebe osvanulo

Nikome, kad znaš da nisam bio jak
i samo laku noć poželi mi za kraj


STARIM SAM

Još nosim tvoj znak duboko u očima,
da lakše do mene prepoznaš put u snovima,
ti odraz si moj u uglu ogledala,
bez tebe još lutam ko ukleta bez obala...
Izađi iz mene,
na sat il' dva,
kad utrnu vene,
da te preživim ja.

Starim sam, čemu se bez tebe nadam,
čiju laž živim ja,
nema nas, a sve bih dao da još nas spaja
ista bol i predaja.

Još pratim tvoj trag duboko u grudima,
to jedino mesto gde dođeš mi na prstima,
oprosti mi bol i noćas te osećam,
želja je jača od vremena zaboravljam...
Izađi iz mene,
na sat il' dva,
kad utrnu vene,
da te preživim ja.

Starim sam, čemu se bez tebe nadam,
čiju laž živim ja,
nema nas, a sve bih dao da još nas spaja
ista bol i predaja.


KOPRIVA
 
Da se nisi meni nadala
ne bi sada pusta ostala
kao zemlja kiše žedna
kao majka djece željna
čekajuć' ti duša presahla

Iz mog srca raste kopriva
koja te je davno opekla
kad si moju ljubav brala
ti si meni vjerovala
da ja nisam tugom otrovan

Da, to sam ja, prazna postelja
u kojoj nikog ne sanjam
meni je mrak i kad je dan
ja sam ti, bona, nesretan

(Originalnu verziju peva Al Dino)

YouTube: Dženan Lončarević — Nikome ni reč
Hit pesma Aldina Kurića (Al Dino) Kopriva u izvođenju Dženana Lončarevića
616  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo / Kompozitori & instrumentalisti & tekstopisci i izvođači srpske muzike poslato: Mart 24, 2013, 07:23:13 pm
**

ORKESTRI I ANSAMBLI


"Narodni orkestar je osnovan 1934. godine, kao manji sastav koji je tokom godina (pod upravom D. Obrenovića, V. Pavlovića – Carevca i R. Jašarevića) prerastao u Veliki narodni orkestar.

Veliki narodni orkestar je 1981. godine transformisan u Narodni orkestar RTS pod upravom Ljubiše Pavkovića. Prema programskim zahtevima i dalje radi kao Veliki narodni orkestar RTS."



NARODNI ORKESTRI

Orkestar Dušana Popaza (iz Pančeva)
Narodni orkestar pod upravom Dragića Obrenovića

"Završetak Drugog svetskog rata označio je novi početak za Radio Beograd, koji je tada promenio ime u Radio Jugoslavija. Nova vlast vratila je kompozitora Mihajla Vukdragovića (1900–1986) na najvišu funkciju u oblasti muzičke struke, koja je objedinila mesta glavnog muzičkog urednika Radija i direktora za muzičku produkciju, program i arhivu. Na tom položaju bio je od 1944. do 1948. godine. Jednu od veoma značajnih uloga u tom periodu odigrao je i Miodrag A. Vasiljević (1903—1963), 'otac etnomuzikologije u Srba', čovek koji je gajio veliku ljubav prema izvornom narodnom stvaralaštvu i na radio-stanicu dovodio svoje studente i pevače za koje je čuo da lepo pevaju, čime je obogaćivao program. Posebno treba napomenuti da je on kao istraživač na terenu zapisao na hiljade narodnih pesama iz skoro svih krajeva tadašnje Jugoslavije i tako ih je spasao sigurnog zaborava. Nažalost, komunističkoj vlasti nije bio po volji i meri, pa je stoga bio prividno cenjen i postavljen u Upravu Radija, a u stvari je bio skrajnut zbog insistiranja na srpskoj narodnoj muzici i njenoj zastupljenosti u programu. Kada se povukao, na njegovo mesto i po njegovoj 'preporuci' postavljen je Đorđe Karaklajić (1912–1986), dotadašnji urednik za narodnu muziku. Za njega su čelnici KPJ smatrali da će 'dobro voditi politiku u narodnoj muzici', te mu je bilo prepušteno da sam 'vedri i oblači' i odlučuje o tome ko će pevati i koje će pesme biti na programu. Bilo je to vreme kada se zbog pogrešne reči odlazilo u zatvor, a zbog 'zabranjene' ili 'izrazito srpske pesme' pevač je skidan s programa i proglašavan neprijateljem"...


Narodni orkestar RTB pod upravom Sime Begovića (svirao V. P. Carevac da bi ga preuzeo posle rata)
Narodni orkestar RTB pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca
Narodni orkestar RTB pod upravom Radeta Jasarevića
Narodni orkestar RTB pod upravom Žarka Milanovića
Narodni orkestar RTB pod upravom Branka Belobrka
Narodni orkestar RTB pod upravom Božidara Miloševića
Narodni orkestar RTB pod upravom Aleksandra Šišića

Veliki narodni orkestar "Romalen" pod upravom Boška Vasića
Veliki narodni orkestar pod upravom Đorđa Karaklajića
Veliki narodni orkestar pod upravom Vojislava Simića Bubiše
Veliki narodni orkestar pod upravom Zvonimira Skerla
Veliki narodni orkestar pod upravom Mirka Souca
Veliki narodni orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića

Orkestar "Stari zvuci"


TAMBURAŠKI ORKESTRI

Tamburaški radio-orkestar pod upravom Aleksandra Aranickog
Tamburaški orkestar RB pod upravom Makse Popova
Tamburaški orkestar RTNS pod upravom Save Vukosavljeva
Tamburaški orkestar RTNS pod upravom Janike Balaša
Tamburaški orkestar RTNS pod upravom S. Cvetića Cice
Tamburaški orkestar RTNS pod upravom Zorana Mulića
Tamburaški orkestar "Osam tamburaša s Petrovaradina" pod upravom Janike Balaša (vodio i svoj orkestar)


CIGANSKI ORKESTRI & DRUŽINE

Družina "Cicvarići"
Družina Mije Seferovića Jagodinca (rođen je oko 1860. u Jagodini — umro 1916) (vidi Mija Seferović)
Ciganski orkestar Paje Nikolića
Orkestar Stevice Jovanovića
"Romano centar"
Orkestar Jovice Nikolića
Braća Jovanovići


ANSAMBLI


Ansambl Bogdana Kojovića
Ansambl Budimira Jovanovića
Ansambl Božidara Miloševića
Ansambl Danila Blagojevića
Ansambl Danila Danilovića
Ansambl Dragana Aleksića
Ansambl Dragana Tokovića
Ansambl Dragana Aleksandrića
Ansambl Dušana Radetića
Ansambl Dušana Radančevića
Ansambl Đorđa Negovanovića
Ansambl Ilije Spasojevića
Ansambl Jovice Petkovića
Ansambl Miodraga Todorovića Krnjevca
Ansambl Miće Stojanovića
Ansambl Mikana Obradovića
Ansambl Mikija Mitrovića
Ansambl Radojke i Tineta Živkovića
Ansambl Radeta Stojanovića
Ansambl Radoja Mitrovića
Ansambl Petra Sama
Ansambl Tihomira Paunovića
Ansambl Ljubiše Pavkovića
Ansambl "Urošević"
Ansambl Vitomira Životića Vite
Ansambl Vlaste Jelića
Ansambl Živadina Jovanovića

Ansambl "Lole"
Ansambl "Tamburica 5"

Tamburaška porodica Sladić

Angelina, 15.11.2008.
617  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Slobodan Trkulja (1977) & "Balkanopolis" poslato: Mart 24, 2013, 05:17:42 pm
*
INTERVJU: SLOBODAN TRKULJA


MUZIKA JE ZA MENE PRE SVEGA LJUBAV

Ako kažemo da je dvaput nastupio u prestižnom amsterdamskom Concertgebouwu, da je nastupao više puta na sceni s čuvenim holandskim Metropol orkestrom i Beogradskom filharmonijom, te sarađivao sa svetski poznatim muzičarima — slika umetničkih dometa Slobodana Trkulje biće i dalje nepotpuna. Odmalena gajeći ljubav prema muzici ovog podneblja, uspeo je da srpsku izvornu pevanu reč predstavi našoj i stranoj publici. Mediji su puno pisali o njegovom aktuelnom albumu, koji je proteklih meseci stvaran u studiju Pitera Gejbrijela. Ovih dana album je priveden kraju, a Slobodanu predstoje samostalni koncerti u Srbiji, gde će u okviru večeri "Muzika sa 15 instrumenata" nastupiti najpre 13. januara u beogradskom Madlenijanumu, a zatim 27. januara u novosadskom SNP-u.

"Hteo sam da se osvrnem na vreme kada sam kao klinac u sobi svirao klarinet ili neki drugi instrument, kad se nisam spremao za akademiju i velike koncerte s Metropolom, sa sto ljudi na sceni. Ta energija i ljubav koju imaš kada kao dete sviraš samo zarad te lepote zvuka i muzike koju proizvodiš — dovele su me na ideju da napravim samostalne koncerte. Želim da podelim s drugima emociju koju muzika, kao čovekov dar, nepobitno ima. Biće to koncerti na kojima ću pokušati da pričam s ljudima na raznim instrumentima, bez unapred pripremljenog scenarija", priča na početku razgovora za GL Slobodan Trkulja.

Samostalni koncerti održavaće se pod motom "Muzika sa 15 instrumenata". Koliko ti instrumenata sviraš? Mislim da to mnoge zanima, naročito najmlađe koji nalaze inspiraciju u tvojoj muzici?

Nije najbitnije koliko instrumenata sviram. Novinari su ranije to često potencirali kao neku atrakciju. Redovno su tražili da im pobrojim instrumente koje sviram, tako da sam u jednom momentu šiznuo i otišao da izbrojim sve instrumente. Rekao sam im da sviram 14 instrumenata, a one koje su slični nisam dvaput brojao. To su uglavnom duvački instrumenti. Među poslednjima koje sam počeo da sviram jeste jermenski duduk, koji me je totalno osvojio. U pesmi "Nebo", koju sam pevao na Beoviziji, može se čuti njegov zvuk. U taj instrument zaljubio sam se na prvi ton jer proizvodi zvuk najbliži ljudskom glasu. Bog nam je dao da možemo proizvoditi zvuk, bojiti ga i atrikulisati. Kako bih rekao, postoji šest milijardi ljudi i isto toliko različitih boja glasova. Jermenski duduk je, s druge strane, instrument koji dolazi iz jedne pravoslavne zemlje i na njemu se izvodi duhovna i svetovna muzika. Sad me zanimaju i žičani instrumenti kao makedonska tambura i drugi koje sviram.
 
Poslednjih meseci si snimao album u Gebrijelovom čuvenom "Real World" studiju. Kakva iskustva nosiš iz Britanije?

Album je sniman prvenstveno u duhu onoga što bi se moglo nazvati album za svetsko tržište sa svim standardima koji se takvim albumom moraju zadovoljiti. Album i jeste stoga sniman u jednom od najpoznatijih studija na planeti. Pri tom, album je rađen sa Gebrijelovim producentom, sa izvanrednim aranžmanima i sa čuvenim Metropol simfonijskim orestrom iz Holandije tako da je dobio širinu.

Ima tu i rok zvuka, te britanskog popa koji se provlači, ali osnovna je ideja potčinjena jednom albumu ovdašnje tradicionalne muzike, srpske muzike, pa je album sačuvao tu jednu duhovnost i iskrenost.

Kakve su reakcije kolega sa Zapada?

Po reakcijama onih koji su čuli album prilikom snimanja u Britaniji shvatili smo da smo napravili album koji će nas dovesti na svetsku muzičku pozornicu. Ja sam srećan i bez toga, a i s tim, da tako kažem. Znaš, ja nemam lobi iza sebe i nikog ko to gura, sem jedne istinske ljubavi prema muzici i mogu reći strasti prema muzici i to je ono što me vodi. Ali vodi me i ta velika želja da u bilo kojoj prodavnici u svetu možeš da uđeš i da kao što možeš naći muziku drugih nacija isto tako možeš naći i muziku koja je porođena ovde i koja je srpska muzika. Meni je to san. Ja sam svirao s raznim ljudima, s vrhunskim muzičarima. Volim tursku muziku, volim grčku muziku. Reći ću prosto, volim muziku ma odakle ona dolazila. Ali, mislim da se nije još desilo da se pojavi jedan istinski album srpske muzike u svetu koji će predstaviti istovremeno duh ovih prostora i duhovnu Srbiju.

O Srbiji su u svetu stizale razne, uglavnom negativne vesti, dok si ti u istom tom svetu najpre studirao, a potom stvarao muziku kao umetnik iz Srbije. Jesi li imao problema i neprijatnosti zbog toga?

Bilo je toga, ali ja sam uvek govorio na sve to: "Ja ne mrzim nikog!". Imam prijatelja sa svih strana sveta, pa i Hrvata i jednog dobrog prijatelja Albanca. Kad smo se upoznali na studijama u Holandiji on mi je prvi dan rekao: "Mi smo neprijatelji". Ja sam mu na to odgovorio: "Mi možemo da budemo neprijatelji jedino da ti na moj solo sviraš pogrešne akorde". Kasnije smo se sprijateljili. Ljudi na Zapadu, obični, ljudi kapiraju sve. Shvataju da si deo Evrope, hrišćanskog sveta, da nosiš neke talente i to nisu male stvari.

U holandskim novinama su buktali napisi o tebi s naslovima nalik onom: "Rodio se srpski genije!". Svetski mediji nazivali su te "najlepšim glasom Balkana", no tvoj život je uvek išao jednom mirnijom stranom, možda nekad težom. Da li umetnik mora da bude ponekad spreman na žrtvu zarad svoje umetnosti?

Prolaziš kroz svašta. Jednoga dana dobijem nagradu i sve novine u Holandiji pišu o meni, a sledećeg nemam šta da jedem, niti da platim rentu za stan, ali novac je varljiv, što se kaže fatamorgana. Jednog dana ga imaš, drugog manje, trećeg nimalo. Čovek mora da ruši prepreke, time se razvija, ne stoji i nalikuje na božansko biće.


MODERNA TRADICIJA

Slobodan Trkulja je rođen 29. maja 1977. godine u Odžacima. Multi-instrumentalista je kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Trkulja sa svojim sastavom "Balkanopolis" izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana. Njihov zvuk na zapadu tretiraju kao novi pravac u muzici zvani "Moderna tradicija Balkana". Na Nacionalnom džez takmičenju Holandije sa svojim "Balkanopolisom" Trkulja je stigao do finala osvajivši nagradu "Najbolji novi talent 2002", a, pored ostalih, osvojio je i holandsku Erasmus džez (2005) nagradu. Poneo je i niz drugih nagrada, a školovao se na džez odseku Kraljevskog konzervatorijuma u Amsterdamu gde mu je matični akademski instrument bio saksofon na kom je i magistrirao.


Građanski list | subota, 20. decembar 2008.

Objavljeno na sajtu gradjanski.rs | naslovi.net
618  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Slobodan Trkulja (1977) & "Balkanopolis" poslato: Mart 24, 2013, 04:53:54 pm
*
SLOBODAN TRKULJA


U SLUŽBI TRADICIJE, MUZIKE I EMOCIJA

Slobodan Trkulja — od samoukog muzičara do magistrature na prestižnom amsterdamskom džez konzervatorijumu *"Božjom voljom, jednog momenta, obreo sam se u manastiru Kovilj, čuo vizantijsko pojanje i potpuno 'poludeo' za njim" * "Uz pravu kombinaciju modernog ritma i tradicionalne muzike, ona postaje bezgranična pista na koju čovek može svakog momenta da sleti i da uzleti"*

Kaže da je osećao kako će, pre ili kasnije, svet početi da se okreće prema njegovoj zamisli, ali nijednu priliku ne propušta da se zahvali Bogu što ga je blagoslovio talentom, korenima koji su ga preporučili celom svetu i drvetu od koga su napravljeni instrumenti na kojima od detinjstva svira. Slobodan Trkulja je multiinstrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Sa svojom grupom "Balkanopolis" izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana. Kraljevo je bilo na mapi turneje kojom ovog proleća obilazi Srbiju. Radi se o spektakularnom solo nastupu pod imenom "Muzika sa 15 instrumenata" posle kog publika izlazi raspamećena što su, kada Trkulja peva to "pevane molitve", a kada svira "muzičke bahanalije".

Rođen je 1977. godine, završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima, klarinet svirao svugde, sem u muzičkoj školi. Dosetio se da počne da uči saksofon. Nije ga svirao ni punih godinu i po dana kad je položio prijemni na džez akademiji, odsek saksofon u Amsterdamu. Možda najlepši kompliment upućuju mu oni koji kažu da je "Slobodan Trkulja u muzici, ono što je Novak Đoković u tenisu!" Ali, taj momak koji u muzičku tradiciju Srbije zalazi često i sa posebnim poštovanjem, smatra da nikad umetnik o sebi ne sme da misli da je veliki. Posebno, kad mu je dat Božji dar, a Slobodan Trkulja ga definitivno ima. Slobodan Trkulja

Onog momenta kad se zadovoljiš svojom trenutnom pozicijom, ti si izgubio. Jer, čovek stalno mora da se trudi da bude bolji. U sportu, mora da bude bolji od ostalih, ali u muzici je nešto drugačije: svakog dana moraš biti bolji, nego što si bio juče. Prosto, stalno moraš da imaš neki prostor za napredak jer, muzika je kao svemir — potpuno bezgranična, sa milijardu mogućnosti. Kao u slikarstvu, koliko vekova ljudi slikaju i nikad niko nije nacrtao istu sliku, osim kad su baš kopirali namerno.

Svaki čovek određene stvari vidi na različiti način. Tako ja muziku čujem na neki svoj način i puno vremena mi je trebalo da formulišem svoj muzički izraz, da sve te boje koje imam upotrebim na način koji će zaista podražavati načine na koje ja doživljavam srpsku tradicionalnu muziku. Ja sam odrastao na rokenrolu, bavim se tradicionalnom, a obožavam simfonijsku muziku. Obožavam ruske kompozitore, Rahmanjinova posebno, volim klasičarske teksture sa puno boja, puno instrumenata koji sačinjavaju jedan zvuk, a opet sam nekako vrlo tradicionalan i čovek koji voli gajde, jer je odrastao na njihovom zvuku, na zvuku frule, dipli i dvojnica, na zvuku tradicionalnog grlenog pevanja.

Božjom voljom, jednog momenta, obreo sam se u manastiru Kovilj, čuo vizantijsko pojanje i potpuno "poludeo" za njim! Ta muzika me je zaista izmenila, i duhovno, kao osobu. Mnogo sam se promenio, za jednog čoveka koji je pre toga sebi bio centar sveta, egoističan — sad odjednom više nije bilo mesta. A danas sam potpuno svestan kako je dovoljno samo u jednom momen tu da pomisliš: "Jao, pa ovo je baš fantastično. Ma super mi ide!" Već u sledećem momentu shvatiš da je put koji si prešao jako mali u poređenju sa onim stvarima koje treba da uradiš. Prosto, čovek stvarno mora da stražari nad samim sobom, da ne bi upao u klopku da o sebi misli da je veliki umetnik, da radi nešto veliko! Bitno je da radiš, da se trudiš, da svakog dana daš sve od sebe, da imaš otvoreno srce i da se Bogu moliš da te drži na tom pravom putu da ne bi negde skrenuo u samoljublje. U umetnosti su te stvari stvarno presudne. Jer, za odražavanje emocija najvažnije je da ti odražavaš onog koji je stvoritelj svega toga: slike, zvuka, tebe samog kao čoveka.

Jako je bitno da čovek shvati na kom je mestu. A kada to shvatiš, onda vidiš koliko si mali i ne možeš nešto mnogo da se "duvaš" i da budeš u poziciji da se nešto veličaš i gordiš… Ipak, kao čovek, imaš pravo na jednu neizmernu radost što ti je sve to dato i što imaš talenat da određene stvari razumeš i da taj talenat možeš da upotrebiš za bogougodne stvari. Na kraju, ostane, taj momenat tišine, pre nego što uzmeš instrument, a kad krene muzika, onda sve, apsolutno sve ima smisla.

Slobodanova učiteljica Amalija Kučmaš usmerila ga je na osnovnu muzičku školu i klarinet, ali kad je budući multiinstrumentalista otkrio ne parne ritmove, kompletna priča o vežbanju etida i skala momen talno je pala u vodu, a počelo je lagano otkrivanje suštine i načina sviranja naše muzike. Na njegove i nastupe "Balkanopolisa" najpre su dolazili oni što su unapred znali šta mogu da očekuju.

Na nastupe su sad počeli da dolaze i neki znatiželjni ljudi koji mi priđu posle koncerta i kažu: "Mi pojma nismo ima li čime se baviš, ni šta konkretno radiš… Nešto smo na čuli i zainteresovali smo se da dođemo…" Reakcije su, uglavnom iste. Srpska tradicionalna muzika je fantastična, ima iskrenu emociju, toliko je duboka i ukorenjena, neisfolirana. U njoj nema laži, nema prevare… Srpskoj poeziji i narodnoj pesmi, onoj staroj više vekova koja je prošla taj zub vremena, svaki izvođač doda nešto svoje da je "uobliči". Zato se i dešava da ti, u nekoj 2009. godini, čuješ neku tradicionalnu pesmu koja te potpuno osvoji zato što to nije ono: "A, dušo, a gde si bio sinoć? Bio sam kod kuće, kako si mi nedostajala, patio sam… (repuje, prim. aut.) Ti si bila tamo negde, da nisi možda s drugim..?" Brate, kakvi su to odnosi? Ja te stvari prosto ne razumem, jer komunikaciju s ljudima zasnivam na jednom potpuno drugačijem odnosu. Insistiram na otvorenom, iskrenom odnosu, punom ljubavi, čovekoljublja. Potrebno je da poštujemo i volimo jedni druge, to je pravo slavni pristup. Ne možeš da živiš pravoslavno, a da pevaš neku drugačiju muziku.

Sve su naše stare pesme o ljubavima, o čežnji, o ljubavima koje se nisu desile… Zbog nekih okolnosti momak i devojka nisu mogli da se uzmu, pa je poezija između to dvoje ljudi tako suptilno i nenametljivo prikazana. Sve emocije su u nekim metaforama, sve je u nekim pričama koje, možda, mogu da razumeju samo njih dvoje. Kao kad bi taj momak došao u kuću te devojke, a ona počela da peva pesmu, sve bi njome mogla da mu ispriča, a da ostali baš i ne znaju da je to upućeno njemu. To su meni fantastične stvari. Srpska poezija je puna prenesenih značenja, simbola, raznih … fale mi reči… verovatno bih lakše mogao da odsviram, nego ovo da izrazim. To objašnjava imena nekih pesama koje sam napisao: "Zlatna jabuka" je vrlo ljubavna pesma, momak dolazi da prosi devojku, da priča sa njom. Kad se to stavi u kontekst sadašnjih mladih generacija, to uopšte nije "kul". Sad ja, kao, nešto berem jabuke, tu neka mlada devojka… Ma, odmahnu glavom, kažu: "Čoveče, ja idem u klub, barim gotivnu devojku…" Muzika koja se sluša u klubovima, a koju mladi vole je isključivo moderna produkcija.

Čak i ako se kaže da je dva puta nastupio u prestižnom amsterdamskom Concertgebou, da je više puta nastupao na sceni sa čuvenim Metropol orkestrom i Beogradskom filharmonijom i da je sarađivao sa svetski poznatim muzičarima — slika umetničkih dometa Slobodana Trkulje biće i dalje nepotpuna.

Grupu "Balkanopolis" vodim već deset godina. Čitava poenta je bila da spojim dva sveta, svet moderne produkcije i tradicionalne muzike. Prosto, znao sam da je to moguće, ali treba vremena. Treba dosta truda, rada, znanja. Zato sam otišao u Holandiju, magistrirao, vratio se u Srbiju. Imali smo koncert sa "Metropol orkestrom", s jednim od najboljih svetskih orkestara i opet smo dobili tu neku klasičnu teksturu, ali smo se trudili da ta slika bude vrlo moderna i — to su ljudi osetili. Naša muzika nema granicu, ona je otprilike kao "Politikin zabavnik", od 7 do 77 godina. Svi ti ljudi nalaze inspiraciju i emociju u njoj.


Piše Marina Dabić | Časopis Sloboda
619  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Miša Đurković — Slika, zvuk i moć [ogledi iz pop-politike] poslato: Mart 24, 2013, 03:59:18 am
**
nastavak

U savremeno doba masovnih medija i poplave drugih instrumenata, gusle su izgubile ono povlašćeno mesto koje su ranije imale, a time i nekadašnji prestiž. No, one su se (čak pomalo neočekivano) još uvek održale u dinarskim krajevima, a njihova umetnost i specifični način pevanja održali su se kao poseban žanr veoma cenjen u nekim krajevima. Do kraja osamdesetih, guslari su se bavili uglavnom klasičnim temama (klasičnom redakcijom) izvodeći deseteračke pesme iz starine, kakve su zabeležene još u doba Filipa Višnjića i Tešana Podrugovića, zatim novije herojske podvige iz Balkanskih ratova, i razne događaje iz društvenog života kao što su otmice stada i međusobni sukobi usled pljačkanja; ali takođe i relevantne aktuelne svetske događaje.24 Bilo je raznih pokušaja da se gusle posle 1945. stave u funkciju novih vladara i njihove politike, ali ti pokušaji nisu zaživeli. Navodi se recimo pesma o pokretu nesvrstanosti:

"O, tvorcima nesvrstanog svijeta,
zahvalna će ostati planeta.
Slavit će ih dok postoji svijeta".

Opevana je čak i smrt "najvećeg sina naših naroda i narodnosti":

"Pjesme nema, tuga je velika,
Na ekranu ugasi se slika.
Spiker tužnog lica se pojavi
Tužnu vijest svijetu javi".

Razloge zašto se ovi pokušaji nisu primili i zašto takvi guslari nisu prihvaćeni u narodu objašnjava najznačajniji savremeni guslar:

"Đorđije Koprivica: E sad, što se desi da neko opjevava ovo o drugu Titu što je bilo, to gusle nijesu puno trpile i takve guslare u to vrijeme, najvjerovatnije ga je vlast malo podržala da se i on opjeva jer je svako volio da se nađe kao junak i kao neki veliki čovjek na strune gusala da se opjeva. Međutim ko god je snimio tu pjesmu o Titu on je kao guslar propao za sva vremena. Pa, ne može Tito, nije Srbin. Uz gusle se većinom pjeva o srpskom narodu i srpskim vitezovima".25
 
Nova politička dešavanja i međuverski i međuetnički sukobi koji su potpuno oživeli skoro mitske a i arhetipske obrasce borbe s Turcima dali su novi materijal i novu vitalnost čitavoj plejadi guslara. Nastalo je na stotine novih spevova i objavljeno je hiljade kaseta i diskova s guslarskim pesmama. Iako ni ovaj žanr nikada nije dospeo u medijski mejnstrim, oni su doživeli veliku popularnost, pa su neki od njih prodavali i po više stotina hiljada primeraka svojih dela. Boško Vujačić, Đorđije Koprivica, Savo Kontić samo su neka od najpoznatijih imena. Pominje se brojka od skoro 4.000 aktivnih guslara, što govori da je ova tradicija i muzička praksa itekako živa i vitalna.
 
Svakako treba pomenuti i izuzetno zanimljiv eksperiment Ramba Amadeusa objavljen na njegovom trećem albumu M-91. Ovaj autor je dosad jedini od stvaralaca iz pop-rok kulture pokušao da preradi guslarsko nasleđe. Već na prvom albumu gusle imaju posebno mesto budući da nas u projekat uvodi guslar koji je uz pratnju svog instrumenta otpevao Rambovu ličnu kartu. Na drugom albumu gusle se pojavljuju u pesmi "Balkan boj" zajedno s Rambovim repovanjem i rifom iz "I can't get no satisfaction". Na svom sledećem izdanju, Rambo je na sebi svojstven način u hip-hop stilu obradio tradicionalni epski spev "Smrt popa Mila Jovovića", tako što je preko osnovne matrice repovao originalne stihove u osmercu. Veoma pažljivo i svedeno korišćeni ostali instrumenti (pre svega klavijature i bas deonica koja se ponavlja) uz njegov duboki i ramatični glas stvaraju istinski prodornu umetničku atmosferu u kojoj slušalac može da oseti svu tragiku snažnih emocija i vrednosnih uzusa vremena u kome je ovaj spev nastao. Strofe povezuje muzički solo na guslama, a kulminacija je kraj pesme u kome se osim zvuka gusala čuje i naricanje. Reč je o zaista zanimljivom i vrednom umetničkom delu koje je dobro prihvaćeno od strane konzumenata savremene pop kulture i čudno je da naši brojni hip-hop izvođači ne pokušavaju da semplove zvuka gusala koriste kao veoma specifičan i karakterističan elemenat svog složenog zvučnog mozaika.
 
*
 
Milomir Miljanić Miljan je pre svega poznat kao jedan od najvećih savremenih srpskih guslara. Ovaj stasiti Nikšićanin pet puta je biran za najboljeg guslara Jugoslavije a bio je i predsednik Udruženja guslara. Guslanjem se profesionalno bavi od svoje šesnaeste godine kada je snimio svoju prvu kasetu Gorski presto i večiti spomenici. Ne samo da je jedan od najpriznatijih umetnika ove tradicije, već je mnogo učinio i na njenom održavanju, popularizovanju i samoorganizovanju srpskih guslara. Na primer, prvo video izdanje guslarske muzike napravili su još 1990. upravo Miljan i Đorđije Koprivica.
 
Miljanić je do sada objavio preko trideset nosača zvuka (pre svega kaseta) s guslarskim spevovima. Uz to treba pomenuti i 5—6 kaseta na kojima uz gusle peva izvorne narodne pesme. Tematika koju obrađuje je veoma široka i kreće se od kosovskog epskog ciklusa, preko opevanja najvećih srpskih junaka od starih vremena do danas, zatim tretmana novije junačke istorije (od Karađorđa do Mojkovačke bitke), izvođenja "Gorskog vijenca" (zajedno s pokojnim glumcem Danilom Lazovićem), pa zatim bavljenje stradanjima Srba u Drugom svetskom ratu, sve do najnovije istorije. Među najpoznatija Miljanova izdanja spadaju: Pogibija kralja Aleksandra u Marseju, Vjetrovi Kosmeta, Stradanje Srba 1941—1945, Paraćinski regruti, Mojkovačka bitka (spev Radovana Bećirovića), Ponovo Kosovo, Nebesna liturgija, vladike Nikolaja Velimirovića, Jana na Kosovu, Karađorđe i Filip Višnjić (spev Momira Vojvodića)... Za veliki deo ovog opusa vezane su zanimljive priče i okolnosti, na neki način uvek povezane sa politikom. Spev o tragediji u paraćinskoj kasarni gde je 3. septembra 1987. Albanac Azis Keljmendi bez ikakvog povoda na spavanju ubio četiri i ranio još pet vojnika, nije htela (smela?) da objavi nijedna izdavačka kuća u Srbiji i Bosni i Herecegovini. Objavljena je u Sloveniji i prodata je u preko 200.000 primeraka.

Na široko rasprostranjene predrasude o tome kako se guslama bave zaostali, primitivni i neobrazovani ljudi, guslari se grohotom smeju i navode primer najcenjenijeg savremenog barda svoje profesije, velikog epskog pesnika Radovana Bećirovića. Bećirović je autor mnogih spevova koje je i Miljanićizvodio i opevao je veliki broj najznačajnijih događaja koji su naš narod pogađali tokom ovog veka (od sarajevskog atentata i Mojkovačke bitke do poslednjih ratova). Iako je bio bez formalnog školskog obrazovanja, ovaj čovek je čitavog života kopao po bibliotekama i istorijskim spisima trudeći se da što je tačnije moguće rekonstruiše događaje o kojima je pevao. I sâm je kod kuće formirao impresivnu biblioteku. Guslarski zanat po pravilu zahteva ogromno poznavanje istorijske ili savremene materije o kojoj se peva, zatim poznavanje poezije i specifične epske poetike i, pre svega, ogromnu sposobnost pamćenja i izražavanja. Potrebno je naizust znati i uz istovremeno sviranje gusala deklamovati desetine hiljada stihova.
 
Miljanić je, poput svih drugih savremenih srpskih guslara, gotovo detaljno obradio dešavanja od devedesete naovamo. Tu su svi akteri raspada Jugoslavije, opevanje borbe prekodrinskih Srba, tragedija koje se dešavaju 1995, dešavanja na Kosmetu 1998—1999, patnje Srba nakon proterivanja jugoslovenske vojske s Kosova i borba za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore. Centralno mesto u tom univerzumu zauzima rat u Bosni i Hrecegovini a najsvetlije reči i epiteti rezervisani su za Radovana Karadžića i Ratka Mladića. To se lako može objasniti, baš kao i izbor ovih najdramatičnijih mesta novije srpske istorije.

Savremeni srpski guslari su zaista suštinski ostali verni tradicionalnoj poetici i kosmosu iz koga potiču. Ova poetika je konstituisana u doba viševekovnog ropstva da bi svoju kulminaciju doživela u doba oslobađanja početkom devetnaestog veka. Kao i u svim herojskim naracijama povezanim s jednom nacijom, kosmos u okviru koga se kreću junaci i razvijaju događaji vrlo je precizno i jednostavno strukturiran. Postoje dobri (naši) i loši (njihovi) ljudi i junaci. Naši su skup svih mogućih junačkih vrlina, pri čemu su i one definisane na brutalnim ratničkim osnovama gde osveta i istraga neprijatelja predstavljaju vrhunac časti, a oprost i pomirenje odaju utisak slabosti i kukavičluka.26 Izmirenja ne može da bude; borba između dobra i zla, nas i njih je večita.27 Jedini način da mi pobedimo jeste da ih izgnamo i, ako je moguće, kompletno pobijemo jer ako to mi ne učinimo, uradiće oni sigurno. U slučaju srpske guslarske poetike, glavni arhineprijatelji su Turci koji su došli sa strane i koje bi onda bilo uputno jednog dana vratiti tamo odakle su došli. Termin Turci čak više označava slovensko stanovništvo koje je primilo islam nego otomanske Turke. Tek u novije vreme je uveden temin poturice. No, i pored toga borci Republike Srpske su o svojim protivnicma najčešće govorili kao o Turcima. Osim njih (za koje se često koristi i termin balije, što znači oni koji su promenili veru) ulogu neprijatelja imaju i Ustaše (Hrvati), Šiptari i zapadni lideri koji su pocepali Jugoslaviju, bombardovali Republiku Srpsku, pomogli Hrvatima da ukinu Republiku Srpsku Krajinu, bombardovali SRJ, otimaju Kosovo i progone naše junake. Kad se obrađuje Srbija, pojave se mestimično i domaći izdajnici.

Sve to, međutim, usložnjava situaciju: unutrašnji problemi i sukobi u Srbiji gde bi se neki akteri okarakterisali kao izdajnici ne pogoduju pozivanju na zaista potrebno jedinstvo Srba — uz to, Srbi nisu baš u svojoj tradiciji imali mnogo Brankovića; kontroverzni pad Srpske Krajine izazvan unutrašnjom neslogom i čudnim Miloševićevim stavom prema tome takođe nije baš privlačna tema. Slično je i s novim dešavanjima u Crnoj Gori koja se kao nikad dosad podelila i gde bi guslar morao svoje najbliže rođake da opeva kao izdajnike. Ova tema boli ali se ne opeva previše. Tako ostaju dva najjasnija motiva. Prvi je Kosovo koje se vratilo u status bazičnog srpskog mita i zaveta. Naime, kao što je poznato, osnovna tema čitave guslarske istorije je "osveta Kosova", naricanje zbog njegovog gubitka i prenošenje zaveta budućim srpskim generacijama da ga osvete i povrate. Tradicionalna crnogorska kapa sastoji se od crvenog polja koje predstavlja božure iznikle iz krvi kosovskih junaka na kome su izvezena četiri ocila. Ovo polje je oivičeno crnom tkaninom koja predstavlja korotu (žal) za izgubljenim Kosovom. Novonastale okolnosti daju puno motiva za opevanje novog srpskog stradanja na Kosmetu kao i ponovno prihvatanje viševekovnog zaveta da se Kosmet kad-tad povrati.

Drugi i, kao što smo videli, najčistiji motiv jeste rat u BiH i stvaranje Republike Srpske. Pozornica je vrlo jasna i skoro do kraja je identična istorijski nasleđenim arhetipskim modelima i obrascima: mi i Turci, oni otimaju naše zemlje i odvajaju nas od braće s istočne strane Drine, cepaju srpski prostor a mi se dižemo na oružje da to sprečimo i da zaštitimo svoju zemlju i svoju nejač; oni se klanjaju Alahu, mi pravoslavnom Bogu; oni ruše naše crkve, mi njihove džamije; oni imaju oličenja Zla kao lidere (Izetbegovića) a mi suštu vrlinu, Karadžića kao vođu u tradiciji od Lazara do Karađorđa i Mladića đenerala, vojskovođu u tradiciji Mišića i Janka Vukotića. Tu je i opevanje svih srpskih zemlja koje se brane ali i posebno isticanje gore Romanije kao gotovo mitskog srpskog Olimpa koji čuva brata Radovana.28
 
Kao i drugi guslari, Miljanić nastupa u tradicionalnoj crnogorskoj nošnji rađenoj po bojama srpske trobojke: crveni džamadan, plave pantalone i bele čarape. Jedino što se promenilo je ambijent pošto danas najčešće nastupa u zatvorenim, kamernim salama ali to omogućuje obraćanje većoj publici. Ovaj guslar je imao i tu čast da održi solistički koncert u Kolarčevoj narodnoj zadužbini u Beogradu.
 
Za Miljanića, kao i za sve tradicionalne umetnike na ovom instrumentu, gusle su skoro mitološki instrument, amalgam muzičkog instrumenta, oružja, krsta, trebnika i vrednog umetničkog dela. One obuhvataju čitavu jednu metafiziku dužnosti, odgovornosti, poštovanja i vrline.29 Kako sâm Miljan tvrdi, prema guslama se i ophođenjem pokazuje njihova vrednost i značaj. Kao što se krst sa zida skida samo da bi se poljubio i onda vraća na svoje mesto, tako se ni gusle ne smeju skidati za džaba.
 
Bez obzira na ambijent, njegovi nastupi su standardni jer zapaljiva epika, birane reči, junaci i svetlo oružje uvek podignu adrenalin. Dovoljno je analizirati dva njegova speva posvećena liderima Srba u Republici Srpskoj. Preporučujemo spev "Đeneral Ratko Mladić", a ovde ćemo se pozabaviti spevom "Na braniku pravoslavlja". U njima se mogu naći svi elementi ovog epskog kosmosa.

"Ej, suđeno je mom rodu Srbima,
gde god ode, vaskrsa ne ima.

To je tako od starih vremena,
krv nam ljudska slobodi je cijena...
 
... Vazda smo se od zala branili,
 da nam vjeru ne zatru...
 
I u ovom dvadesetom stoljeću,
 triput su nam trnuli svijeću,
 
Ma je neće moći da utule,
sile što su na nas nasrnule".

Dakle, fatum i usud je večit. Izloženi ste stalnoj pretnji i ne smete da dozvolite da budete nespremni, inače vas neće ni biti. Ta poznata situacija ponovo se pojavljuje početkom devedesetih:

"Kad Ustaše uz pomoć Zapada
i sa njima ratnici džihada,

Naumiše da Srbe bestrve,
kao što su četrdeset prve,
 
Sjaj oružja srpskog da potamni,
da nestanu Srbi pravoslavni...".

Namere su, dakle, iste ali je naš odgovor ovoga puta pripremljen. Miljan kaže:

"Usta' narod ko iz zemlje trava,
da se bori i glave spašava.
 
U te dane viteške i slavne
Karadžić ih vodi Radovane".

Pojavljuje se, dakle, novi lider ali i on i način na koji dolazi moraju da dobiju neku vrstu kontinuiteta i auru priznatosti. Novi junak ne može da bude nikogović i skorojević već mora da bude nekog plemenitog porekla, ali mora i da dokaže da je dostojan predaka. Miljan objašnjava da je pravi vođa koji bi, da je ranije rođen, sedeo na Oplencu, Njegoš bi ga pjevao u "Vijencu", dostojan je Karađorđa i pravi je i Srbin i vođa.30

Sledi detaljan opis porijekla:

"Karadžić je rodom iz Drobnjaka,
od junačke kuće i oblaka,
Đe j' Aleksić Smail-agu smaka'".

Opisuju se i pogled i stas i sve to se vezuje za hajdučko poreklo, ali se uz to dodaje i mudrost Pašića Nikole.
 
Sledi poziv na ustanak 1992. i opis svih srpskih zemalja koje se ne smeju dati. "To su stare zemlje Nemanjića, nemojmo ih bez krvoprolića".

Pesnik se poziva na slobodu, pravdu i Boga kao vrednosti koje Karadžića i narod utemeljuju u ispravnosti činova. No, već tada se naslućuje mučenički venac koji će Radovan poput Lazara i Karađorđa morati da ponese i da se žrtvuje za dobrobit roda.
 
Sledi klasična apoteoza kojom se uvodi ratni komandant. Pesnik pita ko je vođa najhrabrije vojske s one strane Drine, je l' ustao Petroviću Đorđe, ili vojvoda Mišić i Janko Vukotić, i sledi odgovor da je u pitanju Ratko Mladić.

"To je suri soko sa planine,
a vojska mu ko njen starešina,

Sve junaci Obilića kova
iz plejade najboljih sinova.

Volja im je kao kamen čvrsta,
brane srpsku zemlju od nekrsta.

Svaki bješe spreman da pogine
za slobodu svoje đedovine.

Iz te krvi što je prolivena
Republika Srpska je stvorena".

Republika Srpska je, kaže Miljan, omeđena kostima i najveća je srpska tekovina. Time otkrivamo još jedan razlog zbog kog je ona pevaču posebno draga. Ona je jedini i to veliki uspeh srpskog naroda tokom procesa raspada Jugoslavije, pobeda kojoj je "lasno zapjevati". Pevač pominje 18.000 srpske dece koja su položila svoje živote za tu tekovinu. Njihova nesebična žrtva obavezuje i pevač se moli Bogu da im otvori rajska vrata i da sednu uz Obilića, kako su zaslužili. Sledi pozivanje na Njegoša kao završni čin ugradnje ove epizode u
čitavu junačku istoriju srpskog naroda. Pevač smatra da je dokazao da je i ova generacija kojoj pripada bila dostojna predaka i da se time održava junački časni duh i prenosi isti zadatak na buduća pokoljenja.
 
*
 
Ova ratna poetika svakako nije politički korektna za jedno poratno vreme u kom se propagiraju vrednosti multikulturalizma, verske i etničke tolerancije, kao i raznih oblika integracija. U njoj se mogu naći svi elementi za savremene kritičare nacionalizma i to svakako nije diskurs koji odgovara mirnodopskim vremenima. Problem je, međutim, u sledećem: srpsko iskustvo je i tokom poslednje decenije (pa čak i danas) pokazalo da je pozivanje na pravo, individualna i kolektivna prava i na slične norme bilo rezervisano za druge a nikada za Srbe, da je u svim sukobima međunarodna zajednica radila na štetu upravo ovog naroda i da joj se ne sme verovati. Nažalost, opet je iskustvo na brutalan način pokazalo da je jedino u šta su ljudi mogli da se uzdaju bila snaga oružja. To im, naravno, nije ništa garantovalo, ali im je davalo nadu da će možda uspeti i makar je (za razliku od 1941) dokazalo da se ljudi neće dati lako na klanicu. U tome treba tražiti osnovni razlog zbog kog će ove pesme i tradicija ovakvog brutalnog ali i sasvim iskrenog guslarstva imati i dalje i dosta poklonika ali, izgleda, i nezamenljivu funkciju očuvanja jedne tradicije koja je u ratnim vremenima očigledno preko potrebna.31

Međutim, nova mirnodopska vremena traže i novu politiku i novi diskurs. Srpski narod je danas prinuđen da traži novi politički rečnik i da smišlja novu politiku koja se sve više definiše kao politika identiteta. Priča o oružju i guslarskim tradicijama povlači se u gerilu, u šatre, lokalne domove kulture, na slave, derneke,32 vašare, porodične domove. Nju, čini se, osim svih neobaveznih žanrova hedonističke muzike smenjuje i potraga za jednim drugačijim mejnstrimom koji će biti politički korektan, ali i duboko ukorenjen u očuvanje identiteta. Ovu evoluciju od jednog ka drugom žanru i metodu nacionalnog izražavanja možda najbolje simbolizuje Miljanova lična evolucija i pojava njegovog prvog pravog mejnstrim izdanja pod nazivom Postadosmo dva naroda. Ovo izdanje po svemu zaslužuje podrobnu analizu.
 
Osim uz gusle, Miljan je i ranije znao da zapeva i uz orkestar. Na internet sajtu You Tube mogu se naći snimci njegovih nastupa tokom referendumske kampanje u Crnoj Gori u proleće 2006. Taj repertoar je očigledno nastajao godinama i pažljivo je pripreman u saradnji s Miljanovim saradnikom Ivanom Krgovićem.33 Izdanje koje sadrži deset pesama pojavilo se početkom 2007. godine pod okriljem već legendarne bijeljinske treš-folk kuće Renome. Ova kuća ima preko 700 izdanja i zajedno sa srodnom BN televizijom promoviše savremeni folk zvuk Bosne i Herecegovine, dakle pevače raznih nacionalnosti. Iako Miljan najviše vremena provodi u Beogradu, u Srbiji je (osim u guslarskim krugovima) skoro nepoznat. Srpski mejnstrim politike, medija i kulture ne zna za njega. Otud nije čudno što je svoj CD objavio u Bijeljini. Čini se da i o opštem duhu straha od tema koje su politički kontroverzne u Srbiji govori i ta činjenica da njega ovde nije moguće čuti na radio i televizijskim stanicama, uprkos kultnom statusu koji je dostigao preko Drine. Miljanov uspeh je zaista ogroman. Iako zbog neuređenog tržišta nije moguće dobiti tačne podatke o tiražu, postoje procene da je ovaj album (zajedno s piratskim izdanjima) prodat u tiražu od oko 700.000 primeraka. U Republici Srpskoj ima ga skoro svaka kuća.
 
Miljanov prvi mejnstrim folk album predstavlja ga prvi put bez narodne nošnje, u ležernoj kombinaciji klasičnog odela i raskopčane košulje. No, zanimljivo je da ga svi noviji spotovi i dalje prikazuju u narodnoj nošnji. Za razliku od guslarske epike, ovaj album ga potpuno predstavlja u lirskom izdanju. Muzička podloga je jasna, stamena i nema prevelikih promena ritma. Osnovu čini klasična novokomponovana muzika kakva se pravila sedamdesetih i osamdesetih, gde uz uglavnom nepromenjeni ritam dolazi bogata orkestracija u kojoj dominira harmonika. U svega nekoliko pesama (pre svega u dve s kosovskom tematikom) koristi se sintisajzer kako bi dočarao specifičnost tamošnjeg poluorijentalnog zvuka. Bržim ritmom odskače samo pesma "Pitaju me ko sam" koja je rađena u predreferendumsko doba i koja sadrži taj borbeni duh pokušaja da se ljudi ohrabre ponavljanjem starih istina i da se očuva zajednička država Srbije i Crne Gore. Zanimljiva je i pesma "Milijana" koja sadrži dve naporedne ritmičke celine koje se smenjuju. Nakon laganijeg uvoda u pesmu sledi uvođenje odlučnijeg modusa u refrenu u kom pevač vrlo oštro na klasičan crnogorski način strofu izvodi naglašavajući svaki slog: "Os-ta-de mi Mi-li-ja-na, sa šes-na-es' svo-jih lje-ta...".

Čitav album je rađen u izrazito lirskom duhu i, uprkos snažnom i odlučnom glasu izvođača, ostavlja uglavnom melanholično raspoloženje. Osim pomenute "Pitaju me ko sam", sve ostale numere nose neku vrstu tuge i osećaja nečeg izgubljenog. Jedan deo tih emocija usmeren je na osećaj čoveka koji je napustio svoj rodni kraj i pati zbog te odvojenosti kao i zbog lagane propasti samog zavičaja. Ovo setno raspoloženje dominiralo je sedamdesetih godina u srpskoj narodnoj muzici i često je obrađivano. U okviru tog pravca nastao je čitav pravac gastarbajterske muzike.34 Ovde su to pesme "Zavičaju", "Milijana", "Rodno ognjište" i "Bojana". U uvodnoj pesmi, "Zavičaju", kaže se:

"Sve je isto kao prije kad sam ovdje srećan bio,
 ali više isto nije — zavičaj mi opustio".

Ove melanholične reči upozorenja završavaju pesmu u kojoj je osnovna poruka sadržana u refrenu:

"Najljepše su uspomene iz mladosti moje rane
što vraćaju često mene zavičaju u Banjane".
Isto se kaže u pesmi "Milijana":
"Đe nijesam samo bio, pô svijeta proš'o skoro,
svog se kraja uželio — vraćam ti se Crna Goro".

O povratku govori i najlaganija pesma "Rodno ognjište" koja daje klasičnu sliku majke koja sama sedi pored ognjišta i  lije suze zbog udaljenosti sina. Sin se vraća iz tuđine i sledi susret kraj starog porodičnog ognjišta.
 
Druga vrsta tuge je zbog silnih gubitaka i patnji svog naroda. Za razliku od borbene epike, ovaj novi Miljanov angažman ne sadrži hate speach. Nema govora o drugima, o protivnicima i dušmanima srpskog naroda. Čak i tamo gde bi se mogao očekivati neki napon u tom pravcu ("Gledaj orle", "Postadosmo dva naroda" ili "Knine grade") autor se uzdržava i opisuje bol i patnju bez imenovanja onoga ko ih nanosi. I to govori o evoluciji srpskog nacionalnog diskursa u novije vreme.
 
Miljanova poetika danas jeste jedna vrsta pansrpske balkanske geografije. Teme njegovih stihova su Banjani, Kosovo, Avala, Lovćen, Dečani, Berane, Šumadija, Morava i Knin. Pre petnaestak godina guslari su pevali kako se ova mesta puškom brane. Danas je vreme da se ona brane na drugačiji način, pesmom koja ih beleži i čuva u srpskom sećanju i u srpskom praktičnom životu. Pesma danas postaje novo oružje borbe za nacionalni identitet i za srpska prostranstva, kao i za očuvanje svoje žive tradicije. U pesmi "Pitaju me ko sam", koja je jedan od brojnih ultimativnih hitova na srpskim veseljima preko Drine, Miljan peva:

"Pitaju me ko sam, šta sam, kom pripadaš pravo reci,
Što pitate kada znate da sam isto što i preci".

A u refrenu poručuje:

"Ja sam Srbin Crnogorac imenom i prezimenom,
Ponosim se podjednako sa Avalom i Lovćenom".

Zatim:

"Srpski zborim, srpski pišem, srpsku crkvu obilazim,
Ponos, čojstvo i junaštvo moje Crne Gore pazim".

Posle poznatih rezultata referenduma nastala je pesma "Postadosmo dva naroda" koja opisuje strašan rascep koji se desio unutar srpskog i crnogorskog korpusa, odnosno nastupanje jednog za ljude neprirodnog stanja, odvojenosti dva dela nekada istog naroda. Miljan to opisuje u bolnoj pesmi s ličnim predznakom:

"Ja odavno otišao, ostavio rodni kraj,
Brat ostade pokraj majke, ostade u zavičaj".

I refren:

"Moja stara majka plače, ja kraj Save, brat Morače,
Ko nas svadi, ko nas proda, postadosmo dva naroda".

Osećajući nepravdu koja se dešava, za razliku od ranijih poziva na oružje, pevač se okreće veri u univerzalnu Božju pravdu koja po njegovom mišljenju na kraju svakom odredi po zasluzi:

"Gospod sudi sa visina malima i velikima,
po zasluzi svakom daje, utjeha je Boga ima".

Postoje i pesme koje su čist izraz ljubavi za svoj narod i koje grade veru za budućnost, poput "To Srpkinja samo rađa". Gledajući svoju voljenu ženu pesnik zapeva:

"Morava ti u očima, Šumadija u grudima,
od meda si dušo slađa — to Srpkinja samo rađa".

Ova pesma je i muzički najbliža srbijanskim narodnim pesmama i posebno je karakterišu pasaži s harmonikom dugmetarom koja prelazi u visoke registre.
 
Ipak, najdramatičnije su dve pesme posvećene Kosovu i završna koja sažima ukupnu tugu srpskih poraza sa setom se sećajući Knina. Miljan potvrđuje crnogorsku tradiciju u kojoj se Kosovo shvatalo kao najdublje lično pitanje. Kao što je poznato, ima crnogorskih porodica koje zaista vode poreklo od nekadašnjih kosovskih Srba, ali je još češće bio slučaj da su te porodice konstruisale porodičnu istoriju koja bi ih s nekim takvim povezala a, po mogućstvu, s kakvim junakom.35 Kosovo se i danas u srpskim porodicama tamo jako duboko oseća i čini se ponekad da patnju i tragediju Srba na Kosmetu zbog sličnih situacija i iskustava možda bolje i jače osećaju Srbi preko Drine nego Srbijanci koji su zaštićeni i ušuškani u monoetničkim sredinama i u zemlji koju kontrolišu. Miljan je na ovom albumu dve dramatične pesme posvetio Kosmetu.

U pesmi "Kosovo" koju je sâm napisao, Miljan iznosi svoj lični osećaj skorašnjih dešavanja u okupiranoj srbijanskoj pokrajini:

"Ko to tamo pomoć ište, žene plaču, deca pište,
 zvono jeca božur vene, to Kosovo zove mene".

Sledi refren: "Oj Kosovo, oj Kosovo, doći ću ti ja ponovo; Metohijo, Metohijo, nisam te zaboravio" koji ponavlja vekovni zavet Srba da se kolevka kulture i identiteta ne zaboravi.
 
I dalje:

"Sve svetinje na Kosovu u snovima mene zovu,
Metohija ravna cvili, zašto ste me ostavili.
Oj Srbijo zemljo, mati, što je tvoje ti povrati.
Reci glasno celom svetu: Srbija je na Kosmetu".

Pesma se završava zavetnim udarom crkvenog zvona.
 
Za njom ide pesma "Gledaj orle" koja nastavlja duh iz Miljanovog veoma slušanog i prodavanog guslarskog ciklusa Jana na Kosovu.

"Dok orlovi u visine svoja moćna krila šire,
leti pogled s Prokletija, gde je moja Metohija.
Gledaj orle, moj sokole, koliko me rane bole;
Koliko me bole rane kad pogledam na Dečane.
Monahinje kao breze uz molitve što trepere,
Sveće pale, Boga mole, za spas roda, za spas vere.

Gledaj orle kako sija Dušanova Peć čaršija,
Svetilište vrelo ovo mora ostat Srbinovo.
Kosovo će da oživi, božuri će opet cvati,
Svojoj crkvi svojoj njivi, prognani će da se vrati.
Gledaj orle od miline Gračanicu kraj Prištine,
Najsjajnija zadužbina slavnog kralja Milutina".

U bogatoj srbijanskoj folk produkciji u poslednje dve godine ovaj autor nije naišao na pesmu koja bi se bavila Kosmetom i njegovim problemima, što pokazuje potpunu dezangažovanost, odnosno goli hedonizam folk produkcije u Srbiji.

Ovo se ne odnosi samo na folk već na sve oblike popularne i umetničke kulture. U vreme kada Srbija navodno vodi borbu oko statusa Kosmeta, u javnoj i medijskoj sferi to se ni na koji način ne oseća. Poznavajući ogroman politički i propagandni potencijal savremene popularne kulture prosto je neverovatno da ne postoji bilo kakav produkt, pesma, film, crtani film, strip, roman, album, serija itd koji bi se bavili kosmetskom tematikom.36 Štaviše, svi mogući akteri se sklanjaju od te problematike da ih ne bi proglasili nacionalistima.
 
Treba, na primer, podsetiti da Baja Mali Knindža ima i svoj kosovski ciklus, album nastao i realizovan ratne 1999. koji je u potpunosti posvećen kosovskoj problematici. Tu su pesme "Diraju nas ponovo", "Kosovo je naša duša", "Bog sa neba gleda" ili "Kosovo je srpsko". Uprkos činjenici da bi one i danas mogle da igraju značajnu ulogu u mobilizaciji naroda za odbranu Kosmeta te pesme, kao i sâm Knindža, ne mogu se nigde čuti.

Miljan pokazuje kako folk itekako može biti politički angažovan i stavljen u službu svog naroda na pravi način. Na toj liniji je i njegov poslednji proizvod, maksi singl na kome se nalazi dramatični duet sa Verom Matović. Naslovna numera obrađuje još jedan od tragičnih oblika današnje srpske egzistencije, probem izbeglištva. Pesma "Izbeglica" rađena je u dijaloškoj formi razgovora između Srbina iz neke od srpskih zemalja (ne nužno samo centralne Srbije) koji izražava solidarnost i devojke, kosovske izbeglice koja mašta da se s rođacima i prijateljima vrati u svoj Prizren.

"Odakle si reci sele, što ti lice suza kvasi, tvoje oči nevesele govore mi tužna da si.
 
Ja sam brale sa Kosova, iz Prizrena Dušanova, iz ponosnog carskog grada, izbeglica ja sam sada.
 
Ne govori sele moja, vidim da te tuga slama, i ovo je zemlja tvoja, kod braće si nisi sama.
 
Jeste zemlja, jesu braća, vaša ljubav budi nadu, ali srce samo živi u Prizrenu mome gradu.
 
Bog veliki čuva svoje, sele moja nade ima, da venčanje bude tvoje u visokim Dečanima.
 
Ako Bog dâ da se vrate svi izbegli i ja s njima, da Kosovo ostavimo nerođenim sinovima".

Nije slučajno što ovaj Miljanov album već ima kultni status u svim srpskim zemljama preko Drine i što ga nažalost u Srbiji retko ko poznaje, osim onih koji gledaju male i lokalne medije. Ono što je njegov osnovni kvalitet jeste duboka iskrenost i proživljenost svakog stiha i svake note, kao i svest da se sada vodi ozbiljna borba da ne zaboravimo ko smo. Tragedija srpskog naroda je što u projekat brisanja tradicionalnog srpskog identiteta nisu uključeni samo spoljni centri moći i dominantni narodi u novim državama, već i veliki korumpirani delovi same elite u Srbiji. Oni koji prave atmosferu u kojoj bi narod trebalo navodno da se stidi ovakvih poduhvata kao "retrogradnih ostataka nacionalističke prošlosti" i gde ovakve pesme ne mogu da se pojave ni na jednom značajnom elektronskom mediju.
 
Sinteza atmosfere albuma je pesma "Knine grade" koju Miljanić izvodi uz pratnju dubokih i moćnih basova muške krajiške grupe Preldžije evocirajući karakterističnu muzičku naraciju kninske krajine.

"Knine grade kom ostade, ko u tebi živi sada,
Sanjam tebe i povratak, dokle sanjam živi nada.
Srce plače duša boli, pjevam pjesmu rodnom Kninu,
Jer ne mogu zaboravit’ đedovinu i Krajinu.
Moje njive i livade, cvjetna polja i doline
Ko ih gazi, ore, kopa, reci meni grade Knine.
Idem tamo da ostanem u najljepše mjesto milo,
Da obnovim staru kuću makar to mi zadnje bilo".

Miljanova muzika danas je jedan melanholični lament nad brojnim srpskim političkim porazima nastalim usled sukoba s moćnijim i nepravednim protivnikom, čitavim zapadom. Primećuje se da je jedan od osnovnih motiva ideja povratka na teritorije s kojih su ljudi izgnani. Međutim, u njoj je i dalje jako mnogo ljubavi za svoj kraj, svoj narod i dovoljno vere u budućnost ma kako neizvesna ona bila. Srbi se nakon svega vraćaju na neke situacije koje im nisu bile strane u istoriji: život pod protektoratima, u položaj manjine, prognanika itd. Jedino što omogućava veru u opstanak jeste pamet i spremnost na zajedničku borbu za očuvanje srpskog imena i identiteta.

Miša Đurković

_______________

24 Neposredno nakon atentata na Džona Kenedija, hrvatski hercegovački guslar Jozo Karamatić je na ploči Smrt u Dalasu koju je izdao Jugoton 1965. opevao kompletan događaj. Tridesetak godina kasnije, 2003, beogradski umetnik Zoran Naskovski je na osnovu tog materijala (koji je slučajno našao na Kalenić pijaci) sačinio istoimeni multimedijalni rad: uz guslanje Karamatića emitovani su razni video materijali i dokumenti dok je preko ekrana išao na engleski preveden tekst guslarevog speva. Rad je bio izložen u muzeju Vitni i dobio je veliku pažnju. Vredi pogledati tekst "Sramota: Hrvatski guslar osvaja svijet pod srpskim barjakom" Imote Dinaroida koji nariče što Srbi koriste ovo nasleđe za promociju u svetu. Pogledati na sajtu www.imota.net gde se može naći i čitav Karamatićev spev uključujući i sliku veoma interesantnog rešenja omota.
25 Transkript emisije emitovane na RTS. http://www.rts.co.yu/wupload/transkript/gusle%20transkript.doc.
26 I u novim pesmama koje navodi Duška Vrhovac Pantović motiv osvete je veoma čest: "To su srpski osvetnici, Ratko Mladić i četnici" ili "Svi junačke krvi a i lika, to je vojska srpskih osvetnika".
27 To je upravo projekcija realnog iskustva života na granicama koje su predstavljale stalni izazov za borce i gde stvarnog, potpunog i dugoročnog mira nikada nije ni bilo.
28 O čitavoj ovoj antropologiji, psihologiji i jasnom sistemu vrednosti kao i istoriji koja ga je stvorila verovatno najbolje govori sjajna autobiografska knjiga Milovana Đilasa, Besudna zemlja, Politika, Beograd 2005. Taj strašni ali za preživljavanje neophodni sistem vrednosti goni čoveka na niz postupaka kojih se ponekad gadi ili ih lično ne podržava. Tako je, na primer, junakova majka prinuđena da ide u pljačku muslimana u Sandžaku iako je to suštinski protiv svega što ona misli i oseća, ali u nastalim uslovima nečasno je ne opljačkati Turčina. Slično je i s junakovim ocem koji 1923. ide u osvetnički ubilačko-pljačkaški pohod protiv Turaka iako je lično protiv njega. Možda najpotresniji i najtragičniji dokaz ove strašne psihologije oličene u poslovici "Koja ptica pticu ne jede, govna jede", jeste stravična priča o izvesnom Sekuli koji je putovao zajedno s muslimanom, jedan drugog su štitili i čak se do izvesne mere sprijateljili pričajući o svojim mukama. No, kad su u jednom trenutku seli i kad se on našalio uperivši pištolj ka saputniku, obuzelo ga je vekovima genetski stvarano osećanje da je njegova dužnost da ovoga Turčina ubije. Kako Đilas objašnjava, Sekula "ne bi mogao da snosi sramotu i neku unutrašnju grižnju da je Turčina iz takve zgode pustio" (str. 215). I Sekula je opalio.
29 Obrnuto tvrdi antropolog Bojan Jovanović koji za veliku popularnost gusala tokom poslednjih petnaestak godina (veću nego ikad od nastanka Jugoslavije) okrivljuje "godine rata, sloma moralnih i kulturnih vrednosti". Vidi transkript emisije RTS. http://www.rts.co.yu/wupload/transkript/gusle%20transkript.doc.
30 Ovo pokazuje da Žanić (u tekstu "Hajduci, kmetovi, askeri i vitezovi", Polemos, br. 1, 1998.) namerno ili nenamerno iznosi pogrešnu tezu. Kada navodi legitimacijske osnove novih vojski na prostoru bivše Jugoslavije, za srpske vojske kaže: "Pojmovna mašinerija za konstrukciju i održavanje odabranog simboličkog univerzuma nije bila preuzeta iz političko-organizacijske teorije nego su spoznajne i normativne legitimacije sistematizirane na drugi način: u kategorijama junačke hajdučke epike". Sledi navođenje nekoliko primera u kojima srpske vođe navode hajdučke porive za svoju borbu. To je poluistina zato što, osim hajdučke legitimacije kojom žele da potcrtaju svoju nepokornost i sposobnost da se odupru uzurpatoru i okupatoru, srpski vojnici i lideri istovremeno navode i čitavu liniju srpskih vladara (Nemanja, Dušan, Lazar, Herceg Stepan), srednjovekovnog plemstva (Miloš Obilić, Toplica Milan), zatim vladara obnovljene srpske države (Karađorđe), pa crnogorskih vladara (Njegoš). Uz to, nije reč o vazalnom plemstvu austrijskog ili mađarskog dvora (slovenački grof Andrija Auersperg ili hrvatski Tomo Erdody) već o autentičnim srpskim vladarima sa srpskim imenima koji su svoju nezavisnost i slobodu izborili oružjem. Čini se da je ovakva Žanićeva teza takođe u funkciji politizacije budući da slika koju čitalac dobija jeste da sve ostale zaraćene vojske imaju neku legitimnu istoriju vladavine, odnosno državnosti, a da su jedino Srbi nelegitimni pobunjenici, raja koja hoće da otima nešto na šta nema pravo.
31 Sukobi sa zapadom (koji i danas traju) oko Kosmeta, položaja Republike Srpske i srpskog naroda u Crnoj Gori po prirodi stvari potvrđuju antizapadni diskurs s početka devedesetih i jačaju uverenje da su Mladići Karadžić heroji, savremeni hajduci koje treba štititi od agresora. Neposredno posle okončanja rata ugled obojice je bio na vrlo niskom nivou: za Mladića se pričalo da je crveni general i da je izgubio silne teritorije, a za Karadžića se govorilo da je u velikoj meri uključen u korupciju i pljačke te da bi mu srpska ruka mogla presuditi. S vremenom i novim generacijama to je izvetrilo, a od njih je narod počeo da konstruiše simbole otpora, čiste konstrukte mitskih hajduka koje čuva kao temelje novog sećanja.
32 Na Preobraženje 2006. imao sam prilike da prisustvujem derneku u Krajpolju pored Ljubinja. Na velikom prostoru oko crkve postavlja se veliki broj šatri pod kojima trešti muzika po principu sintisajzer + pevač(ica) dok posetioci jedu odličnu jagnjetinu. Veliki broj jaganjaca se živopisno peče na ražnjevima uvezanim na električni mehanizam koji ih vrti iznad vatre. Vrhunac večeri je ipak nastup guslara koji pod nekom šatrom zamene prethodne pevače. Nastupa se obavezno u nošnji i tematika je skoro nepromenjena u odnosu na ratne godine. Skrivanje i neuspešna potraga za Karadžićem i Mladićem su omiljena tematika koju opeva jedan od čuvenijih mlađih guslara Marko Butulija. Video sam, na primer, sat napravljen na tankom krugu izrezanom od stabla na kome pored Karadžićevog lika piše "Možete me uhvatiti kod jajca". Pored njega je isti takav sat s Mladićevim likom i tekstom "A mene odmah iznad jajca".
33 On takođe ima i poznate guslarske spevove posvećene Karadžiću.
34 U knjizi Divlja književnost, Čolović je napravio veoma upotrebljivu podelu tadašnjih novih narodnih pesama prema motivima i mestu odvijanja naracije. Najdominantnije su takozvane rustikalne idilične pesme. Jedna njihova podvrsta su rustikalne nostalgične poput "Ostalo je selo bez momaka" ili "Opusteli vinogradi, nema ko da radi". Varijaciju na isti motiv predstavljaju gastarbajterske pesme. Čolović navodi pesmu "Domovino voljena" u kojoj izvođač kaže: "Daleko od rodnog kraja, u tuđini radim, znoj prolivam, zdravlje gubim, i za tobom žudim". Videti Čolović, Divlja književnost, Nolit, Beograd, 1985, str. 152.
35 O tome kakva su vremena došla svedoči činjenica da mnoge crnogorske porodice na Cetinju danas sebi traže pretke i poreklo u hrvatskim ili albanskim krajevima.
36 Time se očigledno šalje poruka da Srbiju Kosmet suštinski i ne zanima. Vlasti to ili ne razumeju, odnosno ne shvataju i ne znaju kakvu ulogu u odbrani Kosmeta može da ima popularna kultura, ili možda namerno šalju poruku da Srbiju Kosmet kao živa, konkretna i simbolička materija ne zanima.
620  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Miša Đurković — Slika, zvuk i moć [ogledi iz pop-politike] poslato: Mart 24, 2013, 03:19:01 am
**

POETIKA I POLITIKA U ŽANROVIMA NACIONALFOLKA


Folklor, popularna kultura i politika su nesumnjivo uvek bili usko povezani. Folklor se može nazvati i zapisanom ili sačuvanom popularnom kulturom ljudi iz prošlih vremena, ljudi koji su svoj svet osmišljavali i definisali obično u veoma ograničenom prostornom okruženju. Moderna popularna kultura, kao neka vrsta savremenog folklora, uslovljena je i određena činjenicom da je pre svega urbana, dakle tvorevina ljudi koji žive u gradovima. Na taj način je njen kosmos po prirodi širi i složeniji od uskog prostora kojim vlada klasični folklor. Kao što je Marks još u Manifestu primetio pre više od sto pedeset godina, svaka urbana kultura je nužno globalna zato što njeni stvaraoci baštine jedno univerzalno obrazovanje koje obuhvata makar elementarno iskustvo poznavanja Homera, Biblije, Šekspira, Getea i svega onog što je Harold Blum nazvao zapadnim kanonom. Tako je savremena popularna kultura zahvaljujući elektronskim medijima i internetu čak i kad je lokalna direktno uslovljena globalizacijom, o čemu (osim često neočekivanih referenci na neke udaljene topose i imena) najbolje svedoči činjenica da se, bilo pozitivno ili negativno, njeni stvaraoci određuju prema globalnim političkim i kulturnim dešavanjima.

U vremenima rata ova povezanost folklora, popularne kulture i politike postaje još uža. Kao što ćemo u ovoj analizi videti, postoje mnogobrojne funkcije koje popularna kultura (a pre svega popularna ili neofolklorna muzika) ispunjava tokom rata, dok se istovremeno javlja u nizu modusa i proizvodi je veći broj različitih stvaralaca. Ovaj esej će jednim svojim krakom upravo pokušati da analizira tu vrstu povezanosti na primeru različitih žanrova srpskog nacionalfolka ili čak i ratnog folka koji se uspinjao od 1988. Nasuprot rasprostranjenoj simplifikovanoj tezi o tome kako je Miloševićev uspon direktno odgovoran za srpski nacionalizam i razne oblike popularne muzike koji su se s tim talasom podigli, ova analiza bi trebalo da pokaže niz veoma složenih političkih, ideoloških, socijalnih, istorijskih, kulturoloških, folklornih faktora koji su se tokom proteklog perioda mešali, susretali, spajali i sporili na veoma zanimljive načine. Deo ovog nastojanja jeste i esej o radu Ivana Čolovića kao najzanimljivijeg istraživača ove tematike kod nas. Cilj tog rada jeste upravo nastojanje da se pokažu metodološki i normativni nedostaci Čolovićevih zanimljivih i materijalima bogatih analiza. Njegovom opusu posvećen je esej "Između nauke i gole propagande".

Drugi i parelelni zadatak jeste istraživanje problema kulturne politike Srba u takozvanim prekodrinskim zemljama. Naime, nakon raspada SFRJ u najbližem okruženju ostalo je da živi nešto manje od dva miliona Srba. Burna istorija jugoslovenstva i policentrično razvijanje srpskog identiteta nisu se dobro pokazali u konačnom bilansu prošlovekovne ostavštine. U tri novostvorene države u kojima je Srba bilo u značajnom broju, srpski narod je ugrožen na više načina. U Hrvatskoj je srpski problem najdrastičnije rešavan. Republika Srpska Krajina, kao pokušaj stvaranja autonomne oblasti za Srbe, propao je pod čudnim okolnostima u avgustu 1995. godine. Hrvatska je (uz blagoslov zapadnih sila) u svega nekoliko dana proterala više od 200.000 Srba. U BiH je srpski narod ratom uspeo da se izbori za svoj entitet i stvorio je Republiku Srpsku kao značajnu tekovinu koja mu omogućuje visok nivo samostalnog odlučivanja o svojim poslovima. Najvažnije je to što su u njegovim rukama još uvek institucije identiteta kao što su prosveta, verska politika, kultura i sl. U Crnoj Gori se u desetak godina radikalno promenio identitet jednog dela građana koji su pod sumnjivim okolnostima, predvođeni kriminalnom elitom i (opet) uz pomoć nekih stranih sila uspeli da dobiju referendum i da Crnu Goru odvoje od Srbije. Jedan značajan deo građana je, međutim, odlučio da zadrži svoj tradicionalni identitet i na popisu iz 2003. godine 32% građana Crne Gore izjasnilo se kao Srbi.

Ratovi i fundamentalno politički procesi menjanja granica okončani su za ovaj period. Međutim, danas se sve više uviđa da muke srpskog naroda tu nisu prestale. Štaviše, suprotno svim normama koje je zapadni svet postavio u Savetu Evrope, Evropskoj uniji i nizu sličnih foruma, srpski narod i ovim krajevima suštinski je ugrožen preko politike identiteta. Naime, uočava se da nekima nije dovoljno što su Srbi pocepani u veliki broj država, nego im se ne omogućava ni da u tim državama zadrže svoj slobodno izabrani identitet. Iz Hrvatske je, dakle, najveći broj ljudi proteran a oni koji su ostali izloženi su stalnim pritiscima niskog intenziteta na asimilaciju. U BiH je Republika Srpska svakodnevno na udaru — stalno se vrši pritisak na njene institucije kao što je pokušaj ukidanja entitetske policije, a nizom odluka Ustavnog suda BiH oduzeto joj je pravo na upotrebu srpske himne i simbola. U Crnoj Gori vlast i ne krije da ne priznaje postojanje ovolikog broja Srba i stalno iznosi projekciju za koliko će ih na sledećem popisu biti manje. Srbi nemaju nikakva prava na očuvanje svog identiteta i izloženi su stalnim pritiscima na asimilaciju, opet uz blagoslov međunarodnih institucija.1

Kakav je odgovor prekodrinskih Srba na ovo što im se dešava, tema je kojom pokušavam da se bavim u ovom članku. Šta su temelji njihovog identiteta, koji su simboli, narativi i poetike oko kojih grade svoju alternativnu politiku identiteta i jednu kulturu protesta? U vreme kad im se oduzimaju instrumenti prosvetne i kulturne politike, Srbi su prinuđeni da otkrivaju i koriste alternativne oblike organizovanja i promocije svog identiteta. To su (osim verskih središta) najviše razni oblici tržišno bazirane popularne kulture: tehno-folk izvođači, sportski kolektivi i događaji, tabloidi, sportska štampa, guslari i uopšte pevači nove narodne muzike. U ovom teksu ću predstaviti Milomira Miljanića Miljana, kao u ovom trenutku jednog od najznačajnijih primera ove nove muzičke i popkulturne prakse. Taj primer je posebno značajan zbog demonstriranja evolucije srpskog nacionalnog diskursa i načina na koji se brane i promovišu prava na očuvanje identiteta u novim uslovima.

*

Srbi u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori vekovima su živeli u veoma teškim uslovima neprestano vodeći kulturnu, verbalnu i oružanu borbu za očuvanje svog naroda i njegovog identiteta. Na tim prostorima teško se nađe porodica u kojoj nekoliko generacija umire prirodnom smrću. Štaviše, nasilna smrt u borbama sa strancima, s komšijama pripadnicima druge vere a neretko i s pripadnicima svog naroda usled svađe i krvne osvete, bila je pre pravilo nego izuzetak. Ovo iskustvo formiralo je jedan izuzetno složen antropološki model čoveka koji je istovremeno pun izvanrednih vrlina ali i mržnje, sklonosti ka pljački i neograničenoj osveti. Drugi svetski rat je zapečatio ovaj obrazac jednom do tada nečuvenom pojavom kakva je bila Nezavisna Država Hrvatska. Ona je bila zamišljena i realizovana kao par exellance genocidna tvorevina a njena zvanična politika bila je istrebljenje srpskog, jevrejskog i romskog naroda.2 I ranije je bilo masovnih obračuna između pripadnika različitih vera i naroda, ali uvek na lokalnom nivou i ograničenog vremenskog trajanja i dometa. NDH je prvi slučaj na ovim prostorima da je vojska neke države (bez ikakvog povoda od strane podanika) započela organizovano istrebljenje celokupnog srpskog i pravoslavnog naroda na prostoru Hrvatske, BiH i Srema koji je bio pod njenom kontrolom. Sve je to činjeno uz podršku muslimana koji su aktivno učestvovali u ustaškim formacijama i zločinima.

Ova dešavanja izazvala su otpor Srba u Drugom svetskom ratu, ali su ostavila i neizbrisiv trag u sećanju preživelih koji se prenosio na nove generacije. Nakon toga, srpska kuća u tim krajevima više ne može sebi da dozvoli luksuz da ostane bez oružja. Dovoljno je npr. proći 70 km između Trebinja i Ljubinja, kroz Popovo polje, gde na svakih nekoliko kilometara čovek vidi masovne grobnice iz Drugog svetskog rata koje ga jasno podsećaju na to da se ista stvar lako može ponoviti ako ne bude sposoban da se od toga odbrani. Čini se da druga Jugoslavija sa svojom zvaničnom ideologijom bratstva i jedinstva ni za pedalj nije pomerila pozicije svih aktera. Kraj komunističke diktature ponovo je otvorio sve nasleđene sukobe, a mogućnost demokratskog izjašnjavanja (slično kao i u zapadnim zemljama) značila je podršku svojim nacionalističkim rukovodstvima i punu homogenizaciju na nacionalnoj osnovi. Krajnje kontroverzna uloga međunarodne zajednice i ogromne količine oružja koje su ostale od JNA i Teritorijalne odbrane bili su dodatni elementi za početak krvavog sukoba.

Kako se sve ovo reflektovalo u popularnoj kulturi? Krajem osamdesetih, komunističko rukovodstvo u Srbiji bilo je prinuđeno da počne raskid s titoističkim nasleđem. Kao i svi drugi narodi koji su godinama bili pod komunizmom, i srpski narod je počeo da otkriva svoju pretkomunističku tradiciju, svoje tradicionalne simbole, znamenja i temelje identiteta. Kao i svi istočnoevropski narodi, i srpski narod je otpočeo rekonstrukciju svog nacionalizma. Taj talas je toliko bujao da je i Miloševićeva izvorno komunistička frakcija SKS shvatila da je jedini način da mu se odupre taj da ga proguta i da se izdigne na njegovom talasu. Vrlo nevoljno, Milošević je morao da dopusti čitav niz stvari, između ostalog i pevanje klasičnih srpskih pesama ("Ko to kaže, ko to laže" ili "Oj, Vojvodo Sinđeliću") zbog kojih je tek godinu ranije mogao da se zaglavi zatvor.3 Na mitinzima koje je on prihvatio i instrumentalizovao počeli su da se pojavljuju i četnički simboli.

Četničko nasleđe, takođe krajnje kontroverzno, posle Drugog svetskog rata proterano je u emigraciju, a u Jugoslaviji se pojavljivalo isključivo preko komunističke naracije (istorijskih udžbenika, filmova i serija poput Povratka otpisanih, Bitke na Neretvi ili televizijske drame o hvatanju Draže Mihailovića Poslednji čin4). Ono je predstavljano kao varvarski retrogradni pokret srpskog nacionalizma, domaćih izdajnika i fašista i kao takvo suprostavljeno čistoj nevinoj internacionalističkoj partizanskoj borbi koja je donela bratstvo i jedinstvo i konačno izmirenje svih jugoslovenskih naroda. Razumljivo, propast takvog lažnog internacionalizma otvorila je potragu za novim starim simbolima i za nasleđem koje je bilo suprotstavljeno komunizmu. Potpuno razumljivo, četnička tradicija se sama nametala kao mogući odgovor.

S početkom devedesetih i s ratovima srpski borci i srpski narod u Hrvatskoj i BiH su bez ikakvih dilema kao svoje simbole usvojili srpsku trobojku i staru srbijansku himnu "Bože pravde"5 i veoma brzo su raščistili s komunističkim nasleđem. Tek koju godinu pred rat bar jedan deo njih je verovao u neku mogućnost očuvanja suživota i bavio se socijalnim temama. Duška Vrhovac Pantović navodi jednu takvu pesmu:

"Druže Tito samo nam se vrati,
tebe vole Srbi i Hrvati.
Ti si krao al' i nama dao,
Ovi kradu, a nama ne dadu".6

Kao što je poznato, na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1990. dosta Srba je glasalo za SDP, misleći da je to najbolji način da se zaustavi uspon neoustaškog HDZ-a koji je oživeo ustaški diskurs, ikonografiju i simboliku. (SDS je formiran tek neposredno pred izbore). Ti ljudi su doživeli ogromno razočaranje kada su shvatili da je i Račanova stranka u punoj meri doživela proces etnifikacije odnozno kroatizacije i kada je podržala sve političke promene kojima su Srbi svedeni na položaj manjine. Nakon toga su i oni prešli u redove svoje nacionalne stranke i s početkom rata počeli da razvijaju taj novi politički i simbolički identitet zasnovan uglavnom na antikomunizmu i antijugoslovenstvu.7

To u Srbiji nije bio slučaj. Uslovno rečeno, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su usvojile srpsko pretkomunističko nasleđe s ogromnim uticajem crkve kao centralne kulturne institucije, dok je Miloševićeva oficijelna Srbija do kraja branila komunizam. Kao što je poznato, Milošević je odbio da pesma "Bože pravde" bude himna, pa je Srbija sve do njegovog pada bila bez zvanične himne. Opozicija je, međutim, još od svojih početaka obnovila značaj ove svečane pesme i sve velike mitinge počinjala je njenim intoniranjem.8 Posebno je Srpski pokret obnove kao najznačajnija opoziciona partija insistirao na četničkom nasleđu, obnavljajući sabor na Ravnoj gori gde je i podignut spomenik Mihajloviću.

Pomenuta dešavanja krajem osamdesetih i početkom devedesetih reflektovala su se i u srpskoj popularnoj kulturi. U svega nekoliko godina nastao je potpuno novi žanr koji možemo nazvati nacionalističkim, nacionalfolkom pa čak i ratnim folkom. Svima je bilo jasno da se tenzije u Jugoslaviji povećavaju i da je krenula masovna mobilizacija svih strana za obračune koji će uskoro uslediti. U Srbiji i među ukupnim srpskim narodom se mobilizacija u sferi popularne muzike primećuje po tome što su po svadbama i kafanama počele da se izvode tradicionalne srpske pesme koje su dugo bile zabranjivane (npr. "Ko to kaže, ko to laže"). Sledeći korak je bilo oživljavanje četničkih pesama iz Drugog svetskog rata, kao i onih koje su nastajale u emigraciji posle rata.

Kao što je poznato, od davnina svaka vojska ima svoju muziku, bilo da su u pitanju trube, zurle i doboši koji treba da uplaše neprijatelja i uliju hrabrost vojnicima, ili marševi, himne, grupne pesme.9 U novije vreme (Prvi i Drugi svetski rat) vojske su počele da usvajaju i hitove popularne muzike. U prvom ratu britanska pešadija je imala svoju "It's a long way to Tipperary", američka vojska omiljenu "Over There" a marš "Quand Madelon" preuzet iz mjuzikholova obeležio je rat francuskoj vojsci ali i čitavoj naciji i još dugo posle toga je ostao značajan momenat kolektivnog sećanja, s brojnim preradama. U sledećem ratu pesma "Lili Marlen" u izvođenju Marlene Ditrih bila je nezvanična himna vojnika Vermahta.10 I vojske na prostoru Jugoslavije takođe su imale svoje popularne melodije koje su odražavale duh pokreta, ali i kulturnu ili ideološku tradiciju koju je ta vojska baštinila. Partizani su stvorili veliki broj pesama prema uzoru na sovjetske i španske republikanske koračnice, ali i onih koje su se razvijale na lokalnom folkloru ili, ponekad, na prostoj izmeni reči nekih poznatih narodnih pesama (npr. "Sa Ovčara i Kablara"). U drugoj Jugoslaviji svi su znali pesme poput "Padaj silo i nepravdo" ili "Po šumama i gorama naše zemlje ponosne".11 Ustaški pokret je takođe proizveo svoje koračnice poput "Ustaška se vojska diže", zatim monstruozne hercegovačke poskočice tipa "Jasenovac i Gradiška stara", ali i pesme bazirane na folklornom nasleđu kao što je "Spustila se gusta magla" (slavonske tambure).12

Četnički pokret kao suštinski policentričan ostavio je veoma bogato nasleđe pesama iz Drugog rata koje su odražavale lokalni folklorni kolorit onog kraja u kome je delovao neki krak te vojske. Iz Crne Gore su tako ostale muzički veoma zanimljive pesme "Đurišiću, mlad majore" i "Ide vojska od Nikšića", a iz Srbije veliki broj pesama ofarbanih šumadijskim koloritom i čuvenom dvojkom: "Nad Kraljevom živa vatra seva", "Od Topole pa do Ravne gore", "Istrule mi dunja u fioci", ali i koračnice poput "Marširala kralja Petra garda" i "Sprem'te se, sprem'te četnici“. Iz Bosne je, npr. pesma "Nasred gore Romanije četnički se barjak vije"... Ove pesme nije bilo moguće čuti posle rata sve do 1988—1989. U tom periodu takozvane antibirokratske revolucije, odnosno mitinga širom Srbije koji su doveli do obaranja autonomaškog rukovodstva u Vojvodini i amandmanskih izmena Ustava Srbije 28. marta 1989. godine, Milošević je imao podršku i pročetničkog dela populacije u Srbiji. Zbog njihove sve veće snage on je (uprkos svom komunističkom bekgraundu) morao da toleriše i ovaj potkulturni pokret. Tako se u periodu 1989—1991. obnavlja četničko muzičko nasleđe: brojni su izvođači koji su snimili neku verziju starih i najpoznatijih četničkih pesama. Svakako najpoznatije ime je Nikola Urošević Gedža koji je u izvornom srbijanskom duhu snimio gotovo sve najznačajnije četničke tradicionale.13 On je pevao i na već pominjanoj partijskoj kaseti SPO-a.

Ovde treba naglasiti da uprkos pripremama za rat i očiglednoj mobilizaciji srpskog naroda, ta muzika u Srbiji nikada nije postala mejnstrim.14 Za razliku od Hrvatske gde je albume njihovog najznačajnijeg proustaškog izvođača Marka Perkovića Tompsona objavljivala državna izdavačka kuća Kroacija rekords i gde su pesme "domoljubnih" izvođača bile standardni deo repertoara državnih elektronskih medija, u Srbiji pročetnički izvođači nikada nisu dobacili do zvaničnih emitera. Čitava ova četnička potkultura ostala je u statusu gerile, svojevrsnog andergraunda. U jednom trenutku je, doduše, bilo moguće čak i u Knez Mihailovoj ulici držati štandove s četničkim simbolima i ovakvim kasetama, ali su relativno brzo odatle proterani na pijace, buvljake, vašare i na beogradsku autobusku stanicu gde se i danas mogu nabaviti.
 
Postojao je jedan jedini elektronski mediju Beogradu koji je u periodu 1992—1993. emitovao isključivo srpske pesme s naglaskom na nacionalistički folk. To je bio Radio Ponos smešten nedaleko od Bajlonijeve pijace u Beogradu. Akcijom policije ovaj radio je zatvoren u vreme kada je Miloševići zvanično kretao s takozvanom mirotvornom politikom. Naravno, u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj to nije bio slučaj. Tamo je to bio deo mejnstrima, muzika koja je služila za mobilizaciju, homogenizaciju i motivisanje u borbi.
 
Treći korak u razvijanju ovog novog talasa nacional-folka bio je stvaranje novih pesama u takvom duhu. Takve pesme su u međuvremenu nastajale u emigraciji i treba svakako pomenuti album Milana Gligića Čika Dražo legendo najveća, objavljen u Čikagu 1983.15 Nacional-romantičarski talas podstakao je pojavu novih kompozitora, tekstopisaca i aranžera, kao i novih izvođača ove muzike. Ovaj talas zahvatio je mnoge znane i neznane stihotvorce. Samom Miloševiću je bilo ispevano na desetine pesama kojima se on veliča kao novi Karađorđe, ujedinitelj itd. Npr. "Slobodane sad se narod pita, ko će nama da zameni Tita". O tom vremenu euforije dobro govori tekst objavljen u Vremenu deset godina kasnije: "Slobodan Milošević je odmah posle Osme sednice postao neprikosnoveni lider Srbije: na zidovima mnogih kancelarija zamenio je Tita, šoferi su lepili njegove slike na šoferšajbnu, mesari ukrašavali izloge sa kobasicama i slaninom. Jedan ženski list proglasio je Miloševića 'muškarcem godine'".16
 
To, međutim, nije dugo trajalo. Njegov komunizam počeo je brzo da smeta ovim novim pevačima. Iako ne svi, ogromna većina njih bila je pročetnički orijentisana. Ali zanimljivo je da su i pored toga tek retki pokušavali da ispevaju pesme Vuku Draškoviću ili Vojislavu Šešelju. Na kaseti SPO-a postoji "Pesma Vuku" koju izvodi Nikola Urošević Gedža:

"Srpski narod nema drugog vođe,
ti si Vuče novi Karađorđe...
Kliče vila od Jadrana plava,
samo sloga Srbina spasava.
Taj amanet srpska deca uče,
svi smo s tobom Draškoviću Vuče".

Na istoj kaseti se iznosi i geografija nove srpske države kako je Drašković tada vidi dok regrutuje i obučava Srpsku gardu na čijem je čelu bio poznati kriminalac i vođa voždovačkog klana Đorđe Božović Giška:

"Vojvodina, Kosovo, Srbija,
Crna Gora i Makedonija,
Herceg-Bosna, Kordun i Banija,
Slavonija, Lika, Dalmacija".

Kao što je poznato, Drašković je već sledeće godine napustio ovaj program.

Šešelju i radikalima posvećeno je tek nešto više numera. Baja Mali Knindža je 1998. objavio album posvećen radikalima s tri namenski rađene pesme: "Srpskim radikalima", "Šešelju" i humoristička "Banana" (u kojoj obrađuje prebijanje advokata Nikole Barovića od strane Šešelja i njegovog telohranitelja). Svetomir Ilić Siki posvetio mu je dve pesme: "Gde se pravda od nepravde brani" i "Srbijo nisi mala dok je tvojih radikala".17
 
Bilo zato što u njima nisu videli autentične četnike ili zato što nisu hteli (smeli?) da potpiruju unutrašnju neslogu, ovi muzički delatnici okrenuli su se novim i starim prekodrinskim herojima. Čest motiv su vojvoda Momčilo Đujić, vođa krajiških četnika u Drugom svetskom ratu, zatim lideri Srba u Republici Srpskoj Radovan Karadžić i Ratko Mladić, a povremeno i Arkan.
 
Najznačajniji predstavnici talasa nacional-folka kao specifičnog žanra su neki već poznati pevači tradicionalne ili novokomponovane muzike kao što su pomenuti Gedža (najveći regularni hit "Oj, Srbijo lepotice"), Borisav Zorić Ličanin, Bora Drljača ili braća Bajić (tokom komunizma su zbog subverzivnih pesama bili i u zatvoru). Uz njih su s one strane Drine takođe stasali mnogi novi akteri poput Lepog Miće ili Neđa Kostića.18 Preteča i pokretač čitavog pokreta je Knez od Kninske Krajine, Dragutin Knežević Krunica, jedan klasičan jurodivi stvaralac narodnog tipa, "pesnik, pisac i prvi javni pevač četničkih pesama u porobljenoj otadžini od 1945", kako to stoji na njegovoj zvaničnoj internet prezentaciji. Nakon smrti 19. decembra 2006, iza njega je ostalo desetak knjiga i dvanaest kaseta od kojih veći deo spada u žanr nacionalfolka kojim se ovde bavimo.19 Njegov apsolutni biser je pesma

"Stan' Alija kurvin sine,
nećeš preći preko Drine,
nećeš preko Trebevića
od četnika gorskih tića".

Vrh tog talasa i možda najbolji simbol čitavog tadašnjeg dešavanja svakako je čovek koji je svoju karijeru započeo i razvio u ratnim godinama, Baja Mali Knindža (Mirko Pajčin). On je, posebno na svojih pet albuma nastalih tokom ratnih godina, opevao čitav sistem vrednosti, nade, ideje, ciljeve dve nove srpske republike kao i pad entuzijazma, strahove krajem rata, pa i njegove posledice. Na značaju ponovo dobija u predvečerje kosovskog rata kada je snimio album o tome, ali i kada se politički svrstao uz Srpsku radikalnu stranku praveći joj čak i himnu. Nakon toga njegov zenit prolazi iako i dalje objavljuje albume, doduše bez jasnih političkih konotacija.
 
Samo stvaralaštvo i pojava Knindže (koji je nadimak dobio po vojnoj grupaciji koju je oformio Kapetan Dragan) daju dovoljno materijala za ozbiljnu monografiju. Ono što je kod njega najvažnije (osim stalnog pominjanja Knina i Krajine) jeste puna reafirmacija četništva kao ideološke osnove novih srpskih tvorevina.20 Izraziti antikomunizam (kao u odličnoj pesmi "Komunjare") označavao je potrebu da se raskrsti s ovim fenomenom koji su svi ovi pevači jasno percipirali kao zlo, iako je uz to neprestano propagirano jedinstvo Srba. Uz sve to je, naravno, išao i regularni hate speach usmeren prema narodima i verama s kojima se ratovalo i, posebno, prema njihovim liderima i simbolima.21 Čitava ova u osnovi ruralna poetika sadržala je i afirmaciju rodnog kraja, tradicije, zavičaja, rodne grude (za koju se tad ginulo) i sličnih elemenata nasleđenih iz bogatog pravca novokomponovane muzike koji je bio posvećen gastarbajterskom pitanju.

Muzički je ovaj pravac bio građen oko šumadijske dvojke različitog tempa, uz dominaciju harmonike. Od pesama pričalica laganog tempa, preko balada zgodnih za podizanje ruku uvis, muzička poetika je išla i do bržih melodija koje su pokušavale da liče na koračnice. Ovi autori su napadno insistirali (koliko god su to mogli) na čistoti izvornog srpskog zvuka koji spaja sve srpske krajeve, od Knina do juga Srbije i naročito su kritikovali, napadali i odbacivali "turske" Muzičke elemente, dakle orijentalizme i od devedesetih sve popularnije manirizme u narodnjačkom mejnstrimu. Muzička matrica oko koje su oni gradili svoje nove ideje bila je ona pohranjena u klasičnim četničkim pesmama kao i u prvoj verziji novokomponovane muzike koju su sedamdesetih razvijali Lepa Lukić, Toma Zdravković, Tozovac, kasnije Dobrivoje Topalović i Miroslav Ilić. Neki su kasnije odustajali od tako rigidnog stava uvodeći sintisajzere s njihovim manirizmom, pa time i razne manirističke "fore" koje su vukle na pravac koji su ranije kritikovali. Tipičan primer je Knindžina pesma iz kasnije faze "Zašto volim Radovana", koja je i ritmički i melodijski daleko bliža orijentalizovanim oblicima tehno-folka s naglašenim melizmima nego neofolk atmosferi njegovih ranih albuma.

Konačno, još jedan poseban segment ovog talasa bilo je oživljavanje guslarskog pokreta. Ovaj jednožičani instrument je uprkos svom minimalističkom muzičkom spektru otvorio čitav metafizički kosmos u istoriji srpskog naroda. Gusle su instrument koji je veoma karakterističan za Balkan. Koriste ga i Hrvati (posebno u dinarskim predelima), nešto manje muslimani, a slični instrumenti se mogu naći i kod Albanaca i Bugara. Međutim, gusle su najkarakterističnije za Srbe i to posebno one iz dinarskih krajeva, dakle iz Hercegovine i Crne Gore.22 Ranije su veći značaj imale i u samoj Srbiji. Kao što je poznato, one su Srbima tokom vekova služile kao osnovni instrument narodnog sećanja i očuvanja indetiteta. Klasična slika je slika pevača koji (obično u desetercu) pripoveda pesme koje je dobio iz tradicije, kao i one koje sâm smišlja ili nalazi u svom dobu a koje opisuju herojska dela, patnje i tragedije. O tome koliko su gusle i kod drugih bile percipirane kao ključni instrument očuvanja i reprodukcije srpskog identiteta govori sledeći citat iz 1917:

"Upijajući u sebe jarke boje srpske zemlje, pjesme (epske balade) izražavale su srpske nacionalne aspiracije još jednom u olujama i potresima novih patnji. Akcenti u njima zvuče tako autentično da kartografi, u potrazi za granicama Srbije, uzalud pokušavaju da pronađu sigurnijeg vodiča za utvrđivanje granica. Od Jadranskog mora do zapadnih zidova Balkana, od Hrvatske do Makedonije, guslarske balade su simbol nacionalne solidarnosti. Njihova melodija živi u srcima i na usnama svakog Srbina. Pjesme se otuda s pravom mogu smatrati mjerom i indeksom jedne nacionalnosti čiji karakter one izražavaju. Definisati srpsko nacionalno područje znači učiniti ga podudarnim sa područjem na kojem se pjevaju ove pjesme. A Srbija je jedina zemlja na koju se ovaj kriterijum može primijeniti".23
 
_____________

01 O tome da je reč o politici dvostrukih standarda govori odnos prema albanskom pitanju. Albanci u Crnoj Gori kojih ima manje od 6% imaju kompletnu kulturno-prosvetnu autonomiju, koriste udžbenike napisane na Kosmetu i u Albaniji, imaju na javnom servisu dva sata programa na svom jeziku i podršku međunarodne zajednice za svoje dalje političke zahteve kao što je izdvajanje opštine Tuzi iz grada Podgorice. Na Kosmetu su de fakto dobili svoj sopstveni entitet s punom samoupravom koji pretenduje da postane suverena država. U Makedoniji je Zapad podržao njihov oružani ustanak i, u skladu s njihovim zahtevima, izdejstvovao Ohridski sporazum kao ustavno rekonstituisanje uređenja Makedonije kojim su ispunjeni svi njihovi zahtevi. Daleko slabiji zahtevi Srba u Crnoj Gori se permanetno ignorišu, a zapad je pozdravio donošenje ustava kojim se srpski narod u CG majorizuje i svodi na nacionalnu manjinu.
02 Najbolje objašnjenje značaja ovog presedana videti u Aleksa Đilas, Osporavana zemlja, Književne novine Beograd, 1990.
03 Tek iz tog perioda ostali su neki popularni slogani i pesmice nacionalističke provinijencije koji su svedočili o naraslim tenzijama između jugoslovenskih naroda. Npr. o prvim ekonomskim sporovima govori slogan o odnosu slovenačke i srpske kisele vode "Ko pije Tri srca, ne može da prca — Knjaz Miloš". Po svedočenju kolege Momčila Diklića, Hrvati su posebno u doba Maspoka imali veoma razvijenu kafansku produkciju ovoga tipa. Npr: "Druže Tito kupit ću ti fiću, a mercedes Anti Paveliću". Ova pesmica može se čuti u filmu Što je muškarac bez brkova.
04 Ova drama, rađena na osnovu zvanične komunističke istoriografije prema kojoj je Nikola Kalabić izdao đenerala Mihajlovića, podstakla je Dragutina Kneževića Krunicu da ispeva pesmu u kojoj je refren "Komunjare lažu lažu, nisi izd'o čiča Dražu".
05 Kako to definiše bard nacionalfolka Baja Mali Knindža u pesmi "Kad sam bio mali":
"Kad sam bio mali znao sam svoj pravac,
oni bili katolici a ja pravoslavac...
I tada su mene terali odavde,
pevali su 'Lijepa naša', a ja 'Bože pravde'".
06 Duška Vrhovac Pantović, "Šta pevaju Krajišnici", Duga, 06.08.1994.
07 I tada je to rađeno na dosta složen način pošto je mnogo ljudi i boraca poticalo iz partizanskih porodica. O tome rečito govori još jedan od pesama koje Vrhovac Pantović navodi. U prvoj strofi kaže se:
"Ko to grmi, ko to seva ponad grada Sarajeva,
To su srpski osvetnici, Ratko Mladić i četnici".
Nakon ove prve strofe u kojoj se ratnici sasvim precizno određuju kao četnici, dolazi poslednja strofa koja glasi:
"I sve zovi u vojnike, partizane i četnike
Jer kada se braća slože, ništa NATO im ne može".
Dakle važno je ostvariti srpsku slogu bez obzira da li su Srbi iz partizanskih ili ravnogorskih porodica. Ali kad već treba odrediti kako se danas novi identitet ove vojske određuje onda tu očigledno nema dileme, o
čemu se svedočenje daje u prvoj strofi.
08 Pesma "Bože pravde" našla se već na prvoj propagandnoj kaseti koju je Srpski pokret obnove izdao 1991. godine. Izdanje Srpska reč, Beograd.
09 O generalnom položaju i funkciji muzike u doba rata pogledati esej Popularna muzika i rat.
10 I naša popularna kultura ima reference na nju. U filmu Branka Baletića, Balkan ekspres (1983), pevač u tumačenju Tome Zdravkovića dobija batine od nemačkih oficira zato što odbija da peva "Lili Marlen". Ovaj klasični primer komunističke mitologije o otporu okupatoru na svim frontovima, pa tako i na kulturnom, nažalost dosta odstupa od realnosti. Redovne i bogate zabave održavane tokom rata u Kolarčevoj zadužbini uz učešće Nemaca i domaće elite realnije su prikazane u prvom serijalu serije Otpisani. Detaljnije o muzičkom životu i muzičkoj industriji u okupiranom Beogradu (i fenomenima poput Šarenog popodneva ili džez orkestra Fridriha Majera) videti u Luković, Bolja prošlost, 1989, str. 9—41.
11 Nedavno je Anarhistička inicijativa iz Beograda objavila kolekciju od petnaest partizanskih pesama koje, pored pomenutih, uključuju i "Internacionalu", "Da nam živi živi rad" ili "Na Kordunu grob do groba". Videti www.inicijativa.org
12 U romanu Vuka Draškovića, Nož, koji se bavi istorijom međusobne mržnje i ubijanja različitih naroda i konfesija u Hercegovini, postoji čitav niz primera jednostavnih muzičkih produkata nastalih u raznim fazama ubijanja ili provociranja. Na primer, poznata ustaška poskočica "Mi ustaše ne pijemo vina nego krvi od brata Srbina", (str. 141). Ili muzičko prepucavanje između muslimanskih i srpskih dečaka gde se naizmenično čuje: "Kad su sveci čuvali goveda, Sveti Petar jebo Muhameda" i "Sadićemo Brnjcom vrbe i vešati o njih Srbe" (str. 56). Vidi Vuk Drašković, Nož, Srpska reč, Beograd, 1998.
13 Pogledati njegovu više puta doštampavanu i piratiranu kompilaciju 18 najlepših srpskih pesama.
14 Čolović savim pogrešno iznosi suprotnu tezu. Videti Bordel ratnika, XX vek, Beograd, str. 99.
15 Videti na sajtu Krunice http://www.dragutin-knezevic-krunica.com/home.
 html
16 Vreme, br. 454, 18.09.1999, "Slobodan Milošević u 10 slika".
17 Postoji i zanimljiva pesma pank benda Trula koalicija "Zašto me mrziš što volim Šešelja?" oko koje se fanovi i dalje spore: da li je u pitanju podrška Šešelju ili je ironično zezanje sa standardnim rečnikom i idejama Vojislava Šešelja i SRS-a.
18 Za razliku od hrvatskih rokera koji su svi stali u stroj "nove demokracije" kao svojevrsni agitprop odred (Prljavo kazalište, Film, Psihomodopop), srpski urbani rokeri su se bavili mirotvorstvom i skoro listom su bili protiv rata i zvanične srpske politike. Retki izuzetak u Srbiji je Bora Đorđević koji zajedno s manje bitnim prekodrinskim kolegama (Drinska rok divizija i Minđušari) čini rokerski deo ovog talasa.
19 O Krunici istražiti njegov sajt http://www.dragutin-knezevic-krunica.com O njemu je dosta pisao Čolović u Bordelu ratnika. Vidi str. 108.
20 Pesme poput "Male barke" ili "Vrati se vojvodo" postale su deo novog narodnog repertoara i neizostavni su deo programa na svadbama, veseljima ili sportskim priredbama.
21 Alija Izetbegović, Tuđman, šahovnica, ali i zapadni lideri poput Genšera i Karingtona, učesnika procesa raspada Jugoslavije, bili su stalna meta ismevanja, sprdnje i psovki ovih autora. "'Ej, Alija, nisi više glavni", "Ne volim te, Alija", "Oj, Švabo Genšeru", ... U tome su se posebno isticala braća Bajić
22 O tome najbolje svedoči stalno naricanje danas retkih hrvatskih guslara kako su zbog nebrige i snobizma Hrvati potpuno izgubili i predali gusle Srbima u ruke. Videti http://imota01.tblog.com/
23 Iz knjige The Frontiers of Language and Nationality in Europe, Leon Dominian, New York 1917. čiji su zaključci dominirali na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine. Citira Eli Keduri, u knjizi Nacionalizam, CID, Podgorica 2000.
621  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Miša Đurković — Slučaj popularne muzike poslato: Mart 24, 2013, 03:14:43 am
**


IDEOLOŠKI I POLITIČKI SUKOBI OKO POPULARNE MUZIKE U SRBIJI


Apstrakt: Rad se bavi ideološkim i političkim sukobima oko popularne muzike u Srbiji kao odličnom primeru jednog konfuznog i loše postavljenog traganja za identitetom. Zapravo, sukob  o kome je reč, sve vreme se vodi oko toga da li su takozvani orijentalni elementi (asimetrični ritmovi, melizmi i sl.) legitiman deo srpske muzike ili ne. Autor se fokusira na tri perioda dvadesetog veka kada su se potezali potpuno isti argumenti, a naročitu pažnju posvećuje aktuelnim sukobima i izlaže zašto su sve tri prisutne pozicije na sceni ideološki zasnovane. Posebna pažnja posvećena je uticaju tržišta na razvoj i modernizaciju popularne muzike. Članak se završava preporukama  za jedno bolje postavljeno razumevanje sopstvenog kulturnog identiteta.  

Ključne reči: popularna muzika, turbo-folk, identitet, tržište, orijentalni muzički elementi, ideologija.
 
Tokom čitave svoje istorije Srbija je bila područje na kome su se susretale, mešale, ali i sukobljavale najrazličitije kulture, religije, civilizacije, sistemi vrednosti i ideologije. Sve ovo, ostavilo je dubokog traga na identitete ljudi koji naseljavaju ovu državu. Posledica takvog razvoja je činjenica da je pitanje nacionalnog identiteta kako dominantne nacije, tako i nacionalnih manjina, i naročito same države izuzetno složeno. Ova složenost je, međutim, previđana i nasilno ignorisana od strane elite tokom čitave moderne istorije Srbije. Srpska politička i kulturna elita je ceo svoj moderni razvoj sagledavala iz perspektive oslobađanja od otomanskih, azijatskih elemenata i približavanja  svom "prirodnom" evropskom, dakle hrišćanskom kontekstu. Ova modernizacijska matrica, ukorenjena u evropskom prosvetiteljstvu (iz koga je potekla većina modernih evropskih ideologija poput liberalizma, socijalizma ili nacionalizma), bila je nametana od strane svih modernih režima u Srbiji bez obzira na njihovo ideološko određenje — jednako od konzervativaca, liberala ili komunista[1]. Čak su i veoma slavenofilski orijentisani političari, dakle prilično anti-zapadnoevropski usmereni, insistirali na svom originalnom hrišćanskom identitetu i nasleđu kao pravoj Evropi koja se brani i od katoličkih nepravovernika i od "azijatskih hordi". Dakle, ova vrsta zajedničke percepcije ili zajedničkog elementa političkog identiteta, inače ideološki sukobljenih strana, i dan danas je dominantna u raspravama oko kulturnog, političkog i nacionalnog identiteta u Srbiji.

Sve ovo, najbolje se reflektuje na području popularne muzike u raspravama i odnosu prema takozvanim orijentalnim elementima (melizmi, trileri, mnoštvo sinkopa i asimetrični ritmovi) izuzetno prisutnim u srbijanskoj popularnoj muzici. S jedne strane, elita je sve vreme insistirala na uvođenju dursko-molske lestvice, parnih ritmova i drugih elemenata srednje-evropskog i zapadnoevropskog muzičkog podneblja i trudila se da što je moguće više prokaže i protera orijentalne elemente inače predominantne u svakodnevnoj narodnoj praksi popularne muzike, a s druge strane, obični ljudi su nastavljali da uveliko koriste ovakav muzički jezik za zabavu, slavlja, proslave i igru[2],  i na tome da grade interkulturalnu INTERKULTURNU? i međunacionalnu razmenu. Poznato je da se i u vreme najoštrijih sukoba između hrišćana i muslimana (npr. tokom devedesetih) proliferacija na polju popularne muzike nesmetano nastavljala; što je i logično ako se setimo priče o bioakustici ili ukorenjenosti muzičke prakse u ukupnu dinamiku socijalnog okruženja — ratne prilike su nametale isti bioakustički kontekst sukobljenim stranama[3].
            
Ovim člankom nastojim da pokažem ideološke konflikte povodom prisustva orijentalnih elemenata u modernoj srpskoj popularnoj muzici time što će se fokusirati na tri istorijska perioda. Pritom ću ukazati na razloge očajnog stanja izučavanja popularne muzike i na kraju naznačiti pravce u kojima bi se moglo krenuti.

*
            
Srbija je tokom srednjeg veka (od XXII do XV veka) bila formirana kao sasvim solidno razvijena evropska feudalna država izgrađena na spoju slovenskog nasleđa i vizantijske pravoslavne kulture sa razvijenom privredom i duhovnom kulturom, o čemu svedoče brojni manastiri i očuvane freske. Na žalost, veoma malo se zna o muzici koja je u to vreme bila izvođena na dvorovima velmoža, u crkvama, kao i onoj koja je bila rasprostranjena među narodom. Prema onome što se zna svakako je posebno u vizantiskoj svetovnoj i duhovnoj muzici bilo jako mnogo orijentalizama, a što se danas po pravilu previđa u savremenim raspravama u Srbiji. Roksanda Pejović o tome kaže: Verovatno su grčke melodije bile prilagođavane slovenskim rečima. Kasnije su izvesni crkveni tekstovi čitani, drugi su recitovani na jedan, dva ili tri tona, a liturgijske pesme pevane su, izgleda, u početku silabično, a kasnije sa melizmima."[4] Pad države pod viševekovnu otomansku vlast imao je katastrofalne posledice zato što je prekinuo razvoj i Srbe zadugo ostavio bez elite. Otomansko prisustvo donelo je anadolijske elemente u svim oblastima kulture, od oblačenja, oružja, preko hrane sve do muzike. Postojali su, naravno, delovi koji su očuvali svoje izvorno jednoglasno pevanje, naročito u planinskim i drugim izolovanim krajevima zemlje, ali u ostalim delovima već postojeći orijentalni elementi znatno su pojačani i često vulgarizovani. Stigli su i novi muzički instrumenti kojima je ovaj proces napredovao."

Srpska elita koja se nakon oslobođenja zemlje formirala od vođa ustanka u potpunosti je bila obeležena otomanskim običajima u pogledu popularne kulture, jer su Turci zapravo bili jedina dotad postojeća elita koja je postojala u zemlji i od koje su se vrednosti mogle preuzimati. Tako je, na primer, jedan od vođa Prvog ustanka Milenko Stojaković imao harem od 40 žena. Stoga je razumljivo da je i knez Miloš Obrenović po ugledu na Turke imao klasičan ciganski orkestar Mustafa i njegova družina.

No, već tokom prethodna dva veka, brojni srpski živalj koji je živeo u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji dolazi u dodir sa modernim centralno-evropskim i mediteranskim muzičkim modelima i polako počinje da preuzima njihove elemente. Tokom devetnaestog veka pojedini od njih, ali i drugi, naročito češki školovani muzičari, prelaze u Srbiju prenoseći ono što su naučili i pokušavajući da oforme centre iz kojih je moglo da krene moderno muzičko opismenjavanje stanovnika Srbije. Već 1831. oformljena je Knjaževsko-serbska banda sa jednim od tih imigranata Josifom Šlezingerom na čelu i od tada je centralno-evropski muzički model sve više osvajao Srbiju. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka stvorena je takozvana varoška pesma (danas poznata kao starogradska muzika), a između dva svetska rata preuzeto je od Hrvata i u velikim delovima seoske sredine takozvano pevanje na bas koje se zadržalo i u novokomponovanim pesmama.

Dakle, treba uočiti da već od sredine devetnaestog veka u Srbiji i kod Srba naporedo postoje pagansko nasleđe (i danas veoma živo naročito kod vlaške zajednice na istoku zemlje), orijentalno-turski elementi (izuzetno izraženi među srpskim gradskim stanovništvem krajem devetnaestog veka na Kosovu i na jugu centralne Srbije u Nišu i Vranju), kao i zapadnoevropski uticaji. Ovi elementi su sve ovo vreme u napetosti, u borbi za osvajanje prostora, ali i u izvesnoj proliferaciji koja je davala i veoma zanimljive umetničke rezultate. Orijentalni elementi su se zadržali na jugu Srbije i na Kosovu gde posebno vranjanske gradske pesme čine neopisivo blago u srpskoj kulturnoj tradiciji i identitetu. Razumljivo, ovaj melos se održao i na jugozapadu Srbije gde živi veoma brojna muslimansko-bošnjačka zajednica. Isti ovaj proces muzičke pluralizacije jednako je vidljiv i kod Roma kao druge etničke zajednice koja je jednako raspoređena po celoj Srbiji. Osim klasičnih orijentalnih duvačkih orkestara koji su nasleđe tradicije, danas posebno na severu i na zapadu Srbije postoje odlični tamburaški orkestri i kafanski orkestri u kojima dominira violina (ćemane) i koji su u potpunosti bazirani na centralnoevropskom muzičkom modelu.

Međutim, ovaj realno postojeći pluralizam muzičke prakse stalno je bio na meti evropski orijentisane elite. Još od polovine devetnaestog veka Srbija je slala mlade ljude na školovanje po velikim evropskim univerzitetskim centrima. Po povratku u zemlju ovi ljudi su zajedno sa Srbima iz Vojvodine i stranim imigrantima nametali elemente evropske modernizacije na svim poljima: od ishrane, odela, nauke, do muzike. Obračun sa orijentalnim, azijatskim nasleđem, koje je itekako bilo živo kod običnog naroda, stalno je istican kao prioritet. Cenu modernizacije, kao što je to poznato, uvek plaća seljačko stanovništvo, pa je razumljivo da je otpor seljaka, kao daleko najbrojnije grupe u Srbiji, bio veliki. Ovu podeljenost zemlje na elitu i narod pokušali su da prevaziđu veliki kompozitori, Stevan Stojanović Mokranjac i Kornelije Stanković, koji su najpre počeli da zapisuju pesme iz narodnog folklora, a zatim i da u skladu sa romantičarskim trendovima komponuju dela klasične duhovne i instrumentalne muzike zasnovane na folkloru. Ova dva kompozitora su zaslužna i za reformu srpskog crkvenog pojanja. Međutim, oni su takođe pokušavali da ignorišu ove orijentalne elemente o kojima smo govorili, trudeći se da narodno stvaralaštvo ograniče na one delove koji su se što je moguće više očuvali od turskog uticaja. Srpska muzika nije imala svog Boru Stankovića, izvanrednog pisca koji je upravo od tog orijentalnog nasleđa uspeo da napravi nekoliko dela kao što su roman Nečista krv ili drama Koštana, a koji spadaju među nalepše stranice napisane na srpkom jeziku.

Tokom prvih dvadesetak godina dvadesetog veka vodila se ozbiljna rasprava o orijentalnim elementima, koja je naročito pojačana nakon stvaranja zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima, kada se zapadnoevropski uticaj pojačao. Argumenti iznošeni tada u gotovo identičnom obliku ponovljeni su devedesetih godina.[5] Međutim još tada su pojedini muzikolozi kao što je Vladimir Đorđević ukazivali na pogrešno postavljeni ugao gledanja. On je 1923. ukazao na dvojstvo srpske narodne muzike; s jedne strane, po njemu, postoji ona narodna muzika koja se očuvala od turskog uticaja (izvorna), a s druge, ona koja se razvijala pod uticajem turske muzike i koja je "naprednija i šarenija, što je proizvod prigodnog ukrštanja"[6].
 
*
            
Popularna muzika je ponovo uletela u fokus tokom sedamdesetih i osamdesetih  godina. Da bi se ta diskusija shvatila potrebno je razumeti specifičan položaj jugoslovenske komunističke federacije. Nakon čuvenog raskida sa Staljinom jugoslovenski komunisti su bili prinuđeni da se u velikoj meri otvore prema zapadu od koga su dobijali veliku materijalnu pa čak i oružanu pomoć. Za uzvrat, Tito je bio prinuđen da uvodi mnoge elemente liberalizacije kako na političkom polju tako i na području ekonomije. Ukupna otvorenost zemlje, okrenutost ka zapadu, slobodan režim dobijanja pasoša od 1964, ubrzana industrijalizacija i urbanizacija, povećanje ukupnog društvenog standarda kao i rast sve brojnije jugoslovenske gastarbajterske dijaspore stvorio je potpuno nove uslove i na polju popularne i potrošačke kulture. Iako su komunisti ideološki i teoretski potpuno preuzeli diskurs o stalnoj modernizaciji i emancipaciji od tradicije i zaostalosti, što znači od orijentalnog nasleđa i realno postojeće popularne kulture pa i muzike, upravo ovi elementi liberalizacije naterali su ih da se u praksi postupa drugačije. U Bugarskoj, na primer, koja je bila klasična zatvorena komunistička zemlja, komunisti su sve do 1989. nametali princip prema kome vredi samo elitna klasična muzika ili izvorno narodno stvaralaštvo[7], dakle ono što nije živo, odnosno onaj okamenjeni folklor kakvim su ga komunistički rukovodioci percipirali. Realno postojeća muzička praksa koja je polulegalno živela na svadbama, proslavama, u kafanama, bila je povremeno proganjana, oficijelno zabranjivana i svakako nje mogla da bude muzički zabležena i prodavana. Dakle normalno tržište popularne muzike nije smelo da postoji, pa su ljudi zbog toga nelegalno kupovali i slušali jugoslovenske pevače.

U Jugoslaviji se takvo tržište međutim formiralo i pokazalo se da je u pitanju zlatna koka. Tokom sedamdesetih godina, kada su zahvaljujući povećanom materijalnom standardu mnogi Jugosloveni kupili gramofone i kasetofone, razvila se potpuna muzička industrija gotovo identična sa zapadnim sistemima produkcije i prezentacije popularne muzike. Vodeća komunistička elita je na sve moguće načine, uključujući i lingvističke odrednice (afirmacija zabavne muzike kao nečeg urbanog, pozitivnog, elitnog, vrednog i kritka narodne ili neo-folk muzike kao nečeg zaostalog i primitivnog) pokušavala da promoviše i nameće zapadnu pop-muziku. Naraslo gradsko stanovništvo, koje je moglo da putuje i da prati zapadnu produkciju (od džeza, italijanskih kancona pa do Bitlsa), formiralo je sebe kao deo ukupnog zapadno-evropskog prostora i predstavljalo je značajne konzumente ovih proizvoda. Iako se vodilo računa da stvari ne izmaknu kontroli zbog potencijalno subverzivnih slojeva koji su se nalazili u takvoj muzici, ipak se na ove procese gledalo sa blagonaklonošću jer je mlađa generacija tehnokratskih komunista sebe percipirala kao deo evropske elite.

Međutim, daleko veći komercijalni uspeh imali su pevači takozvane neo-folk muzike. Dok je zabavna muzika bila namenjena visokoj i višoj srednjoj klasi, neo-folk slušateljstvo je činila čitava armija seoskog stanovništva, tek oformljene radničke klase i prigradskog stanovništva; dakle niža srednja klasa i radnička klasa i seljaštvo koji su sebe prepoznavali u tekstovima koji govore o selu, o tuzi za rodnim krajem, o izgubljenoj ljubavi, kafani,i rođacima u tuđini[8], a možda još više u sve naglašenijim orijentalnim i neparnim ritmovima koji su od kraja sedamdesetih počeli da dominiraju[9]. Tokom osamdesetih u ovoj vrsti popularne muzike sve su zastupljeniji trendovi orijentalizacije, s jedne, i tehnološke modernizacije, s druge strane. Tako pevačica Lepa Brena uvodi disko-ritmove[10], drugi pevači počinju da eksperimentišu sa mediteranskim, grčkim i turskim zvucima, a pevač Halid Muslimović počinje da koristi distorziranu električnu gitaru[11]. Zanimljvio je uočiti da i u pop i rok muzici najbolje prolaze oni koji počinju da koketiraju sa folklornim nasleđem poput Bijelog dugmeta. Svi ovi procesi su razumljivo diktirani zahtevima tržišta koje u skladu sa društvenom dinamikom traži inovaciju, eksperiment i proširenje zvuka.

Dakle, treba uočiti da je upravo zahvajujući tržišnoj liberalizcaiji došlo do istinske demokratizacije popularne muzičke prakse u Jugoslaviji i Srbiji. Veliki delovi elite su nastavili da očajavaju nad ovakvim razvojem i vrhunac tih trendova je čuveni Kongres kulturne akcije održan u Kragujevcu 1971.[12] gde su osuđene sve kategorije popularne kulture kao kič i šund i u skladu sa najradikalnijim prosvetiteljskim nasleđem marksizma tražila se zabrana stripa, neo-folk muzike i sl. Na čelu celog pokreta bila je tadašnji sekretar partije u Srbiji Latinka Perović. Rezultat je bio da se otada stalno pokretala borba protiv kiča i šunda ali da je liberalizacija kada je jednom zaživela nastavila da diktira svoje zakone.

Ovo je bitno shvatiti zbog diskusija koje se oko popularne muzike vode devedesetih godina. Svi trendovi koji su eksplodirali devedesetih, već su osamdesetih bili prisutni i jačali su u razvoju takozvane neo-folk muzike (dakle i tehnološke inovacije, i ritmičko ubrzavanje, i sve naglašeniji melizmi i trileri u pevanju, i uvođenje disko ritmova nakon kojih su došle tehno-matrice, i "pozajmljivanje" pesama od Grka i Turaka). Rok-en-rol je, s druge strane, iako tržišno neisplativ, sem u retkim slučajevima, bio nametan od državnih kuća i struktura kao urbana, moderna evropska muzika jer je toj eliti izrazito trebala zapadna legitimizacija. O apsurdnosti cele priče govori to da su državne kuće pomagale i izdavale i pank grupe. No ove grupe su za razliku od engleskih bile potpuno bezopasne jer je to bila igračka bogate dece a ne istinski pokret nezaposlenih i radničke dece kao u Engleskoj.

Bilo kako bilo, neo-folk pevači su po pravilu imali višestruko veće tiraže i na njima je počivala muzička industrija.

*

Proučavanje popularne muzike u Srbiji devedesetih je izuzetno zahtevan posao. Svom ovom šarenilu i kompleksnosti identiteta koji se ispoljavao u prethodnom periodu pridodalo se mnoštvo novih faktora kao što su raspad države u nizu krvavih ratova, formalna demokratizacija sistema (uvođenje partijskog i što je još važnije medijskog pluralizma), raspad prethodnog sistema vrednosti i medijske diktature (nekada su u celoj Srbiji postojala svega tri-četiri televizijska kanala: danas ih ima oko 400!?), divlja privatizacija i kriminalizacija društva itd. Desila su se još dva procesa koji su od izuzetnog značaja za razumevanje našeg problema.

1. Zbog početka ratova i mnoštva problema koje je to povlačilo, kao i zbog prestanka potrebe za zapadnom legitimizacijom, država se povukla iz uloge diktatora kulturne politike. Time je rok en rol izgubio dotadašnju podršku, a istovremeno je i veliki broj konzumenata te muzike napustio zemlju (mlađe, urbano stanovništvo). Muzički ukus je počelo da diktira golo tržište, otvorilo se mnoštvo stanica kojima je trebao novi mainstream i on je nastajao po low budget sistemu od svačega što su kompozitori mogli da pokupe.

2. Dešava se naizgled paradoksalan proces istovremenog spoljnog zatvaranja i unutrašnjeg otvaranja muzičke scene. Naime od 1992. uvedene su sankcije koje su zatvorile zemlju, onemogućile ljudima da putuju po zapadnom svetu i da preuzimaju kulturne vrednosti u direktnom kontaktu. Međutim, istovremeno počinje nova tehnološka revolucija (internet, satelitska televizija) i piratska revolucija (budući da je Jugoslavija bila izopštena iz svih ascijacija i organizacija, zahvaljujući tome su njeni građani uživali u diskovima, filmovima, kompjuterskim programima koje su nabavljali ili za džabe ili po simboličnim cenama) što je obične ljude daleko više približilo vrednostima i obrascima zapadne popularne kulture

Sva ova dodatna pluralizacija medijskog prostora, zajedno sa novim socijalnim okruženjem diktiranim ratnim uslovima, eskapizmom i poplavom droga, dovela je do dalje demokratizacije muzičke scene, dinamizacije ritmova i snižavanja nivoa kvaliteta muzike i tekstova. Tražilo se samo nešto "divlje, jako, brzo i dotad neviđeno". Usled toga su, naravno, preovladali užasno vulgarizovani i prenaglašeni orijentalni ritmovi, spojeni sa tehno-matricama i sve više prisutnim melizmima i trilerima u pevanju. Na planu imidža usled zakona tržišta nametala se sve vulgarnija golotinja i sve veći kič. Međutim, mora se uočiti da je od početka devedesetih paralelno postojalo nekoliko žanrova: najpre, nastavio je da egzistira klasičan neo-folk zasnovan na ritmovima iz centralne Srbije (šumadijska dvojka), zatim se formirao poseban žanr ratničkog folka zasnovan na nacionalističkim i patriotskim tekstovima i dinarskim napevima; sredinom devedestih na vrhuncu je bio tzv. dens, pravac koji su činile grupe nastale pod uticajem evropskog i hrvatskog tehno-popa (poput 2 Unlimited ili hrvatskih ET) i konačno najrazvijeniji je bio tehno-folk koji se takođe ustoličio sredinom devedestih. Naravno, postojali su i drugi oblici kao što je rok, pop, ili džez ali, kao tržišno neisplativi u tim uslovima, oni su bili potisnuti u underground. Jedino je tehno-industrija sa DJ-evima buknula i Beograd je stvorio najjaču tehno-scenu u istočnoj Evropi.

Svo ovo zanimljivo šarenilo, procvat raznih žanrova i njihova proliferacija, na žalost, nisu inicirali i pokret za ozbiljno proučavanje popularne muzike. Popularna muzika se ne prepoznaje kao posebno područje istraživanja i u medijskim raspravama se tretira kao deo ukupne muzike pri čemu se nameće ideja da na nju treba primenjivati kriterijume umetničke odnosno elitne muzike. Etnomuzikolozi i profesionalni, klasično obrazovani muzičari uglavnom preziru celo to područje i o njemu najčešće govore raznorazni društveni radnici, istoričari umetnosti i sl. koji evidentno ništa o svemu tome ne znaju. Rezultat je dvojak: s jedne strane, ovo područje je i dalje prepušteno sebi, odnosno tržištu koje stvara svoje kriterijume i zahvaljujući čemu je najveći deo onoga što je proizvedeno devedesetih lošeg kvaliteta, ali polako se i to profiliše i već se izdvajaju izvođači i kompozitori koji duže traju i rade zanimljvije stvari; s druge strane, analitičari su celo područje proglasili za Turbofolk (TF) koji je dakle ideološka odrednica a ne oznaka za muzički žanr.[13] Umesto da uđu u razuđeno proučavanje ovog područja oni su svi zajedno sve što nije navodno urbani rok en rol proglasili za TF i sada se samo vode globalne apstraktne ideološke borbe o tome šta je to i da li je to dobro ili nije. Na sceni postoje tri stanovišta o TF koja ćemo ukratko prikazati.
            
1. Stanovište tradicionalista, kulturnih konzervativaca i samoproklamovanih nacionalista, poput kompozitora Zorana Hristića, pojca Pavla Aksentijevića, pevača Miroslava Ilića, raznih medijskih urednika, poput Nene Kunijević, koji u svemu tome vide napad islama na srpsku duhovnu tradiciju. Oni smatraju da je komunistička vlast namerno nametala Srbima ove azijatske ritmove i da su orijentalni elementi, po sebi, strani Srbima. Ova suluda i istorijski netačna percepcija želi da srpski identitet svede na malo područje centralne Srbije, Šumadiju[14].

2. Stanovište takozvanih globalista ili kosmopolita, uglavnom sačinjenih od komunističke elite koja je vladala pre Miloševića. Paradoksalno i oni, iako fundamentalno suprotstavljeni ovim prvima, TF vide kao najveću opasnost po društvenu kulturu, ali ga smatraju za nacionalistički produkt kojim je Milošević namerno uništio rok-en-rol, što je po njima urbana matrica muzike koju bi svi trebalo da slušaju u Srbiji. Dakle i oni smatraju da je u pitanju državna intervencija ali usmerena u drugom pravcu: dok oni prvi tvrde da je TF-om vlast namerno lišavala Srbe nacionalnih obeležja, ovi drugi tvrde da je TF-om vlast vršila nacionalističku mobilizaciju. U ovu grupu spadaju novinar Petar LukoviKultura vlasti u Srbiji, koji je preuzeo ovu tezu tokom svog boravka u Srbiji, Ivana Kronja, autor knjige Smrtonosni sjaj itd.

3. Konačno, u poslednje dve godine pojavilo se i stanovište nove trockističke levice prema kojoj su ovi svi iz prve dve grupe zapravo kulturni rasisti i protofašisti jer im smetaju orijentalni elementi[16]. Prema njima, koji inače smatraju da ne postoje nacionalne kulture, turbo folk je, u stvari, odličan pravac jer je spoj svega i svačega i on je "globalizam" u Srbiji. Ova grupa ljudi okupljena oko Citoka i časopisa Prelom, koja danas vlada velikim delom kulturne politike u Srbiji, predstavlja u sažetom obliku ono što je danas vladajuća ideološka paradigma na zapadu prema kojoj u jednom paketu idu i globalizam i ljudska prava i homoseksualna prava pa je i njihovo tumačenje popularne muzike u tom ključu. Ni oni ne ulaze u analizu samih žanrova i složene muzičke prakse već prihvataju TF kao opštu odrednicu i tvrde kako je to sve dobro jer je progresivno, pa je npr. muzika pevačice Dragane Mirković odlična jer je ona gay friendly orijentisana[17].

Ovo stanovište jeste pomak u odnosu na prethodna dva jer ne otpisuje po definiciji orijentalne elemente i intuitivno uočava da su u pitanu procesi mešanja i interkulturalne komunikacije koji određuju kretanja i u zapadnoj popularnoj muzici. Međutim ono čini medveđu uslugu ovim uvidima (koje su uzgred pokupili od drugih autora bez navođenja izvora) time što ih utapaju u opštu ideološku priču o "globalizmu" i o navodno patrijarhalnoj i zatvorenoj sredini u Srbiji koju treba detabuisati propagiranjem erotike, golotinje itd. Situacija je, naravno, obrnuta jer su u Srbiji devedesetih uništeni svi tabui zajedno sa svim sistemima vrednosti i njih kao i osnovna moralna načela tek treba uspostavljati. Režim je čak svesno koristio pornografiju i erotska zadovoljstva kao deo opšteg konzervativnog konsenzusa. Valja naglasiti da je svim ovim grupama, budući da su proizašle iz klasične komunističke levice, strano svako pomišljanje na ulogu tržišta i liberalizacije a ona je, kao što smo gore pokazali, ključna za razumevanje popularne muzike u Srbiji.
            
Dakle, zaključak je da pravi posao na formiranju i prepoznavanju područja popularne muzike kao zasebnog područja tek predstoji. Tek nakon toga mogu uslediti ozbiljna ulaženja u analizu pojedinih sfera ovog područja, njihovih procesa i posebno preporuka za delimičnu stimulativnu intervenciju države u kreiranju kvalitetnije ali isto tako žive i kompleksne autentične popularne muzike. Takođe se mora shvatiti da su orijentalni elementi ne samo integralni i legitimni deo muzičkog identiteta Srbije, kao multinacionalne zajednice, već i samih Srba kao nacije. Dakle, da nije zadatak prognati ih i zabraniti već naći načina da se izbegne njihovo prenaglašavanje i vulgarizacija. Autor upravo ovakvim tekstovima i svojom prethodnom knjigom pokušava da učini prve pionirske korake u tom pravcu.


Miša Đurković
Institut za evropske studije,  Beograd
Originalni naučni rad | UDK: 316.723:7.067.26
scindeks.nb.rs


__________________________

LITERATURA:
 
Golemović, Dimitrije, Etnomuzikološki ogledi, XX vek, Beograd, 1997.
Gordy, Eric, The Culture of Power in Serbia, Pensylvania Universitz Press, 1999.
Green, Lucy, Studying Popular Music: Key Terms, www.multimedia.drake.edu
Hristić, Zoran, Godine koje je pojeo turbo-folk, intervju sa Biljanom Mitrinović, www.reporter.co.yu/rep80/0001s.htm
Dimitrijević, Branislav, Globalni turbo-folk, u NIN, br. 2686.
Dvorniković, Vladimir, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, fototipsko izdanje knjige iz 1935.
Đurković, Miša, Diktatura, nacija globalizacija, IES, Beograd 2002.
Levy, Claire, Who is the "Other" in the Balkans? Local Ethnic Music as a Different Source of Identities in Bulgaria, u Richard Young,(ed) Music, Popular Culture, Identities, editions Rodopi, "Critical Studies", Amsterdam/New York, 2002. pp, 215-229
Luković Petar, Bolja prošlost, prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940—1989, Mladost, Beograd, 1989.
Luković Petar, Turbo-folk: zvučna slika srpskih ratnih zločina, www.medijaklub.cg.yu/komentari
Kronja, Ivana, Smrtonosni sjaj, Tehnokratija, Beograd, 2000.
Kunijević, Nena, Moneta za potkusurivanje, intervju u magazinu Ekonomist, br.129.
Midžić, Svebor i Pop-Mitić, Darinka, Korov sa marakane, Vreme, br. 655.
Prelom, časopis Centra za savremenu umetnost, dosada izašlo pet brojeva.
Tagg, Philip, Towards a definition of "Music", www.theblackbook.net/acad/tagg/articles
Vasiljević, M. Zorislava, Rat za srpsku muzičku pismenost, Prosveta, Beograd, 2000.
 
 
IDEOLOGICAL AND POLITICAL CONFLICTS ABOUT POPULAR MUSIC IN SERBIA

Summary

The paper is focused on ideological and political conflicts about popular music in Serbia, as a good example of wrong and confused searching for identity. Basic conflict that author is analysing is about oriental elements (such as asymmetric rhythmic patterns and  melismatic singing) and the question if they are legitimate parts of Serbian musical heritage or not. Author is making an analysis of three periods in twentieth century, in which absolutely the same arguments were used, and he’s paying special attention to contemporary conflicts, trying to explain why all of the theories are ideologically based. Author is insisting on role market played in development and modernization of popular music in Serbia. The article is ending with some recommendations for better understanding of cultural identity in Serbia, and  for recognizing popular music as specific field of interest and research
Key words: popular music, turbo-folk, identity, market, oriental elements, ideology.
 
[1] Pokojni  premijer Srbije Zoran Đinđić više puta je isticao da je zapravo prioritet Srbije raskid sa azijskim orijentalnim nasleđem.
[2] Tako da ovaj sukob zapravo ima i naglašenu klasnu dimenziju o čemu će kasnije biti više reči.
[3] O tome pogledati  Philip Tagg, Towards a definition of "Music" na www.theblackbook.net/acad/tagg/articles
[4] Pejović, Roksanda, Srednjovekovna muzika, www.rastko.org.yu
[5] Klasično obrazovani kompozitori kao Petar Konjović, Milojević i Kosta Manojlović isticali su kako ta prekomerna sekunda (f-gis, fa-sol) nije domaća i tražili su čišćenje narodnih motiva od orijentalne dekorativnosti  kao nečeg nenacionalnog.  Navedeno prema Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, fototipsko izdanje knjige iz1939. str. 395.  Dvoniković je dao veoma zanimljiv etnomuzikološki materijal I deo knjige od 351.—431. predstavlja zanimljiv pregled tadašnjih etnomuzikoloških stavova.
[6] Navedeno prema Golemović Dimitrije, Etnomuzikološki ogledi, XX vek, Beograd, 1997, str.183.
[7] Ovaj stav je slikovito opisao Milan Kundera u romanu Šala.
[8] Paradigmatična je pesma Obrena Pjevovića Devojka iz grada koju je 1972 godine snimio Miroslav Ilić i koja je ne bez razloga i dan-danas ostala prva asocijacija na ovog pevača. U pesmi se opevava nesrećna, prevarena ljubav mladića iz nekog sela kraj Morave sa izvesnom devojkom iz grada, nakon koje se vraća svojim sigurnim seoskim izvorima. Ova pesma je savršena metafora cele generacije ljudi iz pasivnih krajeva koji su u velikom socijalističkom projektu modernizacije više-manje na silu preseljavani u njima neprirodnu, skučenu, varljivu gradsku sredinu čeznući sve vreme za širinama, iskrenošću i smirenošću seoske sredine iz koje su proterani.
[9] Pevač Šaban Šaulić  prodao najveći broj singlova — pesma Dođi da ostarimo zajedno —  u istoriji Jugoslavije. Ovaj singl prodao se u preko milion primeraka!
[10] Na primer pesme Duge noge ili Mile voli disko.
[11] Na primer u čuvenoj pesmi Putuj putuj iz sredine osamdesetih koja se bazira na klasičnim gitarskim hard-rok rifovima i ritam i bluz prelazima preko kojih se razliva karakteristično melizmatično pevanje.
[12] Pogledati  zbirku dokumenta sa ovog kongresa, izdavač Republička konferencija SSRNS, 1972, Beograd.
[13] Prosto je neverovatno šta se sve trpa pod ovu odrednicu, na primer, stvari koje nemaju nikakve dodirne tačke između sebe, od ratničkog folka Gedže, Braće Bajić i Baje malog knindže, preko dens bendova tipa Dak, Fanki Dži ili Đogani fantastiko do tehno-folk ostvarenja Ivana Gavrilovića, Zorice Brunclik, Jelene Karleuše... Dovoljno je međutim preslušati svega nekoliko pesama Cece Ražnatović, koja se obično uzima kao najpopularnija "turbo-folk pevačica", iz različitih perioda da se vidi koliko je različitih žanrova i muzičkih oblika ona koristila u svojoj karijeri. Recimo pesma To Miki to sa njenog prvo albuma je klasična neo-folk pesma sa harmonikom i delimično sinkopiranim ritmom; pesma Nije monotonija iz 1995. je veoma zanimljiva mešavina moderne pop-matrice sa gitarskim rifovima i sa dosta džeziranih elemenata, uključujući sinkopirane klavijaturske pejzaže i džez brejkove i promene ritmova (takozvana kontra), sve do iznenađujuće fanki gitare na kraju. Konačno poslednji veliki hit 39'2 je urađen u sasvim savremenom tehno-haus maniru. U drugim pesmama imamo ogromnu šarolikost ritmova i motiva od grčkih, preko latino do trubača sa juga Srbije. Očigledno je stoga da se pozivanje na turbo-folk može shvatiti jedino kao izraz kako ideološke ostrašćenosti, ? po kojoj se u to gura sve što nije urbani rok en rol, ili elementarnog neznanja ljudi koji o realnoj muzičkoj praksi i samoj muzici niti šta znaju, niti šta hoće da znaju. O tome više u mojoj knjizi Diktatura, nacija, globalizacija, IES, 2002.
[14] Njihova tačka gledišta je identična sa shvatanjima bugarskih neo-konzervativaca. Pogledati članke bugarske autorke Kler Levi:  Levy, Claire, Who is the "Other" in the Balkans? Local Ethnic Music as a Different Source of Identities in Bulgaria, u Richard Young,(ed) Music, Popular Culture, Identities, editions Rodopi, "Critical Studies", Amsterdam/New York, 2002. pp, 215—229. i  Levy, Claire, La Chalga e la nostra scelta di civilta, prevod iz bugarskog časopisa Kultura 2.2. 2001.
[15] Pogledati njegov članak Turbo-folk: zvučna slika srpskih ratnih zločina, www.medijaklub.cg.yu/komentari.
[16] Jedan od autora i promotera ove grupacije, Milan Rakita kaže: "Turbo folk nam služi pre svega da raskrinkamo ideološke mehanizme kontruisanja nečega što bi se moglo nazvati svojevrsnim kulturnim rasizmom, pa i urbanim rasizmom koji funkcioniše u okviru diskursa Druge Srbije koji je zapravo sačinjavao jednu vrstu antipoda Miloševićevom režimu..." Videti na www.crossradio.org/web/05_02/prelom.html  Napomenimo uzgred da se radi o zanimljivom obračunu na levici budući da je ideološki i politički guru Druge Srbije Vojin Dimitrijević otac Branislava Dimitrijevića koji stoji na čelu cele ove priče.
[17] Pogledati članak Branislava Dimitrijevića Globalni turbo-folk u NIN, br.2686.
622  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — V poslato: Mart 24, 2013, 02:31:39 am
*

VRATI SE

Odlaziš ranim jutarnjim vozom,
Karta u ruci, koferi puni.
Stojimo nemo kraj tvog vagona
Ulaze ljudi, gledam te poslednji put.

Ko da bi htela još nešto reći
Usne se miču, a glasa nema.
Hoću da pamtiš sve naše dane
Promrzle prste i prvi sneg.

Vrati se, jer voliš stvari koje volim i ja.
Vrati se. Neka me čuje pola sveta.
Vrati se. Neću da molim, ja samo pevam.
Vrati se, vrati.

Voz sporo kreće s praznog perona
Vreme nas izdaje ko nikad pre.
Samo još ruka, otvoren prozor...
Daljina brzo odnosi sve.

Pognute glave, krijući bore
Zatvaram oći i vidim nju.
Gubim se slepo u novom danu
Al' sve što jesam, ostaće tu.

YouTube: Poslednja igra leptira — Vrati se
623  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: Mart 24, 2013, 02:30:02 am
*

NIKAD I ZAUVIJEK

Nisi ti pravi
I u mraku vidim to
Već bol u glavi
Što je drugi nanio
 
Neko kog se prisećam
Uvijek kad se kao noćas osjećam
 
Kao mlijeko nakon oporog vina
Ti si tu da trijezniš me
Kako smiješ da tako zavoliš me
Kao mlijeko, bolje prospi snove vruće
Da te volim nije moguće
 
Ti nisi pravi, ne
Takvog srce ne čeka
Tragove tvoje krijem ispod jastuka
Časnu riječ i lopova ja dajem
Neću čak ni da se kajem
Tu sam da od tebe kradem
Prije no u očaj padnem
 
Kao mlijeko nakon oporog vina
Ti si samo tu da trijezniš me
Kako smiješ da tako zavoliš me
Kao mlijeko, bolje prospi snove vruće
Da mi redom prste sve opeku
Ako pipnem nemoguce
 
Kopaj po snjegovima
Čekaj u redovima
Uzalud tražiš mi lijek
Njegova sam nikad i zauvijek
 
Kao mlijeko nakon oporog vina
ti si tu da trijezniš me
Kako smiješ da tako zavoliš me
Kao mlijeko, bolje prospi snove vruće
Da te volim nije moguće
 
Kao mlijeko nakon oporog vina
Ti si samo tu da otrijezniš me
Kako smiješ, kako smiješ
Kao mlijeko, bolje prospi snove vruće
Da te volim nije moguće

YouTube: Romana — Nikad i zauvijek
624  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — G poslato: Mart 24, 2013, 02:27:39 am
*

GRUDI BALKANSKE

Ostrva te skrivaju
Galebovi čuvaju
Ja sam davno daleko
Sad ti drugi sviraju
Sad te drugi miluju
Ja sam davno prestao

Seti se, makar još jednom
Seti se, pa me pronađi
Lažu te da ne vole
Grudi moje balkanske
Oči tvoje jadranske

Ref.
Kad zima posle svega dođe
I vojnička me muka prođe
Vole grudi balkanske

Stare lađe vuku me
Uspomene tuku me
Slani vetar vraća sve
Znaćeš da sam nemiran
Znaćeš da te dozivam
Kad se more podigne

Seti se, makar još jednom
seti se, pa me pronađi
Lažu te da ne vole
Grudi moje balkanske
Oči tvoje jadranske

Kad zima posle svega dođe
I vojnička me muka prođe
Vole grudi balkanske

Vole grudi balkanske...

YouTube: Poslednja igra leptira — Grudi balkanske
625  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Miloš Jović / Leo Martin / (1942) poslato: Mart 19, 2013, 11:19:22 pm
*

LEO MARTIN [MILOŠ JOVIĆ]

Šansonjer internacionalne slave u svojoj ličnoj odiseji prošao je stazama trnja penjući se do orhideja, u pratnji Vasje, žene zbog koje je bio spreman da se odrekne pevanja i koja je bila uz njega i kad je bilo najteže





BIOGRAFIJA

Čovek sa dva imena, Leo Martin i Miloš Jović. Kao Lea Martina upoznao ga je ceo svet šezdesetih godina prošlog veka, mi smo ga upamtili kao šansonjera sa naočarima i leptir mašnom, moćnog glasa i s pesmama koje će nadživeti i njega i nas.

Na ime Miloša Jovića i dalje mu stiže pošta i glase sva dokumenta, a Leo Martin se ni u 69. godini ne predaje:

— Sad sam u najboljim godinama. Ja sam i ovde poslednji Mohikanac koji u ovim godinama još može stvarnim glasom da peva. Sve ide sa godinama, pevači prestaju da pevaju, ili ne mogu da pevaju, a ja ću pevati koliko me snaga bude držala. Prestaću kada budem primetio da to ne zvuči korektno, tada ću obesiti rukavice o klin.

Kada bi svoj život poistovećivao sa stihovima iz svoje najčuvenije pesme "Odiseja", onda bi priča krenula od "staze trnja sve do orhideja".

STAZOM TRNJA

— Od kada znam za sebe, idem stazom trnja. Nisam imao ni pravo detinjstvo ni pravu mladost. Rođen sam u selu Rašice, pored Blaca, marta 1942. godine. Kada su mi bile dve godine, prešli smo u Beograd, na Slaviji smo imali kuću, zato kažem da sam dete sa Slavije. Kasnije smo se preselili u malu ulicu pored Beograđanke, gde i sada žive moj otac i maćeha. Bio sam dobro, mirno, poslušno dete i dobar učenik, za razliku od mog mlađeg brata, koji je bio nemiran, i sestre, koja se još kasnije rodila i bila najgora. Na Slaviji, u Mitićevoj rupi, bio je smešten vojni otpad, a ja sam se na njemu osećao kao Viljem Osvajač.

— Zavlačili smo se po razbijenim tenkovima, prevrtali granate, bombe, zaostalu municiju, razšrafljene puške, to su bile naše igračke. Imali smo radio "kosmaj", bilo je to pravo bogatstvo. Slike iz detinjstva nosim u sećanju jer nismo imali fotoaparat da se slikamo. U to vreme oskudice snabdevali smo se na "tačkice". Jednom me je otac poslao u "granap" da nešto kupim. U povratku sam krenuo da se klizam i slomio sam levu nogu, ali strašnije od toga bilo je to što sam izgubio tačkice. Tata me je na leđima odneo u bolnicu u Deligradsku ulicu, tada je bilo jedva dvoje kola hitne pomoći. Dobio sam ja i batine, ali tati su nadoknadili tačkice.

— Svi u mojoj porodici imaju muzički talenat, samo sam ja bio ozbiljan, učio i rešio da se bavim time. Moj brat je svirao trubu kad sam ja učio klarinet, ali nije bio uporan, više je voleo fudbal, pa je u OFK Beogradu bio golman, mada ni tu nije bio istrajan, pa nije uspeo. Sestra je završila Muzičku akademiju, bila je urednik ozbiljne muzike na Radio Beogradu, a uz moju svesrdnu pomoć završila je Sorbonu. Sada živi u Gabonu, gde ima svoj koledž. Ne verujem da će ikada doći u Evropu da živi, postala je Afrikanka.

INŽENJER U NAJAVI

U osnovnoj školi bio sam odličan, a u gimnaziji đak generacije. Bila su to oskudna vremena, teško se živelo i mnogo se radilo. Od četiri ujutro dok ne padne mrak radio sam i išao u školu. Čistio sam stanove posle krečenja, ribao parkete, prao prozore, ubacivao ugalj na železničkoj stanici, raznosio mleko. Moja generacija bila je zdrava, nije bilo droge, alkohola, živeli smo na "leba i masti". I juče sam to jeo. Nekad je u Beogradskoj ulici postojao Aca pekar koji je pravio hleb od dva kilograma, možete misliti koliko je to parče hleba bilo, a odozgo mnogo masti i aleve paprike. Bilo je i orhideja u mojoj karijeri, moja supruga Vasja je moja najlepša orhideja.

Život ume da izrežira scene bolje od talentovanih scenarista. U jednoj takvoj životnoj epizodi Miloš je otkrio svu lepotu muzike:

— Posle škole unosio sam ugalj u učionice na Muzičkoj akademiji, gde su se ložile kaljeve peći. Ušao sam u sobu u kojoj je Veberov koncert svirao Antun Ačkun, kasnije poznati klarinetista. Zanemeo sam koliko je to bilo lepo i stao ukočen s kofama uglja u rukama. Pokojni profesor Bruno Brun, koji je tu predavao, pogledao me je i upitao da li mi se dopada. "Ma, topim se, ništa lepše u životu nisam čuo", odgovorio sam, a on me je pozvao da priđem. Odsvirao mi je nekoliko tonova i rekao da to otpevam, potom je rukom udario ritam i rekao da ponovim. "Imaš apsolutni sluh, ako hoćeš da učiš da sviraš, mi ćemo ti obezbediti klarinet", rekao mi je i pozvao me da dođem sutra da se upišem u školu. Tako sam počeo da se bavim muzikom, a hteo sam da budem inženjer.

— Želeo sam da studiram Mašinski ili Tehnički fakultet, ali oprema je bila skupa. Upisao sam najjeftiniji, Pravni, jer nisam ništa kupovao, učio sam iz skripata. Učio sam i muziku paralelno, ali nisam diplomirao ni na Pravnom ni na Muzičkoj akademiji. Počeo sam da zarađujem i to me je odvuklo od škole. Kao student svirao sam na kultnim igrankama na Lazarcu i počeo da zarađujem, bila je to 1962. godina. Stvarno mi je lepo krenulo od 22. godine, kada sam otišao od kuće, iznajmio sobu i osamostalio se. Sećam se da sam najmanje radio kad sam bio najpopularniji, niko nije hteo da me zove, mislili su da sam skup, a ja sam sedeo i blejao, trošio pare koje sam zaradio.

OD MILOŠA DO LEA

"Put do slave, put do trona", kao u pesmi "Odiseja" vodio je Miloša od malog diksilend benda i lokalnih igranki do nastupa s najvećim svetskim zvezdama u elitnim klubovima:

— "Veseli bendžo" bio je moj diksilend bend, drugi u gradu, u kome sam svirao klarinet. Nastupali smo svakog četvrtka uveče na Beogradskom sajmu uz poznate glumce Miću Tatića, Miju Aleksića, Ljubišu Bačića, Čkalju, i taj program prenosila je Televizija Beograd. Već pred maturu delio sam autograme jer su me ljudi prepoznavali na ulici. Svirali smo i na čuvenim igrankama na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu, koje su se, naravno, završavale tučama. Voleo sam džez, što nije čudno, jer pismen muzičar hoće da se bavi najkvalitetnijom muzikom. Iz šale kažem da je moja neispunjena želja što nisam učio da sviram harmoniku.

— Shvatio sam da je najbolji instrument grlo kada sam čuo Reja Čarlsa kako peva "Džordžiju". Odlučio sam da se bavim baladama sa dobrim tekstom i dobrim interpretacijama, to mi je bio reper kuda da idem. Oformio sam bend "Ekspres 8", koji je imao četiri vokala i ritam sekciju, a na repertoaru su nam bili hitovi Reja Čarlsa i džez kompozicija Glena Milera. Bavili smo se kvalitetnom muzikom, a ja sam s klarineta prešao na saksofon, čak sam i bubnjeve svirao godinu dana. U to vreme naši muzičari odlično su zarađivali svirajući za američke vojnike u džez klubovima po Nemačkoj. Bili su na ceni kao jaki profesionalci. Februara 1964. i mi smo krenuli put Nemačke. Naredne dve godine svirali smo od osam uveče do četiri ujutro. Kada smo 1967. svirali u elitnom "Bajeriše hofu" u Minhenu, jedan gospodin dao mi je vizitkartu i rekao mi da se javim. Bio je to Bruno Anger, generalni menadžer CBS-a za Evropu. To je filmska priča, treba da budeš u pravo vreme na pravom mestu. Predložio mi je da sam komponujem pesme koje ću snimiti i odmah je procenio da će pesma biti hit. Veliki problem bilo je moje ime, ko će zapamtiti Miloša Jovića. Ja sam već smislio ime koje nije često, a melodično je i upečatljivo, i ne znajući da ću ikad snimiti ploču sa CBS. Tako sam postao Leo Martin.

— Sve je to deo biznisa, umetničko ime je, u stvari, firma. Moja dokumenta i dalje se vode na Miloš Jović. Kao Leo Martin krenuo sam na veliku evropsku turneju sa tadašnjim svetskim zvezdama Mirej Matje, Tomom Džonsom, Inglbertom Hamperdinkom. Nastupao sam i sa Adamom, Antoanom. Oni su bili zvezde, ja sam blejao pored njih, ali sam pevao i svi su mi govorili da je preda mnom budućnost. Mnogo sam naučio od njih.

Toma Džonsa upoznao sam u ekskluzivnom lokalu u Beču, zvali su ga Tigar iz Velsa, a mene Lav iz Beograda. Pevao sam njegove pesme, a on moje nije znao. Pio sam šampanjac, a on pivo, sto je bio pretrpan flašama popijenog pića, a njegov menadžer bio je očajan. Bila je to luda noć, devojke su reagovale, ali i publika. Na Zapadu je sve u drugom planu osim novca, jedno veliko iscrpljujuće ceđenje. Nisam hteo da se maltretiram, bilo mi je lepo u mojoj zemlji i vratio sam se 9. februara 1969. Nikada nisam zažalio zbog povratka, nisam ni pogrešio, naprotiv, moje ime je već bilo poznato kao ime našeg čoveka koji peva na engleskom, što mi je puno pomoglo da nastavim karijeru.

— Vraćao sam se povremeno na Zapad, snimao ploče, ali bez namere da tamo ostanem. Posle vojske, u koju sam otišao 1971, definitivno sam rešio da ostanem ovde. Mogao sam i da ne idem u vojsku, ali ja sam iz Srbije, brale, tada je tradicija bila jaka, nisi čovek ako ne odslužiš vojsku. Otišao sam sa 28 godina, bio sam stariji od svih oficira, osim od pukovnika.

BROJIM DO JEDAN

"Niko ne zna šta ga čeka, dan šta nosi..." Uz Zlatnu nagradu koju je dobio na festivalu Zlatni Orfej u Bugarskoj, 1986. godine stigla je i ljubav s Vasjom, režiserkom bugarske nacionalne televizije.





Trebalo je da s njim snimi nekoliko pesama za TV, a oni su se spojili za sva vremena:

— Eto, i na taj festival su me slučajno pozvali. Sve je zapisano u zvezdama, mi samo idemo utvrđenim stazama i čekamo da se zapisano dogodi. Sećam se svoje prve ljubavi, imao sam šest i po godina kada sam se zaljubio. Zvala se Viktorija, zatelebao sam se kao tetreb, a i ljubili smo se. Pošto ta ljubav nije uspela, završena je tragično po mene, sve do šesnaeste godine nisam se zaljubljivao. Ali ni tada mi nije išlo.

— Najuspešnije je bilo zaljubljivanje u moju suprugu Vasju i ono traje decenijama. Ona je imala sve što druge žene pre nje nisu imale, osetili smo da će to biti dobro i da će uspeti. Ja sam pričao srpski, ona bugarski, sad pričamo šareno. Hteo sam da prestanem da pevam da bismo bili zajedno, ali smo to rešili tako što smo planirali svoje obaveze i stalno bili zajedno, putovali, menjali ambijente. Deset godina smo se poznavali pre nego što smo se venčali. I danas smo zajedno, nekad me malo iznervira, ali ja nju nerviram više. Ipak, moja reč je poslednja u kući, kažem: "Da, draga" i kraj. Bugari su mirniji, razumniji, imaju emocija, ali prvo izbroje do deset, a ja brojim do jedan, i to vrlo brzo. Neuspešni ljudi imaju probleme i u braku i u društvu. Moja supruga je ugledan režiser, ja sam umereno ugledan, i tamo i ovde.

"Svako jutro ostavlja nam trag u kosi", još je jedan stih iz "Odiseje" koji se u životu Lea potvrdio sa užasnim saznanjem da na glasnim žicama ima uznapredovali kancer:

— Zdravlje me je dobro služilo sve do 2000. godine, kada na novogodišnjem slavlju na Trgu u Budvi sa Zdravkom Čolićem glas nije hteo da izađe iz mog grla. Prvi i jedini put pevao sam na plejbek. Pola godine obigravao sam oko lekara, ali nisu ništa pronašli, sve dok nisam naleteo na dr Dušana Obradovića, koji je postavio tačnu dijagnozu. Stresiralo me je kada mi je rekao da odmah moram na sto, ali se moja supruga mnogo više potresla. Sedam milimetara mojih glasnica pojeo je rak. Godinu dana posle operacije nisam mogao da pevam, samo sam govorio. Sada držim koncert dva sata, u mojim godinama to je podvig.

— Kažu mi da sam mogao mnogo više da uradim u karijeri, a ja mislim da sam uradio koliko treba. Ne volim da preterujem s radom, nisam alav, gramziv, ne želim da zaradim milione, živim najnormalnije, čitam knjige, počasni sam član biblioteke, što zaradimo, potrošimo na putovanja. Ne ljutim se na život, rođen sam pod srećnom zvezdom, ne bih sreo Vasju da nisam srećan. Ona kaže da sam večerao sa Gospodom Bogom. Od budućnosti želim jedino zdravlje i ljubav. Volim da pevam, to je talenat koji mi je priroda podarila, ako nekog ne obraduješ njime, šta će ti onda? Srećan sam što ima ljudi koje mogu da obradujem svojim pesmama, i to publika oseća, meni to nije poslovna obaveza zbog honorara. Desilo mi se samo jednom da sam bio neraspoložen i pevao bez ikakvih emocija, pa je i aplauz bio takav.

ODISEJA I NJENA ODISEJA

Neodvojiva od imena Lea Martina je pesma "Odiseja", koja je takođe imala svoju odiseju.

— Na Opatijskom festivalu birala se pesma za takmičenje na Evroviziji, tražio sam da "Odiseju" otpevam na engleskom jeziku jer sam je tako i u inostranstvu snimio. Međutim, odbili su. Nisu shvatali moju poruku da ne treba da se plasira jezik nego muzika, pa i Andrića u svetu čitaju na engleskom, navodio sam muzičke primere, ali nije vredelo. Podigla se velika prašina jer nisam otišao na festival, pesmu je otpevao odličan pevač Dalibor Brun i zauzeo deseto mesto. Kasnije, u mom izvođenju, pesma je postala vanvremenski hit i prodata je u tiražu od 100.000. Sada mogu i deset puta da je otpevam na koncertu, ljudi će je isto slušati.
Puls
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »