Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
576  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — G poslato: April 03, 2013, 12:37:46 am
*

GREŠNICA
Predrag Vuković Vukas

Seti se ljubavi, prohujalih noći
Spavala si na grudima mojim
O, zašto sad drugoga ljubiš
Kad voleo sam tebe više nego sebe

Nisi rekla ni poslednje zbogom
Tužna beše moja ljubav s tobom
Padaju mi bolne suze s lica
Ja te volim, a ti si grešnica

Većno cu voleti i ljubiti tebe
Klela si se i grlila mene
O, zašto sad drugoga ljubiš
Kad voleo sam tebe više nego sebe

Prolaze godine a meni se čini
Zagrliš me kad stigne mi vino
Od vina ne mogu da stojim
Bez vina ti nisi u rukama mojim

Uzela meni si mnogo
A dala tako si malo
I zato idi, sad idi
Da li će ti ikad biti žao

YouTube: Dragiša Sekulić — Grešnica Verzija I
577  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: April 03, 2013, 12:00:05 am
*

DIVLJE RUŽE
Petar Tanasijević

Da li znadeš sunce milo
Gde mi dragi hladuje
Ko mu usne rashlađuje
Ko mu kosu miluje

Pokaži mi staze one,
Prolaze skrivene
Da ga nađem, da ga pitam
Da l' misli na mene

Sanjala sam da je dragi
Svoje žito požnjeo
I umoran bistrom vodom
Svoje lice umio

Stajalo je, gledao je
Sebi me je zvao
Divlje ruže nabrao je
Najlepšu mi dao

Uzeo je divlje ruže
Milovao pupoljke
Milujući zakitio
Moje plave uvojke

Ko je ne bi zavoleo
S tim očima plavim
Srce moje nikad neće
Da ga zaboravi


DIVLJE RUŽE
Petar Tanasijević

Da li znadeš sunce milo
Gde mi draga hladuje
Ko joj usne rashlađuje
Kosu mladoj miluje

Pokaži mi staze njene
Prolaze skrivene
Da je nađem i da pitam
Da l' misli na mene

Sanjao sam da je draga
Žito svoje požnjela
I umorna pokraj vrela
Kosu svoju rasplela

Stajala je, gledala me
Sebi me je zvala
Divlje ruže nabrala je
Najlepšu mi dala

Uzeo sam ružu njenu
Milovao pupoljke
Milujući zakitio
Njene plave uvojke

Ko je ne bi zavoleo
S tim cvetom na glavi
Srce moje nikad neće
Da je zaboravi

YouTube: Živka Milošević & Lela Aleksić — Divlje ruže (Da li znadeš, sunce milo)
YouTube: Merima Njegomir — Divlje ruže
YouTube: Biljana Petković & Vesna Dimić — Divlje ruže
578  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: April 02, 2013, 11:33:44 pm
**

VOLJENI GRADE MOJ
Radojka Živković — B. Ilić

Ko šareni buket svetiljki u noći
Na obali rijeke blista moj voljeni grad.
Ma kuda da pođem, ma gde da se nađem
Kad se njemu vratim, najsretniji ja sam tad.

Voljeni grade moj,
Nad tobom sunce najljepše sja
U tebi ljubav najdražu imam 2x
I sve što volim najviše ja. 2x

Ja poznajem dobro sve ulice tvoje
U jednoj od mnogih sniva moj maleni dom
U tebi sve moje uspomene žive
Zato svuda tebe ja u srcu nosim svom.

U dalekom svijetu najteže je meni
Što ne mogu dugo vidjet' svoj voljeni grad
Zato željno čekam čas povratka svoga
Najmilije svoje da zagrlim želim sad.

Nedžad Salković / album '25 godina sa vama' / Izdanje: PGP RTB 5116422 godina 1987.

YouTube: KUD "Abrašević" & VG "Nostalgija" — Voljeni grade moj
579  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: April 02, 2013, 10:58:33 pm
*

O, SUZE MOJE
D. Babić — M. Hodovic — D. Babić

Ja nemam snage da svladam svoj bol
zbog jednog bića što nisam s njim
jer srce moje htjelo je da voli
a sada pati, ono zna za kim.

Ref. 2x
O, suze moje, tecite same
jer mome bolu ne zna se kraj.
Prošla je radost ljubavi žarke,
iz moga oka nestade sjaj.

I sada u snu kad mi se javi,
osjetim tada neizmjernu bol.
Kad nesta ljubav, nestaše i snovi
a meni tuga osta u srcu mom.

Ja sanjah nekad o našoj sreći
i željeh žarko da je samo moj.
Al' sada vidim da san bijaše varka
i da ću sama provest' život svoj.

YouTube: Nada Obrić — O, suze moje
580  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: April 02, 2013, 09:34:34 pm
*

U SNU LJUBIM MEDNA USTA

Sanjao sam noćas
jedno crno oko
leteo sam u snovima
visoko, visoko

Sanjala sam noćas
jedno crno oko
letela sam u snovima
visoko, visoko

Ref. 2x
U snu ljubim medna usta
eh, ljubavi, željo pusta

Plakalo je jutros
jedno crno oko
tonuo sam u ponore
duboko, duboko

Plakalo je jutros
jedno crno oko
tonula sam u ponore
duboko, duboko

YouTube: Dragan Kojić Keba & Svetlana Veličković Ražnatović — U snu ljubim medna usta
581  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: April 02, 2013, 09:10:12 pm
*

USTAJ SINE, MAJKA ZOVE

Doćiće dan, doćiće vreme
plakaće ona umesto mene...
 
Ustaj sine, majka zove
ustaj sine, zora je
ustao bi al' ne mogu
ne znaš majko kako je
 
Sanjao sam ružne snove
sanjao sam usne njene
pred očima mojim majko
drugog ljubi mesto mene
 
Pusti me, pusti me
u plamenu da sagorim
da ne gledam dok se ljube
grešnica je al je volim
 
Danas ljubav kratko traje
i na kraju to se zna
neko mora i da pati
ali zašto, zašto ja
 
Umeo bi da prebolim
da je nisam zvao janje
trebalo je da je volim
ali mnogo, mnogo manje
 
YouTube: Novica Urošević — Ustaj sine, zora je
582  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — T poslato: April 02, 2013, 06:47:34 pm
*

TI ZA LJUBAV NISI ROĐENA

Koliko ti malo treba
da pokažeš svakom ko si
ko od tebe ljubav izprosi

Koliko ti malo treba
da pogaziš ono sveto
neka ti je svetom prokleto

Ti za ljubav nisi rođena
pogrešnom si zvezdom vođena
i zato ti nije dato da na ruci nosiš zlato
ni moje, ni boljeg od mene

Koliko ti malo treba
da ostvariš svoje snove
oteraš mi stare drugove

Koliko ti malo treba
rekli su mi davno mnogi
da se spasim nisu pomogli

YouTube: Marinko Rokvić — Ti za ljubav nisi rođena
583  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: April 02, 2013, 05:36:09 pm
*

NIKADA, NIKADA
Petar Tanasijević — Miodrag Milutinović (1970)

Ako me dragi nekad sretneš
ništa ne pitaj mene u času tom
da li sam srećna ili nisam
suza će reći u plavom oku mom

REFREN: Meni je već sada jasno sve
ti nisi bio moj,
i zato dragane pusti me
da živim život svoj.

Od kada sam te upoznala
upoznah tada svoj život čemerni
u svome bolu ja se kajem
što sam te srela dragane neverni

REFREN: Meni je već sada jasno sve
ti nisi bio moj,
i zato dragane pusti me
da živim život svoj.

Znam sada misliš da sam srećna
suza će reći kakav je život moj.
Ako me dragi nekad sretneš
prođi kraj mene i živi život svoj.

Nikada, nikada nisi me voleo,
nikada, nikada  nisi me želeo!

YouTube: Mila Matić — Nikada, nikada
584  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jelena Tomašević Bosiljčić (1983) poslato: April 02, 2013, 03:37:37 pm
*
Razgovor sa pevačicom Jelenom Tomašević


INSPIRACIJA U IZVORNOJ MUZICI

Jelena Tomašević je talentovana mlada pevačica izuzetnih vokalnih sposobnosti. Rođena Kragujevčanka, sada već godinu dana živi u Beogradu. Voli i peva izvornu narodnu muziku. Odaziva se na humanitarne koncerte kao i na različite crkvene manifestacije na kojima rado učestvuje. Ali ne priča o tome. Neposredna, srdačna i skromna.

Kada si otkrila svoj talenat za pevanje?

• To je bilo zaista davno. Otkad znam za sebe ja uvek pevam. Sve što mi je bilo nadohvat ruke služilo mi je kao mikrofon — bio to mamin dezodorans, kašika ili olovka. Moj brat Darko, koji je stariji dve godine od mene, pevao je zajedno sa mnom. Mi smo jedna muzička porodica. Mama i tata kažu da sam sa pet godina znala da ponovim pesmu od početka do kraja. Kasnije, kada sam krenula u osnovnu školu, učiteljica Verica Antanasović je otkrila moj talenat i forsirala ga na časovima, pa je onda celo odeljenje krenulo na folklor u KUD Abrašević. Tako je počelo. Igrali smo folklor i pevali, putovali svuda po svetu. U prvom razredu osnovne škole sam odnela i svoju prvu nagradu, učestvujući na nekom dečjem festivalu. Kasnije, 1994. pevala sam i pobedila na Jugoslovenskom dečjem festivalu i tada sam već znala da ću da se bavim ovim poslom. Muzika je bila i ostala moja velika ljubav. Naravno da želim da završim i fakultet, na trećoj sam godini engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu, ali muzika je na prvom mestu.

Zanimljivo je i to da su ti mnogi muzički stručnjaci savetovali da ne ideš u muzičku školu jer bi, po njihovom mišljenju, školovanje izmenilo tvoju interpretaciju i izgubila bi se autentičnost tvog izvođenja, prvenstveno izvorne muzike.

Možda to i nije toliko za hvalu, pošto ipak treba imati muzičku školu ako se baviš ovim poslom, ali tačno je da su mi mnogi rekli, i profesori, i Bora Dugić sa kojim sam pevala, da zbog specifičnog načina na koji izvodim izvornu narodnu muziku, školovanjem može doći do promena u interpretaciji. Naravno, glas treba vežbati i treba biti edukovan, tako da ja privatno iščitavam muzičku literaturu, pre svega teoriju.

Zašto si baš izabrala izvornu muziku? Da li i dalje nameravaš da se njom baviš?

• S obzirom da se folklorom bavim od drugog razreda osnovne škole, a pevam od šestog, može se reći da sam od malih nogu u kontaktu sa tom vrstom muzike. Vremenom zavoliš ono čime se baviš — muziku, kulturu i tradiciju uopšte. Mislim da se izvorna muzika kod nas ne vrednuje onoliko koliko bi trebalo ali ima još ljudi koji je poštuju i koji je izvode na pravi način. Navešću primer Bore Dugića sa kojim sam dugo sarađivala i koji je tu neprikosnoven. Inače, nameravam i dalje da se bavim tom vrstom muzike, jednostavno, ne mogu da zamislim da je nekada neću izvoditi jer ona je deo mene.

Koliko se kroz izvornu muziku neguje tradicija kod nas?

• Naša tradicija se najviše neguje u folklornim ansamblima. Kulturno-umetnička društva na pravi način čuvaju ono što nam je od davnina dato u nasleđe, ne samo taj muzički identitet, već i kompletan vizuelni. Manje je poznato da je narodna nošnja ručni rad. Sve što nose mladići i devojke rukom je šiveno i vezeno, ne postoji fabrika koja to proizvodi. Znam lično neke žene koje se time bave i koje to rade zaista sa ljubavlju. Mnogi modni kreatori inspiraciju nalaze upravo u narodnoj nošnji, muzičari nalaze inspiraciju u etno muzici, pa nastaju i čitavi muzički pravci — etno pop, etno džez... Koliko god mi pokušavali da smislimo nešto novo, mislim da se na kraju uvek vraćamo svojim korenima, jer oni su nepresušan izvor pravih vrednosti.

Široj javnosti si postala poznata posle pobede na prošlogodišnjoj Beoviziji sa pesmom "Jutro". Mnogi te znaju i kao pobednicu 3K Dura iz 2002. godine. Šta se u tvojoj karijeri događalo za te tri godine, između te dve pobede?

• Pobeda u superfinalu 3K Dura mi je mnogo značila. Ja sam tada imala samo 18 godina i bila sam jako uzbuđena i srećna. Upoznala sam mnoge dobre muzičare: Kornelija Kovača, Vladu Georgijeva, Tanju Banjanin, Tanju Jovičević... Kasnije sam započela saradnju sa nekima od njih. Kornelije Kovač me upoznao sa Rastkom Aksentijevićem, sinom Pavla Aksentijevića. Oni su mi radili pesme za Zrenjaninski festival, zatim za mnoge inostrane festivale u Češkoj, Belorusiji...

Kasnije su sa svojim prijateljima oformili grupu "Biber". Ja sam gostovala na njihovom albumu i otpevala tri izvorne pesme među kojima je i "Gde si bilo jare moje". Tu pesmu je čuo Željko Joksimović. Dopala mu se moja interpretacija. Napisao je pesmu "Jutro" i ponudio mi je da je otpevam. Meni se pesma veoma dopala, emotivna je i vokalno zahtevna. Pesmu smo snimili i ja sam sa njom pobedila na prošlogodišnjoj Beoviziji.

Kad god si bila pozvana od strane Crkve da učestvuješ na nekoj manifestaciji, rado si se odazivala. Koliko tebi Crkva znači u životu i sećaš li se svojih prvih kontakata sa njom i sa verom uopšte?

• Crkva mi mnogo znači i to je oduvek bilo tako. Moja porodica je jako pobožna i koreni moje vezanosti za Crkvu i veru verovatno odatle potiču. Najraniji događaj kojeg se sećam, a vezan je za Crkvu, upravo je moje krštenje. Imala sam 5 godina i krstila sam se u staroj Kragujevačkoj crkvi. Inače, od kad sam ovde u Beogradu, često idem u Sabornu crkvu i ona mi je nekako omiljena. Tamo se uvek osećam lepo, smireno i produhovljeno.

U tvojoj pesmi "Jutro" pominje se brojanica. Šta ona tebi predstavlja?

• Imam brojanicu, ali je ne nosim sa sobom. Ona se nalazi u mojoj sobi, pored ikona koje imam još iz detinjstva i ispred kojih se i dan-danas molim. Jedno vreme devojke su nosile brojanice kao modni detalj, što je ružno, jer se sa time ne treba igrati. Zato je moja kod kuće.


Autor: Katarina Živanović | Православље
585  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jelena Tomašević Bosiljčić (1983) poslato: April 02, 2013, 03:26:25 pm
*

KVALITET ISPLIVA NA KRAJU...

... kaže Jelena Tomašević, pobednica "Beovizije", učesnica ovogodišnjeg "Evrosonga" i jedna od najpopularnijih domaćih pop-pevačica

Počela je još od malih nogu, u kragujevačkom Kulturno-umetničkom društvu "Abrašević", nastavila sa pobedom na takmičenju "3K dur", zapaženim učešćima na mnogim domaćim i internacionalnim festivalima i saradnjom sa velikim imenima domaće muzičke scene. Ove godine Jelena Tomašević na najbolji način je predstavljala našu zemlju na izboru za pesmu Evrovizije, ali i objavila svoj prvi album. Sve su to dovoljno dobri povodi da sa popularnom pevačicom porazgovaramo tokom jednog od prazničnih popodneva.  

Nedavno se u prodaji pojavio Vaš studijski prvenac. Stiče se utisak sa ste dosta čekali do njegovog objavljivanja?

• Da, moglo bi se reći da je tako. Znamo svi kakva je situacija u našoj zemlji i jako je teško da mladi talentovani muzičari uopšte dobiju priliku da objave samostalni album. Imala sam puno posla poslednjih godina i mogu reći da je ovaj album kruna mog napornog rada. Vredelo je čekati. Po reakcijama ljudi, svih onih koji su čuli album, zaista su dobri komentari. Upravo me je danas na ulici zaustavio neki dečko, koji je samo hteo da mi kaže da mu se album mnogo dopada. To mi najviše znači, kad mi obični ljudi iz svakodnevnog okruženja udele iskrene komplimente.

Koliko su Vam nastupi na mnogobrojnim festivalima pomogli da izgradite svoj muzički identitet?

• Moja pobeda u "3K duru" 2002. godine predstavljala je ulaznicu u svet profesionalne muzike. Velika imena koja sam upoznala i sa kojima sam radila, poput Vlada Georgijeva i Kornelija Kovača, otvorila su put mog muzičkog sazrevanja. Kornelije me je upoznao sa Rastkom Aksentijevićem iz grupe "Biber", sa kojima sam sjajno sarađivala. Zrenjaninski festival, Budvanski, festivali u Belorusiji i Češkoj, "Beovizija" – to su nemerljiva iskustva, upravo na tim festivalima uspela sam da skrenem pažnju na svoj glas i talenat, ali i na pesme koje izvodim. Kvalitet ispliva na kraju, bez obzira na plasman. Od "Beovizije" 2005. datira i moja saradnja sa Željkom Joksimovićem. On je neverovatan umetnik i sjajan saradnik od koga sam puno naučila o muzici i bavljenju ovim poslom. Njegovi saveti su izuzetno dragoceni.

Album "Panta Rei" čini kombinacija novijih pesama, ali i velikih hitova?

• Tako je. Neke od tih numera dobro su poznate, a neke će ljudi tek zavoleti. Mnoge zanima hoću li ga koncertno promovisati. Samo jedan album nije dovoljan za samostalni nastup, međutim, ja imam i pesama od ranije, tako da bi se od toga mogao napraviti jedan dobar koncert. Bila bih presrećna da već tokom sledeće godine nastupim u Beogradu, kao i širom Srbije i regiona. To je najlepši vid komuniciranja sa publikom i predivna razmena emocija. Nedavno sam nastupila u Podgorici na promo koncertu, i bila oduševljena činjenicom da publika zna bukvalno sve pesme napamet, a od izlaska albuma prošlo je veoma malo vremena.

Na "Evrosongu" ste pokazali da uspeh Joksimovića i Šerifovićeve nije slučajan. Kako ljudi u svetu prihvataju naše pesme?

• Interesantno, mnogi su me posle "Evrosonga" već unapred pitali hoće li i sledeće godine Srbiju predstavljati neki zanimljiv autor i dobra pesma. Ljudima u svetu jako se dopada taj zvuk našeg podneblja, ta mešavina tradicionalnog sa pop-muzikom. Recimo, "Oro" je Englezima zazvučala kao neka tradicionalna keltska pesma. Svi su pozitivno iznenađeni kreativnošću autora sa ovog područja. Mislim da je prošle godine ipak nerealno bilo očekivati da ponovo pobedimo, iako smo figurirali kao jedan od najvećih favorita.

Da li je po Vama muzička saradnja dobar način zbližavanja autora i publike u regionu?

• Gostovala sam na mnogim bosanskim, hrvatskim, slovenačkim medijima, makedonskim, crnogorskim, praktično ceo region. Imponuje mi da me mnogi iz okruženja hvale. A recept je vrlo jednostavan: biti svoj, skroman i jednostavan, uporno i vredno raditi i istaći se svojim primarnim kvalitetima, a u mom slučaju to je glas. Nadam se da će ovaj album, sve što mi se desilo u proteklih par godina, kao i budući projekti biti dobar povod mojim gostovanjima u zemljama bivše Jugoslavije i afirmaciji pravih muzičkih vrednosti sa ovih prostora. Ako makar malo uspem u tome, biću veoma zadovoljna.

Smatrate li da će najavljena promena načina glasanja uticati na buduće plasmane naše i zemalja u regionu?

• Svakako da će uticati, doduše ne znam u kolikoj meri. Do sada su odlučivali glasovi publike i često su najviše glasova dobijale zemlje koje su imale najbrojniju dijasporu. Mada to ne mora da bude pravilo, ja sam, recimo, od Holandije dobila veliki broj poena, gde i nema toliko naših ljudi u poređenju sa Nemačkom ili Švajcarskom. Ali ne verujem da će nas to previše pogoditi, jer mislim da će kvalitet pesme kao takve i dalje biti presudan, a mi u njemu ne oskudevamo.

Nedavno ste se vratili iz Izraela. Kakva iskustva nosite iz svete zemlje? I koji Vam krajevi privatno najviše "leže"?

• Poznanstva stečena na "Evrosongu" krunisana su nedavnom saradnjom sa Sirušo, ovogodišnjom predstavnicom Jermenije, i Boazom Maudom, predstavnikom Izraela. To je divna pesma mira, koju je lično napisao bivši izraelski premijer Šimon Peres. Snimili smo i spot u gradu Eilat, pevamo na engleskom, a i svako od nas po jednu strofu na maternjem jeziku. I pored puno obaveza, uspela sam da obiđem Jerusalim, Hristov i Bogorodičin grob, Zid plača... To je fascinantno iskustvo. Tamo se osećate produhovljeno i posebno. Zaista, teško je to rečima opisati. Ja sam tek po povratku kući shvatila gde sam bila.

A ovako, recimo, volela bih da vidim Kubu i Južnu Ameriku. Takođe mi prijaju mediteranske zemlje i njihova kultura.

Na koji način se "odmarate" od muzike?

• Dobar san je jedan od isprobanih recepata. S obzirom na brojne obaveze, često poželim samo da se dobro naspavam. Nekada svoj mir pronalazim u samoći i tišini. Mora da se nađe vremena za privatni život, u protivnom postajemo preumorni i sve nas manje ispunjava to što radimo. Lično, gledam da sve izbalansiram. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da se češće viđam sa svojom porodicom i nekim dragim ljudima. Ali kad god se sretnemo, tad najbolje "napunim baterije".


Adrijan Čolaković | 05.01.2009 | Politika
586  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zdravko Čolić (1951) poslato: April 02, 2013, 03:24:41 pm
*


ZDRAVKO ČOLIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI

"Ti i ja" (Jugoton 1975. HI FI Centar 1999)
01. Vagabund
02. Loše vino
03. Ostanimo prijatelji
04. A sad sam ja na redu
05. Ljubav je ljubav
06. Zvao sam je Emili
07. Ti si svjetlo, ja sam tama
08. Život je lijep, Helen Marie
09. Poslije raskoši i sjaja
10. Igraš se vatrom


"Ako priđeš bliže" (Jugoton 1978)
01. Pjevam danju, pjevam noću
02. Produži dalje
03. Jedna zima sa Kristinom
04. Igra
05. Zagrli me
06. Glavo luda
07. Nevjerna zena
08. Jedina
09. Ljubomora
10. Juče još


"Zbog tebe" (Jugoton 1980)
01. Pisaću joj pisma duga
02. Zbog tebe
03. Smijem se bez smisla
04. Bar jedan ples
05. Odvešću te
06. Pusti, pusti modu
07. Pjevaću za svoju dušu, živjeću za prave stvari
08. Prava stvar
09. Srce je čudna zvijerka
10. Pjesmo moja
11. Stari moj


"Malo pojačaj radio" (Jugoton 1981)
01. Mađarica
02. Sjedni mi u krilo
03. Zbogom Ivana
04. Adam i Eva
05. Rođendanska pjesma
06. Malo pojačaj radio
07. Što si prepotentna
08. Nove lakovane cipelice
09. Oktobar je, počinje sezona kiša
10. Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav


"Šta mi radiš" (Jugoton 1983. HI FI Centar 1999)
01. Cherie, Cherie
02. Afrika
03. Stanica Podlugovi
04. Crne čarape
05. Konačno sam
06. Šta mi radiš
07. Daj mi to
08. Tvoje oči
09. Pobjegnimo koji dan na more
10. Brodolomci
11. Doviđenja


"Pjesme koje volim" (Jugoton 1984 kompilacija)


"Ti si mi u krvi" (Kamarad-Diskoton 1984. HI FI Centar 1999)
01. Ruška
02. Ustani, sestro
03. Ti možeš sve, al' jedno ne
04. Cura iz Zenice
05. Ti si mi u krvi
06. Vala, vrijeme je
07. Južnjaci
08. Pamti me po dobru
09. Osvojio bi sve
10. Sto cigana


"Zdravko Čolić" (Diskoton 1988. HI FI Centar 1999)
01. Rodi me majko sretnog
02. Ne kunite, ne krivite
03. Samo ona zna
04. Da mi nije ove moje tuge
05. Hej suzo (Hej cigani)
06. Oj djevojko selen, velen
07. Ko te ljubi kad nisam tu
08. Hvala ti nebo
09. Jastreb
10. Ne daj se, mladosti


"Da ti kažem šta mi je" (Diskoton 1990)
01. Čija je ono zvijezda
02. Maslinasto zelena
03. E draga, draga
04. Rijeka suza i na njoj lađa
05. Spavaju li oči nebeske
06. Čaje Šukarije
07. Mastilo i voda
08. Negdje na dnu srca
09. Da ti kažem šta mi je


"Poslednji i prvi" (Komuna / PGP RTS 1994 kompilacija)


"Kad bi moja bila" (Komuna, 1997, CD 163)
01. Kad bi moja bila
02. Ajde, ajde Jasmina
03. Trinest dana
04. Čini ti se grmi
05. Melanholija
06. Jako, jako slabo srce zavodiš
07. Samo kad mi kažeš ljubav
08. I šta tebe briga šta ja radim
09. Tabakera
10. Majsko sunce


"Okano" ((BK SOUND, 2000 CD001)
01. Okano
02. Mjerkam te, mjerkam
03. 'Ajde, idi
04. U boji vina
05. Hotel Balkan
06. Noć mi te duguje
07. Stavi prst na čelo
08. Idem da odmorim
09. Krasiva
10. Na adresi ti piše
11. Kuba
12. Šta radiš tu


"Čarolija" (RTV BK TELECOM, 2003 CD 040)
01. Biti il' ne biti
02. Zaboravljaš, zar ne?
03. Ao nono bijela
04. Moja draga
05. Mnogo hvala
06. Ničiji i svačiji
07. Ako jednom budeš sama
08. Bila si bolja
09. Zločin i kazna
10. Na ovaj dan
11. Pjevaj, pjevaj na kletoj gitari


"Zavičaj" (City records, 2006. CD 537)
01. Mangupska
02. Hajmo negdje nasamo
03. Zavičaj
04. Bembaša
05. Svadbarskim sokakom
06. Rakija
07. Sto puta
08. Vrijeme
09. Kod tri bijesna brata
10. Kao moja mati
11. Merak mi je
12. Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi
13. Nevjera
14. Anđela


"Kad pogledaš me preko ramena" (AZ PR Production, 2010)
01. Kad pogledas me preko ramena
02. Manijaci
03. Autoput
04. Pamuk
05. Dajte nam svega
06. Lili
07. Javi se, javi se
08. Pričaj mi brate
09. Obmana
10. Meni niko ne treba
11. Ljubavnici
12. Prolaze neke slike
13. Poplava
587  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — H poslato: Mart 31, 2013, 03:53:28 am
*

HOĆU MLADOST DA PROŽIVIM
Dragan Beljin

Hocu mladost da proživim
lepih dana još će biti,
jer svi kažu da se mladost
nikad neće provratiti.

Refren:
Pevaću, igraću celu noć i dan
dok sam mlađan hoću da sam radostan

Mladost juri kao vetar,
kao vihor razigrani,
zato nek su moji dani
u mladosti raspevani.
Ref:

Neka bude kako hoće,
neka grmi i nek' seva,
dok sam mlađan i duša mi
želi sama da zapeva.
Hoću svemu da se divim,
hoću mladost da proživim
Ref:

YouTube: Predrag Gojković Cune — Hoću mladost da proživim
588  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Aksentije Maksimović (1844—1873) poslato: Mart 31, 2013, 02:37:11 am
*

AKSENTIJE MAKSIMOVIĆ


Rođen u Dolovu 13. februara 1844 godine. Tu u rodnom mestu, pohađao je osnovnu školu. U tim najranijim danima života veoma je uspešno podržavao glasove kojima ih je učio stari dolovački učitelj Pavle Višnjički. Kasnije se Aksentijev otac, po zanimanju ćurčija, odselio u Pančevo. Školovanje je nastavio pohađajući srpsku i nemačku osnovnu školu i realku. U Sremskim Karlovcima je pohađao treći i četvrti razred gimnazije. Kao učenik petog razreda privatno polagao predmete za VI i verovatno za VII razred.

Svoju sklonost ka muzici i dirigentski talenat Aksentije je pokazao u toj sredini. Sremsko karlovačka gimnazija 1863. godine pripremila je sveslovensku proslavu hiljadugodišnjice Ćirila i Metodija. Mladi učenik dobio je zaduženje da za proslavu pripremi đački hor. Za veoma kratko vreme, od osam dana, pripremljenim programom uspeo je da oduševi sve prisutne, i profesore i građane.

Traženje političkih sloboda i priznavanje nezavisne teritorijalne oblasti, koja bi sačinjavali srpsku Vojvodinu, izazivalo je veliko nezadovoljstvo i revolt kod omladine. Aksentije Maksimović je taj revolt ispoljio na svoj način. Na rečima pesme "Haj" od Stevana Vladislava Kaćanskog, objavljenog u "Danici" 1861. godine komponovao je rodoljubivu pesmu "Gde je srpska Vojvodina". Maksimovićeva pesma, pored pesama "Ustaj, ustaj Srbine", "Rado ide Srbin u vojnike", "Oro kliče sa visine", tako postaje najpopularnija himna svoga vremena, koju su prihvatili svi slojevi naroda. Zbog rodoljubivih i revolucionarnih ideja koje je ona sadržavala, Aksentije je bio izbačen iz gimnazije. Njegovo isključivanje je tražio patrijarh Samuilo Maširević. Po izbacivanju iz gimnazije, prema nekim autorima, Maksimović je pohađao tehniku u BEču 1865. godine.

Sredinom XIX veka Novi Sad je postao neosporni srpski politički i kulturni centar Vojvodine, odnosno duhovni centar srpskog naroda uopšte. Tu su štampani mnogi listovi, časopisi, književna dela. Osnovano je Srpsko narodno pozorište (1861), održana je Prva skupština Ujedinene omladine srpske (1866), a delatnosti ovih institucija donela su niz novih sadržaja u društvenim zbivanjima grada. Početkom sedme decenije u Novom Sadu su svečano proslavljene jubilarne godišnjice vezane za poznate ličnosti nacionalne i opšte kulturne istorije: stogodišnjica rođenja Save Tekelije (1861), sveslovenska proslava povodom hiljadugodišnjice Ćirila i Metodija (1863) i proslava tristagodišnjice Šekspirovog rođenja (1864).

Po izbacivanju iz gimnazije, tadašnji upravnik novosadskog Srpskog narodnog pozorišta Jovan Đorđević - Foter pozvao je Aksentija za učitelja pevanja i pojanja. Aksentije Maksimović je prihvatio poziv i došao u družinu 29. marta 1865. godine na mesto dotadašnjeg kapelnika, češkog muzičara Adolfa Lifke.

Pokazavši veliki talenat i zrelost, mladi Aksentije se uključio u družinu i sa njom je boravio u brojnim vojvođanskim mestima. Po povratku iz Sombora i Subotice u Novi Sad, komponovao je muziku i napisao pesmu "Dok je nama Miloša Junaka", za pozorišni komad "Miloš Obilić" od Jovana Subotića (premijerno izveden 4. jula 1866). Za komad "Prvi sastanak" od E. Skriba u preradi Ilije Vučetića (izveden 28. jula 1866) napisao je muziku i pesmu "Razdragano srce". Za "Dobrilu i Milenka" od Matije Bana (izveden 7. avgusta 1866) pesme: "Vele ljudi", "Ljudski život", "Mi i danas ostadosmo živi". Te iste godine predavao je nemački jezik i pevanje.

Za dramu u pet činova "Maksim Crnojević" od Laze Kostića (izvedena 30. januara 1869) napisao je pesme "Ej pusto more", "Kad se danu više neće", "Dva se tića pobratila". Ove pesme, sa pesmama "Mi i danas ostasmo živi" i "Berberi su prvi ljudi", postale su toliko omiljene da su pevane na raznim koncertima pevačkih društava. Koponovao je muziku za još mnoge drame srpskog narodno pozorište.

Pored pisanja muzike za pozorišne komade, radio je i na teoriji muzike. Štampa 1869. godine "Bukvar i čitanku notnog pevanja za škole sv.I", zatim 1870 "Kažiput učiteljima osnovnih škola pri predavanju moga Bukvara i čitanke notnog pevanja prve sveske" i "Izučavanje violine pomoću narodnih pesama za postepeno učenje, knj. I.". Započeti rad na teoriji muzike nastavio je u Pančevu štampanjem "Priprava za učenje notnog pojanja i sviranja na violini. Pokušaj kako bi najlakše nauke o muzici u narodu raspostranili,knj. I".

Odlazi u Prag kao stipendista kako bi tri godine učio general bas na Orguljarskoj školi. Tamo odlazi sa suprugom Sofijom i kćerkom Milkom.

U Srpskom narodnom pozorištu Aksentije Maksimović je ostao sve do jeseni 1871. godine. Bavio se i pisanjem bukvara za upotrebu u osnovnim školama. Od njega potiče "Mala bukvarska čitanka za narod po prirodnim pedagoškim zakonima I deo Vokalisanje", namenjene deci prvoga razreda osnovnih škola. Nameravao je da izda i II deo "Male bukvarske čitanke — Konsonantisanje" i "Veliku bukvarsku čitanku za narod", koju je završio, ali ih nije izdao zbog prerane smrti. Bavio se idejom da bolje razmotri stanje tadašnje evropske pedagogije sa težnjom da srpsko školstvo oslobodi od štetnog podražavanja tuđih obrazaca, koje su srpski pedagozi dosta upotrebljavali.

Pored navedenih aktivnosti Maksimović je pisao i crkvenu muziku. Poznata je njegova prerada Liturgije po Stankovićevoj i po Karlovačkom pjeniju. Crkvene kompozicije su "Pesme za jutrenje", "Svjati bože", "Aliluja", "Plaču i ridaju", "Svjatima", "Mirno spavaj u zemljici crnoj" za hor. Posle smrti Aksentija Maksimovića predate su zajedno sa ostalim muzikalijama i knjigama na čuvanje Upravnom odboru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Pored svega bavio se i slikarstvom u vreme dok je bio đak Karlovačke gimnazije. U Beču je Kosta Subotić izdao njegovu sliku "Ubistvo knjaza Mihajla".

Posle šesnaestomesečnih studija na orguljaškoj školi, Aksentije Maksiomović je umro u Pragu (1 februara 1873. godine). Podmukla bolest, tuberkuloza, prekinula je njegov stvaralački elan. Sahranili su ga češki umetnici na Voljšanskom groblju u Pragu. Spomenik na grobu postavila je posle tri decenije kćerka Milka Marković, poznata pozorišna umetnica.

Osnovna škola u Dolovu nosi njegovo ime, kao i jedna ulica. Po njegovom imenu nazvane su i ulice u Pančevu i Novom Sadu.


Tekst preuzet sa: skoladolovo.edu.rs


* * *





"Kuća u kojoj se rodio i u kojoj je živeo i danas se nalazi u njegovom rodnom Dolovu, u Ulici Dejana Brankova 3.

Objekat je podignut u prvoj polovini 19. veka, a od njegovog prvobitnog izgleda, u potpunosti je sačuvana jedino ulična fasada.
Zbog svojevrsnih arhitektonskih detalja ova građevina predstavlja značajno dostignuće narodnog neimarstva." [Pančevac online]
589  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Aksentije Maksimović (1844—1873) poslato: Mart 31, 2013, 02:13:39 am
**

AKSENTIJE MAKSIMOVIĆ

Maksimović, Aksentije, kompozitor, dirigent, stručni pisac (Dolovo kod Pančeva, 13. II 1844 — Prag, 1. II 1873)
 
Osnovnu školu i realnu gimnaziju pohađao je u Pančevu, a višu u Sremskim Karlovcima. Stasavao je uz učitelja Pavla Višnjičkog. Među vršnjacima se isticao u pojanju. Već u đačkim danima počeo je da se bavi komponovanjem i dirigovao školskim horom. Prvi zapaženiji nastup sa ovim ansamblom imao je na proslavi hiljadu godina od početka misionarskog rada Ćirila i Metodija, održanoj 1863. u Karlovačkoj gimnaziji. Za tu priliku je pripremio nekoliko horskih kompozicija, među kojima je bila i patriotska pesma za muški hor sa početnim stihom Gde je srpska Vojvodina, tekst Stevana Vladislava Kaćanskog. Zbog revolucionarnog karaktera ove kompozicije isključen je iz sedmog razreda gimnazije. Poznat je i kao pozorišni kompozitor. Radio je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu kao kapelnik i učitelj pevanja od marta 1865. do oktobra 1871. Komponovao je muziku za sedamnaest pozorišnih komada, a mnoge njegove kompozicije izvođene su i na koncertima solo pevača. Komponovao je crkvenu muziku i sa gimnazijskim horom učestvovao na liturgijama u Sabornoj crkvi u Novom Sadu.
 
Značajna je njegova pedagoška aktivnost. Pisao je udžbenike za učenje muzike, među kojima udžbenik za horovođe, prvi na srpskom jeziku. Kao izabrani pitomac Pančevačke opštine započeo je studije na Orguljskoj školi u Pragu (1871), gde je potom i živeo sa suprugom Sofijom, rođ. Popović, i ćerkom Milkom (udata Marković) koje su obe bile glumice.
 
Preminuo je iznenada. Češko umetničko društvo "Umjerecka beseda" mu je organizovalo sahranu na Volšanskom groblju.
 
DELA: udžbenici: Izučavanje violine pomoću narodnih pesama za postepeno učenje notnog pevanja, Novi Sad 1870; Pravila u učenju notnog pojanja i sviranja na violini, knj. 1, Pančevo 1871; Mala bukvarska čitanka za narod, po prirodnim pedagoškim zakonima, I deo, Vokalisanje, Pančevo 1872; štampane muzikalije: Gde je srpska Vojvodina, Sremski Karlovci b. g.; Pesme iz "Maksima Crnojevića", Novi Sad, Sremski Karlovci b. g.; Još jednu noć samo, Beograd b. g.; muzika za pozorišne komade: Laza Kostić, Maksim Crnojević; Matija Ban, Dobrila i Milenko, Smrt kneza Dobrosava, Srpske Cveti; Jovan Subotić, Miloš Obilić, San i java, Krunisanje Stefana Nemanje; Ilija Okrugić, Saćurica i šubara, Unjkava komedija; Antonije Hadžić, Ljubav nije šala; Josip Frajdenrajh, Graničari; Karl Nerej, On i ona; Ežen Skrib, Prvi sastanak; Roderih Benediks, Prkos; Jožef Sigeti, Stari bako i njegov sin husar; crkvena muzika: Liturgija, Pesme za jutrenje, Svjati Bože, Aliluja, Plaču i ridaju, So svjatimi.



LITERATURA: Beseda, 1869, br. 8, 126; Zastava, 1906, br. 194; Mihovil Tomandl, Spomenica Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva 1838—1938, Pančevo 1938, 179—180, 317; Vladimir Đorđević, Prilozi biografskom rečniku srpskih muzičara, Beograd 1950, 31; Novosadska gimnazija 1810—1960, Spomenica Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", Novi Sad 1960, 99; Stana Đurić Klajn, Istorijski razvoj muzičke kulture u Srbiji, Beograd 1971; Vladimir Đorđević, Ogledi srpske muzičke bibliografije do 1914, Beograd 1969, 108, 155; Roksanda Pejović, Srpska muzika 19. veka, Beograd 2001.
 
N. Salaj
Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
590  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Srpske igre poslato: Mart 29, 2013, 04:26:30 am
**

Oro baba
Stiglo pismo iz Bosne






Stiglo pismo iz Bosne
da se šiške ne nose,
a ja imam pa nosim
pa se s'njima ponosim


591  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zdravko Čolić (1951) poslato: Mart 29, 2013, 04:14:02 am
*


ZDRAVKO ČOLIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

"Sinoć nisi bila tu" / "Tako tiho" (Beograd disk 1972 )
"Pod lumbrelon"/ "Dok je lila kiša" (Jugoton1972)
"Gori vatra" / "Isti put" (Jugoton 1972)
"Bling blinge bling" / "Julija" (Jugoton 1973)
"Ljubav je samo riječ"/ "Dome moj" (Jugoton 1974)
"Zelena si rijeka bila"/ "Ne dam ti svoju ljubav" (Diskoton 1974)
"Ona spava" / "Zaboravi sva proljeća" (PGP RTB 1974)
"April u Beogradu" / "Svitanje" (PGP RTB1975)
"Zvao sam je Emili"/ "Sonata" (PGP RTB 1975)
"Ti si bila, uvijek bila" / "A sad sam ja na redu" (Jugoton 1976)
"Ljubav ima lažni sjaj"/ "Balerina" (Jugoton 1977)
"Živiš u oblacima"/ "Zašto spavaš" (Jugoton1977)
"Loš glas" / "Ne mogu biti tvoj" (Jugoton 1978)
"Light Me" / Trn Not A Robot Man" (Atlantic1978)
"Druže Tito, mi ti se kunemo" / "Titovim putem" (Jugoton 1980)
592  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zdravko Čolić (1951) poslato: Mart 29, 2013, 03:10:58 am
*

ZDRAVKO ČOLIĆ


Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu i kao klinac se više zanimao za sport nego za muziku. Prvo je bio golman u juniorima "Želje", a kada je sto metara istrčao za 11,3 sekundi shvatio je da mu atletika više leži. Na jednom takmičenju je osvojio drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića koji je u slobodno vreme nastupao kao pevač sa akustičnom gitarom. Međutim, Čolić nije bio previše disciplinovan, pa kao sportista nije postigao značajnije rezultate. Kako je bio talentovan za recitovanje, podrazumevalo se da učestvuje u školskim priredbama. Voleo je glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama "Dečaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca".

Muzika mu je bila hobi, učio je gitaru i išao u muzičku školu. Sa drugom Bracom Isovićem svirao je za društvo u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet Čola i Isa sa Grbavice. U to vreme, Čolić je skidao repertoar sa domaćih iitalijanskih festivala. U drugom razredu gimnazije, za 29. novembar je sa prijateljem Nedimom Idrizovićem otišao da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima. Na Idrizovićevo nagovaranje, prijavio se za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Pevao je "Lady Madonna" grupe The Beatles i osvojio drugo mesto. Shvativši da od tog pevanja nešto može da bude, priključio se grupi Mladi i lijepi, a potom 1969. godine prelazi u Ambasadore. Sastav su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. Grupa je imala duvačku liniju, a svirali rhvthm i blues, soul, domaće hitove i sopstveni materijal. Grupa vremenom dobija sve više ponuda za svirke, što vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa 1970. godine Čolić i Vujović formiraju Nove ambasadore. Njih čine bubnjar Perica Stojanović (kasnije u Vatrenom poljupcu), klavijaturista Vlada Pravdić (kasnije u Bijelom dugmetu), saksofonista Lale Stefanović (ex Pro arte) i basista Zlatko Hold. Rhvthm i blues repertoar proširuju pesmama grupa Led Zeppelin, Credence Clearwater Revival, Blood Sweat and Tears. Tog leta sa lndexima sviraju mesec dana u Dubrovniku. Sledeći korak je učešće na festivalu Vaš šlager sezone gde dobijaju pesmu Zdenka Runjića "Plačem za tvojim usnama" koja je bila plagijat "Suddenly Alone" grupe Tremeloes. Osvajaju sedmo mesto, a plagijat niko ne otkriva. U to vreme Zdravko dobija ponudu da vežba sa lndexima i bude na klupi za rezerve u slučaju da Davorin Popović napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Ali kako je pesma sa Šlagera sezone u izdanju Beograd diska otišla u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi Ambasadora skrenuli su pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga poziva da postane pevač Korni grupe umesto Dade Topića. Zdravko je u to vreme bio na prvoj godini Ekonomskog fakulteta, dao je pet ispita, ostale su mu samo dve matematike, ali on ipak 10 septembra 1971. godine dolazi u Beograd. Sa njima snima dva singla, ali se ubrzo ispostavlja da se teško uklapa u progresivni zvuk grupe i šest meseci kasnije ih sporazumno napušta. Vraća se u Sarajevo, nastavlja studije, a aprila 1972. godine na festivalu Vaš šlager sezone izvodi pesmu Kemala Montena "Sinoć nisi bila tu" koju je trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je odustala. Čolić osvaja treće mesto publike i nagradu za interpretaciju. Od tog momenta zvanično počinje njegova solo karijera, kojom će se uzdići na mesto najveće estradne zvezde na prostoru SFRJ. Te godine učestvuje na festivalima u Splitu, Prištini i Skoplju.

Zatim Čolić, lndexi, Bisera Veletanlić, Sabahudin Kurt i Sabina Varešanović odlaze na turneju po SSSR. Sledeći korak je pesma "Gori vatra" Kemala Montena kojom Zdravko 1973 godine u Luksemburgu predstavlja Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Uprkos velikim nadama, bio je pretposlednji, ali je zato pesma na našim prostorima postala veliki hit. Sledeće dve godine Čolić se najčešće pojavljuje na festivalima. Učestvuje sa pesmama "Bling blinge bling", "Ona spava" (pobeda na Hit paradi), "Zvao sam je Emili", "April u Beogradu" (autor Kornelije Kovač, pobeda na Beogradskom proleću), "Ljubav je samo riječ" Vojkana Borisavljevića, "Zelena si rijeka bila" (autor Kemal Monteno, pobeda na Šlageru sezone). Tada Zdravko objavljuje i singl sa pesmom "Druže Tito mi ti se kunemo" koji je prodat u preko 300000 primeraka. U isto vreme potpisuje ugovor sa nemačkom korporacijom WEA i za njihovo tržište snima dva singla, ali tamnošnja publika nije previše zainteresovana za te pesme. Na tim pločama potpisan je kao Dravco, jer je nemačkim urednicima njegovo ime bilo komplikovano za izgovor. Prvi LP "Ti i ja" izlazi 1975. godine i serija jakih pesama "Vagabund", "Igraš se vatrom", "Loše vino" (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića) dovode do masovne devojačke histerije. Najbliži saradnik mu je Kornelije Kovač i tu praksu neće menjati ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović koji će i ubuduće biti redovan član tima. Iako 1976. godine na Zagrebačkom festivalu sa pesmom "Ti si bila, uvijek bila" osvaja samo četvrto mesto, predstavlja ubedljivo najveću zvezdu. Krajem te godine sa lndexima kreće na prvu jugoslovensku turneju. Posle beogradskog koncerta postaje jasnija mera elektriciteta koja se oko njega stvara. Prilikom davanja autograma u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu, kordon devojaka gubi glavu i lomi izloge trudeći se da mu priđu bliže. Poslednji put se na nekom festivalu pojavljujesa pesmom "Živiš u oblacima". Sledeći album "Ako priđeš bliže" snima u Zagrebu, a miksuje u Nemačkoj i ploča te 1977. godine biva bukvalno razgrabljena, Za prve dve nedelje prodato je 50000 primeraka, a novi aduti kod publike su "Pjevam danju, pjevam noću", "Glavo luda", "Zagrlime", "Juče još", "Jedna zima s Kristinom" i "Produži dalje" Prvog aprila 1978. godine kreće na jugoslovensku turneju, a spektakl pojačava baletska grupa Lokice. Već tada je ploča otišla u 150000 primeraka da bi na kraju prebacila 700000 primeraka. Pod adekvatnim nazivom "Putujući zemljotres" turneja se odvijala po već utvrđenom scenariju: devojčice plaču i ciče, a kordoni milicije pokušavaju da odbrane Čolića od masovnih izliva strasti. U anketi lista "Zdravo" Čolić pobeđuje u kategoriji najdraža ličnost, a svaka novina donosi naslovnu stranu sa njegovim likom.

Svejugoslovenski uspeh rezultirao je koncertom na stadionu Crvene zvezde održanom 5 septembra 1978. godine. Prema nekim procenama, na stadionu se okupilo oko 60000 mladih a mnogi su karte nabavili kod tapkaroša. U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols a bas Dado Topić, zvezde tada već počivšeg sastava Time. Topić je nastupio kao zagrevanje, otpevao je nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio "pjevač", praćen razgolićenim Lokicama. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio Strune i pevački kvintet RTB-a. Na nesreću, razglas nije bio dovoljno jak tako da deo publike uopšte nije čuo šta se dešava na bini, a to nije preskočeno u prikazima koncerta. Sav prihod od nastupa Zdravko je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi filma o Zdravku "Pjevam danju, pjevam noću". Scenario je pisao estradni novinar Dušan Savković, režirao je estradni reditelj Jovan Ristić, pa je film tako i ispao: naivna papazjanija. Koncertu na stadionu prisustvovao je Zigi Loh direktor nemačke diskografske kuće koji je bio iznenađen Zdravkovom popularnošću. Odmah je predložio da se obnovi ugovor, pa su za nemačko tržište objavljenisinglovi sa pesmama "Jedina" i "Zagrli me" kao i jedan disko singl na kome su pesme I'm Not Robot Man" i "Light Me". Međutim, Zdravko nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačkui tamo radi za njih pod platom. Umesto toga, 14 novembra 1978. godine odlazi u Valjevo na odsluženje vojnog roka. U proleće 1980. godine objavljuje album "Zbog tebe" sa pesmama "Pisaću joj pisma duga", "Pusti, pusti modu" i epski širokom "Pjesmo moja". Album je sniman u Engleskoj, producirao ga je i napisao Kornelije Kovač, a autori su još bili Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Zdravkom malo opala, ploča je prodata u preko 400000 primeraka. Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez Lokica i šljokica, ali sa engleskim muzičarima. Novi album "Malo pojačaj radio" sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički šefovi posla bili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Komponovali su materijal, producirali i aranžirali, a ploča donosi zaokret ka rockerskijem zvuku. Hitovi su bili "Mađarica", "Nove lakovane cipele" i "Dunav". U pesmi "Što si prepotentna", Zdravko se prvi put ogledao kao autor muzike, dok su deo ostalog materijala napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Tiraž je opet bio impresivan, čitavih 310000 primeraka. Tokom 1982. godine na turneji je održao pedeset pet koncerata a pratili su ga članovi grupe Generacija 5. Tada su nastupili u Prištini u kojoj zbog demonstracija niko punih godinu dana nije svirao. Na tom vrućem terenu je dobro prošao, a koncertu je prisustvovao i tadašnji funkcioner Azem Vlasi. Nastup na beogradskom Tašmajdanu okupio je 8000 mladih, a cena karata je za to vreme bila neuobičajeno visoka — sto dinara. Zanimljivo je da je tada zabranjen njegov reklamni spot za album koji su režirali Boris Miljković i Branko Dimitrijević. Do zabrane je došlo jer se u tom kratkom filmu pojavljuju vojnici u nepoznatim uniformama koji zakopavaju radio, on eksplodira, a u vazduh leti crvena zastavica praćena sloganom "Nova diverzija Zdravka Čolića". Sve je to bilo previše sumnjivo, tako da spot nikada nije emitovan.

Sledeća ploča "Šta mi radiš" opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Svirali su engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Bajaga, Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, ali je podbacio jer je imao samo dva hita "Cherie, Cherie" i "Stanica Podlugovi". Publika nije bila oduševljena Čolićevom blagomžanrovskom pramenom, u pravcu tada aktuelnog novog romantizma, a i novokomponovani narodnjaci su počeli da uzimaju stvar u svoje ruke. Turneju je opet poduzeo sa članovima Generacije 5, a pojačanje je bio i Laza Ristovski. Na sledećoj ploči "Ti si mi u krvi" 1985 godine Čolić se upesmama "Sto cigana", "Ruska", "Cura iz Zenice" i "Južnjaci" priklonio narodnjačkom mentalitetu, što je kritika dočekala na nož. Dobar prijem doživljavaju jedino naslovna pesma i balada "Pamtime po dobru". Ploča je prodata u 200000 primeraka, ali je to za njega bio pad i jasan znak da pati od krize muzičkog identiteta. U to vreme Čolić počinje da se bavi malom privredom (oblast telefonija) i privremeno se udaljava sa scene. Sa Bregovićem osniva izdavačku kuću Kamarad, a zbog boljih poreskih uslova firmu prijavljuju u Sloveniji, u Domžalama, i među prvima započinju privatnu izdavačku delatnost. Godine 1986. Čolić doživljava nezgodu — u Zagrebu ga na pešačkom prelazu udara auto i dva meseca provodi u gipsu. Zatim odlazi na desetodnevnu turneju po Bugarskoj, a onda ga stiže sasvim drugačija vrsta elementarne nepogode. Febuara 1987. godine u Ohridu ga privode u stanicu milicije pod optužbom da je kupovao devize na crno. Žuta štampa od toga pravi svojevrstan skandal iako je u to vreme svaki promućurniji Jugosloven kršio zakon na sličan način. Osuđen je da plati četrdeset pet miliona dinara kazne, a sav pronađen novac mu je oduzet. Potrudivši se da brzo zaboravi tu epizodu, decembra 1987 godine, sa producentom i aranžerom Kornelijem Kovačom, snima album jednostavno nazvan "Zdravko Čolić" kojim se vraća pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka, ali se prodala u tiražu od oko 200000 primeraka. Povodom ploče nije održao nijedan koncert, a sledećih godina se posvetio privatnom biznisu. Godine 1990. sa Goranom Bregovićem radi album "Da ti kažem šta mi je". Na njemu se našla obrada narodne "Čaj šukarije" u kojoj repuje devojčica Ivana, glumica iz filma "Kuduz". Sa početkom rata Čolić se preselio u Beograd, povremeno nastupa, a redovan je saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Godine 1994. Komuna i PGP RTS objavili su ploču "Poslednjii prvi" na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Decembra 1997. godine objavio je povratnički CD "Kad bi moja bila" u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Bajaga.

Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
593  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zdravko Čolić (1951) poslato: Mart 29, 2013, 02:07:51 am
**





ZDRAVKO ČOLIĆ
(Sarajevo, 30.05.1951)


"Zdravko Čolić je prvim pesama koje je izvodio na festivalima osvojio srca brojnih dama i dan danas je najpopularniji pevač na prostoru bivše Jugoslavije. U svakom segmentu svoje muzičke karijere prednjačio je u odnosu na druge.

Iako je bio odličan sportista, ljubav prema muzici je prevagnula, te se, od kada mu je otac kupio prvu gitaru, od nota nikada više nije odvojio.

Privatni život legendarnog pevača od samog početka njegove karijere bio je izuzetno interesantan medijima. On se suzdržavao od bilo kakvih komentara i svoje ljubavi vešto je krio od očiju javnosti. Zna se, međutim, da je oženjen Aleksandrom sa kojom je bio u vezi petnaest godina pre sudbonosnog da i da sa njom ima dve ćerke Unu i Laru."


Fotografija Zdravka Čolića sa albuma "Ti si mi u krvi" | Diskoton Sarajevo LP 8160 1984
594  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Radoš Raša Pavlović (1944) poslato: Mart 29, 2013, 01:54:26 am
*
RAŠA PAVLOVIĆ


UZGAJAM KOKOŠKE I ĆURKE

Raša Pavlović, jedan od najboljih srpskih pevača, kaže da je svoj život pretvorio u čisto uživanje. Beogradski užareni asfalt je zamenio za seoski mir, miris pokošenog sena i cvrkut ptica. Inženjer tehnologije po obrazovanju, pevač po talentu i životnom opredeljenju, poslednjih godina uživa u tovu ćuraka!

U mom rodnom Kraljevu imam porodično domaćinstvo koje je ostalo pusto posle smrti moje moje majke. Šteta da stoji prazno. Učinio sam sve da ga oživim. Gajim kokoške i ćurke i — milina jedna. Nema nikog da me davi i gnjavi, uživam na svežem vazduhu, slavuji me bude. Smisao života je da čoveku bude lepo, a meni je divno. Naročito kada dođe moja unučica Tara, koja ima četrnaest meseci. Nas dvoje se obožavamo, prva reč koju je izgovorila bila je — deda — kaže Pavlović.

Zar ste se umorili od muzike?

Ne mogu od muzike da se umorim, muzika je moj život. I dalje sam neumorni borac za srpsku muziku i kulturu. Dovoljno je da čovek makar jednu narodnu pesmu izvuče iz zaborava, pa je mnogo učinio za kulturu svog naroda. Otkrivam stare, zaboravljene pesme i ljubomorno ih čuvam za nove generacije.

A snimanje novih pesama, pojavljivanje u medijima, nastupi...?

Prisutan sam svuda gde treba i kad treba. Pre nekoliko dana sam bio u emisiji "Pesma i bingo", za koji dan ću pevati na koncertu posvećenom Novici Petkoviću, često sam u "Žikinoj šarenici". Ništa novo neću snimati, sem ako nije izuzetno i u skladu sa našom tradicijom. Ipak sam ja istaknuti umetnik i to moram da pravdam ponašanjem i delom. Naravno, odradim i poneku, moderno rečeno tezgu. Znam, ne zovu me što lepo pevam, nego što sam lep!

Može li se živeti samo od penzije?

Već šest godina zvanično sam u penziji. Penzija mi je pristojna, umetnička, oko 40.000 dinara (nešto manje od 400 evra). Pre nekoliko dana sam konkurisao za nacionalnu penziju i to po peti put! Ko zna, možda je jednog dana i dobijem. Četiri puta su me odbili bez ikakvog obrazloženja, ali ja ne gubim nadu.



VIŠE NE VEZEM GOBLENE

Uz sve što radite, da li još vezete goblene, kao nekada?
Prestao sam da vezem goblene. Nekada sam to radio jer je to bio način da smirim dušu i pobegnem od haosa na estradi. Užasnut sam time što se mlade generacije uništavaju u korist šou-biznisa. Sada sam taj vid odbrane od estradnih zala zamenio drugim aktivnostima. Tovim ćurke. To me ispunjava velikim zadovoljstvom. Obožavam životinje i sa radošću im prilazim. Korist je mnogostruka — uživam, ne moram da kupujem meso, to je za jedno penzionersko domaćinstvo velika stvar — iskren je Pavlović.


V. Tasić | 09.09.2010. | Vesti online
595  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Mart 29, 2013, 12:47:50 am
*

Ana Bekuta u Sava centru održala koncert za pamćenje!...





Sa pola sata zakašnjenja pevačica Ana Bekuta započela je sinoć dugoočekivani solistički koncert u Centru "Sava" pesmom "Crven konac". ... Ana se prepunom Sava Centru obratila rečima: "Dobro veče dragi moji, hvala vam puno što ste večeras sa mnom, na ovom koncertu koji sam spremala punih 14 meseci i dva dana."

Sledeća na repertoaru bila je "Imam jedan život", a potom su se ređali sami hitovi poput "Brojanica", "Kralj ponoći"... Publika je bila na nogama od samog početka do kraja, igrajući uz svoje omiljenje pesme. Veselili su se i mladi i stari, a Ana je najavila svog prvog gosta Predraga Živkovića Tozovca, koga je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Zajedno sa gostom, Bekuta je otpevala "Gde si da si moj golube". Potom je Ana otišla sa scene, ali je Tozovac vesilo publiku narednih pola sata svojim velikim hitovima poput "Jesen u mom sokaku", a na pesmu "Ti si me čekala", nije bilo onih koji su sedeli. Ana je svakim svojim stajlingom oduševljavala publiku, a po drugi put na scenu izašla je u srebrnoj haljini  do poda i malo ko je ostao ravnodušan. Ređale su se veselije pesme, a publika je igrala sve vreme. Ana se potrudila da atmosfera ne padne ni tokom ovog dela koncerta, pa je pesmom "Zlatiborske zore" na noge podigla i parove kojih je u publici bilo mnogo. Drugog gosta Šabana Šaulića najavila je kao "svog velikog prijatelja". On je na koncert došao sa ćerkom Ildom. ... Uz Šabanove pesme veselili su se i poznati, a Ana se na scenu vratila u belom kompletu i samo za Milutina Mrkonjića otpevala pesmu "Veseljak" što je ceo Sava centar sa oduševljenjem propratio. Ana je na sceni dobila i cveće od poznatih, što ju je ostavilo bez daha.
 
Treći deo koncerta obeležen je duetom Ivice Dačića i Vesne Zmijanac, nastupom Zvezde Granda Mirjane Aleksić, i hitovima koje je Ana reprizirala na zahtev publike. Bekuta je oduševljena posle nešto više od dva sata koncert završila rečima: "Hvala vam puno na ovoj divnoj večeri, hvala vam što niste gledali na sat i hvala vam što smo se neprekidno družili, a ja sam mnogo tužna što sada moram da završim koncert". Posle koncerta upriličena je večera u hotelu "Continental".


Autor: Anastasija Čanović | 25.04.2012. | Svet
Foto: Ivan Vučićević
596  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Mart 29, 2013, 12:22:21 am
*
ŽIVOTNA PRIČA: ANA BEKUTA


Velika je nesreća živeti bez ljubavi

Do uspešne karijere i ličnog ispunjenja folk pevačicu Anu Bekutu vodila je hrabrost koju nije pomutila ni tuga kada je morala da dâ sina u dom, ni borba za egzistenciju, a ni to što nije pronašla svoju srodnu dušu

Uz malo sreće, mnogo hrabrosti, a ponajviše truda, rada i istrajnosti, popularna folk pevačica Nada Polić, poznatija pod umetničkim imenom Ana Bekuta, uspela je da se izbori za svoje suncem okupano mesto pod nebeskim svodom. Rođena je 6. septembra 1959. godine u Banji kod Priboja kao najstarije dete svoje majke Milice, koja je bila kuvarica, i oca Branka, koji se bavio zemljoradnjom. Iako su ona i njene mlađe sestre Dobrila i Milina odrastale okružene ljubavlju, njihovo odgajanje mahom je bilo obeleženo oskudicom, budući da su roditelji mogli da im priušte skromnu svakodnevicu. Uprkos tome što nije imala sve što je želela, Ana se najranijih dana svog detinjstva seća sa osmehom na licu, jer je porodična radost bila jača od nemaštine.
 
Skromnost u kojoj sam rasla donela nam je i mnogo sreće. I sada pamtim svoju prvu i jedinu lutku, kao i loptu, koju mi je poslao tatin drug iz vojske, Steva Malatestinić, zbog čega ga se sećam sa velikom nežnošću — priča pevačica u čijem detinjstvo su crna i bela naizmenično bojile njene dane.
 
Roditelji nisu bili u mogućnosti da sa nama provode previše vremena jer im je to vreme bio neophodno da nam obezbede egzistenciju, tako da su pravila ponašanja bila kruta i stroga. Tata nas je kažnjavao tako što bi nam izvadio lampice iz radija lampaša koji je bio najdraža stvar u našoj kući. Oduzeti nam muziku bila je gora kazna nego kada mi sada zabranimo deci upotrebu računara, a ta lampica bila je kao sada miš za kompjuter. Nagrada nam je bila šator koji nam je otac leti pravio u dvorištu naše kuće. Konstrukcija je bila od hrastovog drveta, a krila od serdžade koju je mama donela u miraz. Čim počnem da pričam o tome raznežim se jer mi se valjda u nozdrvama javi taj miris grubog tkanja koji me vrati u vreme kada smo sestre i ja bile male, roditelji živi i mladi, a ceo svet dalek i nedokučiv kao slavski ručak — priseća se Ana koja je more prvi put videla sa trinaest godina.
 
Tada se zamalo nisam udavila u talasima kod Sutomora pa ni danas ne ulazim u ustalasano more. Doduše naša porodica imala je retku privilegiju da ima divan, uvek topao džakuzi. Šalu na stranu, reč je o jazu sa toplom banjskom vodom koji je proticao kroz naše dvorište, a u njemu smo kao deca provodili sate u kupaćim kostimima koje nam je mama šila, što je stvarno bilo slatko — iskrena je umetnica kojoj su uskoro bezbrižne dečije slike zamenila teška životna pitanja i odrastanje preko noći. Naime, prva mladalačka ljubav o kojoj je Ana pričala jedino svom sinu Igoru, a koju je doživela kao tinejdžerka donela joj je sudar sa stvarnošću i najveću odgovornost koju sa sobom nosi roditeljstvo.
 
Užasno sam se plašila, naročito u trudnoći, ali sam ujedno znala da će taj strah proći. Život mog deteta bio mi je i ostao najvažniji. Prolazila sam kroz izuzetno stresan period i žao mi je što nisam mogla da budem opuštenija i da više uživam u tim neponovljivim momentima, neopterećena strahovima i pitanjima šta će biti sutra i hoću li uspeti da se izborim sa obavezama, dužnostima, neizvesnom  budućnošću — priča Ana i priznaje da ju je roditeljstvo zateklo nespremnu.
 
Doba odrastanja došlo je prebrzo. Mene je zateklo bez romantičnog ulepšavanja jer je istina da je moje prve prave izlaske veoma brzo zamenilo menjanje pelena i briga o bebi. Moje materinstvo bilo je svakako prerano, ali mi je ujedno i najdragocenije iskustvo u životu — sa setom se priseća pevačica koja je zbog nemogućnosti da sama odgaja dete, budući da se u međuvremenu rastala sa njegovim ocem, dala sina u dom za nezbrinutu decu. Bila je to najstrašnija epizoda u njenom životu u kojoj se sa ogromnom radošću susretala sa svojim naslednikom, a sa gorčinom i suzama ga iznova ostavljala u domu.
 
Oboje smo bili mladi i sve je kratko trajalo. Rastali smo se zato što smo bili nezreli i nespremni za porodične obaveze. Silom prilika morala sam da se rastanem od deteta jer jednostavno nisam imala drugog izbora. Bili smo razdvojeni osam i po meseci, a grizlo me je to kao otvorena rana sa kojom sam se svakog jutra budila. Živela sam za trenutak kada ćemo ponovo biti zajedno. U svakom slučaju, nijednog trenutka nije dolazilo u obzir odricanje od sina. To su veoma tužni i bolni trenucima o kojima mi je teško da govorim. Kraj te drame ipak je bio srećan. U poslednjem činu ja sam odrasla po hitnom postupku, moji roditelji su isto tako postali baka i deka, a sestre Dobrila i Milina tetke. Igor je bio zajedničko ljubimče, i dete, i unuče, i sestrić i sve to zajedno — otkriva pevačica koja je uprkos ranom materinstvu obasipala svog mališana ogromnom ljubavlju.




 
Nije ni njemu uvek bilo baš lako. Naprotiv, i on se prilično namučio sa mladom i nezrelom majkom, ali mu nikada nije bila uskraćena ljubav, a to je, čini mi se, jedino što je suštinski bitno. Mislim da nisam bila kao moji roditelji. Možda je u nekim situacijama trebalo da ih više oponašam jer mislim da sam ponekad bila popustljivija nego što je trebalo. Ali kao i većina roditelja radila sam najbolje što sam umela. Ni danas sa sigurnošću ne mogu da kažem kako bi dobra majka trebalo da se ponaša, a važno je jedino da naša deca uvek budu svesna ljubavi i podrške — objašnjava Ana koju je, iako je maštala da postane učiteljica, život odveo u muzičke vode. Budući da je njen otac svirao na fruli, podržao je svoju ćerku kada je odlučila da se okuša kao pevačica, a sam on ju je prvi put izveo na binu u kulturno umetničkom društvu u rodnom mestu. Za razliku od njega, Anina majka u to vreme bila je nezadovoljna ćerkinim izborom i istinski je navijala da ona postane prosvetni radnik.
 
Sećam se sebe sa dvadeset godina kako mlada i preplašena pevam u hotelu Mileševa u Prijepolju, što je ujedno bio moj prvi angažman koji sam dobila sasvim slučajno jer se razbolela stalna pevačica. Naime, preporučio me je kolega sa kojim sa nastupala na lokalnom takmičenju Prvi glas Prijepolja. Tako je sve i počelo. Sledećih pet godina pevala sam po hotelima širom tadašnje Jugoslavije. Repertoar je bio šarolik od narodnjaka do ruskih romansi. Pevala sam sve što mi se dopadalo, ponekad na zgražavanje orkestara koji su me pratili, ali ja sam terala svoje i sledila svoj muzički ukus - kaže Bekuta, koja je veoma teško, ali vešto spajala svoje poslovne ambicije sa roditeljstvom.
 
Bilo je to mučno, ali izuzetno dragoceno vreme u kojem sam naučila zanat i izbrusila talenat. Vreme u kome se preplitalo trčanje kući da vidim i poljubim dete i odnesem teško zarađeni novac, vreme sa salama prepunim zahtevne publike i mojim snovima da organizujem svoj život sa Igorom, poslom i sopstvenim ambicijama — prepričava pevačica koja je svoje snove počela da ostvaruje 1985. godine.
 
Tada sam sa bendom Koktel 5 otišla u Čačak sa namerom da nađem kompozitora Predraga Vukovića Vukasa i pokušam da snimim album. On je napisao pesmu Ja nisam rođena da živim sama, a zahvaljujući njegovim savetima izabrala sam umetničko ime Ana Bekuta. To ime donelo je srećan preokret u moj život. Usledili su hitovi Rano moja, Stani, stani zoro, Umri muški, kod koje mogu i da zastanem jer je danas mnogi smatraju za jedan od sinonima za fenomen turbo folka. Vreme u kome je ta pesma nastala i za mene je podjednako jezivo, baš kao i za one koji su se ovom pojavom naučno bavili. Iako mi je karijera tada bila na vrhuncu, teško da bih pristala da se u to vreme opet vratim. Pamtim da sam plaćala kiriju u iznajmljenom stanu na Senjaku, pozajmljivala čekove, kanistere sa benzinom, jedva dolazila do cigareta... Verovatno mnogi misle da sam tada zgrnula ogromne pare, ali istina je sasvim drugačija. Moja sestra Milina je bila bez posla, mlađa Dobrila živela je od plate medicinske sestre, otac mi je u to vreme bio teško bolestan. Kod mene u iznajmljenom stanu primao je infuziju jer nije bilo uslova da ostane u bolnici. Ubrzo nas je i napustio... Igor je baš u to vreme bio u vojsci, a ja sam se strašno plašila. Bojala sam se za sve nas i bilo mi je beskrajno teško. Vešto i ljudski sam potisnula iz sećanja jezivu brigu i strah za sina koji je bez upaljenih svetala vozio vojne sto desetke od Prištine do Priboja. A na sceni ništa nije smelo da se primeti i od mog osmeha i mojih pesama svi smo zavisili. Ne bih volela da zvučim kao velika mučenica jer znam da je mnogima bilo daleko teže nego nama, ali me ipak boli što pojedinci veruju u pogrešnu verziju te priče, a to je da sam kao folk diva na bilo koji način profitirala na tuđoj nesreći. Istina je da nisam dobila ni kredit, ni stan, ni plac, ni penziono, ni zdravstveno osiguranje. Prosto, borila sam se i izborila za opstanak svoje porodice i na to sam jako ponosna — ističe ova šarmantna dama koja je oduvek veoma brižno čuvala svoj ljubavni život od medija.
 
U mom životu ipak nedostaje ona konačna i najdragocenija fotografija na kojoj sam ja sa divnim mužem. Ali da se zna to mesto još čeka pravu sliku jer verujem da će se ta scena dogoditi i čini mi se da to nije nemoguće. Danas mislim da nema prolaznih ljubavi, ili je prava, ili nije, jer ne prolazi to kao kijavica. Doduše, desi se da čovek neko drugo osećanje, zanesenost, strast proglasi ljubavlju. Smatram da je ljubav kao hrast i kada se poseče njegovo korenje još dugo živi. Ali nisam ni sama, ni usamljena, pošto čovek sreću najvećim delom pronalazi u sebi. Naravno da nisam imuna na draži kvalitetnog partnerstva i ne bežim od njega, ali ga ne prizivam po svaku cenu i pogotovo nisam spremna na ulogu žrtve da formalno ne bih bila sama. Jednostavno umem da funkcionišem i kao ja i kao mi, ali se plašim bolesne simbioze. U naše vreme čovek se teško odriče svoje individualnosti i nezavisnosti. Možda je sebično, ali većina radije ugađa sebi nego drugima, pa ni ja nisam sklona preteškim kompromisima - naglašava pevačica koja svojom najvećom ljubavlju smatra svoje unuke Branka i Sonju.
 
Godine 1998. desila se ljubav mog života, unuk Branko, a dve godine kasnije stigla je i moja najveća radost, unuka Sonja. Kada se setim svog detinjstva, pomalo mi je žao mojih unuka koje je zaista teško iznenaditi i obradovati. Nisu oni ni gori ni nezahvalniji, nego smo mi kao deca bili navikli na druge uslove što je uvek mač sa dve oštrice. Moj život jasno govori kakav sam izbor napravila. Ne mogu i ne umem da živim u laži. Velika je nesreća živeti bez ljubavi. Svako je zaslužuje i svako ima pravo da joj teži. Ovo nisu prazne reči, zaista ne mogu da zamislim život uz bolan kompromis da ga provedem uz nekog koga ne volim. Naravno, svaka veza ima dobre i loše trenutke, a nekada je i teško prepoznati pravu ljubav — kaže ova popularna pevačica koja posle brojnih radosnih i tužnih trenutaka u svom životu ističe da veruje u sudbinu.
 
Veoma mi je drago što je sve išlo baš ovim tokom. Divno bi bilo da sam neke epizode mogla da izbacim u montaži, ali moja sudbina je htela da prođem kroz mnoga iskušenja i čini mi se da sam ih dostojanstveno proživela. Život me je naučio da verujem u sudbinu, ali u sudbinu kao neku veliku pozornicu na kojoj igrate svoju ulogu. Unutar okvira te bine možete da stojite lenjo ili uplašeno i sačekate kraj svog nastupa ili da hrabro iskoristite ulogu i pokažete sve svoje mogućnosti i doživite ovacije. Nadam se da u genima mog sina i unučića ima snage i volje da sopstvene probleme prevazilaze sa mojim inatom, upornošću i sa osmehom na licu. To je ono najvrednije što od mene mogu da naslede - iskrena je Ana koja će dvadeset i pet godina svog uspešnog rada na estradi proslaviti na prvom solističkom koncertu u Beogradu, 22. februara u Sava centru, dok će pre toga objaviti album na kojem će se naći njeni najveći hitovi.

 
Mirjana M. Višnjić | 06.02.2011. | Story
597  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Čedomir Marković (1949) poslato: Mart 28, 2013, 11:37:17 pm
*

ČEDA MARKOVIĆ: MNOGI SE STIDE NAŠE NARODNE MUZIKE

Čeda Marković (63), jedan od najboljih pevača na srpskoj estradi, priprema se za solistički koncert koji će 1. novembra održati u Centru Sava. On je ostao dosledan pravoj narodnoj muzici uprkos najezdi novih muzičkih trendova koji su, kako kaže, upropastili narodnu muziku.

Ovog puta odlučio sam se za veliku dvoranu Centra Sava, što jeste malo veći zalogaj, ali nadam se da će publika koja voli pravu narodnu, izvornu muziku doći da uživa u događaju koji je redak u poslednje vreme na našim prostorima. Bez jačih sponzora, što finansijskih, što medijskih ne može se napraviti bilo koji koncert. Posebna priča je ekonomsko stanje naroda, što je takođe bitno. Odlučio sam da karte budu po povoljnim cenama od osam do 13 evra. O drugom koncertu nisam razmišljao, jer ga ne bih pravio sada, već na proleće — kaže Marković.

Mnogi se žale na manjak posla, a vi?

Letos sam imao dosta koncerata širom Srbije i to su bili nastupi od kulturnog značaja. Ne libim se da zapevam ni makedonsku, vranjansku, kosovsku, vojvođansku ili bosansku pesmu. Publika me traži, ali i razne strukture, kao na primer radnici iz kulture, turizma. Danas nema razlike između zabavne i folk muzike. Ne volim da kritikujem, ali mislim da je naša muzika doživela degradaciju. S druge strane pojedine pesme koje su davno snimljene dolaze sada do izražaja i zato se trudim da snimam pesme koje će imati smisla.
 
Kako dolazite do kvalitetnih pesama?

Ima malo autora koji mogu da naprave pravu narodnu pesmu. U nekim zemljama umetnici koji snimaju nacionalnu muziku imaju povlašćen položaj. Bez obzira na to da li su popularni ili ne, imaju zavidno mesto u kulturi svojih zemalja za razliku od nas. Mi ne vodimo računa i prave muzičke vrednosti padaju u zapećak, nemaju pravo mesto u kulturnim institucijama. Sve više se urušava nacionalno biće jednog naroda, iako imamo bogatu muzičku kulturu, pismo, jezik. Balkan i Srbija su mesto gde se susreću zapadna i istočna kultura, gde je nastala najkvalitetnija muzika i folklor u Evropi. Tu treba crpeti inspiraciju za pesme i muziku, a ne svojatati muziku dalekog istoka. Mi smo izuzetno sposobni da napravimo dobru muziku, znam jer sam pevao strancima koji su oduševljeni. Naša narodna pesma je naša klasika, neke pesme su male operete. Ali sve je manje kolega koje još pevaju ovu vrstu muzike, a malo se vodi računa o izvođačima takve muzike.
 
Ko je kriv?

Ministarstvo kulture. Nekoliko puta kod raznih struktura vlasti predloženo je da se nacionalna muzika zaštiti zakonom, kao što je to urađeno u mnogim zemljama u okruženju i Evropi. Na primer, na jednoj televiziji koja emituje tri sata muziku, 80 minuta dnevno bi trebalo da bude nacionalna muzika, ali takav zakon nije donet. Ne znam da li se ljudi iz kulture ili oni koji donose zakone stide da donesu zakon za zaštitu nacionalne muzike. Nije mi jasno. Što bi prisvajali stranu muziku, ako imamo bogatstvo u nacionalnoj muzici, posebno što je naša pesma uvek bila poštovana.



PEVAČ SVE PLAĆA

Koliko košta jedna pesma danas?

Pesma, odnosno tekst i muzika se plaćaju od 600 do 1.000 evra. Da li će ona biti hit to njega nije briga, on traži svoj novac. Danas pevač plaća sve — tekst, muziku, aranžman, studio, spot ako želi. Kad sve to završim krenu gostovanja koja opet ja finansiram. Niko se ne seti da mi da ni za benzin. Pevač mora sve da finansira zbog nelojalne konkurencije i nesređenog stanja u muzičkoj industriji.

BEZ TRUNKE STIDA

Nema me u tabloidnim emisijama, jer nemam šta da tražim tamo. Sad me pred koncert zove Saša Popović, ali kada u njegovim emisijama čujem kako pevaju uživo pojedini pevači, mene je sramota. Bez trunke stida ne libe se da zapevaju uživo, pri tom ne znaju koliko ne znaju. Žao mi je, jer kažu da smo muzikalan narod, a ispada da nismo. Šokirao sam se kad sam čuo da Milorad Čavić ne zna ko je Tozovac, a zna ko je Ceca. Eto, to je prava slika šta se radi kod nas i u dijaspori. Mladi pevači najlakše nauče da pevaju na narodnoj muzici, ali kad im kažeš da otpevaju prostu pesmu na primer "Stani, stani Ibar vodo" nema šanse.


S. Đurić | 11.10.2012. Vesti online
598  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Dragan Stojnić (1937—2003) poslato: Mart 28, 2013, 10:54:02 pm
*
DRAGAN STOJNIĆ


MAESTRO ŠANSONA
 
Otišao je još jedan velikan naše pesme. Posle duge i teške bolesti, 21. marta ujutro, u Gradskoj bolnici u Beogradu, preminuo je Dragan Stojnić. U 66. godini života utihnuo je glas našeg najlepšeg baritona i šarmera koji je svojim nežnim stihovima i notama znao da razgali srca mnogih romantičara. Publika će ga pamtiti po hitovima "Bila je tako lepa", "Jedan čovek i jedna žena", "Ja to znam", "Barbara", "Vino i gitare", "Natali", "Maestro i violina"... A on je, zaista, bio maestro šansone. Domaći Charles Aznavour.


Osvojio Olimpiju

Dragan Stojnić rođen je 1937. u Beogradu. Živeo je u Banja Luci, Sarajevu, Skoplju, pa ponovo u Beogradu, ali gde god da je išao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, a na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, ali nikada nije diplomirao na Filološkom fakultetu i kasnije je završio Višu turističku školu.  

Njegovi počeci se vezuju za grupu "Prijatelji", a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu "Mikrofon je vaš" sa pesmom "Bila je tako lijepa". Sledeće godine takođe je dobio prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa pesmom "Zašto dolaziš samo sa kišom". Posle toga 1966. godine gostovao je u pariskoj Olimpiji koja je bila i ostala san mnogih pevača, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima. Imao je želju da nastupi još jednom na tom istom mestu, ali mu se želja nije ostvarila. Prvi solistički koncert održao je 1984. godine i od tada njegov tradicionalni osmomartovski koncert je neraskidiva veza sa publikom. Održao je mnogobrojne koncerte širom Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi obišao je gotovo ceo svet. Bio je dugogodišnji saradnik Produkcije gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije, a 1998. godine dobio je nagradu "Zlatni Beočug" Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.


Važno je biti gospodin

Njegov moto je bio: "Važno je biti gospodin." A Dragan Stojnić je bio gospodin na sceni, ali i van nje. Bez obzira na bogatu dugogodišnju estradni karijeru, isticao je da je za njega svaki koncert veliki izazov. "Svaki nastup, svaka pesma i prilaz publici iziskuju mnogo napora, jer posle toliko godina provedenih na sceni, mislim da mogu da pružim bolje partije", govorio je svojevremeno Stojnić. "Jednostavno, tu nema kraja. Nešto nas vuče da se i dalje borimo i pronalazimo nove izazove, jer je bogastvo koje nam publika pruža dok smo na sceni, nemerljivo. Kako godine prolaze sve mi je teže i teže. Ne u pevačkom smislu, jer zrelost i kvalitet tek sada dobijaju pravu dimenziju, već zato što se publika podmlađuje, a to je za svakog umetnika velika obaveza".  

Govorio je da je specifičnu, baritonsku boju glasa nasledio od oca, a od majke lirsku toplinu, koja muškarcima nedostaje. A u njegovom raskošnom glasu i pesmama podjednako su uživali i mladi i stari. Obožavale su ga i i žene kojima je tradicionalno svakog 8. marta pevao u beogradskom Domu sindikata. Nije krio da su mu one bile inspiracija. "Žene su te koje čoveka vuku da peva još od mladosti", rekao je u jednom intervjuu. "One su naša pokretačka snaga i dok smo na sceni želimo da ih osvajamo. Ja, recimo, dok pevam uvek u publici nađem neko zanimljivo lice kome se obraćam pesmom. To je ono što me ispunjava".


Ostaju sećanje i šansone

Danas, kada Dragana Stojnića više nema među nama, ostaje sećanje na velikana muzičke scene i njegove pesme u srcima njegove verne publike.

Izdavačka kuća PGP RTS nedavno je objavila The best of Dragan Stojnić, izbor njegovih najlepših pesama po kojima smo ga pamtili. Na ovom albumu šansona nalaze pesme popou "Moj život", "Ja to znam", "Zasto dolaziš samo s kišom", "Soliteri", "Stare slike", "Maestro i violina", "Moj svet", "La mere", "La boheme", "Jedna gitara, hiljadu snova", "Bila je tako lijepa", "Doviđenja ljubavi", "Iluzija", "Biće dana", "Ude, ide zivot", "Adagio", "Još si tu", "Barbara", "Vino i gitare", "Jedan čovek i jedna žena"... Naš najpoznatiji šansonjer sahranjen je 21. marta u 15.30 sati u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, saopsteno je iz PGP RTS. Istog dana, u dvorani Doma sindikata, bila je održana komemorativna sednica.


J. D. | Balkan media
599  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Mart 28, 2013, 10:14:33 pm
*





U CRNOJ GORI SU ME
ŠEST DANA DROGIRALI I TROVALI



Tada su me maltretirali Hrvati i Albanci, ali nisam mogla da shvatim da su im se pridružili i stasiti i visoki Crnogorci u koje sam gledala kao u bogove, nadajući se da će me spasiti, kroz suze priča velika diva  
 
Nikome se nisam zamjerila. Ne znam ko je rekao da ne smem dalje! Neko iz mraka, neko ko se krije i živi s maskom prekinuo je moju karijeru. Pretpostavljam da su to neke mračne službe... Možda neko iz nekadašnjeg saveznog SUP-a. Sumnjam u neke ljude, hrvatske i slovenačke generale. Nije Tito, jer ne bi tražio da mu pevam na Tari 1979., uoči početka mog progona, ali ljudi oko njega jesu! Nemam dokaz, ali me sumnje i putevi njima vode. Strašno je kad jednog umetnika sputate i život mu uništite, otkriva istinu o sebi, u ekskluzivnom intervjuu za "Reviju D", Olivera Katarina, zvezda koja je doživjela svjetsku slavu i čak 72 puta na noge digla parisku "Olimpiju" u kojoj je čak i vrhunski Salvador Dali pokazivao šake koje su se užarile od pljeskanja njenoj umjetnosti.

A onda je došlo vrijeme u kome je Olivera Katarina, uz Jovanku Broz, bila jedina žena koja je doživjela potpunu izolaciju.

Iako mi se sve dešavalo dok je Jovanka još uvijek bila na vlasti, potpuno je razumem, jer je najužasnija stvar kad te izoluju, kad nikoga nemaš, kada ti dojučerašnji prijatelji okrenu leđa, kad se svako boji da ti priđe... Moji najveći prijatelji bili su Bata Živojinović i njegova supruga Lula, s kojom sam odrasla. Prestali su da se javljaju, priča Olivera o svom tragičnom životu i naglašava da je svesna da je od režima stradalo mnogo nedužnih u glumačkom svijetu, ali niko u meri u kojoj je ona postradala. Poslije 30 godina, prvo filmom Uroša Stojanovića "Čarlston za Ognjenku", a potom i nedavnim solističkim koncertom u Sava Centru ponovo je isplivala u medijima, a tekstovi su uglavnom počinjali sa "vratila se diva".

Svi članci su bili lepi, rekla bih, pobednički. Hvala im od srca zbog toga, kroz smiješak i suze priča Olivera Katarina, koju mnogi pamte po nesvakidašnjoj ljepoti i umjetničkom daru. A slavila su je najpoznatija svjetska imena od vladalaca Monaka do vlasnika "Olimpije". Bacila je svijet pod noge te davne 1967. godine s filmom "Skupljači perja" Saše Patrovića i zasjenila svjetska imena na festivalu u Kanu. Zapravo, tim antologijskim filmom koji je doživio svjetsku slavu i pjesmom "Đelem, đelem" otvorila je sebi vrata na svim kontinentima. Olivera Katarina se sjeća tog doba kad je pjesmu otkrila svijetu i ušla u filmsku i muzičku besmrtnost. Na filmskom festivalu u Kanu njena ljepota i talenat zasjenili su tadašnje zvijezde svjetskog džet seta, a za razliku od prisutnih ljepotica s toaletama vrhunskih kreatora ona je, opet, bila posebna. Pojavila se, kako nam otkriva, u haljini koju joj je sašila mama Katarina. Biseri u kosi, lice i vajano tijelo, bili su sasvim dovoljni da prisutni gledaju samo u nju, jer je bila drugačija od svih, otkrovenje za probirljivi Zapad.

Tada sam prvi put uživo videla kako izgledaju te velike svetske ljepotice i osećala sam se vrlo superiorno, prisjeća se Olivera, koja je na izričit zahtjev tadašnjeg direktora kanskog festivala Robert Favr Labrea imala čast da dvaput zatvori filmski spektakl u Kanu. On ju je, prisjeća se, čekao godinama da ponovo dođe, slao pozive koje su, kako nam otkriva, u Beogradu redovno sakrivali. Gospodin Koka Triks, sopstvenik pariske "Olimpije", došao je da razgovara s njom oko angažmana u toj najprestižnijoj svjetskoj koncertnoj dvorani, u kojoj nastupaju samo odabrani. Kad ga je pitala da li je gledao njen film ili slušao ploče, rekao je da uopšte ne mora da je čuje, kad su sve francuske i evropske novine pune tekstova "o fenomenu, čudu i otkrovenju".

Svi pričaju o vašoj pojavi i pjevanju, siguran sam da će te puniti "Olimpiju", rekao mi je i otvorio vrata kultne scene. Tako je i bilo Olivera je zasijala u dvorani pariske šansone, ne jedanput, već 72 puta.

S ponosom mogu da se pohvalim da su na moje koncerte specijalno dolazili vrsni umjetnici, ne samo iz Francuske, već i iz sveta. Bili su Salvador Dali, Brižit Bardo, Mišel Morgan, Alen i Natali Delon i sav francuski krem. Dali je dolazio u moju garderobu i rekao: "Vi ste meni zapalili dlanove, požar od njih"... On je puno skandirao. Sve je to štampa objavljivala. Koncerte su dikrektno prenosile radio stanice, što nije bilo uobičajeno. Sva ta imena koja su došla da me ispoštuju i sav taj spektakl bili su velika reklama za našu zemlju, za Srbiju kojom sam uvek bila ponosna. Svetski kompozitor Šarl Dimon, koji je radio sa Edit Pjaf, hteo je da komponuje za mene. Napisao je prelepu pesmu koju nikome nije htio da da, a ja sam je tada odbila... Žiber Beko je izjavio u francuskim novinama da bih ja mogla da budem najbolji ambasador Jugoslavije, prisjeća se velika diva.

Pjevala je u "Olimpiji" svako veče, a nekad i triput dnevno. Imala je čast da se za nju napiše na francuskom jeziku tekst za pjesmu koja ju je vinula u orbitu, a kako priznaje, tada nije ni bila svjesna tog uspjeha. Željela je da, kako kaže, ostane svoja i predstavlja svoju zemlju i narod.

Ovdje su oduvijek htjeli, priča, da je potpuno marginalizuju i ubijede da ne vrijedi nimalo, bez obzira na uspjehe u svijetu. Trebalo joj je mnogo snage da izdrži i preživi sve što su joj priređivali tokom protekle tri decenije, ali s ponosom ističe da nije postala alkoholičar ili se odala nekom poroku. Kad joj je bilo najteže, potonula je u depresiju i, kako kaže, više nije željela da živi. Tada se spasavala molitvama i vjerom, pravoslavljem. To ju je, tvrdi, izvuklo.

Dolazili su joj, kaže, iz saveznog SUP-a, iz Odjeljenja za borbu protiv unutrašnjeg neprijatelja.

Strašno je i sramno što su oni kod mene dolazili! Navratili su i u civilu da me opomenu da ne smem da odlazim na demonstracije. Osnovala sam skup žena protiv silovanja žena i stradanja dece na Kosovu. Nas dvadeset se skupilo ispred skupštine, a meni su došli da kažu da prekinem. Rekli su da su to infiltrirane žene, četnici, i tražili da potpišem da ne pripadam njima. Kakvi četnici, mi smo bile majke koje ustajemo za pravo naše dece i žena?! Kategorično sam odbila da to potpišem! Nisam se plašila i išla sam na demonstracije! Ne plašim se nikoga, osim Boga! Svakom svoja dela na čast, priča Olivera Katarina.

Ali, to je imalo cijenu, sasjekli su je... Prognali iz umjetnosti, javnog života...

Htela sam svom narodu da osvetlam obraz u svetu, a podrška je izostala. Ovde su krenuli da kriju pozive koje sam dobijala od svetskih menadžera. Bekim Fehmiju me je obavestio da me traži Terens Jang, a da u Beogradu govore da ne mogu da me nađu. Posle je ulogu koju je za mene pisao dao Avi Gardner, priča Olivera, koja je širom sveta pevala po najprestižnijim dvoranama od Amerike do Japana. Kineski ataše želio je da održi koncerte širom Kine. Pjer Karden je tražio da se u njegovom pozorištu napravi bogat program i čitav ambijent prilagodi Oliveri, samo da se ona pojavi.

Htio je da gostujemo kao redovna pozorišna predstava. Niko iz Ministarstva kulture nije htio da mi pomogne. Iz Monaka su me zvali i za koncert nudili fantastičnu sumu novca od kojeg sam mogla kuću da ozidam. "Jugo koncert" je skrivao to pismo i nikad mi nije pokazao. To sam kasnije saznala od jednog menadžera, otkriva Olivera Katarina istinu o svom progonu. U svojoj državi, dodaje ona, bila je sputavana od režima na svakom koraku. Nije, prisjeća se, mogla da održava koncerte, predstave u pozorištima, snima ploče, pa čak ni da pjeva na zabavama ili dočecima novih godina. Objašnjava da nije imala od čega da živi, pa je preživljavala od prodaje svojih dragih predmeta, remek djela slikara prijatelja, koja je nekad dobijala na poklon. Prodala je nakit, vikendicu, kuću, a na kraju i stan i otišla u podstanarsku garsonjeru. Jednu, drugu, treću...

Jesam prodavala imovinu, ali nisam klekla ni pred kim! Verujte, veoma je teško sačuvati obraz, a da ne izgubite dostojanstvo! Moj obraz ostao je čist i svetao. Ostala sam udovica s malim sinom i nisam željela da se selim iz Srbije, ali sam u jednom trenutku bila prinuđena da odem s detetom u Čikago da bismo preživeli. Najveća francuska zvijezda Lin Reno mi je nudila angažman u Las Vegasu, a ja sam odbila. Sina nisam htela da ispisujem iz škole i da opet selim. Nisam želela da ga odvajam od sebe, bez obzira na karijeru, jer sam oduvek bila požrtvovana majka. I vratili smo se u Srbiju, priča Olivera, i dodaje da ne žali, jer je ušla u srca običnih ljudi koji je danas na ulici srdačno pozdravljaju. Kad ode na pijacu, svi žele nešto da joj stave u korpu. Izolacija i progon imali su dakle i drugu stranu, krah karijere, ali, kako kaže, i ulazak u srce naroda. Vrijeme potpune izolacije provodila je, kako priča, samujući i pišući autobiografiju "Aristokratsko stopalo" i pjesme. Izdala je zbirku pjesama "Beli badnjaci" o djeci Kosova koja je ušla u antologiju.

Voljela je, kaže velila diva, da ljetuje u Crnoj Gori, dok joj neprijatno iskustvo nije uskratilo i to zadovoljstvo...
 
Od 1979. godine nikad više nijesam otišla u Crnu Goru, jer sam tamo prošla kroz pakao. Otišla sam da kao umetnica pomognem našoj braći nastradaloj u zemljotresu. Strah zbog tih dešavanja nije nestao ni danas, otkriva, za "Reviju D", Olivera Katarina i kaže da su joj tada napravili zamku na hrvatskom brodu zvanom "Nirvana".

Na njemu su bile ustaše i Albanci! Tu su me šest dana maltretirali, šikanirali, trovali i drogirali! Htjeli su da me ubiju! Pevali su albanske pjesme, pretili, orgijali i svašta radili. Govorili su: "Počinje albanska drama". Uspela sam najzad da pobegnem u Herceg Novi i pozovem pomoć. Odveli su me u bolnicu u Meljinama gde me je jedno lice u belom mantilu pitalo: "Jel' to počela albanska drama?" Oduzela sam se! Psihijatar me je pitao šta se desilo, a ja sam rekla da njih pita šta su mi radili. Pozvao je Helgu Vlahović i pitao je: "Da li se Olivera nekome žalila da se boji da će biti ubijena na brodu?"... Odgovorila je potvrdno, kroz plač priča Olivera, i dodaje da je već bila izmaltretirana kada je brod "Nirvana" pristao u Budvu.

Stavili su me u kola koja je vozio čovek koji se preziva Vinogradov. Kružio je kolima unedogled, u noći. Navodno su me vodili na večeru. Kad sam pitala hoćemo li već jednom stići na tu večeru, rekao je: "Ja sam ti dobru večeru skuvao!" Iskočila sam iz kola i to je vidio jedan čovjek, koji mi je kasnije darovao divne retke školjke, nastavlja dramatičnu ispovest Olivera Katarina, i dodaje da čak ni te ljude ne mrzi, već duboko žali što su zatrovani mržnjom prema Srpkinji.

Tada su me maltretirali Hrvati i Albanci, ali nisam mogla da shvatim da su im se pridružili i stasiti i visoki Crnogorci u koje sam gledala kao u bogove, nadajući se da će me spasiti. Rekli su mi: "Ovdje su predviđene kuće za rušenje, obilježene crvenom krstom, baš kao žene sa crvenim usnama"! Oduzela sam se od straha! Nikad nisam verovala da je to moguće u mojoj divnoj Crnoj Gori, koju sam toliko volela, kaže Olivera Katarina i moli nas, kako kaže, da prenesemo njen pozdrav ponosnom Srbinu, lideru SNS-a Andriji Mandiću, za koga se molila tokom čitavog njegovog štrajka glađu zbog priznanja Kosova od strane crnogorske vlasti.

Na nagovor mladih, kojima je okružena, Olivera se usudila da bez sponzora i menadžera održi koncert 26. novembra u sali Doma sindikata u Beogradu. Sama je otišla i zatražila salu. Direktor je rekao da sem sale i ozvučenja ne može ništa više da joj ponudi. Na blagajni je okačen samo jedan plakat.

Nemam novca da platim reklame na TV i radio stanicama, menadžera... Važno mi je da ljudi samo saznaju, jer ako se to dogodi, sigurna sam da će doći. Jedina pomoć su moji mladi prijatelji koji su godište mog sina, pa i mlađi. Oni mi sugerišu šta da pevam i pokušavaju da razglase za koncert putem interneta. Uvrstili su mi stare pesme i rekli kako da ih otpevam u potpuno novom aranžmanu s primesama džeza, da zvuči moderno. Pomažu mi s puno radosti, ljubavi i poštovanja. Čak su mi rekli da hoće sami da štampaju plakate i da ih lepe. To je neverovatna odanost koju iskazuju prema meni, oduševljena je Olivera Katarina, čiji je povratak na scenu u maju ove godine obilježio veliki solistički koncert u Sava centru, kada je mnoštvo ostalo ispred dvorane, jer su sve karte razgrabljene. Tražili su nove koncerte, ali je menadžer iz, za nju nepoznatih razloga, nestao i novi je zakazala sama.



PROKLETA LJEPOTA

Ponosna, prkosna velika diva jugoslenske i svjetske kinematografije, s virtuoznim glasom, ostala je upamćena i po nesvakidašnjoj ljepoti. Zbog svoje ljepote je, kaže, samo patila. Mnogi su, sjeća se, svašta pričali, jer nijesu mogli i smjeli da joj priđu, pa su se svetili.

Bili su ljubomorni i pakosni. Ljepota je kobna i veoma opasna. Nije ni čudo što tolike svjetske ljepotice stradaju. Za razliku od svi tih lijepih i velikih diva, mogu da se pohvalim da me nijedan porok nije uzeo pod svoje, s ponosom ističe Olivera Katarina i otkriva svoj san da se izbori za još jedan nastup na sceni "Olimpije".
 

PRIJATELJI OKRENULI LEĐA

Kad je počeo progon, Oliveri su mnogi prijatelji okrenuli leđa... Boljelo je to, kaže, i zato nikad neće zaboraviti susret s glumcem Markom Nikolićem.

Suze su mi krenule kad sam ugledala kolegu. Prišla sam mu, a on me je oštro pogledao, okrenuo glavu i otišao. Osećala sam se kao da me je ošamario. Nisam pripadala nijednoj stranci, organizaciji, sekti, ali bila sam zabranjena, a bežanje od mene se može porediti sa sudbinom "ibeovaca" kad su se vratili s Golog otoka, objašnjava Olivera.
 
MNOGI SU SE PRODALI

Olivera Katarina smatra da se kod nas sputavaju veliki i talentovani, koji ne prihvataju da rade za Udbu, Službu ili neku drugu organizaciju.

Znam da su se mnogi prodavali. Imali su čak i svoje zahteve. Neki su hteli stan, neki prostor, ploče, koncert... U Evropi neguju zvezde s dugom karijerom, a kod nas ne, kaže Olivera, i priznaje da je, ipak, boli nepravda kad vidi da loši pevači izdaju duple diskove s luksuznim omotima i kutijama.
 
Da sam nekome ljubila papuče, dobila bih nacionalnu penziju koja se danas daje apsolutno stranački. Dobile su je mlađe kolege od mene s lošim karijerama, dodaje naša sagovornica.

VERA ME JE SPASILA

Pravoslavlje ne dozvoljava depresiju. Mene je apsolutno spasila vera. Išla sam po manastirima i duboko iščitivala svete oce. Imala sam intimno duboki kontakt s Bogom. Živela sam jedan skoro monaški život. Sama... Samo je moj sin Mane preživljavao sa mnom tu samoću, izolaciju, torturu... Premeštali su mi stvari po stanu. Nestajale su, pa se vraćale... Valjda su hteli da me ubede da sam poludela... Uveče, kad legnem, pomolim se i kažem: "Bože, vidiš li ove ljude šta rade sa mnom, pa pomozi mi ti jedini!", dobila sam pomoć i doživela da narod oseti i bude svestan, naročito mladi, koji me i danas okružuju, pomažu mi... Da li mi se sve ovo dešava samo zato što sam Srpkinja?! Pitala sam se uvek, konsultovala s mnogim pametnim ljudima i zaključila da, osim moje nacionalnosti, nekima smetam, jer sam dostojanstvena, ponosna i uzdignute glave, kaže Olivera.
 
 
V. Đuričić — A. Stevović | 19.11.2008 | Revija D
600  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Mart 28, 2013, 09:06:00 pm
**
BOŽE PRAVDE


POVRATAK DIVE

Ljudi, vratila se Olivera Katarina, desilo se čudo, uslišene su molitve monaha sa Hilandara, a ako se to desilo onda su i druga, lakša čuda moguća u zemlji Srbiji.

Posle stotine tezgi matorih, drogiranih belosvetskih penzosa koji su u Srbiji pronašli raj da izbiju još koju kintu, posle desetine domaćih politički podobnih pevača koji su u proteklih deset godina imali više koncerata nego hitova, posle svih gostiju iz susjedne nam Hrvatske najzad smo imali pravu epifaniju u Centru "Sava"...

Pojavila se ona, gotovo miraklom, posle celih trideset godina.

Najveća zvezda bivše Jugoslavije. Ona zbog koje su izmišljeni paparaci, ona koja je palila Kan i Olimpiju i kojoj su se klanjali kraljevi, šeici i predsednici, u koju su bili zaljubljeni svi...

Diva, glumica, pevačica, pisac, lepotica, Srpkinja — Olivera Katarina.

Koncertom kakav nije viđen na ovim prostorima, u prepunoj sali koja je plakala i skandirala Olivera je pevala sa publikom odlučna da to veče ne plače...

Trideset godina izolacije od publike koja je pred glumicu stavljala cveće i poklone kao pred oltar, trideset godina odvojena od naroda koji obožava i koji nju obožava u kojoj je sama bila zapitana šta je njena tragička krivica kada joj se uskraćuje pravo da peva i glumi...

Vratila se Olivera Katarina, ponosna, jaka, veličanstvena, snažna u punoj svojoj lepoti i jednostavnosti...

Božijim promislom od trideset godina njenog "izgnanstva" sa javne scene ja sam imala privilegiju da je gledam i slušam sedamnaest. Da pratim njenu volju, snagu, lepotu, upornost i iznad svega veru koja je nagrađena ovako veličanstvenim povratkom... Prvo "Ognjenkom", sada ovim koncertom i internacionalnom karijerom koja se volšebno nastavlja...

Prvi put plakao je celi Centar "Sava", plakao je Beograd sa divom koja je uspela, koja je preživela, koja je pobedila mračnu zaveru kojom udbaški mediokriteti i vlasnici života i smrti prosto izbrišu ljude iz javnog života, kojim im ukinu pravo na rad, na život, na ljubav...

Oliverina pobeda nije samo njena, ona je pobeda u ime svih onih proganjanih, izolovanih, poniženih, gladnih, skrajnutih, odbačenih intelektualaca i umetnika koju je politički podobna ološ rešila da skloni sa scene, da ih izbriše iz knjige živih. Skoro sve naše velike žene prošle su ovde golgotu, a obožavanje im je dozvoljeno tek pošto su mrtve. Isidora Sekulić ponižavana je i terana da pali rukopis i promeni stil pisanja, Ksenija Atanasijević isterana sa fakulteta, za Milenu Pavlović Barili nije bilo posla u Srbiji, Anica Savić Rebac je od čaršije naterana na samoubistvo... Spisak je predugačak i mučan, ali Oliverina pobeda ostvarena uz pomoć Saše Dragića (koji je rešio da pokuša da organizuje čudo), ostaće zabeležena kao najuzbudljiviji događaj kome su Beograđani prisustvovali, kao konačni trijumf dive nad urotnicima iz mraka. Talenta nad mediokritetima, najveće i jedine prave zvezde nad nabeđenim i izmišljenim idolima jednog propalog sveta.

Ljudi, vratila se Olivera Katarina, desilo se čudo, uslišene su molitve monaha sa Hilandara, a ako se to desilo onda su i druga, lakša čuda moguća u zemlji Srbiji.


Isidora Bjelica
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »