Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
501  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: April 28, 2013, 09:41:41 pm
**

UMRI DUŠO1

Ej, umri dušo, i ja ću umreti,
Umri dušo i ja ću mreti.
Ej, ni tako se nećemo uzeti,
Ej, ni tako se nećemo uzeti.

Ej, umri dušo, i ja ću umreti,
Umri dušo i ja ću mreti:
Ej, pa ćemo se mi tako uzeti,
Ej, pa ćemo se mi tako uzeti!

1 Romčević Goran | 1000 Najlepših pesama i romansi | FIN&EK, Beograd, 1997
502  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — A poslato: April 28, 2013, 09:32:08 pm
*

AJDE STAMENO, BELA RUMENA1

Ajde Stameno, bela rumeno,
Ajde Stameno, bela rumeno,
Ajde, nema koj, lele, nosi me doma, more,
Ajde, nema koj, lele, nosi me doma.

Ke si go najde ličnoga muža,
Ke si go najde ličnoga muža,
Ličnoga muža, lele, nedomaćina, more,
Ličnoga muža, lele, nedomaćina.

Svako mesenje, torba tresenje,
Svako mesenje, torba tresenje,
Svako pečenje, lele, treski berenje, more,
Svako pečenje, lele, treski berenje.


AJDE STAMENO, BELA RUMENA

Ajde Stameno, bela rumeno,
Ajde Stameno, bela rumeno,
Ajde, nema koj', lele, nosi me doma, more,
Ajde, nema koj', lele, nosi me doma.

Ke si go najde ličnogo muža,
Ke si go najde ličnogo muža,
Ličnogo muža, lele, nedomaćina, more,
Ličnogo muža, lele, nedomaćina.

Ličnogo, muža, nedomaćina,
Ličnogo, muža, nedomaćina,
Nedomaćina, lele, nevrtikuća, more,
Nedomaćina, lele, nevrtikuća.

Svako mesenje, torba tresenje,
Svako mesenje, torba tresenje,
Svako pečenje, lele, treski berenje, more,
Svako pečenje, lele, treski berenje.

1 "Pesme sa Kosova i Metohije" | Antologija srpske narodne muzike | sakupio i priredio Ljubiša Pavković

YouTube: Jordan Nikolić — Ajde Stameno, bela rumeno
503  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: April 28, 2013, 09:03:00 pm
*

KIŠA PADA PO LIVADI

Kiša pada po livadi.
Čija je livada,
Čija je livada?

Livada je devojačka.
Čija je devojka,
Čija je devojka?

Mamina sam, tatina sam
Zar me ne poznaješ,
Zar me ne poznaješ?

Stan' pričekaj, devojčice,
Moraš moja biti
Moraš moja biti!

Neću stati ni čekati,
Neću tvoja biti,
Neću tvoja biti!

YouTube: Danica Jovanović Obrenić — Kiša pada po livadi uz pratnju NO Vlastimira Pavlovića Carevca
504  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: April 28, 2013, 08:48:56 pm
*

PITA NANA ŠTO JE SUKNJA VRANA

Pita nana, pita nana
Što je suknja vrana,
Što je suknja vrana.
 
Suknja vrana, suknja vrana
Žali svog dragana,
Žali svog dragana.
 
Moj dragane, moj dragane,
Bole li te rane,
Bole li te rane?
 
Da ne bole, da ne bole
Ne b' se rane zvale,
Ne b' se rane zvale.

YouTube: Vuka Šeherović — Pita nana što je suknja vrana
YouTube: Gordana Kojadinović — Pita nana što je suknja vrana
505  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — I poslato: April 28, 2013, 06:08:59 pm
**

IBAR-VODA NEMA BRODA
Svadbena pesma
Zapis: Miodrag Vasiljević, 1927.


Ibar-voda nema broda,
nego kamen do kamena,
po kamenu sitno cveće,
a po cveću kolo igra,
iz kola se magla digla,
aj, u magli se paun vije.

Vabiše ga naši svati
na pšenicu, na jaricu.
Što ga oni više zvaše,
paun više odletaše,
sve svatove obletaše, aj,
našu mladu ponajviše.

Vabio ga mladoženja
na pištolje, jatagane.
Što ga oni više zvaše,
paun više odletaše,
sve svatove obletaše, aj,
našu mladu ponajviše.

Vabila ga naša mlada
na šarene, na tkanice.
Što ga ona više zvaše,
paun više odletaše,
oko mlade obletaše, aj,
krilom lice milovaše.

YouTube: Pevačka grupa "Lazarice" Kruševac —  Ibar voda nema broda
506  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — I poslato: April 28, 2013, 06:05:08 pm
*

IGRALO KOLO POD VIDIN

Igralo kolo pod Vidin
Pusti me majko da vidim

Eto ti brata, idi s njim
Neka mi brata neću s njim

Igralo kolo pod Vidin
Pusti me majko da vidim

Eto ti oca, idi s njim
Neka mi oca neću s njim

Igralo kolo pod Vidin
Pusti me majko da vidim

Eto ti dragog, idi s njim
Blago je meni, hoću s njim
 
YouTube: Duet Đurić & Runjajić — Igralo kolo pod Vidin
YouTube: Izvorinka Milošević — Igralo kolo pod Vidin
507  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: April 28, 2013, 05:03:21 pm
*

EJ, ČIJA FRULA

Ej, čija frula ovim šorom svira?
Ej, to je frula siromašnog sina.

Ej, bogatoga zasvirati neće,
Ej, bogat plati pa ga svirac prati.

Ej, sviraj frulo, što god bolje umeš,
Ej, jer ti dobro srce mi razumeš.

YouTube: Predrag Gojković — Aj čija frula
YouTube: Zorica Brunclik — Ej čija frula
508  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: April 28, 2013, 04:43:00 pm
*

OJ VESELA, VESELICE1

Oj vesela, Veselice,
vesele ti oči imaš,
koga god si pogledala
svakome si ranu dala.

I mene si pogledala,
i mene si ranu dala.
Što bi dala, bjela vilo
da si mene prije znala?

Ja bih dala vezen jastuk
na jastuku ime tvoje.
Ime tvoje, ime moje,
Da se dvoje razgovore.

1 Po pevanju Ksenije Cicvarić

YouTube: Ksenija Cicvarić — Oj vesela, Veselice
YouTube: Merima Njegomir — Oj vesela, Veselice
509  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: April 28, 2013, 04:27:06 pm
*

OJ RUŽICE, RUMENA

Oj ružice, rumena,
Što si se rano razvila?
Rano si se razvila,
Što si mi glavu spustila?

Dragi mi je otiš'o,
Otiš'o mi je daleko,
Za tri gore visoke,
Za tri vode duboke.

Neće mi se vratiti
Za dve, za tri godine.
  
YouTube: Duet Tanasijević — Oj ružice, rumena
YouTube: Etno grupa RAŠANKE — Oj ružice, rumena
510  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: April 28, 2013, 04:05:10 pm
*

PRELA MARA ZLATO NA VRETENO

Prela Mara, prela Mara
Zlato na vreteno, zlato na vreteno.

Presličica zveketala,
Puna bisera, puna bisera.

Na nju prela Lepa Mara
Svu noć vesela, svu noć vesela.

Nije Mari, nije Mari
Pređa dodijala, pređa dodijala.

Isprela je svom draganu
Belu košulju, belu košulju.

Isplela mu svilen jagluk
Dragom uz pojas, dragom uz pojas.


PRELA MARA

Prela Mara, prela Mara,
Zlato na vreteno, zlato na vreteno.
Nije Mari, nije Mari,
Pređca dodijala, pređca dodijala.
Presličica zveketala puna bisera,
Puna bisera, puna bisera.
Na nju prela lepa Mara,
Svu noć vesela, svu noć vesela,
Svu noć vesela.

Već je Mari, već je Mari
Žeđca dodijala, žeđca dodijala.
Pa se diže, pa se diže,
Na izvor na vodu, na izvor na vodu.
Naprela je svom draganu belu košulju,
Belu košulju, belu košulju,
Isplela mu svilen jagluk
Dragom uz pojas, dragom uz pojas.
Dragom uz pojas.

YouTube: Radmila Dimić i NO Carevac — Prela Mara, zlato na vreteno
YouTube: Ivanka Stefanović — Prela Mara
YouTube: Mirjana Pavković — Prela Mara  
511  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: April 25, 2013, 02:23:54 am
**

PEVNULA JANA...1

Pevnula Jana
v Gabrovo,
Ono se čulo
v ćustendil
Bre, bre, bre,
i haj, haj!
Aferim Jane,
mašala,
kol'ko si grlo imala


PEVNULA JANA POD VIDIN2

Pevnula Jana
pod Vidin,
čulo se čak
u ćustendil!
Bre, bre, bre,
i haj, haj!
Aferim Jane,
mašala,
ala si grlo imala!

Igralo kolo  
pod Vidin,
treslo se čak
u ćustendil!
Bre, bre, bre,
i haj, haj!
Aferim Jano,
mašala,
ala si kolo igrala!

1 St. Binički, SRPSKE NARODNE PESME sedam pesama iz zbirke: "Mijatovke" za jedan glas uz pratnju glasovira.
2 Po pevanju Miodraga Popovića


YouTube: Miodrag Popović — Pevnula Jana pod Vidin
512  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: April 25, 2013, 02:08:15 am
*

ŠTA ĆU MAJKO, UDAJE SE JELA

Šta ću majko,
Udaje se Jela
Haj, haj, udaje se Jela

Ode moja
Golubica bela
Haj, haj, golubica bela

Vrba cveta
A moj dika šeta
Haj, haj, a moj dika šeta

YouTube: Miodrag Popović — Šta ću majko, udaje se Jela
513  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tihomir Paunović (1932) poslato: April 25, 2013, 01:02:46 am
*





TIHOMIR PAUNOVIĆ:

Radio sam u PGP-u i TV Beogradu od osnivanja i na Radio Beogradu, nekih 40-ak godina... Ja sam samo frulaš. Profesionalac. Od kada sam penzioner idem po festivalima, da malo nadgledam, i da odsviram jednu — dve tačke.

Mi stari se trudimo da mladi ne odbace frulu, da ostane glavni narodni instrument, jer po tome smo, možda, poznati u svetu... Svojevremeno sam za frulu živeo i od frule živeo. Sada se trudimo da mladi počnu da se bave frulaštvom i uspeli smo donekle u tome. Još uvek su ovakvi festivali u razvitku i svake godine dodajemo ponešto. Ima dosta mladih, recimo 20-ak i za njih se borimo, kao i da nagrade više ne dobijamo mi stari, već oni... Vreme je donelo novi vid svirke, gde se mladi trude ne ko će da odsvira lepše, nego ko će brže. Treba pomiriti lepotu i vurtuoznost.
514  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Psihologija i muzika poslato: April 25, 2013, 12:03:15 am
*

PSIHOLOGIJA I MUZIKA

Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.  

Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti — zbog čega nam je uopšte muzika toliko važna.


ZAŠTO LJUDI SLUŠAJU MUZIKU?

U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija:

'Slušanje muzike je zabavno' — na najosnovnijem nivou muzika obezbeđuje stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru.

'Poboljšava energetski nivo' — muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma.

'Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem' — ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg izvođenja.

'Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega' — ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže.

'Obezbeđuje nam pražjenje kada nam je to potrebno' — ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja, muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi.

'Pospešuje mentalnu aktivnost' — muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i analizranje prošlosti.

'Povezivanje' — kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo povezanost.

Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje izreka 'musica animae levamen', muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.


ZAŠTO MUZIKA IZAZIVA EMOCIJE?

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takođe izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije.


EVOCIRA USPOMENE?

Po nekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.


TEKST PESME BUDI OSEĆANJA?

Drugo objašnjenje koje se nudi jeste da su u tim pesmama zapravo reči one koje u ljudima bude osećanja. Naravno, i ova pretpostavka je odbačena zbog brojnih dokaza o značaju instrumentalne muzike i njenom uticaju na osećanja. Izgleda da su sami tonovi i melodija ti koji imaju neko sopstveno značenje koje dovodi do sličnih reakcija kod ljudi. U prilog ovom stavu idu i mnoga istraživanja koja su pokazala da čak i potpuno nepoznate melodije mogu u ljudima izazvati jaka osećanja.

Zbog čega nas muzika pokreće na ovaj način još uvek nije potpuno poznato. Moguće objašnjenje je da nam ritmovi pružaju adekvatnu zamenu za sve ono što nismo u stanju da mentalizujemo i obradimo verbalno i potpuno svesno. U poređenju različitih neprijatnih osećanja teško ćemo postići dogovor oko toga šta je teže podneti, tugu ili bol ili nešto treće, ali ćemo se lako složiti oko toga da je najneprijatniji osećaj onaj kada zapravo i ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.


I BEBE U STOMAKU REAGUJU NA MUZIKU

Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju reči, očigledno je i kada posmatramo decu koja još uvek nisu progovorila. Njihov način komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna šta joj majka zapravo poručuje rečima, ona na osnovu ritma i tona majčinog glasa ipak može da shvati osnovnu poruku. Istraživanja su pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba još u stomaku.

U jednom takvom istraživanju ispitivana je mogućnost uticaja muzike na dete dok je ono još u stomaku. Majke koje su učestvovale u istraživanju su uz stomak stavljale slušalice preko kojih se čula muzika. Muziku su počele da puštaju u dvadeset i osmoj nedelji trudnoće i do kraja trudnoće je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila izložena muzici. Nakon porođaja, praćen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije puštana muzika dosta brže razvijala. Ova deca bolje su napredovala fizički tj brže rasla, zatim brže razvila motoriku i imala su bolju koordinaciju.


MUZIKA I PAMĆENJE

I nakon rođenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenađujuću sposobnost da je upamte iako su još uvek veoma mala. U jednom takvom istraživanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je puštana određena melodija. Beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i sutradan nakon učenja. Ipak, zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti naučenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini puštana ista ona muzika koja je svirala u situaciji učenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo, dete može da uči i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u sećanje, ali su i dalje tu. S druge strane, veoma je značajno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.

Kod odraslih, muzika je takođe u vezi sa pamćenjem. Vrsta pamćenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugoročne memorije u koju skladištimo događaje i iskustva iz sopstvenog života. Na osnovu nje zaključujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opažamo. U okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednička autobiografska sećanja su ona koja su presudna za preovlađujuća uverenja i stavove. Istraživači su pokazali da je muzika u velikoj meri zaslužna za očuvanje ove memorije. Mnoge etape iz sopstvenog života pamtimo po muzici koju smo tada slušali i mnoge prelaze u životu prate i prelazi u preferencji neke vrste muzike. Istraživanja su pokazala da je za tinejdžerske dane najupadljivija veza autobigrafskih sećanja i muzike, ali da se ta veza ipak održava i ostalim periodima života.

Brojna istraživanja u psihologiji su predstavljala pokušaj otkivanja veze između muzike i nekih ljudskih spobnosti. Pokazalo se da muzika ima značajan pozitivni uticaj na razvoj verbalne memorije. Praćenje dece koja su išla u muziču školu od svoje šeste do petnaeste godine je pokazalo da je kod njih ova vrsta memorije zaista razvijenija nego kod dece koja se nisu bavila muzikom.


MUZIKA I OPORAVAK

Drugi način na koji psiholozi često ispituju uticaj muzike jeste praćenje ljudi koji su u fazi oporavka posle neke nesreće. Pacijenti u postoperativnom šoku kojima je puštana klasična muzika ili jazz brže su se oporavljali od onih kojima nije puštana muzika. Najpoznatiji primer isrtaživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan uticaj slušnja Mozartove muzike na uspešnost izvođenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija. Ipak, bilo bi preterano pojednostavljivanje reći da, kako se to danas već često čuje, slušanje Mocarta povišava inteligenciju. Još jedan razlog zbog koga ove nalaze ne bi trebalo automatski povezivati sa povišenjem inteligencije jeste činjenica da je poboljšanje u uspešnosti trajalo svega nekoliko minuta i da se nakon toga uspešnost vraćala na prethodni nivo.

Sličan eksperiment izveo je i jedan student koji je merio vreme koje je laboratorijskim miševima potrebno da prođu kroz lavirint u zavisnosti od toga koja im se muzika pušta. Jednoj grupi je puštao Mocarta, a drugoj hevi metal muziku. Pokazalo se da su miševi kojima je puštan Mocart mnogo brže savladali lavirint od onih kojima je puštana hevi metal muzika. Čak je do ovih nalaza došao tek iz drugog pokušaja, jer su se u prvom oni koji su slušali hevi metal muziku međusobno pobili. Ovo, naravno, nije definitivni dokaz negativnog dejstva ove vrste muzike i da bi se došlo do takvog zaključka neophodno je sprovesti još brojna druga istraživanja.

Ipak, slušanje određene muzike zaista može dovesti kako do poboljšanja emotivnog stanja isto tako i do povišenja agresivnosti. Drugo istraživanje koje se služilo muzikom sa različitim tekstovima pokazalo je da je ovo zaista moguće. Jednoj grupi studenata su puštane pesme koje su imale tekstove sa agresivnim porukama, dok su drugi studenti slušali pesme bez takvih poruka. Nakon toga je od obe grupe studenata zatraženo da određene reči procene kao agresivne, odnosno preteće ili neutralne. Ispostavilo se da studenti koji su slušali agresivnije pesme mnoge reči ocenili kao agresivne i sa negativnom konotacijom, dok su studenti iz druge grupe iste te reči ocenili kao neutralne. Reči o kojima se najčešće radilo su štap, stena ili slično. Izgleda da slušanje određene muzike zaista utiče na percepciju stvari oko nas i da agresivne poruke u tekstovima pesama mogu da doprinesu viđenju sveta kao neprijatnijeg i pretećeg.[/color]

Autor: Dragana Miletić | 23.12.2009 | Danas
515  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Značaj muzike za razvoj deteta poslato: April 24, 2013, 10:36:57 pm
*
MUZIČKA KULTURA SA METODIKOM


ZNAČAJ MUZIKE ZA RAZVOJ DETETA


1. UVOD
 
Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti, izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte. U ovom radu razmatram značaj muzike za opšti razvoj pojedinca, na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i obrazovno postignuće. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti potrebama savremenog društva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološkidobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.


2. ZNAČAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU

Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih pločica, nađenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama. Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u životu rade, te da u sebi sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako želite da znate kakva je država jednog naroda i da li su njeni zakoni dobri ili loši, ispitajte muziku koja se u toj državi sluša".

U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju, astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da svira neki instrument i da zna da čita note. Današnji naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji čovečanstva priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu učenja i formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.


3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE NA RAZVOJ DETETA

Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija idr. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike narazvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su impozantni.

Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey) angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psihofizičkih funkcija. Oni su u svojoj studiji dokazali da muzika pomaže razvoju kognitivnih veština u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje, dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje sličnosti i razlika i evaluaciju informacija. Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti razumevanja i estetskog procenjivanja umetničkog dela. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje umotoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti dece i dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i odraslima. Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem, mogu razviti kognitivne veštine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa.

Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uvećava spacijalno (prostorno) rasuđivanje.

Najnovija istraživanje Raušerove na deci predškolskog uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzičkim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tačnošću i brzinom sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak je uvećan za 46%). Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utiče na spacijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike. Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj. dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena je i povezanost preferencije za složene misaone aktivnostii i kompleksne vidove umetničke muzike — naučnici i matematičari preferiraju umetničku muziku visokog nivoa složenosti.

Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja posle muzičke obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da učešće u Kodaljevom muzičkom programu unapređuje razvoj govora, te da razvija divergentno mišljenje. Rait (Rit) naglašava povezanost muzike i matematike. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Naučnici su uočili sličnost između obrazaca otkrivenih u mozgu i onih koji postoje u muzici. Naime, oni su koristeći supervodljivi kvantni interforencionalni uređaj (uređaj koji meri električnu aktivnost mozga) utvrdili da raspored tonotopične mape u auditivnoj zoni kore velikog mozga u velikoj meri odgovara (liči) klavijaturi sa jednakim razmacima između oktava. Tonotopične mape su putanje u mozgu i učestvuju u određivanju tona koji je odsviran na klaviru.

Proučavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% veće kod ljudi koji se bave muzikom, što upućuje na to da bavljenje muzikom u toku detinjstva utiče na razvoj auditorne zone velikog mozga. Šo je 25 godina pravio kompjuterske modele koji stvaraju mape od matematičkih obrazaca koje neuroni izazivaju kada šalju impulse mozgu. Otkrio je da su neuroni organizovani kao stubovi poodređenom obrascu, te da oni međusobno "pričaju" odašiljući električne impulse. Uz saradnju doktora Lenga (Leng) Šo je dodelio svakom stubu muzičke tonove i otkrili da je mozak organizovan po nečemu što se činilo da su muzičke teme. Odabrali su delo koje je odgovaralo muzičkim temama na kompjuterskom modelu (Mozart "Sonata za dva klavira KV 448") i izložili ispitivane učenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima i temama sličnim onim pronađenim u mozgu uvećava spacijalno-temporalno rasuđivanje. Rezultati su bili još izraženiji kod učenika koji su bili izloženi uzastopnim časovima klavira. Muzika, dakle, utiče na obrasce u mozgu, što ima uticaja na način na koji se kolopovezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina života.

Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuđivanjem uživaju u šahu, apstraktnoj matematici višeg nivoa, razumeju razmere i proporcije, bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece.

Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu utvrdio da su određeni delovi mozga (planumtemporale i corpus collosum) veći kod muzičara nego kod onih koji to nisu.

Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo mozak, čime su učenje pospešuje. On smatra da je jedan od najznačajnijih aspekata učenja sviranja angažovanje obe hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da slušanje specifične muzike (muzike sa specifičnim ritmom, naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa taktom muzike.


4. ZAŠTO JE BAVLJENJE MUZIKOM VAŽNO ZA DETE?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju.

Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti, naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte.

Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima — upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju "bistrije"i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzička aktivnost može da se koristi kao terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha.

4.1. Muzika pomaže razvoju govora

Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole — uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je ustanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranijei lakše razvije složenije jezičke stukture. "Mamine pesmice" ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor. Predškolska deca u "školicama" koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja.

Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice — deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju.

4.2. Lakše se uči matematika

Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom.

Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici sudošli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke.

4.3. Razvija se intelekt

Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvijamotorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše "upijaju", zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara "bogat mozak", kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će podstaći razvoj detetovog mozga.

Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život.

4.4. Podstiče druželjubivost

Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kaošto je empatija (saosećanje sa drugima).

Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način — posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se izrazi.

Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustvasa pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije izvor samo muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Muzika omogućava detetu da se izrazi i samo potvrdi kroz njemu najbliže aktivnosti: pesmu i igru. Deca koja su povučena, nekada čak i obeležena kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u sviranju na dečjim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca. Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, osećaj za pomoć i saradnju.


5. MUZIKOTERAPIJA

Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom čitave istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao naučna disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka.

Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani muzikoterapeut, a u dijagnostičke i terapijse svrhe koristi zvuk, koji može, ali i ne mora biti muzika. Muzikoterapija se može primenjivati kod zdravih u cilju psihoprofilase, povećanja kreativnosti, te intenzivnijeg psihološkog i duhovnog razvoja.

5.1. Muzikoterapija u trudnoći

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiču na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije, što muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Naučna istraživanja su dokazala da zvuk utiče na ćelije i organe, a samim tim deluje na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu.

U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se koriste nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na individualnim i grupnim seansama.

Prednosti su brojne — od bioloških (delovanje na disanje i krvni pritisak), pa do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva kod trudnice i medicinskog osoblja).

Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnicaima muzičko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi ugodnijoj i zdravijoj trudnoći. Ona deluje na probavni sistem, krvni pritisak, cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa, postizanja opuštenosti i ublažavanja depresivnih stanja. To je veoma važno, s obzirom da se zna kako stres može negativno da utiče na tok trudnoće i uzrokuje komplikacije, a nedavno je otkriveno da trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne, rađaju decu sklonu depresivnim stanjima.

5.2. I bebe slušaju muziku
 
Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je prvo čulo koje se razvija kod nerođenih beba, i one često (udarcima "iznutra") i same pokazuju koja im se muzika sviđa, a koja ih iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu. Dokazano je da nerođena deca pamte zvuke koje su slušala dok su bila u maminom stomaku, i da ih nakon rođenja prepoznaju i rado slušaju.


6. UTICAJ MUZIKE NA UČENJE

Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog značaja muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu sredinu sa iskustvima koja će "hraniti" njihov mozak. Muzika pospešuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti jeste pojedinac koji će biti konkurentan potrebama savremenog društva.

Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajućeg kulturno-pedagoškog nivoa, kao i kompetentnom muzičkom nastavom. Kompetentna muzička nastava ne podrazumeva samoodgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja.

Međunarodno udruženje za procenu postignuća uobrazovanju je 1988. god. sprovelo testiranje kojim se vršila procena veštosti dece u prirodnim naukama. U ovom istraživanju učestvovalo je sedamnaest zemalja, a prva tri mesta zauzele su Mađarska, Japan i Holandija. Ustanovljeno je da ove tri zemlje imaju opsežno muzičko obrazovanje, koje je deo nastavnog programa koji počinje u obdaništu i nastavlja se do kraja srednje škole. Muzički programi u ovim zemljama su impresivni, te se, prema mišljenju stručnjaka ovog udruženja smatra da su oni razlog visokog postignuća u oblasti matematike i prirodnih nauka. U ovim zemljama učenici se svakodnevno bave muzikom i imaju priliku da nauče da sviraju neki instrument. Nastavni plan muzičkog obrazovanja uključuje i komponovanje. Mađarski nastavnici veruju da postoji direktna korelacija izmeću muzike, matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomaže deci da razmišljaju logički i kritički i da bavljenje muzikom izgrađuje karakter i razvija celokupnu ličnost.

Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraživanja kojima je utvrđeno sledeće:

— deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja
— rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog razreda povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program
— muzika ubrzava proces učenja
— muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog
— učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postižu bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to ne čine
— sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički obrazuju
— poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu uključi muzika
— muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.

U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama umetnosti nemaju prednost nad čitanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, već su vešto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti. Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca razmišljaju bistro i kritički u većem stepenu ako sviraju neki instrument.

Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju dete uči u školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika. Naša škola obrazuje i vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri čemu se često zapostavljaju dečji razvoj i muzički zahtevi. Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje muzičkih pedagoga i psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim stupnjevima, počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti premeštanje težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, među kojima je svakako najvažnije interesovanje i muzička osetljivost.

Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško obrazovanje muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.

I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana.

Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiču na stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i izvođačku), koji stvaraju okruženje u kome se sluša umetničkamuzika — doprineće boljem muzičkom i opštem razvoju deteta.


ZAKLJUČAK

Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična ličnost svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom procesu, omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo, danas, u vreme velikih emotivnih naboja, medijskih pritisaka, tragičnih zbivanja koji doprinose psihičkoj disharmoniji i traže, često hitnu pomoć od medicine.

Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj ptošlosti. Stari narodi su patnju i bolest često odklanjali uz pomoć magijskih rituala čiji pratilac je bila muzika. Već su sledbenici velikog Pitagore lečili muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada čiji je proizvod i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi čoveku, kod koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz učešće starih instrumenata.

Tako je MELOTERAPIJA počela da se razvija. No, tek od XIX veka lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i duše. Naročito se u savremenoj psihijatriji postižu određeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja.


Tekst Bojana Jovanović ?

_________________

LITERATURA

• Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vaše dete. Preveo sa engleskog Miloš Đerić. Čačak:Inter Gradex Trade.
• Manasteriotti, Višnja (1969): Muzički odgoj na početnomstupnju.Zagreb: Školska knjiga.
• Radoš Mirković, Ksenija (1996): Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Stojanović, Gordana (1996): Nastava muzičke kulture od I do IV razreda, Priručnik za učitelje i studente učitečjskog fakulteta, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Jovanović, Radomir (2006): Veliki leksikon stranih reči iizraza, Beograd — Alnari
• Enciklopedija Britanika (sažeto izdanje, knjige VI i X) — Politika — Beograd 2005
• Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com, google.com, wikipedia.org ...
516  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Frula poslato: April 24, 2013, 10:26:09 pm
*
PRVA KRUŠEVLJANKA ETNOMUZIKOLOG


FRULA ZA DESETKU

Marija Šurbanović dobila desetku na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu za istraživanje na polju etnomuzikologije

KRUŠEVAC — Marija Šurbanović je prva Kruševljanka koja je dobila zvanje diplomiranog etnomuzikologa. Njen diplomski rad pod nazivom "Frula-tradicionalni diskontinuitet", koji se zasniva na analizi organizacionog, kulturnog i umetničkog delovanja kruševačkog Udruženja frulaša "Adam Milutinović", dobio je ocenu deset na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Njoj je juče pripala čast da prva pri Kulturnom centru Kruševac otvori kruševački Medija centar.

— Ne znam iz kojih se razloga Kruševac kao region centralne Srbije nije pokazao interesantnim za istraživače na polju etnomuzikologije kao regioni koji se forsiraju iz zapadne, jugoistočne i istočne Srbije, a evidentno je da ovde postoji kontinuitet u tradicionalnom bavljenju sviranjem, pevanjem i igranjem. Udruženje frulaša "Adam Milutinović" dalo mi je povod i pružilo sve što mi treba za diplomski rad. Tako sam po prvi put saznala za Adama Milutinovića, koji se svojim kvalitetom pastoralnog sviranja na fruli izdvajao iz mnoštva anonimnih frulaša iz idilične seoske atmosfere. Za nekog rodonačelnika profesionalnog bavljenja i višeg umetničkog dometa sviranja na fruli predstavlja se Sava Jeremić, a za Adama se ne zna. Da nije ovog udruženja, za njega se nikad ne bi ni znalo. Danas se reprezentom srpskog sviranja na fruli smatra Bora Dugić, ali je interesantno to što se on uzdiže za kralja srpske frule, iako je indikativno koliko on predstavlja srpsku tradiciju, kad veliki broj repertoara ima iz rumunske muzike. Ali, Bora je umeo da se preko uskih krugova profesionalnog bavljenja frulom nametne estradi, iako njegovo sviranje na fruli ne oličava očuvanje prave veze sa srpskom tradicijom — kazala je prvi diplomirani etnomuzikog Kruševca Marija Šurbanović.

Rade Košanin, predsednik Udruženja frulaša "Adam Milutinović", koje se jedino bavi orkestriranim sviranjem na fruli, kazao je da je ovo udruženje diplomom na polju etnomuzikologije dobilo veliko stručno priznanje i prolaznu ocenu za svoje dalje pozitivne kulturne aktivnosti. Jelena Protić-Petronijević, urednik Kulturnog centra, za 23. januar u Kruševcu najavila je prvi susret frulaša i pesnika, a prema rečima direktora Kulturnog centra Kruševac Ljubodraga Obradovića, ovu veliku manifestaciju, koja bi u spoju frule i etnomuzike mogla da bude pandan Guči, pratiće ansambl "Bela vila".


Autor: Radojica Barjaktarević | 16.12.2008. | Glas javnosti
517  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Frula poslato: April 24, 2013, 08:16:51 am
*

FRULA — TRADICIONALNI DIS/KONTINUITET


Jedan od oblikotvornih faktora koji su čoveka ontološki odredili kao društveno i kulturno biće, svakako jeste muzika. Muzika je proizvod ponašanja ljudskih grupa, formalnog i neformalnog, ona je ljudski organizovan zvuk... Možemo se složiti da je zvuk organizovan po obrascima koji su društveno prihvaćeni, da stvaranja muzike treba smatrati oblikom naučenog društvenog ponašanja i da su muzički stilovi bazirani na onome što je čovjek uzeo iz prirode kao dijela svog kulturnog izraza prije nego ono što mu je priroda nametnula.1 U vezi sa navedenim je i povratni uticaj, budući da muzika nije samo skup uređenih muzičkih komponenti, već reflektuje kulturne i društvene procese koji određuju značenjski okvir njenog nastanka.2 Sve navedeno primenljivo je ina tradicionalnu3 narodnu instrumentalnu praksu.

Frula, koja je predmet interesovanja ovog rada, predstavlja oblik narodnog aerofonog instrumenta čije je poreklo teško odrediti, budući da je ovaj u biti jednostavan muzički instrument zastupljen ne samo u našoj zemlji i njenom bližem okruženju4, već iširom sveta.5 Zahvaljujući svojim tehničkim karakteristikama, specifičnoj boji i usvajanju srpskog muzičkog repertoara, frula se dobro primila u našoj tradiciji, i u prošlosti je, uzdvojnice, gajde i gusle, činila nosioca nacionalnog muzičkog izraza.6 U odnosu na funkciju koju je tada imala, frula se prvenstveno identifikuje kao reprezent pastirske kulture, a u širem kontekstu kao bitan činilac seoskog društvenog života, budući da repertoar čine melodije koje prate narodnu igru i pesmu. Takvo pozicioniranje unutar društva dugo je frulu vezivalo, kako za ruralne sredine, tako i za amaterstvo i s tim u vezianonimno stvaralaštvo na ovom instrumentu. Njeno okruženje podrazumevalo je aktivno bavljenje instrumentom i stvaranje prigodnog repertoara.7 Vremenom se neznatni broj pojedinaca po kvalitetu svog muzičkog izraza izdvojio i postao priznat, bar u okvirima lokalne zajednice, samim tim i više angažovan.

Na ovom mestu uvešćemo i pojam narodnog umetnika. Prve asosijacije vezane suza predstavu o anonimnom darovitom pojedincu koji je, iako izdvojen svojom veštinom u odnosu na neizdiferenciranu masu (narod), najčešće ostao neimenovan. Drugi vid poimanja vezuje se za umetnike koji su poznati i priznati od strane svog neposrednog društvenog okruženja, pa se sada kao problem ne nameće anonimnost već pitanje potvrde statusa koji prevazilazi lokalne granice. U oba slučaja, bilo da je reč o anonimnom umetniku ili narodnom umetniku koji je ostao nepoznat široj javnosti, najčešće se i samo njihovo postojanje dovodi u ravan mita, uoravo zbog nepostojanja faktografskih činjenicai kumulaciji naknadno im pripisanih osobina koji su prenošene usmenim putem.

Ako se naknadno ograničimo na muziku kao oblik narodnog umetničkog izražavanja, problem dobija još jednu dimenziju. Naime, imajući u vidu svojstvo muzikakao umetnosti koja je upućena isključivo na čulo sluha, za razliku od drugih umetnosti čija je pojavnost materijalizovana, izdvaja se problem verdnovanja muzike, tj. njenih izvođača, ako u obzir uzmemo isključivo pisane pomene bez autentičnih tonskih zapisa.

Uzimajući u obzir poba kriterijuma- pisane i tonske zapise, koji se to pojedinacizdvojio kao prvi zvanično priznati narodni umetnik na fruli? Veoma simbolično ukazalose ime Adam Milutinović-Šamovac8 (1886—1946). Postavlja se dakle pitanje: Po čemu je Adam tako izuzetan? Šta je to što ga je izdvojilo iz anonimne mase i bilo prepoznato kao jedinstvo? Prvi kuriozitet je svakako njegov izbor da se frulom bavi profesionalno. Poznato je da se profesionalno bavljenj muzikom na prostoru Srbije u XIX i početkom XX veka vezuje prvenstveno za Romsko stanovništvo, kome je sviranje predstavljalo sredstvo za zaradu.9 S druge strane, srpsko stanovništvo je frulu usvojilo kao nacionalni instrument i koristi se njime za muzičko izražavanje vezano za intimne trenutke u prirodi ili za zabavu u javnom životu, ali ne i kao sredstvo za ostvarenje egzistencije.10 Otuda je Adam kao profesionalni svirač na fruli interesantan kao neko ko nije tipičan predstavnik svog vremena i u tom smislu predstavlja začetnika estradnog prezentovanja11 frule injenih muzičkih mogućnosti. Na primeru ovog priznatog umetnika na fruli imamo materijalne dokaze da nisu svi samouki instrumentalisti bili na istom (niskom) tehničko-izvođačkom nivou. Pod ovim se misli na skup parametara koji Adama i čine imetnikom na fruli, a to su: spretnost samog izvođenja (virtuoznost u tempu i kombinaciji ritmičkih figura i ornamenata, preciznost prilikom promene registra, vešta primena dinamičkog izraza, artikulacija), ambitus koji zahvata delove oba registra (osnovnog i preduvanog) i koji uveliko prevazilazi pentahordalne strukture, veština u dobijanju polutonova (van osnovnog dijatonskog niza). Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da su numere odsvirane na instrumentu(-ima) koji su najverovatnije štimovani, kao i to da su aranžmani stvareni kao duet frule i harmonike ili frule uz pratnju orkestra čime dobijamo bogatiju zvučnu i harmonsku sliku. Uzevši sve u obzir, kao i činjenicu da je funkcija instrumenta satvljena u kontekst profesije, a ne puke razonode, dobijamo bitno drugačiju sliku o prilikama tog vremena u smislu mnogo evolucijski naprednije interpretacije na fruli.

Značajan faktor u prenošenju i popularizovanju ove tradicije, ujedno i novu etapu u njenom razvoju, svakako predstavlja pojava radija kao novog medija i neke vrste institucije koja je sebi postavila zadatak da doprinese očuvanju i popularisanju narodnog muzičkog stvaralaštva uopšte. Međutim, način na koji je to ostvareno i krajnji rezultat, dovodi do suštinskih promena u odnosu na izvorni model i u krajnjoj meri marginalizovanja seoske tradicije. Ona je tada dobila novo ruho postavši prijemčiva i prilagođena estetici stanovnika gradskih sredina. Ovo je otud jer se na narodno muzičko stvaralaštvo nije gledalo kao na oblik kulture koja potiče iz određene sredine, već kao na početni stadijum koji prethodi genezi umetničke muzike, oslonivši se pre svega na tekovine Zapadne civilizacije. Takav odnos doveo je do, s jedne strane, popularizacije i širenja surogata tradicionalne muzike, a s druge do njene komercijalizacije i prepuštanju tokovima tržišta i zakonima ponude i potražnje.

Osim hiperprodukcije u pogledu stvaranja velikog korpusa numera koje kvalitativno ne doprinose tradicionalnoj umetnosti na koju se oslanjaju, suštinska promena ogleda se u tome što presudni faktor u stvaranju i odabiru kompozicija nisu više široki narodni slojevi koji su neposredno bili uključeni u produkciju ili su prirodnom selekcijom prihvatali dobre, a zaboravljali loše numere. Presudnu ulogu dobila je publika, koja sada takođe vrši selekciju ali su joj kulturne vrednosti nametnute spolja, od strane moćnih propagandnih medija koji zastupaju interese koji se rukovode profitom, i često su direktno suprotstavljeni interesima kulture. Frula je u tim opštim tokovima, na neki način, potisnuta na margine kulturnog života, ali je baš zahvaljujući takvim okolnostima očuvala mnogo čvršće veze sa tradicijom, za razliku od narodne pesme ili nekih drugih tradicionalnih oblika muzičkog izražavanja koja su doživela korenite promene.12

Tako su posle prvobitne ekspanzije na radiju frulu zamenili neki moderniji instrumenti, dok je muzička produkcija svedena na minimalni obim, a povremena interakcija sa popularnom novokomponovanom muzikom ostvarena je prvenstveno u okviru numera koje vezu sa idilično-pastoralnom slikom sela potenciraju kako motivimau samom tekstu, tako i rustikalnim zvukom frule. Frula se tako, zahvaljujući svojoj ikonografiji vezanoj za selo, kao i nefleksibilnosti u primeni sadržaja nove folk muzike, pokazala kao dovoljno otporna da i u takvim nepovoljnim okolnostima ne samo opstane, već da predstavlja jedan od malobrojnih survivala koji su uprkos savremenim pojavama koje joj ne idu na ruku, ostvarila kontinuitet sa tradicijom.13

Poslednja etapa u približavanju frule estradi datira se u poslednjim dekadama XX veka, i čini je najpre medijska promocija Bore Dugića kao umetnika koji na fruli možeda odsvira sve, kao i njegovo uključivanje u vode world music14 .Ovaj umetnik se prvenstveno izdvojio svojim muzičko-tehničkim umećem, koje je neosporno, ali i brojem muzičkih izdanja i zastupljenošću u medijima. U vezi sa njim je i čitav diskurs koji čine pohvale i priznanja estradnih umetnika i muzičkih stručnjaka i mogu se pronaći u arhivima štampanih medija i brojnim recenzijama muzičkih njegovih izdanja. Pitanjakoja se sada nameću su: Kako se frula danas identifikuje u kontekstu estrade i koji su faktori uopšte uticali da ona postane njen deo?

U vezi sa gorenavedenim javljaju se brojne oprečnosti koje se u zavisnosti odkonteksta primenjuju od strane ovog umetnika, a to su sa jedne strane: (1) potenciranje seoskog porekla, samoukost i amaterizam, (2) isticanje religioznog okvira koji je u vezi sa selom i duhovnošću, (3) skromno narodno poreklo jednostavnog muzičkog instrumenta, a sa druge opet: (1) izdvajanje iz seoskog konteksta odećom, obrazovanjem i erudicijom, (2) potenciranje umetničkog a ne amaterskog momenta, bez obzira na repertoar, (3) vezivanje za mitološke predstave o božanskom poreklu frule i tehničko unapređenje koje je umetnik sam ostvario. Takođe, kod Bore Dugića postoji antagonizam u pogledu misije koja mu je poverena, odnosno potrebe za očuvanjem izvornog srpskog  zvuka a u isto vreme oslanjanje na muziku naroda kojima smo okruženi, gde je frula postavljena kao nosilac šireg, balkanskog izraza, pre svega rumunskog. Konačno, i deo repertoara koji čine obrade umetničke muzike, primeri filmske ili popularne muzike, bez obzira da li je u pitanju solistički nastup ili je frula praćena orkestrom, elektronskim instrumentima i sl. takođe predstavlja uticaj estrade čiji apetiti daleko prevazilaze jednostavne folklorne melodije. Bez namere da osporim nivo umetničkog izraza i važnost za popularisanje frule, kako u našoj sredini, tako i globalno, ovi elementi svakako su posledica estradnog miljea u kome se frula danas javlja.

Na kraju treba pomenuti još jedan vid povezivanja prošlosti sa sadašjnošću ove tradicije, a to se čini putem organizovanog oblika delovanja amaterskih udruženja koja postoje na teritoriji Srbije. Ove organizacije koje funkcionišu na principu dobrovoljnog okuplljanja amatera koji se bave sviranjem na fruli, preko raznih manifestacija, gostovanja i promovisanja ove tradicije čine značajnu sponu koja je onemogućila da prekid sa tradicijom nestane, iako medijska situacija nije pogodovala njenom razvoju. Međutim, bez potpore institucija kulture i medija, kao i planskog razvijanja, ulaganja i negovanja frulaške tradicije, njena budućnost je svakako neizvesna.

Muzičke tradicije prilagođavaju se društvenim procesima i kao takve, podložne su promenama. Pri razmatranju savremenih pojava u folklornoj muzici treba poći od samih izvođača koji aktivno oblikuju tradiciju unoseći u nju nove sadržaje i prenoseći je nadalje generacije. Ono što se nameće kao zaključak ovog rada jeste činjenica da je frulaška tradicija ostvarila kontinuitet, uprkos promenama i okolnostima koje su je na neki način postavile u drugi plan. Ono što je napravilo hijatus sa tradicijom je druga strana, tj. publika, koja je određenom trenutku potisnula vezu sa sveukupnim narodnim stvaralaštvom, i nešto što se podrazumevalo kao originalni i suštinski oblik tradicionalnog (svakodnevnog) života, postalo je marginalizovano. Faktori su raznorodnii brojni: od popularizacije tzv. novokomponovane muzike u medijima, preko korenite promene u stilu života na gradu i selu zajedno sa industrijalizacijom i medijskom pokrivenošću naselja, pa sve do političkih ciljeva koji su po potrebi potiskivali ili poticali nacionalna osećanja i etnička obeležja naroda. Tako se ponovno pronalaženje sa publikom nameće kao jedan od neophodnih puteva za opstanak i razvoj ove tradicije, ali postupak je sada reverzibilan: frula se od jednostavnog instrumenta koji narod rado svira i sluša i koja čini bitan segment društvenog života na selu, vremenom izmestila iz tog okruženja, postala oblik kulturnog elitizma, pa je kao takva prestala da bude narodna.


Autor: Marija Šurbanović, etnomuzikolog
Izvod iz diplomskog rada
Objavljeno u ''Putevi kulture'', časopis za kulturu i umetnost, KCK, 2009.

_________________


01 Džon Bleking, Pojam muzikalnosti, Biblioteka Muzika, Nolit, Beograd 1992, 18—35.
02 Naime, neki muzički čin nije određen isključivo svojim akustičkim elementima i tehničkim sredstvima korišćenim za njihovo ostvarenje, već isto toliko svojom supstancom i svime što ona podrazumeva — a to su celovit skup merila, određeno društveno i duhovno dejstvo, osvedočena psihološka a možda i ritualna delotvornost, uloge tradicionalno dodeljene muzičkim stvaraocima i primaocima, pa i odgovarajući načini učenja i širenja muzike.— Loran Ober, Muzika drugih, Biblioteka XX vek, Beograd 2007, 10.
03 Termin "tradicionalne vrste muzike" danas je deo svakodnebnog jezika, i koristi se za područije koje pokriva njihovu produkciju, slušaoce i zahteve daljeg razvoja... mnogi se slažu u mišljenju da je tradicionalna muzika odraz i obznana određenog identiteta, te se po tome izdvaja od novonastalih tvorevina kakve su na primer, folklorne muzike ili ono koje pripadaju današnjim pravcima tzv. "world music".— Ibid, 37.
04 Osim varijantnosti u izgledu i građi instrumenta, suštinsku razliku čini terminologija i  repertoar koji reflektuje tradiciju društvene sredine u kojoj se primenjuje. Terminologija u vezi sa ovim instrumentom koja se javlja u našem okruženju je sledeća: svirala, frula (Srbi), duduk (Srbi, Bugari), fluer (Vlasi), jedinka (Hrvati). Osim ovih, postoje i nešto izmenjeni morfološki oblici izgrađeni u odnosu na veličinu instrumenta. Danas se u Srbiji kao dominantan oblik javlja termin frula i odnosi se prvenstveno na kratku štimovanu sviralu.
05 Najstariji likovni prikaz jednog vida ovog instrumenta otkriven je na kamenu u Hierakonpolisu (Egipat), i datira se u period Starog Carstva, između 3000—2105. godine p.n.e. Međutim, uzevši u obzir njegove ergološke karakteristike, možemo se pitati: "Da li je ovaj instrument isključivo prenošen putem transkulturalnih procesa ili možda predstavlja samonikli oblik u sredinama u kojima je zastupljen?
06 Frula, dvojnice, gajde i gusle čine instrumente koji su zahvaljujući prihvatanju u narodu u prošlosti bili stožeri tradicionalnog muzičkog repertoara. Gajde i dvojnice su vremenom gotovo nestale iz društvene upotrebe, dok su frula i gusle, verovatno usled sopstvene prilagodljivosti u izboru repertoara, opatale do danas i imaju određenu medijsku zastupljenost. Gusle, pre svega zbog interesovanja dijaspore i podsredstvom stvaranja korpusa pesama dnevno-političke tematike, a frula putem brojnih etno-manifestacija, suvenira i medijskog promovisanja umetnika na ovom instrumentu.
07 Pod aktivnim bavljenjem instrumentom podrazumevam nekoliko faktora: pre svega rasprostranjenost, odnosno činjenicu da su u prošlosti na selu gotovo svi muzicirali na nekom tradicionalnom instrumentu, ili više njih. Drugi faktor je kvantitet, odnosno broj prilika koje su bile predviđene za muziciranje i koje su podrazumevale, kako intimne trenutke, tako i društvena okupljanja, gde je muzika činila osnovni vid zabave. Treći činilac je stvaranje i razvijanje repertoara koji je stvoren u tom periodu za ovaj instrument, da bi kasnije bio usvojen, reprodukovan i razvijan, ali ne više u tom obimu.
08 Za moje upoznavanje sa postojanjem Adama Milutinovića kao, možemo slobodno reći, rodonačelnika u profesopnalnom sviranju na fruli, kao i sve biografske podatke, zaslužan je predsednik udruženja frulaša Adam Milutinović-Šamovac iz Kruševca i predsednik Udruženja frulaša Srbije, Rade Košanin. Njegova profesija novinara i lični afiniteti naveli su ga na otkriće i podrobno istraživanje ovog frulaša, koji je kao i mnogi daroviti pojedinci pao u zaborav. Rade Košanin je 1988. godine razgovarao i sa Adamovim unukom, Slobodanom Milutinovićem, koji je tada prvi put bio u prilici da čuje studijske snimke koje je njegov deda snimio tridesetih godina prošlog veka.
09 O tome videti više u: Tihomir Đorđević, "Ciganska zanimanja", Naš narodni život, knj. 7, Prosveta, Beograd, 1984.
10 U podrinjskom kraju u upotrebi je najčešće bila baš svirala. Za sviranje na tom instrumentu retko se plaćalo, jer je to uglavnom činio neko od seljana, a ne "profesionalnih" muzičara, tako da se ova praksa zadržala u pojedinim azbukovačkim selima čak do 50-tih godina (Carina).— dr Dimitrije O. Golemović, Muzička tradicija Azbukovice, Samoupravna interesna zajednica kulture i fizičke kulture opštine Ljubovija, Ljubovija, 1989, 19.
11 Odrednicu estradno ovde treba uslovno shvatiti u smislu podizanja kvaliteta sviranja na viši, profesionalni nivo, studijskog snimanja i produkcije muzike i afirmacije van granica lokalnog značaja putem medija i nastupa pred većim brojem ljudi.
12 Najveći stepen promene doživela je vokalna praksa, koja postaje komponovana i vodi poreklo iz gradske sredine, kombinujući varošku pesmu i određene elemente seoske vokalne tradicije, npr: tematska i jezička vezanost za selo, oslanjanje na oblike novijeg dvoglasnog pevanja, da bi se vremenom razvili i određeni muzički dijalekti, tzv. melosi, stilska raznolikost i potenciranje određenih orijentalnih elemenata. O Ovome je pisano u: Dimitrije O. Golemovid, "Da li je novokomponovana narodna muzika zaista narodna?", Etnomuzikološki ogledi, Biblioteka XX vek, Beograd 1997, 175—184.
U instrumentalnoj i vokalno-instrumentalnoj praksi imamo najizraženije primere prilagođavanja savremenim muzičkim tokovima u okviru muziciranja limenih duvačkih orkestara ili u okviru tematike pesama uz gusle. O tome videti u: Dimitrije O. Golemovid, "Nova gradska muzika", Čovek kao muzičko biće, Biblioteka XX vek, Beograd 2006, 225—232.
13 Sudbina frule kao narodnog instrumenta u našem društvu je takva da kontinuitet izvođenja na njemu nije prekinut; od Adama do danas imamo brojne izvođače poput Save Jeremića, Tihomira Paunovića, Velje Kokorića i Bore Dugića. Svi navedeni izvođači ostavili su brojne studijske snimke, pre svega u Radio-Beogradu i PGP RTS. Može se reći i da su ostvarili veliki uticaj na sve potonje generacije frulaša, ali se ne može govoriti, osim u slučaju Bore Dugića, i o širokoj podršci publike van ovih muzičkih krugova. Ne ulazeći u dublju analizu uzročnika, dotaći ćemo samo jedan od faktora, a to je verovatno nedovoljna zastupljenost u elektronskom mediju. Televizija je, uz muzičko-izdavačku delatnost, u drugoj polovini XX veka preuzela primat od radija i u prvi plan postavila neke nove oblike muzičkog stvaralaštva koji su plasirani kao narodna muzika.
Iako su ovo hibridni oblici kulture najčešće negativno etiketirane od strane kulturnih radnika, zahvaljujući tržišnim zakonima potisnuli su one starije, jer su naišli na masovan odziv publike kojoj su i bili namenjeni — većinskom stanovništvu koje je iz sela migriralo u gradove čija im je kultura bila strana, a pošto su se donekle odrodili od prvobitne sredine, hibridni oblik kulture u potpunosti je odražavao hibridni oblik bitstvovanja u novim okolnostima. Na ovom jednostavnom primeru još jednom čitamo veze društva i muzike koja u njemu egzistira.
14 O konceptu world music pisano je u radovima: Ivan čolović, Etno, Biblioteka XX vek, Beograd 2006; Dimitrije O. Golemović, "World music", Čovek kao muzičko biće, biblioteka XX vek, Beograd2006, 233—244.
/ academia.edu
518  NASLEĐE / Nematerijalna kulturna baština Srba / Pesma od davnina ― Užička kajda poslato: April 24, 2013, 03:14:58 am
*

PESMA OD DAVNINA

"Staru užičku kajdu nije teško prepoznati. I tekstom i načinom izvođenja ona zalazi u duboku starinu. Ovde pevanje teče kao ritual, kao obredna radnja. U kratkom ali snažnom dvostihu, vanredno čiste i jasne lirske sadržine ova pesma zvuči kao poslovica, kao mudra izreka, kao filozofija jednog vremena..."

...
 
Užička kajda: "Pesma na vik, pevanje na glas, pevanje izvika, pevanje udvoje..."

"U užičkom kraju još uvek je prisutna prastara kajda, to je posebno dvoglasno pevanje, za koje u različitim krajevima postoje i različiti nazivi: pesma "na vik", pevanje na glas, pevanje izvika, pevanje udvoje... Neki muzikolozi i etnolozi ovu vrstu pesme vezane za užički kraj jednostavno zovu dvoglasno i dijafono pevanje. Kako god da je zovemo ona nije dovoljno proučena, i o njoj postoje različita tumačenja. Ali, to nije razlog da se ona podcenjuje i potiskuje u zaborav".

Pevali je Iliri, a nastavili stari Sloveni

Dvoglasna kajda, ili pevanje u dvoje, izvika, nekada je bilo široko rasprostranjeno u zapadnom delu Srbije, severnom delu Crne Gore i istočnom delu Bosne. Centar je bio negde oko Užica, i zato je možda i dobila naziv užička kajda, slažu se etnomuzikolozi. Zapisali su i to da se starost ovog načina pevanja može samo naslutiti. Rumunski muzikolog Barilou na jednom skupu muzikologa jugoistočne Evrope rekao je kako je kajda nastala "kad je Bog stvarao svet". Ima naznaka da je užička kajda mnogo starija od hrvatske ojkače. Pretpostavke su da datira iz perioda susreta starosedelaca Balkana i doseljenih slovenskih plemena. Nagađanja su da su tako pevali Iliri, Skordici, a možda najviše Kriči. Njihovu pesmu nastavili su Sloveni, prilagođavali je i doterivali prema svom načinu života. I tako je nastala užička kajda, zaključuju srpski, ali i evropski etnomuzikolozi.

O užičkoj kajdi ima dosta zapisa, dodaje dr Poznanović:

"Najviše se o ovom načinu pevanja govorilo na Osmom kongresu Saveza folklorista Jugoslavije, koji je održan u Užicu 1961. godine. A onda se o kajdi dosta ćutalo, nikoga ta kulturna baština Srbije nije interesovala. A zanimljivo, pre dva veka, i kasnije, ovaj način pevanja pominjali su strani putopisci: Jiriček, Kanic, Pirh, ali i naši: Joakim Vujić, a onda istraživači kao što su Dušan Nedeljković, Radmila Petrović, Dragoslav Dević, Ana Matović, Đorđe Karaklajić, Dragiša Lapčević, pesnik Momčilo Tešić, i naš savremeni etnomuzikolog Dimitrije Golemović iz Beograda, sa Muzičke akademije, koji je godinama po užičkim selima snimo sada malobrojne izvođače kajde.”

Malo je onih koji u današnjem ritmu roka, popa, tehno muzike, turbo-folka... i jedan jedini minut mogu saslušati kajdu, ili pevanje izvika kako tu vrstu pesme Užičani najčešće zovu. Slušaocu u ovom vremenu ona je dosadna, liči na naricanje, tekst je arhaičan, a kako ovi moderni slušaoci kažu, glasovi pevača izvika su "seljački". Autor ovog teksta bio je na više sabora izvorne pesme u Srbiji, ali na svakom od njih, tek po neki od izvođača pevao je pravu užičku kajdu. Treba je malo duže slušati, i tek onda će se shvatiti njena suština, tekstualna poruka, umetnost smenjivanja i dopunjavanja dva glasa… jačina glasova koji su se nekada prenosili sa brda na brdo, dolinom, i preko reke. Pesma izvika je nešto što izlazi iz srca, iz duše, i nikada je nije svako u selu mogao pevati.

Kajde čobanske, bekrijske, svatovske, rabadžijske, kosačke, mitološke...

Etnolog, dr Poznanović podseća da je do pre pedesetak godina u selima užičkog kraja bilo vrsnih izvođača kajde.

"Pero Perišić i Miljko Mijatović iz sela Buar iznad Užica mogli su satima bez prestanka pevati kajdu za kajdom, sve lepšu od lepše, stariju od starije, čobansku, mitološku, slavsku, svadbarsku, rabadžijsku, bekrijsku, kosačku... Na mnogim priredbama čula se njihova nezaboravna brojenica o Petru i Nikoli... Julka i Stanojka iz sela Gostinica pevale su uvek pesmu "Zmaj poleće sa mora na Dunavo", a braća Vučković sa Zabučja, brda iznad Užica, na jednom festivalu jugoslovenskog folklora pevali su staru pesmu "Kićeno nebo zvezdama". Braća Smiljanić sa Zlatibora upamćeni su po velikom izboru pesama izvika, a najčešće su pevali: "Jere Petre ima dževerdara". Sestre Joksimović sa Grada kod Kosjerića i danas na smotrama pevaju kajdu "Sivi sokole, sivo perje tvoje jesi'l skoro u Bosnu letio". Dve žene iz Sinjevca kod Užica u produkciji RTS još pre tridesetak godina snimile su kajdu "Bez izvora nema vode". Dobre pevače kajde imala su i sela sa šireg područja Zlatiborskog regiona: Dobroselica, Brekovo, Mirosaljci, Latvica iz okoline Arilja, ali i Seča Reka, Erčeke u kosjerićkom kraju, kao i zlatiborska sela Šljivovica, Sirogojno, Ljubanje, Ravni, Mokra Gora, i selo Rožanstvo gde se i dan-danas na Preobraženje održava festival pesme izvika pod imenom "Bez izvora nema vode". Starinska užička kajda može se i danas čuti u nekim od ovih sela, ali ona je sve ređa i bleđa. U nekim selima mladi pevači umeju da zapevaju "po starinski", ali kao da se stide takvog načina pevanja i mnogo lakše prihvataju pomodne tvorevine turbo–folka", kaže dr Poznanović.

"Glasovi pevača jecaju kao strune gusala..."

Naš sagovornik objašnjava da staru užički kajdu nije teško prepoznati:

"I tekstom i načinom izvo-đenja ona zalazi u duboku starinu. Ovde pevanje teče kao ritual, kao obredna radnja. U kratkom, ali snažnom dvostihu vanredno čiste i jasne lirske sadržine, ova pesma zvuči kao poslovica, kao mudra izreka, kao filozofija jednog vremena. U pesmi je sve čudno celovito i zaokruženo, pa deluje kao moralni obrazac. Oni koji pevaju kajdu kao da su na nekom važnom poslu, kao da žive uz pesmu, od pesme i sa pesmom, kao da pesmom brane svoju slobodu, svoje ljudsko dostojanstvo. Glasovi pevača vinu se u nebeske visine kao slobodne ptice, ječe kao planina, jecaju kao strune gusala uz epsko kazivanje o Marku Kraljeviću i Milošu Obliću. I sve to kao da se govori, a ne peva."

Najstarije pevanje u Evropi

Sve to potvrđuje da je užička kajda najstariji sloj pevanja ne samo u užičkom kraju, već na celom Balkanu, i Evropi, kaže većina etnomuzikologa danas u Srbiji, a dr Poznanović dodaje:

"Paganski detalji u ovoj pesmi i danas deluju kao magija, kao slika totema iz dalekog predhrišćanskog vremena, iz doba najstarijih ljudskih zajednica. Kao i u davna vremena, užičku kajdu i danas, iako su vrlo retki izvođači, pevaju samo dva pevača, dva muškarca, dve žene, ređe muž i žena, ali vrlo često dva brata, ili dve sestre."

Sačuvati od zaborava
 
Pre šest godina kada je grupa entuzijasta želela da obnovi priču o užičkoj kajdi, u zlatiborskom selu Rožanstvo održan je prvi sabor ove pesme pod imenom "Bez izvora nema vode". Učitelj Milosav Radibratović koji je bio i idejni tvorac sabora želeo je da "opomene" na značaj kajde, i da izvuče i sačuva od zaborava ovaj oblik starog pevanja. Kao reporter beležila sam priče sa malobrojnim izvođačima prave kajde, bili su to uglavnom stariji meštani nekoliko zlatiborskih sela, i bračni par Šaponjić iz okoline Nove Varoši. Ispričali su mi da su se tako i upoznali pevajući staru pesmu, a da već 20 godina pevaju samo kajdu, i vrlo često pored starog teksta smisle i nešto novo. U selu Rožanstvu živi Vićentije Mićić, koji je u devetoj deceniji života. Sa svojim komšijom peva svakodnevno izvika. Kada je na pomenutom saboru zapevao "prolomila" su se okolna brda. Pevao je jednu ljubavnu kajdu. Kaže, tekst je čuo od svog dede, a često kao mlađi sa susedima je "smišljao tekstove kajdi, zavisno od toga šta je radio, i gde je bio.


Piše: Novka Ilić | Sloboda organ srpske narodne odbrane u Americi
519  NASLEĐE / Nematerijalna kulturna baština Srba / Nematerijalna kulturna baština Srba Krajišnika u Srbiji poslato: April 24, 2013, 02:56:16 am
*

OJKAČA —
O NAJKRAĆOJ SRPSKOJ TRADICIONALNOJ USMENOJ PESMI I SAVREMENOM POLITIČKOM FOLKLORU



Dr Slavica Garonja Radovanac: O ovoj najmanjoj usmenoj lirskoj pesmi, kako ju je još nazvao Mladen Leskovac, srazmerno je malo pisano u nauci o narodnoj književnosti, čiji danak plaćamo upravo sada.
 
Povod za ovaj, rekla bih, okrugli sto o OJKAČI, kao našoj najkraćoj usmenoj lirskoj pesmi, nije nažalost, naučne, već političke prirode. Pošto sam se ovom usmenom vrstom bavila u više navrata i uživo je slušala, a ponešto sakupljala i kao student, za početak, navela bih samo nešto od osnovnih postavki o njoj, kroz šta će se utvrditi da je reč o specifičnoj usmenoj tvorevini, koja nedvosmisleno pripada srpskom usmenom korpusu, pa čak predstavlja osnovnu odliku srpskog, rekla bih graničarskog, tj. u istoriji poznatijeg kao krajiškog mentaliteta srpskog naroda.
 
O ovoj najmanjoj usmenoj lirskoj pesmi, kako ju je još nazvao Mladen Leskovac, srazmerno je malo pisano u nauci o narodnoj književnosti, čiji danak plaćamo upravo sada. Prvu studiju ove vrste dugujemo upravo Leskovcu, koji je antologiju — dakle izbor iz do tada dostupne štampane građe, i većinom sa teritorije Vojvodine — pod nazivom "Bećarac" — objavio u izdanju Matice srpske još 1957. godine, čime je ovu najkraću narodnu pesmu uveo na velika vrata u nauku, u koju do tada ova usmena vrsta nije imala pristup. Trag Leskovčevog rada (koji je sa simpatijama prvi kritički propratio i Borislav Mihajlović Mihiz), po značajnom prostornom proširenju, koja je u usmenoj kulturi zapravo srasla sa Srbima sa teritorije preko Save i Drine, zapravo obe Krajine, Bosanske i bivše Vojne Krajine u Hrvatskoj, odnosno, mentalitetom "prekodrinskih" Srba, uspešno je po prilježnosti, temeljnosti pristupa i izuzetnoj sistematičnosti istraživačkog rada nastavio Nenad Grujičić, objavljujući svoju knjigu "Ojkača", do sada čak u pet izdanja — knjige su većim delom rezultat sakupljačkog, ali i antologičarskog rada. Iako N. Grujičić u svom takođe studioznom predgovoru tvrdi da su bećarac i ojkača različite pesme, mišljenja smo, da je, po motivskoj i formalnoj, a naročito verisfikacijskoj strukturi, reč o istoj pesmi, kojoj su različite nazive i različite načine izvođenja diktirali dva oprečna geopolitička i kulturološka basena obitavanja Srba na Balkanu — a to je panonski basen, kome kultrološki pripada "bećarac", i dinarski, u kojem, po svim svojim imanentnim svojstvima egzistira "ojkača".
 
Drugim rečima, ojkača ili bećarac, jeste najkraća lirska pesma srpskog folklora, koja je pratila sve istorijske nedaće i seobe srpskog naroda, pa se sa njima i rasprostrla duž Balkanskog poluostrva, po jednoj, moglo bi se reći, dosta preciznoj liniji, koja tačno prati granice bivše Vojne Krajine — od Tromeđe u Dalmaciji do Petrovaradina u Sremu i Temišvara kao krajnje tačke njenog prostiranja i pevanja. Srpski narod naseljen sa obe strane istorijske Vojne Granice, izvodi ga i često različito naziva (od Dalmacije, gde se pesma zove i groktalica), preko Like, Banije, Korduna i Bosanske Krajine, gde se svuda uglavnom i naziva ojkača (u Lici i rozgalica, dok je ženski distih — prelica), da bi preko Save, u Slavoniji i Vojvodini, to bio bećarac, na koji uglavnom misli i piše u svojoj studiji i Mladen Leskovac, obrađujući tako zapravo, tek samo jedan periferan segment ovog fenomena.
 
Razlog duge i relativne neproučenosti bećarca ili ojkače, leži verovatno i u poznatoj i poraznoj oceni Vuka Karadžića, o "pjesmama bačvanskim novijeg vremena" (u napomeni u prvoj knjizi "ženskih pjesama" 1841), da su to pjesme koje se "tako iskvareno pjevaju", da ih "ponajviše nije za štampu", ali ih donosi u svojoj prvoj knjizi samo kako primer procesa razgradnje klasične narodne lirske pesme, koju je smatrao jedinim uzorom jezičke i motivske lepote. Dakle, bećarac već beleži Vuk kao nedvosmisleno srpsku pesmu već u prvoj polovini 19. veka, navodeći i njen prostor pevanja (Bačku), a mi bismo dodali, svakako kao posledicu već završenog procesa seoba Srba na Granicu. Inače, i po istraživanjima M. Leskovca, svakako da su prvi distisi već postojali tokom 18. veka (njih kao takvu, popularnu i tipičnu usmenu pesmu Granice, u svoj roman "Seobe" ukorporira i M. Crnjanski). Da li je ova kratka pesma nastala izdvajanjem iz dugih epskih pesama-hronika, sa dvostruko rimovanim desetercem, koji su se iz tih velikih pesama prirodno odvojili, tj raspali na manje tzv. duple bećarce ili trostihe, a ovi se opet, sveli na efektnu poentu u distihu; ili njihovoj (naročito i često lascivnoj tematici dugujemo i uticaj stihova iz srpske građanske lirike), tek distih — ojkača ili bećarac se po popularnosti kao plamen raširio duž čitave Granice među Srbima između dva carstva (Austrijskog i Otomanskog), kako smo videli, postajući sam način njihovog usmenog izraza, pevana doduše, prema kulturološkim razlikama, drugačije od regiona do regiona. Tako, dok u ojkači imamo muško višeglasno pevanje, od Dinare do Kozare, distih se na Kordunu i Baniji, Slavoniji i Sremu, peva već mekše i uz tamburicu, a u Zapadnoj Slavoniji pod Papukom (sem pevanja uz tamburicu) igra kroz dvoglasno pevanje u tradicionalnom kolu "tarabanu". Takođe, činjenica je da je bećarac ili ojkača jedina naša usmena vrsta koja je svojom vitalnošću preživela raspad ne samo usmene poezije, već čitave naše usmene kulture i civilizacije, preživevši naročito sve burne promene tokom 20. veka, opstajući i do danas kao pesma u stalnom i autentičnom usmenom stvaranju. Drugim rečima, distih je i danas narodna pesma koja je jedina opstala u živom usmenom prenošenju i gotovo obaveznom pevanju na određeni napev ili melodiju — širom srpskih (bivših i sadašnjih krajeva).
 
Da je ojkača ili bećarac — autentična baština srpskog naroda na prostoru bivše Vojne Krajine, i to srpskog stanovništva s obe strane nekadašnje viševekovne Granice — naročito svedočanstvo pruža obilje sakupljene, a do danas neobjavljene rukopisne građe iz sredine i s kraja 19. veka, kao i prvih decenija 20. veka, koja se čuva u Etnografskoj zbirci Arhiva SANU, nešto i u Matici srpskoj. I to je deo naučnog nemara koji danas skupo politički plaćamo. U tom smislu treba spomenuti, do danas poznatu najstariju poznatu zbirku distiha, sakupljenih upravo sa područja Like, tj. Vojne Krajine, čiji je autor Nikola Begović, poznati srpski tribun, sveštenik i sakupljač klasičnih srpskih narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme Like i Banije, Zagreb, 1885; Život i običaji Srba graničara, Zagreb, 1887). Ovu zbirku bećaraca on je kao mlad učitelj bogoslov sakupio 1842. u Kostajnici (koja se i danas čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, delimično obelodanjena u radovima Marije Kleut) — kao još jedan prilog o prvenstvu, ali i neiskorišćenosti dokaza o evidentno srpskom nacionalnom poreklu "ojkače". Sem ovog, ključnog dokaza o Vojnoj Krajini kao najverovatnijoj kolevci nastanka distiha ili ojkače, u spomenutoj Etnografskoj zbirci Arhiva SANU, čuva se i nekoliko hiljada zabeleženih i neobjavljenih distiha Manojla Bubala Kordunaša, koji je ove pesmice tokom svog terenskog rada, početkom 20. veka, beležio širom bivše Gornje Krajine (misli se na Kordun i Baniju). Takođe, nešto ranije, na prelazu iz 19. u 20. vek, i na prostoru Zapadne Slavonije, učitelj Sima Mileusnić zabeležio je u srpskim selima oko Papuka i Psunja sve do Nove Gradiške, takođe oko hiljadu distiha-bećaraca sa ovog prostora, precizno navodeći koji su distisi "šokački" (tj. hrvatski), a koji srpski, na šta ćemo se posle vratiti. (Ne treba napominjati da je srpski narod iz ovih navedenih regiona današnje Hrvatske, u ratovima 90.tih temeljno etnički očišćen).

Od štampanih zbirki treba napomenuti iz ranijeg perioda zbirku "Ličanke" Dragoslava Aleksića (1934), koji takođe donosi stotinak "prelica", i "rozgalica" iz Like, dok u posleratnom periodu, distih — kao idejni, partijni, "partizanski" distih, naročito promoviše u svojim zbirkama "Partizanske narodne pjesme s Kozare" Milivoj Rodić (koji je napisao i doktorsku disertaciju na tu temu, uvodeći za ove pesme još jedan, legitiman termin za ove pesme u pokretu NOB-a, kao — "kozarčice" pevane i izvođene najčešće u "kozaračkom kolu"). Najzad, tu je i zbirka narodnih pesama Stanka Opačića Ćanice sa prostora Korduna (1987), takođe sa nekoliko stotina zabeleženih "partizanskih distiha". Masovno postojanje i preinačenje ove pesmice sa lirskog na idejni (partijni) motiv, sa istim napevom, svedoči o njenom vitalnom opstojavanju u svim vremenima, ali i kao masovan izraz pesničkog bića samog srpskog, krajiškog naroda, duboko ukorenjenog u sopstvenu usmenu pesničku tradiciju.
 
Svojoj neobičnoj vitalnosti i popularnosti, distih, ojkača, bećarac svakako duguje rimovanom desetercu, čestoj leoninskoj rimi, i izuzetnom aliteracijskom efektu, kada nas često iznenade blesak tzv. duple rime, a gde je sabijen zvukovno bogat i britak gnomski iskaz, često naglašenog i humorističkog tona. Nekada je to blistavo ispevana slika, osećaj, ideja, misao, najčešće iz svakodnevnog života. Ta realistička vezanost za svakodnevni život čoveka, možda je i najveća vrednost distiha. Ovo su pesme trenutka, trenutne inspiracije, u kojoj su zahvaćeni detalji neposrednog, proisteklog iz svakodnevnog narodnog života, npr. "uz rakijski kazan", kako to slikovito navodi Nenad Grujičić. Ali, naročit šarm distih ima u vedrom, šaljivom tonu, tom životnom optimizmu kojim zrači, i koji je tako redak u čitavom našem duhovnom nasleđu i istorijskom iskustvu. Taj životni vitalizam distiha proističe iz toga što su to prvenstveno i najčešće pesme ljubavnog karaktera, kroz koji je potenciran život u svim svojim najelementarnijim impulsima — u slavu erosa i ljudske radosti postojanja. Upravo sa rodnog aspekta, ojkača ili bećarac, tu pokazuju različit pogleda na život i svet, iz muškog, odnosno ženskog ugla gledanja, a odnosi među polovima su i dati najčešće u šaljivom nadmetanju, kao večitom agonu između dva suprotna pola. Međutim, dokaz da distih nije samo pesma mladosti, kako tvrdi Mladen Leskovac, već je i izvanredan izraz univerzalnog životnog vitalizma, jeste i sledeći primer, zabeležen kao pevana pesma u izvođenju ženske grupe "Kozara" iz Prijedora:
 
Aoj moja, pedeset i koja,
Niti brojim, nit se mlađe bojim!
 
Iako još niko u nauci nije pokušao da sprovede klasifikaciju ovih malih pesmica, jedna od mogućih jeste, da unutar ljubavnog motiva često imamo distihe vezane za određene lirske, posebno omiljene segmente: mesečina, oči, suparnica, svekrva, odnosno, reči-simbole: dragi, lola, baraba, dika, mala i sl. Raspon ljubavnih osećanja u ojkači ide od suptilnih, poetskih (Šuma pusta, a šikara gusta / tu je sladak poljubac u usta), do dvosmislenih, erotskih (Ja sam malu pritisno na ploči / Mjesečina izbuljila oči), najzad često i grubih, lascivnih.

Trag klasične lirske pesme ipak je uočljiv naprimer, u jednom od izuzetnih zapisa: "Meni dragi reko prsten dati / spram kojega vidim večerati").
 
Uz ljubavne, najveći broj, po pravilu antologijskih distiha, posvećen je samoj pesmi i pevanju, kao i kolu i instrumentu (tamburici) uz koju se distih često peva: Grlo moje ko tambura jeca / jedva čekam neđelju i sveca!
 
Nas tri seje zapjevati znamo / šta ćeš, nano, kad se razudamo!
 
Srpski nacionalni identitet (svi su primeri iz knjige Nenada Grujičića) takođe je snažno očuvan u sledećim stihovima: Ima l išta od Srbina jače / ima l ljepše pjesme od ojkače? Ili: Manastiri, gusle i gudalo / to je srpsku vjeru sačuvalo!
 
Uz nedvosmisleno apostrofiran nacionalni identitet, ojkaču / bećarac odlikuje i slikanje narodnog života kroz socijalno-društvene odnose, kao i odnose unutar porodice, antagonizam snaha-svekrva (iskazan najčešće humorno), vođenje računa o materijalnom stanju (mirazu) kao uslovu za brak, gde se uvek efektnom rimom i poentom ta sva težina životnih problema raspršuje u poenti, kroz neku vrstu rugalačke vedrine:

Dukatarku prodaju dukati / ja sirota, mene će ljepota!
 
Draž svakodnevnice, data kroz rodnu perspektivu, npr. mušku vizuru zvuči ovako: Oj rakijo, primakni se meni / dok je tebe lola se ne ženi!, za razliku od dijametralno suprutnog, ženskog viđenja (teškog) života žene u patrijarhalnom braku:
 
Mene mati naučila tkati / pa me natra svako veče satra!
 
Zavičajna toponimija, takođe je bitan segment nedvosmislene sraslosti srpskog naroda sa prostorom svoje (Krajiške) egzistencije, ali i prostorne egzistencije srpske ojkače:
 
Grmeč leže vile i orlove / a Kozara sive sokolove!
Sa Grmeča klikće bjela vila / Oj Krajino, majko moja mila!
Aoj Uno, ljepotice moja očara me okolina tvoja.
Moštanice, vodo plemenita, ko te pije, taj bolestan nije!
 
Najzad, u ojkači koja pamti uglavnom novija (i mirnodopska vremena) nailazimo i na prave dragulje iz dublje prošlosti Krajine:
 
Oj Mjeseče, pričekaj Danice / ja ću svoga dragog sa Granice.
Oj Krajino, krvava aljino / ko te gazi, kući ne dolazi!
 
Na ovu bogatu tradiciju prošlog veka, nadovezuju se i partijni, tzv. partizanski bećarci polovine 20. veka, kao najmasovniji i najproduktivniji oblik nastajanja jedne usmene pesme u jednom delu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, koju ćemo za ovu priliku preskočiti. Ali, nastavak priče o ojkači, dešava se upravo u naše dane, kada bogatu usmenu tradiciju rodnog tla, a najeksplicitnije ojkačku, nastavljaju upravo Srbi prognanici iz Hrvatske, čije pevačke grupe u novim naseobinama po Srbiji i novoispevani distisi, još jednom pokazuju svu genetsku povezanost i ukorenjenost Krajišnika u rodni kraj, iako su morali da ga napuste:
 
Oj Krajino, na tebe sam sviko,
Ne mogu te prepustiti nikom!
 
Upravo ovim se potvrđuje ojkača kao pesma koja prati Srbe Krajišnike svuda, u prostoru i vremenu, kao njihov možda najautentičniji izraz duha i mentaliteta, pesma koja se adaptirala na sve istorijske (ne)prilike srpskog naroda na Balkanskom prostoru permanentno ugrožavane egzistencije.
 
I sada dolazimo do centralnog pitanja ovog skupa — otkud Hrvati u ovoj priči o ojkači kao autentičnoj srpskoj i najkraćoj usmenoj pesmi? Naravno, od kada je nedavno obelodanjeno da je "ojkača" postala zvanični hrvatski nematerijalni doprinos svetskoj baštini pod zaštitom UNESKA. Kako je tekao ovaj proces i gde leže uzroci ove pojave, koja očigledno, ima dublje korene? U konstituisanju hrvatske nacije još u 19. veku, presudnu ulogu je, upravo uz književni jezik (odnosno, preuzimanje u doba "ilirizma" srpskog štokavskog dijalekta i ijekavskog izgovora kao književnog jezika i Hrvata — autentični Hrvati su samo čakavci i kajkavci) odigrala i narodna književnost, i to na način, koji je sličan trenutnom prisvajanju ojkače kao hrvatske duhovne baštine registrovane u UNESKU. Naime, dok je Vuk Karadžić obavio, doduše, uz dosta vernih saradnika, ali u načelu SAM — epohalan posao prikupljanja i objavljivanja Srpskih narodnih pjesama u prvoj polovini 19. veka, Matica hrvatska je pristupila krajem 19. veka sličnom, ali timskom poslu — i tu je osnovna razlika — objavljivanju Hrvatskih narodnih pjesama u deset tomova 1892—1942 (simptomatično je da je poslednji tom izašao 1942. u NDH), sa raznih prostora Balkana, među kojima je mnogo građe naročito od srpskih sakupljača iz Dalmacije, Like, Slavonije, odnosno, i sa prostora Vojne Krajine (ali i čitavi tomovi muslimanskih epskih pesama), što je sve kao "hrvatsko nacionalno blago" trebalo da parira Vukovim zbornicima kojima se već uveliko divio ceo svet, a što kolekcija HNP, po rečima akademika Miroslava Pantića, "sem po obimu", ni po kvalitetu, ni po motivima ni po jeziku" nije mogla da se meri Vukovim zbirkama. No, ipak, jedan drugi cilj je postignut. Uz stvaranje hrvatskog nacionalnog identiteta, uz (katoličku) veru, književni jezik (štokavsku ijekavicu), i narodnu književnost (sačinjenu najvećim delom od varijanata srpskih narodnih pesama već poznatih kod Vuka ili falsifikata sličnih motiva), pripreman je teren za ono što je i rezultiralo krajem 20 veka — u samostalnu hrvatsku državu.
 
Drugo pitanje, vezano neposredno i za ojkaču jeste — sva usmena književnost na štokavskoj ijekavici, pa i ona — u okviru hrvatskih zbirki — nedvosmisleno je srpskog porekla. Jer, jedino jezik i folklor ne trpe nasilne verske i političke promene i žilavo opstaju i u novim kulturno-istorijskim uslovima. Kao što znamo, permanentan proces od preko tri veka na prostoru katoličkih država — Mletačke republike i Austrijskog carstva bilo je nasilno unijaćenje — kao prvi stepen, potom i otvoreno pokatoličavanje srpskog stanovništva koje je seobama stalno naplavljivalo Vojnu Granicu iz bosansko-hercegovačkog, dalmatinskog zaleđa, sliva Pive i Tare, Drine. Veliki deo tih Srba, što milom, što silom (za činove i privilegije, ali i prodaje "vere za večeru", kako se slikovito kaže i u "Pilipendi" Sime Matavulja), postepeno je popuštao i prelazio u katoličanstvo, tj. hrvatstvo, često i čitava sela, zaboravljajući kroz generacije svoje ime i veru, ali je sa sobom poneo i svoju usmenu tradiciju (doduše nešto u jezičkim i religioznim detaljima preinačenu, po ličnim imenima, imenima svetaca, no uglavnom bez mitoloških motiva koje je katolička crkva naročito proganjala) — što je značilo — jezik i motive srpskih narodnih pesama, sada pod hrvatskim imenom. To se očigledno dogodilo i sa ojkačom. Taj proces se odlično može videti na poređenju srpskih krajiških (uglavnom neobjavljenih) i hrvatskih štampanih zbirki s kraja 19. veka. Ovde negde vidim odgovor — zašto je i krajiška ojkača postala hrvatska duhovna baština prezentovana svetu. Iz jednostavnog razloga, što je Hrvatska, sada sa državotvornim moćima i institucijama, za razliku od Srba Krajišnika (koji su ostali i bez zemlje, i bez ikakve institucionalne — naročito naučne, organizacije) bila u mogućnosti da institucionalnim mehanizmima odradi isti onaj posao koji su odradile već institucije Matice hrvatske i JAZU u poslednjih sto pedeset godina.
 
Mora se primetiti još nešto: Hrvati predano, vredno, sistematski, timski, organizovano i fanatički istrajno, rade na svojoj državotvornoj ideji, već vek i po, gradeći dobrim delom legitimitet na onome što im je razjedinjeno i rascepkano Srpstvo olako prepustilo. Dovoljno je ponoviti navedeni primer — da još uvek, više od sto godina od prikupljanja usmenog blaga srpskog naroda upravo sa prostora današnje hrvatske države — Like, Banije, Korduna, Slavonije, Dalmacije — gde Srba od kraja 20. veka više nema — (predmet moje doktorske disertacije — Srpsko usmeno poetsko nasleđe Vojne krajine 18, 19 i 20. veka) većina tih zbirki nikada nije publikovana, a sa višestrukim vrednostima u odnosu na ono što je u Matici hrvatskoj odavno i blagovremeno štampano, na koje se često pozivala i srpska nauka, ne mareći, niti pokazujući preterani interes za isti, važan i vredan srpski usmeni korpus na istom tom području. Tako je ostalo nepoznato na hiljade distiha u spomenutim rukopisima Manojla Bubala Kordunaša, na hiljade bećaraca iz Slavonije Sime Mileusnića, i zato se desilo ono što se desilo.
 
Šta je moguće sada učiniti? Svojatanje ojkače kao hrvatske duhovne baštine jeste prst u oko sadašnjim Krajišnicima, nasilno prognanim sa svojih vekovnih ognjišta iz današnje Republike Hrvatske, koji, ostajući bez svog zavičaja, ostaju sada i bez svoje duhovne autentičnosti po kojoj su se jedino legitimisali i bili folklorno prepoznatljivi i u izbegličkim uslovima. Ni za važnije stvari u Srbiji nije bilo veće i sistematizovane, timske inicijative, ali svakako, predlažem u tom smislu — da se okupi tim stručnjaka, koji bi u razumnom roku sakupio i skenirao relevantnu građu (rukopisnu i štampanu) o ojkači / bećarcu sa srpskih prostora Balkana u poslednja dva veka, napisao i timsku studiju, dokazujući time da je distih, tj. ojkači / bećarac autentični deo i srpske duhovne baštine (sad moramo verovatno pristati i na ovo — I), naročito prognanih Srba Dalmatinaca, Srba Slavonaca, Srba Ličana, Banijaca, Kordunaša (insistirati na regionalnoj pripadnosti, jer su to regije koje su u nekadašnjoj Jugoslaviji bile znatnim delom i srpske). Takođe, važnu sponu i utehu, za sada, predstavlja Republika Srpska i njeni pametni kulturni i politički potezi, pa mi se čini da je najcelishodnije da regionalni centar budućeg proučavanja ojkače, ali i srpskog folklora (pošto znamo da ga jedina Srbija u okruženju nema) bude Banja Luka (ili Bijeljina), a iz nje da potekne i ova akcija vraćanja ojkače u krilo sopstvenog naroda i njegove još jedino žive usmene tradicije. Tek će tada mapa i slika srpskog usmenog pevanja biti u potpunosti sastavljena. U ojkači je svakako očuvana prava priroda, izuzetna pevačka nadarenost i vitalnost prekodrinskih i prekosavskih Srba, srpskog naroda u celini.[/color]
 
Udruženju književnika Srbije | Francuska 7 — Beograd, 22.6.2011. | Jadovno 1941.
520  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Orkestri • ansambli • pevačka društva • družine / Akademski hor Collegium musicum [Beogard] poslato: April 24, 2013, 02:10:58 am
*

AKADEMSKI HOR COLLEGIUM MUSICUM [Beogard]


Akademski hor Collegium musicum osnovan je 1971. godine na inicijativu prof. Vojislava Ilića, a čine ga studentkinje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Od samog osnivanja pa sve do današnjih dana dirigent Akademskog hora Collegium musicum je prof. Darinka Matić-Marović. Od 1971. godine do danas hor održao je preko 3000 koncerata u zemlji i inostranstvu (Italija, Francuska, Engleska, Irska, Španija, Rumunija, Bugarska, Norveška, Poljska, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka, Portugal, Švedska, Belgija, Grčka, Kipar, Turska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Argentina, Brazil, kao i u Meksiku, Kubi, Ekvadoru, Rusiji, Belorusiji, Ukrajina, Litvanija, Letonija, Estonija, Indiji, Pakistanu, Avganistanu, Iranu, Mongoliji, Kini, Tajvanu, Južnoj Koreji i tako dalje).

Izuzetno uspešne nastupe Akademski hor Collegium musicum, imao je na renomiranim svetskim festivalima kao što su: Praško proleće, Žorž Enesku, Berlinske festivalske nedelje, Flandrijski festival u Gentu Festival vokalne muzike u Brnu, Festival duhovne muzike u Moskvi, Svetski festival omladine i studenata u Berlinu i Havani, Festival u Puebli i Tepozotlanu, Festival duhovne muzike u Palermu, Muzički dani u Trstu, Festival u Atini, Delfima, Levadiji, Atalanti, Kastoriji, Krfu, festivali u Turu i Tulonu, i drugi. Ovaj ansambl je na svim međunarodnim takmičenjima na kojima je učestvovao osvajao najviša priznanja, uglavnom prve i specijalne nagrade (Areco, Langolen, Goricija, Nagrada BBC-a...). Akademski hor Collegium musicum sa dirigentom Darinkom Matić Marović je na XXIX Međunarodnom festivalu pravoslavne duhovne muzike Hajnovka 2010 u Poljskoj osvojio tri prve nagrade — prvu nagradu za pobednika u kategoriji muzički obrazovanih horova, Darinka Matić Marović je proglašena za najboljeg dirigenta, a Poljska nacionalna televizija je hor proglasila za laureata prvih mesta u svim kategorijama i dodelila grand prix za celokupni scenski utisak.

Hor je snimao za Radio-Televiziju Srbije, Nacionalni Radio Norveške, RAI, RTV Meksiko i druge. Na repertoaru hora nalaze se kompozicije autora iz raznih perioda, od XI veka do savremenih autora. Visok profesionalni nivo i umetnička kreativnost ovog ansambla inspirisala je mnoge kompozitore da mu posvete svoja dela. U svojoj istoriji od 40 godina hor ima preko 200 premijernih izvođenja.


DARINKA MATIĆ MAROVIĆ, dirigent

Umetnost profesorke Darinke Matić Marović predstavlja savršeni sklad muzičke kulture, autoriteta, sugestivne snage, beskrajne energije i potpune posvećenosti svemu što radi. Njene nadahnute interpretacije složenih i zahtevnih dela iz domaćeg i stranog, klasičnog i modernog repertoara publika je sa oduševljenjem primila u najprestižnijim koncertnim dvoranama u preko 40 zemalja širom sveta: u skoro svim evropskim zemljama višekratno Italija, Francuska, Engleska, Irska, Španija, Rumunija, Bugarska, Norveška, Poljska, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka, Portugal, Švedska, Belgija, Grčka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Turska, Rusija Belo Rusija, Ukrajina, Litvanija, Letonija, Estonija, zatim u S.A.D., Kanadi, Kubi, Meksiku, Kini, Indiji, Pakistanu, Avganistanu, Iranu, Mongoliji, Južnoj Koreji, Argentina, Ekvador...

Diplomirala je dirigovanje u klasi profesora Mihajla Vukdragovića. Bila je profesor u srednjoj muzičkoj školi "Stanković", a od 1971. godine je angažovana na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je bila profesor dirigovanja na Katedri za dirigovanje i dirigent mešovitog hora Akademije. Ubrzo postaje dekan Fakulteta muzičke umetnosti u tri mandata, a potom i rektor Univerziteta umetnosti u pet mandata.

Više od 20 godina angažovana je kao profesor na Muzičkoj akademiji koja je osnovana u Podgorici, a potom premeštena na Cetinje. Istovremeno je profesor dirigovanja i dirigent orkestra na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci. Odnegovala je mnoge brojne generacije mladih dirigenata.

Član je žirija na brojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, kao i predavač na mnogim seminarima.

Paralelno sa pedagoškim radom razvijala se i briljantna karijera Darinke Matić Marović stalnim angažmanom sa dva akademska hora: "Collegium Musicum" (od osnivanja 1971. godine) i mešoviti hor "Branko Krsmanović", danas "Obilić" (od 1981. godine). Sa ovim horovima nastupala je širom sveta u najprestižnijim dvoranama, kao što su Karnegi Hol, Orkestar Hol u Čikagu, sala Konzervatorija "Čajkovski" u Moskvi, sala filharmonije u Peterogradu, Zlatna sala Muzikferajna u Beču, "Mocarteum" u Salzburgu, opere u Nici i Bukureštu i mnoge druge značajne dvorane u zemlji i inostranstvu.

Zahvaljujući njoj ova 2 hora spadaju u neke od najvažnijih muzičkih institucija u Srbiji. Darinka Matić-Marović ima velike zasluge u predstavljanju dela savremenih autora. Više od 200 domaćih dela premijerno je izvela u svojoj dosadašnjoj karijeri. ... više » » »




Koncert Collegium Musicum — Belgrade/Serbia 29.04.2012 Nijmegen NL
521  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — J poslato: April 24, 2013, 01:25:40 am
*

JA IMADOH KONJA VRANA
narodna / zapis D. Dević

Ja imadoh konja vrana
I u gradu tri dućana,
Zumbul Jelo, jagnje belo
Aj, zumbul rano, odavno.

Sve ja dadoh za tri noći
Za te tvoje crne oči.
Zumbul Jelo, jagnje belo
Aj, zumbul rano, odavno

Okreni se, devojčice,
Da ti vidim belo lice.
Zumbul Jelo, jagnje belo
Aj, zumbul rano, odavno.

YouTube: Dragoljub Lazarević — Ja imadoh konja vrana
YouTube: Predrag Živković Tozovac — Ja imadoh konja vrana
522  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Dragoslav Dević (1925) poslato: April 24, 2013, 12:41:59 am
*
DRAGOSLAV DEVIĆ,
DOKTOR ETNOMUZIKOLOGIJE I REDOVNI PROFESOR FAKULTETA MUZIČKIH UMETNOSTI



PRAVOJ NARODNOJ MUZICI NEMA MESTA U MEDIJIMA

Srpski muzički folklor je autentična muzika, simbol jednog naroda i muzički jezik koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije





Profesor Dragoslav Dević, doktor etnomuzikologije i redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, više od trideset godina bavi se terenskim istraživanjima i studijom srpskog muzičkog folklora i folklora drugih balkanskih naroda.

Dugogodišnjim prebiranjem izvorne muzičko-folklorne građe, Dević je snimio preko 10 000 muzičkih komada i napisao preko pedeset naučnih studija i rasprava, štampanih u stručnim časopisima u zemlji i inostranstvu, vodeći se načelom da je autentična muzika simbol jednog naroda i muzički jezik, koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije.

Dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja iz oblasti narodnog stvaralaštva, a aktivan je član Matice srpske i predsedništva Međunarodne organizacije za narodnu umetnost, ICTM (Njujork) i član predsednik Komiteta za naučna istraživanja IOF (Austrija).

Između dve festivalske selekcije u Kučevu i Crnorečju i rada na objavljivanju dopunjenog izdanja knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije", profesor Dević se uveliko priprema za realizaciju zahtevnog kulturnog projekta.

Grupa stručnjaka, zajedno sa mnom, planira da se upusti u zahtevan projekat očuvanja kosovske tradicije od rasipanja i nestanka. Inicijalna ideja je da napravimo zapise tradicionalnih, folklornih izvođenja srpskih izbeglica sa Kosova — kaže u razgovoru za Glas profesor Dragoslav Dević. Planiramo i da odemo u Leposavić, gde se iskreno nadam da ću uspeti da snimim čuveno kosovsko epsko pevanje bez gusala, koje predstavlja "regijsku specijalnost"! Ne smemo sedeti skrštenih ruku i gledati kako se tradicionalno kosovsko blago rasipa. Inicijator projekta je Fondacija "Braća Karić", a podršku će pružiti Matica srpska, Fakultet muzičkih umetnosti i Muzikološki institut.

Zvaniči ste selektor brojnih domaćih folklornih sabora. Nedavno ste se vratili sa festivala u Kučevu "Homoljski motivi", a za dva dana odlazite u Boljevac, na sabor "Crnorečje u pesmi i igri".

Nedavno su završeni trideset i osmi po redu "Homoljski motivi", a sabor u Boljevcu je pred svojim trideset i petim izdanjem. Tradiciju su očuvali i Sabor trubača u Guči, sabori frulaša u Prislonici i Ivanjici, manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju". Nedavno sam saznao da organizatori "Svrljiškog sabora", posle četrdeset godina, planiraju da ga obnove.

Iako se Sabor trubača u Guči pretvorio u marketing, čini mi se da nasuprot globalizaciji, koja uništava sve što je tradicionalno, opstaje oblik jake narodne inicijative za očuvanjem autentičnih igara sa sela, pesama, nošnji, običaja, instrumentalne muzike. Logičan sled događaja bio bi priređivanje centralnog festivala narodnog stvaralaštva u Beogradu, na Kalemegdanu, uz selekciju eminentnih domaćih stručnjaka i sa odabranim gostima iz Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Austrije.

U pripremi je elaborat, koji bi Vlada Srbije trebalo da prihvati.

Šta je Vaš primarni zadatak u obavljanju dužnosti festivalskog selektora?

Zajedno sa ostalim etnomuzikolozima i folkloristima, sugerišem izvođačima da sačuvaju autohtoni, planinski, takozvani patrijarhalni, muzički sloj koji je presudan u identifikaciji nacionalnog i tradicionalnog. Njega je lako prepoznati, između ostalog, i po dvoglasju sa oporim zvucima i neodvojivosti melodijskih izvođenja od narodnih običaja.

Srpski narod je u stalnom kontaktu sa stranim uticajima. Još je Cvijić ukazao na orijentalni talas, koji se odrazio na folklore svih balkanskih naroda. U gradskim pesmama prisutni su zapadnoevropski, srednjoevropski, starovizantijski umetnički slojevi.

Narodni sabori žive, ali su medijski marginalizovani. Sve je manje i nagrada koje odlaze u ruke eminentnim narodnim stvaraocima?

Godinama se marginalizuje narodna muzika u medijima umesto da se radi na uvođenju tradicije u opštu kulturu. Svi potezi odgovornih ljudi, međutim, govore suprotno. Radio je zauzeo jedan "čistunski" stav i prosto je neverovatno da je posle toliko godina ukinuta kultna emisija "Od bisera pesmarica", koja je bila divan spoj narodne muzike i poezije. Sasvim neopravdano, već nekoliko godina, u medijima se govori o kvalitetnoj "etno" muzici, a epitet "narodno" se bez potrebe marginalizuje.

Sabori žive, ali su ne samo medijski marginalizovani, već i kad je stručna i materijalna pomoć u pitanju. Narod čuva tradiciju, ali sa idejom da može negde da je pokaže.

Nedavno sam imao zadovoljstvo da kao član žirija sa akademikom Dejanom Medakovićem i profesorom Dušanom Đokovićem nagradu Fondacije "Braće Karić" za kulturu i umetnost dodelim renomiranom srpskom virtuozu na fruli — Bori Dugiću. Malo je poznato da je Dugić patentirao frulu koja može da zameni nemačku blok flautu. Trenutno sam s njim u pregovorima da njegov projekat uvrstimo u nastavu, ali je za to neophodna i finansijska podrška eminentnijih kulturnih ustanova.

U planu je i reizdanje Vaše knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije" koje će biti objavljeno sa čak dva kompakt diska.

Po ugledu na moju knjigu "Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama sa melodijama", uz koju su objavljena i dva kompakt diska sa autentičnim, izvornim pevanjem i snimcima najreprezentativnijih pesama Carevca, Ksenije Cicvarić, Mare Đorđević, napravićemo reizdanje "Narodnih pesama i igara sa Kosova i Metohije". Ne verujem da će reizdanje biti objavljeno pre jula. Na kompakt diskovima će biti pesme pevača, koji su pevali još mom profesoru Milojeviću, a jednu retku pesmu iz kosovskog regiona otpevali su Danica i Janićije Karić.


K. Vuković | 25.06.2001 | Glas javnosti
523  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Dragoslav Dević (1925) poslato: April 23, 2013, 10:59:40 pm
*
DOGAĐAJI / PROSLAVE / JUBILEJ I


50 GODINA ODSEKA ZA ETNOMUZIKOLOGIJU

U decembru 2011. godine navršilo se 50 godina od osnivanja Odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, pa je tim povodom, u Velikoj sali Fakulteta, 22. decembra priređena i centralna proslava. Profesori, saradnici i studenti etnomuzikologije predstavili su rad Odseka od njegovog osnivanja a postavljena je i izložba instrumenata, fotografija i naslovnih strana štampanih i audio izdanja, realizovanih u okviru Katedre za etnomuzikologiju. O istorijatu Katedre govorili su prof. dr Dragoslav Dević, prof. dr Dimitrije Golemović, doc. dr Sanja Radinović, doc. dr Mirjana Zakić i prof. dr Olivera Vasić. Muzički i igrački deo programa izveli su studenti etnomuzikologije, koje su pripremili saradnik Katedre mr Sanja Ranković, docent dr Selena Rakočević i asistent Zdravko Ranisavljević.

Smer za muzički folklor, kako se nekada zvao odsek za etnomuzikologiju, započeo je sa radom 1961. godine. Prvi nastavnik na smeru bio je Miodrag Vasiljević, a već od 1962. godine Dragoslav Dević, prvo u zvanju asistenta, a onda i docenta. Zbog prerane smrti prof. Vasiljevića 1963. godine, prof. Dević ostaje jedini nastavnik glavnog predmeta koji je tada nosio naziv Muzički folklor. Duži niz godina, od osnivanja odseka pa sve do 2006. godine, odsek je činio svojevrsnu zajednicu sa odsekom za istoriju muzike, u okviru Katedre za istoriju muzike i muzički folklor. Od 2006. odsek je samostalan i postaje Katedra za etnomuzikologiju, sa glavnim predmetom koji se zove Etnomuzikologija.

U toku svoga trajanja, odsek je narastao u svakom pogledu, kako u broju nastavnika tako i u broju studenata. Njega danas čine četiri nastavnika glavnog predmeta (jedan redovni profesor i tri docenta), svi s naučnim zvanjem doktora nauka, dva nastavnika etnokoreologije, kao drugog glavnog predmeta (jedan redovni profesor i jedan docent), takođe s naučnim zvanjem doktora nauka, te dva asistenta, po jedan za predmet etnomuzikologija i etnokoreologija, oba na naučnim doktorskim studijama.

Na odseku za etnomuzikologiju već duži niz godina značajna pažnja se posvećuje i uporednim predmetima koji pokrivaju oblasti značajne za etnomuzikologiju — Etnologija i Narodna književnost. Ne mala pažnja posvećuje se i predmetu Primenjena estetika, a predmeti koji čine okosnicu obrazovanja svakog teoretičara muzike, kao što su Solfeđo, Harmonija i Kontrapunkt, takođe su značajni u obrazovnom procesu studenata etnomuzikologije.

Bolonjska reforma unela je mnoge novine u studije na odseku za etnomuzikologiju, ali kao najvažniju treba istaći svojevrsno razgranavanje glavnog predmeta koji kroz kurseve koje drže svi nastavnici angažovani na odseku, pokriva širok spektar tzv. klasične, ali i savremene etnomuzikološke nauke.
 
U toku pedesetogodišnjeg trajanja na odseku je studirao veliki broj studenata, od kojih je 123 studenata diplomiralo, 19 magistriralo, a 13 odbranilo svoje doktorske teze.

Nastavnici na odseku od osnivanja:

Miodrag A. Vasiljević (1961—1963)
dr Dragoslav Dević (1962—1990)
dr Dimitrije Golemović (1978—)
dr Sanja Radinović (1988—)
dr Mirjana Zakić (1989)
dr Mladen Marković (1990—)
dr Olivera Vasić (1990—)
dr Selena Rakočević (1998—)
mr Iva Nenić (2010—)
Zdravko Ranisavljević (2010—)





Fotografija 1: dr Dragoslav Dević
Fotografija 2:
gornji red: Zdravko Ranisavljević, mr Iva Nenić, dr Sanja Radinović, dr Mladen Marković, dr Mirjana Zakić, dr Selena Rakočević, mr Sanja Ranković.
donji red: dr Olivera Vasić, dr Dragoslav Dević, dr Dimitrije Golemović


"Treptaj" | Broj 7 | Urednik: Nataša Danilović | Godina III | Beograd, februara 2012
524  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: April 22, 2013, 09:56:26 pm
*

SMEDEREVO, GRADE OD STARINA

Smederevo, grade od starina
lepo te je gradila Jerina
sve su tvoje kule od kamena
sagrađene u stara vremena

Večno Dunav pokraj tebe šumi
srce moje milinama puni
valovi te zapljuskuju stalno
otiš'o sam, bilo je to davno

Pun si voća, pun si vinograda
k'o u jesen kad lišće opada
i stara me majka sad spominje
vrati nam se, vrati, mili sine

Čeznem, venem i u duši krijem
sve kroz suze što ih sada lijem
kad se setim i srce mi peva
rodnog mesta, divnog Smedereva.

YouTube: Raša Pavlović — Smederevo, grade od starina
525  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: April 22, 2013, 09:18:36 pm
*
NE SAMO O POSLU: BILJANA KRSTIĆ


DEVOJKA KOJA JE VOLELA VOZOVE

U detinjstvu je pecala sa tatom železničarem, kao studentkinja je prvi put zapevala sa Borom Đorđevićem, a poslednjih deset godina u grupi "Bistrik" oživljava izvorne pesme balkanskih naroda





Bila jednom jedna devojčica, koja je sa roditeljima, bakom i tri sestre živela u Nišu, u Jugoslaviji, zemlji u međuvremenu izbrisanoj sa geografskih mapa. Tih bučnih, veselih i bezbrižnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka upoznala je svoje prve ljubavi: vozove, muziku, slikanje i Mišu sa drugog sprata.

A od svega je najviše volela da sa tatom, železničarem, dočekuje i ispraća vozove ("pištaljka je bila moja omiljena igračka", poverila se u jednom intervjuu) i da sa njim peca i pliva u Nišavi kraj njegovog rodnog sela Dolca (mada još pamti susret sa vodenom zmijom, kad se od straha — onesvestila!). I danas, kaže, čim se ukaže prilika odlazi u staru porodičnu seosku kuću gde je kao dete letovala, zimovala i praznovala.

U Nišu je završila Osnovnu školu "Kole Rašić", pa Srednju muzičku školu "Dr Vojislav Vučković", i tu (naročito uz podsticaj profesora Radojice Milosavljevića) donela najvažniju životnu odluku: njena je budućnost među notama! Doduše, roditeljima je to saopštila tek nakon što je, kriomice, položila prijemni ispit na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu ("otputovala sam u prestonicu pod izgovorom da idem u posetu rodbini"). Kako su mogli da se ljute? Pa upravo je njena majka Roksanda bila ta sa kojom je zakoračila u svet pesama...

I danas pamtim kako mi je pevala pesme iz svog kraja, a posebno one Ksenije Cicvarić i Mare Đorđević. I tata me je učio da pevam pesme koje on voli, mada je jednako uživao u mojim imitacijama i recitacijama. A nastavnici u osnovnoj školi su tvrdili da šta god budem odabrala za životni poziv, od muzike do crtanja, neću pogrešiti. Da muzika nije moj izbor, svakako bi to bilo slikarstvo. Taj svoj dar (još) nisam u pravoj meri pokazala, mada sam kao učenica osmog razreda dobila nagradu "Crtaći na asfaltu" sa temom "Donina česma" — kaže Biljana Bilja Krstić.

Tako je završeno njeno detinjstvo uz železničku prugu i počela priprema za ono što će, kako tvrdi, postati njena najveća strast, nadahnuće i profesija koja će je odvesti dalje od svih tatinih vozova i doneti joj slavu kakvoj se ni sama nije nadala.

A šta je bilo posle?

Posle su bili "Suncokreti", "Rani mraz", "Bistrik", mnogobrojni koncerti i festivali širom sveta, pozorišne predstave, muzika za film, radio i televiziju, brak sa glumcem Tihomirom Arsićem, ćerke Milica (1986) i Lenka (1993), razvod, pa još više muzike...

Da malo usporimo i vratimo se u vreme kad je devojčica koja je volela vozove postala devojka čudesnog glasa. Godina je 1975, a brucoškinja Biljana Krstić odlazi na svoju prvu audiciju, po nagovoru prijatelja, i postaje treći ženski vokal u grupi "Suncokreti" Bore Đorđevića.

Bilo je to divno vreme za nas, vreme druženja, putovanja... Bila sam mlada, bezbrižna, radoznala, vredna... I srećna, a kako i ne bih sa 20 godina! Život u Beogradu je bio zanimljiv sedamdesetih godina prošlog veka, muzičari su se okupljali na jednom mestu, imali smo slobodnog vremena na pretek, bez obzira na to što smo i studirali i svirali.

Svoj talenat sam predstavila kroz rad sa kolegama koji su već bili priznati u našoj sredini i imali posebno mesto na muzičkoj sceni. Sa svima se i danas viđam, dobri smo prijatelji (čak se ispostavilo da mi je Bora dalji rođak) a Gorica Popović mi je "dupla" kuma! Sa Sneškom Jandrlić često šetam i posećujem njen makrobiotički restoran, Nenad Božić i sad svira sa mnom u "Bistriku", Bata Cokić me ohrabruje svojim kritikama... i svi se uvek obradujemo kad se negde okupimo.

Kad je Bora osnovao "Riblju čorbu", Đorđe Balašević i ja smo napravili prvi album grupe "Rani mraz" ("Mojoj mami umesto maturske slike"), a onda me je Đole nagovorio da se oprobam kao solista, i tako je nastala moja prva samostalna ploča "Prevari večeras svoje društvo sa mnom" — priseća se Biljana.

Još dok je pevala u "Suncokretima" Biljana je imala sklonost ka tradicionalnim pesmama Srbije i Balkana, ali je moralo da protekne još dosta vode Nišavom, Moravom, Savom i Dunavom dok etnomuzika nije postala onaj njen jedinstven, prepoznatljiv zvuk kojim je osvojila slušaoce i kritičare širom sveta. Ponekad kaže da bi, u stvari, ćerkama trebalo da zahvali na tome što se najzad "pronašla" u ovoj vrsti muzike, jer dok je sa njima provodila vreme počela je češće da preslušava stare ploče i tonske zapise i priželjkuje sopstvenu grupu koja bi promovisala takvu muziku.

Prvo je, u saradnji sa kolegama sa FMU, nastao album "Zapis", a posle toga grupa "Bistrik": ime upućuje na izvor bistre vode, na vrelo odakle sve počinje. Sa "Bistrikom" sam punih deset godina (plodove našeg rada sakupili smo, pored ostalog, u tri albuma: "Bistrik", "Zapisi" i "Tarpoš" i predstavili i u filmu "Zona Zamfirova") i taj ćemo jubilej 1. juna obeležiti velikim koncertom na Kalemegdanu i novim, duplim kompakt-diskom gde će se naći stare srpske pesme, sevdalinke, ali i izvorne varoške pesme, kojima se sve više okrećemo.

Naš četvrti album će se pojaviti na evropskom i američkom tržištu u isto vreme. Raduje me što imamo i dalje saradnju sa nemačkom izdavačkom kućom "Intuition" ali i nove izdavače u Americi. Imamo u planu, kao i svake godine, gostovanja na velikim svetskim festivalima. U najavi su Španija, Francuska, Turska, SAD i Kanada... — najavljuje naša sagovornica.

U pripremi jubileja svesrdno joj pomažu i njeni najbliži saradnici sa Prvog programa Radio Beograda — gde je Biljana urednik Muzičkog programa i autor emisije "Izvorišta" (inače tu radi od 1983) — Dragomir Miki Stanojević i Ruža Rudić, koji su i članovi grupe "Bistrik". Uzgred, Ruža je osmislila i originalnu garderobu za najzapaženije nastupe Bilje Krstić... a bilo ih je poprilično u protekloj deceniji. Kao i nagrada, domaćih i međunarodnih: za najbolji etnoalbum, za najbolju filmsku muziku, za promociju tradicionalne srpske muzike u inostranstvu... Najveći uspeh u minuloj godini je svakako bio nastup na najvećem "Wolrd Music" festivalu u Americi, u Čikagu.

Ima li Biljana vremena, pored stalnog posla na Radiju, koncerata, albuma... i za nešto drugo? Pošto je vredna, radna, uvek dobro raspoložena i dobro organizovana — ima. Uostalom, ceo njen život se nekako odvijao "na više koloseka": studirala je i pevala u grupi, snimala CD i odgajala ćerke, pripremala emisije na radiju i sarađivala sa pozorištem (bila je Štrumpfeta u putujućoj predstavi "Sedmorice mladih", radila sa Goricom Popović na predstavama za decu u Pionirskom gradu i Domu pionira...) a uz sve to stizala da se druži sa prijateljima, brine o porodici, prošeta svoju kujicu Taru, ode do pijace, strpljivo odgovara na bezbrojna pitanja novinara... U čemu je tajna?

Nema tajne, kaže Bilja. Prosto, radim ono što volim, među ljudima koje volim.





Tri gracije: Bilja sa ćerkama

PORODICAMama, tata i sestre su od samog početka podržavali moj rad u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", a ćerke Milica i Lenka su kao male obožavale da odlaze na probe u Narodno pozorište i na sve dečije predstave u kojima sam pevala i glumila. Danas su uz mene sa idejama, predlozima kako bi trebalo da izgleda novo izdanje "Bistrika". Dolaze na sve koncerte, preslušavaju pesme koje učim da pevam. Tridesetak pesama starije i novije vokalne tradicije su i one do sada naučile da pevaju. Ipak, iako su praktično odrasle na mojim probama i na probama mog tadašnjeg supruga, nijedna od njih nije nastavila našim stopama. Milica se opredelila za industrijski dizajn i studije politehničkih nauka (doduše okušala se kao glumica u "Bori Šnajderu" i kod svog tate na filmu) a Lenka, gimnazijalka, napustila je muzičku školu posle petog razreda, mada ne i pevanje, što mi je veoma drago. Sećam se da je kao mala govorila: "Mama peva prirodne pesme".

PRIJATELJI Mnogi divni ljudi uz koje sam odrastala uticali su da muzika bude moj životni poziv. Srećna sam što sam se definitivno pronašla kroz rad sa "Bistrikom", kroz umetnički poduhvat koji poštuju kako stručnjaci, tako i publika iz različitih nacionalnih, kulturnih i obrazovnih struktura. Zato punim srcem poručujem mladim muzičarima da hrabro krenu u istraživanje bogate zaostavštine muzike i ritmova naše i drugih balkanskih zemalja.

ŽIVOTNI MOTO Šta me je vodilo sve ove godine i pomoglo da preguram i najteže trenutke? Samo "Tiha voda breg roni"... Sve dođe na red, jedino je potrebno biti strpljiv i imati puno ljubavi.

SAMO UMERENO Kao što je i muzika koju peva "prirodna" (da citiramo njenu ćerku) takav je i Biljanin izgled. Spada među retke zvezde današnje muzičke scene koje nisu pribegle kozmetičko-hirurškim tretmanima ulepšavanja i podmlađivanja, ne šminka se, a ipak izgleda vitko, mlado, privlačno, blistavo. Recept je — ni u čemu ne preteruje. Pazi šta i koliko jede (neko vreme se hranila makrobiotički, odatle je kasnije preuzela samo ono što joj prija), svaki dan puno šeta (ponekad se pridruži i ćerkama u teretani) a lice neguje kvalitetnim kremama.


Aleksandra Mijalković | 30.01.2011. | Politika
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »