Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
4501  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Petar I. Ilić (1868—1957) poslato: Februar 01, 2011, 02:30:33 am
*

KOMPOZITOR PETAR ILIĆ
(Sremski Karlovci, 02.07.1868 — Aranđelovac, 16.11.1957)

Rođen u Sremskim Karlovcima 1868 godine, školovanje nastavlja u Smederevu, tu je završio Gimnaziju a u Beogradu pohađa muzičku školu. Osniva taburaški orkestar u Beogradu sa kojim je obišao skoro celu Evropu. Usput je studirao muziku u Minhenu, Lajpcigu i Petrogradu i drugim mestima, prema tome gde se orkestar duže zadržavao.

Nije se bavio samo muzikom već i istorijom i običajima naroda, o čemu je pisao i držao mnoga predavanja.
Pored horskih i drugih kompozicija i dela komponovao je dečiju operu Bomboni i komičnu operu Ženidba Žabca, komad sa pevanjem Staro Skoplje, pesme Povardarja.

Za života je tesno sarađivao sa mnogim muzičarima i muzikolozima među kojima je Petar Konjović,Todor Skalovski i drugi.

Nakon njegove smrti, njegova supruga je većinu njegovih dela dala Udruženju Kopozitora Srbije muzikologu Stani Đurić Klajn.

Za svoj rad dobio je orden Svetog Save.


http://www.muzickeskole.edu.rs/KompozitorP.Ilic.htm
4502  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Jovanka Stojković (1855—1892) poslato: Februar 01, 2011, 02:18:20 am
*

JOVANKA STOJKOVIĆ
(Temišvar, 1855 — Pariz, 1892) pijanistkinja, kompozitorka

Posle završenih studija klavira, kod Lista, koji je prema pisanju novosadskog Pozorišta Jovanku smatrao "prvom pijanistkinjom današnjeg veka" i Drajšoka, Jovanka dolazi u Novi Sad gde o njenom muziciranju sa oduševljenjem pišu Jovan Subotić i Laza Kostić.

Podstaknut virtuoznošću ove profesionalne pijanistkinje, Avgust Šenoa piše opširnu kritiku, posle njenog koncerta u Zagrebu. Željna usavršavanja, Jovanka u Italiji uči solo pevanje i nastupa ne samo kao pijanistkinja, već kao koncertna pevačica, a ogleda se i u komponovanju. Postoje podaci da je koncertirala u Beču, Pešti, Gracu, Londonu, Danskoj Rusiji… Njen repertoar je bio bogat i raznovrstan: List, Doniceti, Guno, Šubert, Mocart, Mendelson, Vagner, Stanković, sopstvene kompozicije. Poslednje godine života je provela u Parizu, gde je i umrla.


http://www.dicens.org.yu/Mapa/zene.htm
4503  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Orkestri • ansambli • pevačka društva • družine / Šabačka družina "Cicvarići" poslato: Februar 01, 2011, 01:00:53 am
*





DRUŽINA CICVARIĆI


Jezgro poznate pevačke Družine Cicvarića oduvek su činili članovi znamenite varoške porodice Cicvarić iz šabačke Male. Njima su se ravnopravno, posebno u određenim vremenskim intervalima, pridruživali rođaci, kumovi i drugi vrsni pevači i muzičari. Posebno se isticao Ibro Milić, koji je sa Cicavarićima nastupao kao Ibro Milić i sinovi, ili Braća Milić.

Družina Cicvarića je bila veoma dugovečna. Oglasili su se još u prvim decenijama 19. i trajali sve do potkraj 20. veka. Među njihovim najznačajnijim članovima, izdvajaju se: Baka, Salko, Mujo, Omer, Began, Loso, Tulo, Mema, Pinja, Penco, Mujo...

Starinom su koristili šarkije i tambure, a kasnije su Orkestru pridodavali violine, viole i kontrabas. Nastupali su u srpskoj narodnoj nošnji, koju su činili: gaće, košulja, pojas, fermen, vezene čarape, tozluci i opanci šiljkani. Broj članova Orkestra je varirao, ali ih je uglavnom bilo desetak.

Imali su širok repertoar i bili su veliki majstori da naprave željeni štimung. Počinjali su lagano, sporijim i setnim pesmama, postepeno prelazeći na dinamičnije, a kad se društvo opusti i razveseli, svirali su i pevali gromko i odsečno, "da se cela kafana tresla". Kafanski veseljaci i boemi zasipali su ih dukatima, papirnim banknotama kitili gudala, ili ih lepili na čela članova Družine.

Među pesmama iz njihovog bogatog repertoara, i danas se rado pevaju: Rod rodila kruška ranka, Jeleno, momo Jeleno, Pošetali šabački trgovci, Razvilo se ravno polje prilepsko, Tri devojke, Na Šabac j eudario Švaba, Poranio Jovančiću, Mali pijac potopila Sava, Cojle Manojle, Angelina bela Grkinja, Cvaka cvak...

Dostupni podaci govore da su se Cicvarići doselili u Šabac krajem 18. veka, iz Bosne. U početku su se bavili sitnijim uslužnim delatnostima i zanatima, a muzikom su počeli da se bave kad su se malo okućili.

Priča o počecima ove sviračko-pevačke loze vodi nas do drevne šabačke Tvrđave na Savi, u vreme kad su njom gospodarili Turci. Njihov komandant ― dizdar, bio je "nekakav osobit Turčin". Više ga je interesovao boemski život, nego svakodnevni egzercir njegovih podanika. Usamljen i melanholičan, prekraćivao je dosadne dane i besane noći pišući i svirajući na ćemanetu, skupocenom poklonu prijatelja iz Stambola.

Dizdar je, kaže starinska priča, potajno bio zaljubljen u jednu prelepu Ćaurku, ali ona za njega nije marila. U dertu i nemoćnom besu, on se sasvim izgubi, tresnu ćemane o pod i razbi ga u paramparčad.

Sve ovo, iz prikrajka je posmatrao jedan mladić iz dizdareve posluge, inače Cicvarić iz šabačke Male. On pokupi razbijene delove ćemaneta u bošču i krišom ih odnese kući. Dugo ih je i pažljivo sastavljao, lepio i doterivao, a zatim uporno, danima i noćima, pokušavao iz popravljenog ćemaneta da izvuče željene tonove. Kad je konačno u tome koliko-toliko uspeo, opčinjenost opojnim zvucima violine prenela se na braću i rođake brojne porodice Cicvarić.

I tako, pošto su nabavili još neko ćemane i šarkije, počeli su da sviraju i pevaju za svoju dušu, tiho, merajlijski. A onda je sve krenulo kako je jedino moglo i moralo. Počeli su da se pojavljuju prvo u komšiluku, svirajući i pevajući rodbini i prijateljima, a potom i u prvim kafanama u Mali. Svoje prve korake započeli su u malim malskim kafanama, koje su ubrzo postale pretesne da prime sve one koji su želeli da ih vide i čuju.

Ubrzo, ova neformalna pevačka i sviračka družina uvidela je da ovako, neobavezno, ne može ostvariti svoj san o izvornoj grupnoj pesmi, pa se pristupilo ozbiljnijem radu i zvaničnom osnivanju Pevačke družine Cicvarića. U Družinu su uključivani rođaci, prijatelji i drugi vrsni muzičari, ali su Cicvarići, čak i onda kad su Orkestru bili u manjini, gotovo uvek u njemu imali dominantnu ulogu, posebno kao dobri organizatori i kreatori muzičkog repertoara i stila pevanja i muziciranja.

Na iskraju 19. i početkom 20. veka, jezgro Družine činila su četiri rođena brata Cicvarića: Baka, Mujo, Omer i Began, kao i njihov brat od strica Osman Loso Cicvarić.

Kao violinista, pevač, tekstopisac i kompozitor, Baka je ostavio najdublje stvaralačke tragove. Zbog izuzetno prijatnog glasa i opojne svirke na violini, dobio je nadimak Slavuj.

Muziciranje Družine Cicvarića postalo je nezaobilazno u iole prestižnim šabačkim hotelima i kafanama. Njihova muzika i pesma bili su prisutni na gradskim balovima, svadbama, slavama i preslavama, kao i na neobaveznim druženjima imućnijih varošana, posebno na njihovim seoskim imanjima. Gostovali su u Konaku Gospodar Jevrema, Belom dvoru Kurtovića, na seoskim imanjima bogatih Šapčana i svadbama njihovih sinova i kćeri. Svirali su i pevali Knezu Mihailu, kralju Milanu Obrenoviću, koji ih je i u Niš vodio, kralju Petru I Karađorđeviću... Gostovali su u Banja Luci, Mostaru, Sarajevu, Brčkom, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Ljubljani, Pešti, Pragu, Zagrebu, Parizu... U Parizu su snimili svoju prvu gramofonsku ploču.

Družina Cicvarića, posebno Baka i Salko, posebno se spominju 1892. godine, kada su, sa potonjim velikim srpskim književnikom Jankom Veselinovićem, u šabačkoj Kafani Devet direka, zore ispraćali, uz Jankove omiljene pesme Gde ćeš biti mala Kejo i Hasan-aga na kuli seđaše.

Baku je, 1905. godine, na Svetosavskom balu u šabačkom Hotelu Kasina, zapazio i uvaženi i cenjeni profesor Pavle Sokolović, posebno po pesmi Angelina, bela Grkinja.

Kao kapelnik, Baka Slavuj je svoj Orkestar doveo do izuzetno visokog nivoa, predvodeći ga u danim najveće slave i uspeha, u zenitu šabačkog zlatnog doba. Ostala je i danas priča da je Baka autor pesama Jeleno, momo Jeleno, Ah moj doro, dobri doro i Razvilo se ravno polje prilepsko. Bio je, kažu, vešt prigodničar, menjajući stihove pesama na licu mesta, prema ličnosti kojoj se peva, trenutku i raspoloženju. Tako su, po predanju, nastale pesme Na Šabac je udario Švaba, Mi smo s tobom, sivi tiću, kralju Petre Karađorđeviću, Dođi Švabo da vidiš, gde je srpski Tekeriš, i druge.

Za nezaboravne kafanske trenutke, Janko Veselinović se Cicvarićima kasnije višestruko odužio. Posredstvom kompozitora Davorina Jenka, mnoge njihove pesme uvrštene su u pozorišni komad sa igranjem i pevanjem Đido. Isto tako, Janko je Cicvarićima omogućio gostovanje u poznatim kafanama beogradske Skadarlije i drugim boemskim svratištima.

Hroničari su zabeležili da su Cicvarići, uz mnoge pozive za nastupe po evropskim zemljama i gradovima, imali i veoma primamljivu ponudu za gostovanje kod naših iseljenika u Americi, ali su je odbili jer "nisu imali hrabrosti da lađom putuju u tako dalek svet".

Za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, solidarišući se sa napaćenim srpskim narodom, Cicvarići su zanemeli.

Bili su posebno počastvovani kada su, 1918. godine, bili pozvani da u Beogradu, pred Kraljem Oslobodiocem i čuvenim vojvodama, učestvuju u centralnoj svečanosti povodom proboja Solunskog fronta. Krajem iste godine, i u Šapcu su radosno dočekali oslobodioce zvucima svojih violina i pesmama Op šija pešadija i Razvilo se ravno polje prilepsko.

Bakin mlađi brat Mujo Cicvarić iznenadio je sugrađane kada se, 1912. godine, kao dobrovoljac prijavio u legendarni šabački VI puk Srpske vojske. Bio je zapažen jer je, kao podnarednik, uz pušku istovremeno prigrlio i violinu, a hrabrošću se pročuo na Kumanovu. U zatišju borbi, i pred svaku bitku, uz trubu se resko oglašavala i Mujina violina, podsećajući ratnike na zavičaj. U rovovima Prilepa oboleo je od kolere, koju nije preboleo i uskoro je preminuo. Vest o njegovoj smrti sa zakašnjenjem je stigla u Šabac, sa pismima njegovih saboraca. Mujino ime se u Mali oduvek izgovaralo s poštovanjem.

U leto 1922. godine, iznenada je umro i Baka Cicvarić. Sahranjen je na šabačkom Kamičkom groblju, "uz jecaje violina Cicvarića i ispraćaj na kojem je bilo više od pola Šapca".

Odlaskom Muje i Bake, Družina Cicvarića našla se u veoma teškoj situaciji. Njihova braća Omer i Began još nisu bili stasali za kapelnike, pa je neminovno došlo do kraćeg zatišja u radu. Međutim, spasonosni vođa uskoro je postao Ibro Milić, dobar pevač i violinista, sa kojim su Cicvarići uspešno nastupali u glasovitoj beogradskoj Skadarliji i uveseljavali boemsko društvo u elitnoj Makedoniji i bašti Hotela Trandafilović. U jesen 1923, nastavljajući turneju po Evropi, duže su boravili u Pragu, gde su snimili gramofonsku ploču.

Ibro Milić je bio poznat i po tome što je pisao prigodne pesme. Tako su Cicvarići, zahvaljujući njemu, prvi zapevali dirljivu tužbalicu povodom smrti kralja Aleksandra Karađorđevića, u atentatu u Marseju, 1934. godine. Na ovom gestu ljubavi i odanosti, pismom im se lično zahvalila Kraljica Marija, Aleksandrova supruga.

Pred Drugi svetski rat, kapelnik Družine postao je Osman (Penco) Cicvarić, sin Bakinog brata Muje, koji je, kao podnarednik, umro na bojištu kod Prilepa. Godine 1927, kao osamnaestogodišnjak, Penco je postao najmlađi član Družine Cicvarića. Za njegovog veka, Družina je svirala u elitnim šabačkim kafanama: Port Said, Evropa, Mala kasina, Velika kasina, Pivnica, Žirovni venac, Devet direka, Zeleni venac i dr.

Penco je imao sve odlike vrhovnog kapelnika. Bio je odmeren i pravičan, strog prema sebi i drugima, sa dovoljno ličnog autoriteta i integriteta, a uz sve to ― i odličan muzičar. Kažu da niko kao on nije znao da zasvira pesme Jeleno, momo Jeleno, Poranio Jovančiću, Rujna zora sišla odozgora, Igrali se konji vrani... Bio je nesputan i pripadao je samo pesmi, onoj kafanskoj, posleponoćnoj.

Svojim orkestrom i svirkom, Penco je zadivio evropski Prag. Sa ništa manje umešnosti i opojnog zanosa, otvarao je boemska srca u Mostaru, Sarajevu, Ljubljani, Zagrebu, Beogradu...

Sa Pencom su Cicvarići, zapisali su hroničari, ponovo dosegli zvezde. Kao da im je Šabac postao tesan, pa su nekoliko meseci zabavljali goste u elitnom Hotelu Lav u Ljubljani, a u beogradskoj Skadarliji su se potpuno odomaćili. U Šapcu nije bilo prigodne svetkovine na kojoj nisu učestvovali.

Posebno je ostao u sećanju odlazak Cicvarića u Beograd, 1951. godine, na poziv Uprave FK Mačva, kako bi dizali moral šabačkim fudbalerima i navijačima na prvoligaškoj utakmici sa Crvenom zvezdom.

Brodom, vozom, autobusima i kamionima, put Beograda "krenulo skoro pola Šapca". Još pre početka utakmice, Cicvarići su, svirkom i pesmom, podgrevali i onako uzavrelu atmosferu.

Počelo je za Mačvu nepovoljno, jer je Zvezda, na samom početku utakmice, povela sa 1 : 0. Na nesreću, početkom drugog poluvremena, povredio je nogu ubojiti šabački centarfor Voja Rogić. Ipak, stegnuvši zube, ostao je u igri i ubrzo izjednačio rezultat. Istog trenutka, sa tribina su se oglasili Cicvarići prigodnom pesmom:

Ti si Rogo ćopav bio,
al' si ipak Zvezdi gol zabio.


Istini za volju, nije to bila neka posebna poezija, ali je izvrsno poslužila trenutku. Dok je pesma Šapčana još odzvanjala tribinama, Zvezdinu mrežu pogodio je još jedan legendarni šabački fudbaler ― Sava Stefanović. Tako je Mačva, i uz pomoć svojih Cicvarića, ostvarila neočekivanu pobedu nad renomiranim protivnikom. No, tek posle drugog Mačvinog gola, među šabačkim navijačima na tribinma nastade prava slavljenička atmosvera, kojoj su ton davali Cicvarići. Neki savremenici tvrde da je to bio "njihov najlepši životni koncert".

Sredinom aprila 1965, umro je kapelnik Penco Cicvarić. Njegovom ispraćaju prisustvovalo je mnoštvo Šapčana. U ovome činu, bilo je dosta simbolike. Opraštajući se sa Pencom, mnogi Šapčani su se opraštali i sa Malim Parizom i svim onim što je on značio.

Posle Pence, Družina Cicvarića više nije imala snage za opstanak. Nova pravila naše estrade bila su im strana i nisu ih mogli prihvatiti.

Danas se u šabačkoj Mali na prste mogu izbrojati muški potomci Cicvarića, ali se ni od njih niko ne bavi muzikom. A ni čuvenih kafana u Mali više nema.

Ipak, Šabac čuva uspomenu na svoje velike muzičare. Danas jedna od većih ulica u šabačkoj Mali nosi naziv Cicvarića.

Autor: Branko Šašić

Branko Šašić | Znameniti Šapčani i Podrinci II | Izdavač: Čivija print Šabac | Štampa: "Čivija print" — Šabac | Šabac, 2012.

Fotografija Cicvarića iz 1927. godine
4504  SRPSKA MUZIKA I IGRA / Dobrodošlica / Dobrodošlica poslato: Februar 01, 2011, 12:40:56 am
*

Kompozitori & instrumentalisti & tekstopisci i izvođači srpske muzike


http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=740.0
4505  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Januar 31, 2011, 06:49:59 pm
**

PRED TVOJOM SAM, EVO, KUĆOM
Stihovi: Janko Veselinović

Pred tvojom sam, evo, kućom
Za kojom sam žudio,
Da ti reknem nevernice,
Bog ti zato sudio. 2x

Pisma sam ti don'o natrag,
Ne trebam ih više, znaj,
Ostaje mi samo tuga,
Teška tuga, teški vaj. 2x

YouTube: Živan Milić — Pred tvojom sam, evo, kućom
YouTube: Miodrag Bogdanović — Pred tvojom sam, evo, kućom
4506  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Januar 31, 2011, 06:49:11 pm
*

PO GRADINI MESEČINA SIJA NEKA

Po gradini mesečina sija meka,
tu me draga u prisenku vazda čeka.
Ej, a ja bolan ležim u vajatu,
pa ne mogu da se javim zlatu.

Želja mi je, želja mi je svakog dana,
da joj skidam rumen poljub' sa usana.
Ej, na bosiljak mirišu joj grudi,
a sa srca uzdisaj se budi.

Poći ću joj, pa ma kako bolan bio,
ne bi li se od nje bolan izlečio.
Aj, lečiću se sa njenim usnama,
ozdraviću do bijela dana.

YouTube: Predrag Gojković — Aj po gradini
4507  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Januar 31, 2011, 04:05:10 pm
**

Etno grupa TRAG


PRELETE SOKO

Prelete soko, mori, planine,
pred noć mi pade, nano, u gradine.
Moju je pesmu pevao
i moju igru, mori, igrao.
Devojke oro igraše,
sokolu krila, mori, skršiše.

E, majko, puštaj me
da vidam rane mome sokolu,
da zapevam nišku pesmu pred zoru!
Lele, majko, bre, lele, puštaj me
da vidam rane mome sokolu,
da zapevam nišku pesmu pred zoru.


SEDAM SATI UDARA
 
Sedam sati udara, Beograd se otvara.
Otvara ga Karađorđe u njega da dođe.

Karađorđe na čelo, a za njim sve vojvode
a za njim sve vojvode, stupaju Beograde!

Ustaj majko Srbijo i velika Rusijo
Pozdrav'te mi pesmama srpskog vožda Đorđija!


NAS TRI SESTRE ZAPJEVATI ZNAMO

Nas tri sestre zapjevati znamo,
čuj, Jelo, čuj, Jelice,
čuj Zoro, čuj Zorice,
nas tri sestre zapjevati znamo.
 
I četvrtu kod kuće imamo.
Majko moja, loše sam ti sreće!
Uzeh prsten u jedne nesreće!
Majko moja, 'oću li ga varat?
Nemoj kćeri Bog će te pokarat!






YouTube: Etno grupa "Trag" — Sedam sati udara
4508  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Januar 31, 2011, 04:05:01 pm
**

Etno grupa TRAG


... Etno grupa "Trag" nastupala je na mnogim značajnim manifestacijama u Republici Srpskoj i šire. Pored niza manjih nastupa posebno bi izdvojili cjelovečernje koncerte u Herceg Novom, Laktašima, Sarajevu, Mostaru i veliki koncert u Banskom dvoru u Banjaluci povodom tridesetogodišnjice postojanja KUD-a "Slavko Mandić". 2008. godine nastupili su na "Dučićevim danima" u Trebinju, kao i na velikom humanitarnom vaskršnjem koncertu u Banjaluci povodom obnove manastira "Đurđevi stupovi". Sa folklornim ansamblom učestvovali su na međunarodnim festivalima u Francuskoj, Njemačkoj, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj itd.
 
Ove pjesme su se, kao dio narodnog predanja, vjekovima prenosile sa koljena na koljeno i živjele u narodu. Pri tome su svaka generacija i svaki pojedinac u njih unosili dio sebe bogateći ih time i čineći da ostanu uvijek jednako žive i lijepe. Slijedeći tragove narodnog predanja grupa "Trag" je u ove pjesme udahnula svoj lični izraz, kao i duh našeg vremena, oživljavajući ih time, ali  i ostavljajući ih u amanet budućim generacijama suštinski nepromjenjenim i uvijek narodnim...







Deo teksta preuzet sa CD "Zvuci Balkana" s odobrenjem članova grupe.
4509  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Januar 30, 2011, 11:50:17 pm
**

DISKOGRAFIJAEtno grupa TRAG


2008. ZVUCI BALKANA

01. Prelete soko (love song, Serbia)
02. Veseli se, kućni domaćine (toast song, Serbia)
03. Sedam sati udara (patriotic song about Karađorđe liberating Belgrade from Turks, Serbia)
04. Karanfil se na put sprema (Love song, Serbia)
05. Splet pjesama iz Crne Gore (patriotic medley, Montenegro)
06. Mesečina (love song, Kosovo i Metohia)
07. Sve ptičice zapjevale (Serbia)
08. Šetnala se Kuzum Stana (town song, Vranje)
09. Sude mi e vedro nebo (wedding song, Bulgaria)
10. Marijo, deli bela kumrijo (love song, Kosovo i Metohia)
11. Udade se Živka Sirinićka (love song, Kosovo i Metohia)
12. Vrbice, vrbo zelena (love song, Prizrenska Gora, Kosovo i Metohia)
13. Nas tri sestre zapjevati znamo (humorous song, Herzegovina)
14. Oj, Krajino (patriotic-song, Bosanska Krajina)
15. Kreći kume kićane svatove (humorous song, Herzegovina)



4510  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Januar 30, 2011, 11:50:03 pm
*

Etno grupa TRAG


Etno grupa "Trag" je vokalno-instrumentalni sastav koji njeguje tradicionalnu muziku Balkana. Na repertoaru grupe su pjesme iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske. TRAG djeluje od 2003. godine kao jedna od sekcija Kulturno umjetničkog društva "Slavko Mandić" iz Laktaša. U grupi je deset članova: četiri ženska vokala i šest instrumentalista. Akcenat je na tradicionalnim instrumentima (frule, gajde, tarabuke), ali u sastavu su i klasični instrumenti gitara i violina, kao i moderni (elektronski) klavijatura i bas gitara.
 
Članove sastava okupila je ljubav prema narodnom stvaralaštvu. U želji da izvornu muziku spasu od zaborava, ali i približe uhu današnje publike tradicionalne ritmove i melos utkali su u sopstvene aranžmane. Time su ovoj muzici udahnuli svoj lični izraz, ali i duh našeg vremena.
  
Ove pjesme su se, kao dio narodnog predanja, vijekovima prenosile sa koljena na koljeno i živjele u narodu. Pri tome su svaka generacija i svaki pojedinac u njih unosili dio sebe bogateći ih time i čineći da ostanu uvijek jednako žive i lijepe. Slijedeći tragove narodnog predanja grupa "Trag" je u ove pjesme udahnula svoj lični izraz, kao i duh našeg vremena, oživljavajući ih time, ali i ostavljajući, suštinski nepromijenjenim i uvijek narodnim, u amanet budućim generacijama. Trenutno rade na novim aranžmanima i snimanju drugog albuma a nadaju se da će ove godine uspjeti promovisati svoj rad i nešto široj publici i samostalno nastupiti na nekim evropskim ili međunarodnim festivalima.

 

SASTAV

Vokali:

Valentina Milekić (umjetnički rukovodilac)
Slađana Kodžo
Vesna Milekić
Tanja Danojević
 
Instrumentalisti:

Jelena Škrbić — violina
Srđan Grabovac — akustična gitara
Dragan Grahovac — bas gitara, harmonika
Ognjen Petrović — klavijature
Zoran Vujić — perkusije
Goran Pivašević — frule
 

 



Deo teksta je preuzet sa zvaničnog sajta vokalno-instrumentalnog sastava TRAG s odobrenjem članova grupe.
4511  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Januar 30, 2011, 11:34:24 pm
*

SVE BEHARA
Muzika: Zaim Imamović
Tekst: Nikola Škrba


Sve behara i sve cveta,
Cveće miris pruža
A na mome jadnom srcu
Uvela je ruža.

Uvela je, nestala je
Iz sećanja moga.
Kao ruža neubrana
Ode za drugoga.

Moje ruže nema više
Da se kitim njome;
Ubode me i ostavi
Bol na srcu mome.

YouTube: Milan Babić — Sve behara
4512  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Januar 30, 2011, 11:23:13 pm
*

STADE SE CVEĆE ROSOM KITITI
Dragiša Nedović

Stade se cveće rosom kititi,
stade se biser zlatom nizati,
stade se srna srnom srniti,
stadoše momci cure prositi.

Samo ja nemam jazgin-dragana
samo ja nemam azgin-dilbera
samo ja tužna tugu tugujem
samo ja žalnu žalost žalujem.

Nikad me nije niko volio,
nikad me nije niko ljubio,
nikada nisam zorom zorila,
nikada nisam sevdah vodila.

Gledam ja goluba, golubicu,
gledam ja lastu i lastavicu,
gledam ja jedno drugo celuje,
gledam ja, životu se raduje.

Dadoše mene mladu za stara,
dadoše mene starcu zbog para,
da mu ja mlada kuću redujem,
da mu ja sedu bradu milujem.

Tekst po pevanju Brankice Stanarčić

YouTube: Anđelija Milić — Stade se cveće rosom kititi
YouTube: Brankica Stanarčić — Stade se cveće rosom kititi
YouTube: Mirjana Aleksić — Stade se cveće rosom kititi
YouTube: Ljubiša Pavković i NO RTS-a — Stade se cveće rosom kititi
4513  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Januar 30, 2011, 11:07:02 pm
**

STANI, STANI IBAR VODO1

Stani, stani Ibar vodo,
Kuda žuriš tako?
I ja imam jade svoje
Meni nije lako.

Ponesi me ti sa sobom
Do Kraljeva grada.
Jer tamo me čeka jedna
Devojčica mlada.

Tamo gde se ibar voda
S' Moravom uliva,
Jedna kuća usamljena
Moju dragu skriva

Pokraj ibra ona čeka
Skoro svake noći
Stani, stani Ibar vodo
Moram dragoj poći.

melodija i reči Nedović Dragiša

Stani, stani Ibar vodo, prva verzija


STANI, STANI IBAR VODO2

Stani, stani Ibar vodo.
Kuda žuriš tako? 2x
I ja imam jade svoje.
Meni nije lako. 2x

Ponesi me ti sa sobom
Do Kraljeva grada.
Jer tamo me čeka jedna....
Devojčica mlada.

Tamo gde se Ibar voda
S' Moravom uliva.
Jedna kuća usamljena.
Moje zlato skriva.

Kra vode je uzdisala,
Skoro svake noći.
Stani stani Ibar vodo
Moram dragoj poći.

Stani, stani Ibar vodo, druga verzija

1 Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izviđoča Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003
2 Isto


YouTube: Milan Babić — Stani stani Ibar vodo
4514  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Januar 29, 2011, 01:12:21 am
**

DVORI DAVOROVI.
Stihovi: Jovan Ilić
Muzika: Jenko Davorin


Oj, u Gori b'jeli dvori,
I u dvori kita zlata,
Veselo se pjesma ori,
Od istoka do zapada.
     Stjeg do stjega, sto do stola,
     Zlaćan pehar do pehara,
     Jeka zvoni do Stambola
     Od paloša i handžara.
     Brat se s' bratom bratski kuca,
     Nek zlotvoru srce puca :
     Hurra !
     Vina amo pune čaše,
     Neka živi što je naše !
 
A čiji su ono dvori,
Zlatna kita odabrana ?
To su dvori Davorovi,
A djetići Strahilj-bana.
     St'jeg do st'jega, sto do stola,
     Zlaćen pehar do pehara,
     Jeka zvoni do Stambola
     Od paloša i handžara
     Brat se s bratom bratski kuca,
     Nek zlotvoru srce puca :
     Hurra !
     Vina amo pune čaše,
     Neka živi što je naše !

Od Adrnje, sinjeg mora,
I Žiškovog Zlatnog Praga,
Do slavnoga Petribora
Sve su ono braća draga.
     St'jeg do st'jega, sto do stola,
     Zlaćen pehar do pehara,
     Jeka zvoni do Stambola
     Od paloša i handžara.
     Brat se s bratom bratski kuca,
     Nek zlotvoru srce puca :
     Hurra !
     Vina amo pune čaše,
     Neka živi što je naše !
 
Pa kad klikne Slava mati
S Ivanovog gordog grada,
Topuzom će zakucati
Na vratima Carigrada.
     St'jeg do st'jega, sto do stola,
     Zlaćen pehar do pehara,
     Jeka zvoni do Stambola
     Od paloša i handžara.
     Brat se s bratom bratskn kuca,
     Nek zlotvoru srce puca :
     Hurra !
     Vina amo pune čaše,
     Neka živi što je naše !

Jovan Ilić Celokupna dela | Za štampu priredio Jaša M. Prodanović | Izdaje izdavačko preduzeče "Narodna prosveta" Beograd
4515  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Januar 29, 2011, 01:02:27 am
*

S A D R Ž A J


Devojka na sudencu / Kad sam sinoć ovde bila
Da su meni oči tvoje
Dvori Davorovi
Dimitrijo, sine Mitre
Devojkin svatovac
Dobio sam zumbul cvijeće
Dođi mi Dragane
Dođi, ublaži bol srca mog
Dajte mi utjehu
Duša me boli, draga
Drino studena, tugo golema
Dragi, dragi oči moje divne
Daće bog da te prebolim
Daj mi čašu rakije
Dok mogu očima da gledam *
Dugo, dugo (Ostao sam sam)
Dugo se nismo videli
Došli dani tugom rasplakani
Da znaš draga *
Dođi da ostarimo zajedno *
Dugo te, dugo očekujem
Divlje ruže



4516  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Januar 29, 2011, 12:54:42 am
*

JEDNO MOMČE CRNA OKA
NEZNAM ZNA LI1
Stihovi: Draga Dejanović

Jedno momče crna oka
nausnica mali,
dopalo se srcu mome,
al' on — neznam, znali li!

Dođe k'meni, pogleda me,
pogledi mu vali,
razdrobi se srce moje
al' on — neznam, zna li!

Rado bi mu rekla: dušo!
Anđeli te dali,
da te ljubim kao život!
Al' on — neznam, znali!

Ja uzdišem danju, noću,
tuga da me svali;
ja ga ljubim iz sve duše —
al' on — neznam, zna li!

1 "Danica", list za zabavu i književnost br. 1 (5. januar, 1864. Novi Sad)

Izvođači: Radmila Dimić, Tanja Obrenović, Ružica Protić, sestre Milovanović, Ivana Pandurović, duet Butaš, duet Kondić & Gavrilović

YouTube: Joca Mlinko Mimika — Jedno momče crna oka
YouTube: Sestre Milovanović — Jedno momče crna oka
YouTube: Ansambl "Šumadija" — Jedno momče crna oka
YouTube: Starogradski biseri — Jedno momče crna oka
YouTube: Tanja Obrenović — Jedno momče crna oka
Ružica Protić — Jedno momče crna oka
4517  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Još ne sviti bjela zora poslato: Januar 29, 2011, 12:51:44 am
**

JOŠ NE SVITI BJELA ZORA1
Stihovi: Jovan Nikolić (1806—1852)
pesmu "za pevat i klavir udesio Kornelije Stanković"


Još ne sviti bjela zora
niti trepti listom gora.
Još ne zvoni glas slavuja,
zoru da predskaže.  

Ne čuje se ni zefira,
niti svirka od pastira.
Još tišina svuda vlada,
sve živo počiva.

Svaka tvarka u pokoju,
bar oseca slabost koju,
al od mene pokoj beži,
daleko, daleko.

Neka cvjeta poljsko cvjece,
nek se diči s' njim proljeće,
ja se njime kitit' neću,
jer nije za mene.

Ja ga neću nikad brati,
jer ga nemam kome dati
kome sam ga dosad brala
zemlja je pokriva.

1 Kornelije Stanković Sabrana dela knjiga 2 | Glvni urednik Danica Petrović | Beograd - Novi sad 2007

Izvođači: Dušica Bilkić, Merima Njegomir, Velibor Spužić, Ljiljana Petrović Buttler, 7 mladih, Zorana, Željko Joksimović

YouTube: Dušica Bilkić — Još ne sviće rujna zora
YouTube: Merima Njegomir — Još ne svice rujna zora
YouTube: Bora Spužić Kvaka — Još ne sviće rujna zora
YouTube: 7 mladih — Još ne sviće rujna zora
YouTube: Željko Joksimović — Još ne sviće rujna zora
4518  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Januar 29, 2011, 12:45:49 am
*

MARŠ "NA DRINU"
muzika: Stanislav Binički
poema: Miloje Popović, 1964.
Patriotska pesma


Tiho spuštala se letnja noć
na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
od čudnog straha
da će smetat' četama što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač
tamo hita britak, srpski mač,
samo laki bat
niko nikog zvat' te noći neće
dok se vojska s proplancima i brdima kreće.

Sred tog mraka
preko obronaka
svakog srce mori
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
gde su zore večno crvene
nikad boj ne spi
a kad žito zri
tad bez prestanka
svud se čuje pesma tanka, pesma od
uranka.

Jedan rat tek što je prošao
drugi je sa letom došao
tuđin je za tren
kao neka sen iz mrklog mraka
prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
za seljaka, đaka
za pravog junaka
iz veselja, kola devojaka
latit' se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
ali nosi srce planine.
Borce, drži steg
Tuđin će u beg se brzo dati
ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
puške, trube zvuk i juriš pravi
pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
majka ti ne plaka
jer je kuća svaka
dala Ceru po jednog junaka
oca, sina, brata.

Na Cer, pođite sa snagom svom
znajte, vi branite rod i dom
svud' je poklič, zov
taj viteški kov starca, momaka
to je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj, krenite junaci svi
kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek' vidi boj
a reka Drina — slavu, hrabrost
i junačku ruku srpskog sina.

Napred borče
brani svoju zemlju
ne daj, nikad ne daj
za nju život uvek rado predaj
ali je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
pamti, priče kad su padali
pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
kako smo se hrabro borili
pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.

O NASTANKU MARŠA I POEME. — Miloje Popović je pisac poeme — teksta koji se peva uz naš najpoznatiji mars "Na Drinu" Stanislava Biničkog. Binički je marš komponovao na Ceru. Godine 1964. Miloje Popović napisao je poemu, povodom obeležavanja pola veka od Cerske bitke, koja se fantastično ukopila sa muzikom. Nešto kasnije snimljena je ploča na kojoj je ovu pesmu otpevao Ljubivoje Vidosavljević, uz muzičku pratnju Miodraga Jašarevića i orkestra "Carevac".

*

U ratovima za oslobođenje i ujedinjenje, od 1912. do 1918. nastale su mnoge pesme, kola i marševi. Jedna od najpoznatijih i najlepših kompozicija je marš "Na Drinu". Cerska bitka, vođena od 16. do 19. avgusta 1914. donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojištu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binićki, komponovao je jedan od najlepših marševa koje ima naša muzička ostavština. Smatra se da je mars "Na Drinu" Binički posvetio neustrašivom i omiljenom pukovniku Stojanoviću koji je poginuo u bici na Ceru.

*

"Sad kad razmišljam o toj pesmi, imam utisak kao da mi je neko izdiktirao! Jer, šta je Stanislav Binički želeo da kaže svojom muzikom? Čini mi se upravo ovo. Ali, nije bilo sve tako lako i jednostavno. Naime, to što sam napisao poemu nikako nije značilo i da će se ona izvesti. Jer, Binički je umro 1942., pa sam saglasnost za to morao da tražim od njegovih ćerki. Tada sam upoznao Zoru Binički-Milić, Maru, Olgu, Stevanu, divne osobe. Očigledno je da su pristale."
Miloje Popović


YouTube: Dušan Jakšić — Marš "Na Drinu"
4519  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Januar 29, 2011, 12:41:37 am
*

S A D R Ž A J


Marš "Na Drinu"
Nizamski rastanak
Na dan njenog venčanja
Noć je tija, — mesečina sija
Na noćišu / Studena me kiša šiba
Ne vjeruj...
Napraviću šajku / Sagradiću šajku
Na kraj sela čađava mehana
Ne goni konja, more, moimče
Ništa lepše od naše seljanke
Nema je drugovi, nema *
Ne plači, srce *
Na mramornoj steni
Nad izvorom
Nađi drugoga zauvjek
Najlepša sam devojčica bila
Nada
Nikad neću da te zaboravim
Ne budi me rano
Niko te neće voleti kao ja
Ne skidaj burmu
Ne živi se hiljadu godina
Ne spremaj majko darove
Nezaboravna ljubav
Najlepša uspomena
Na starom bunaru
Nema točka bez čivije *
Negde u daljine
Ne pitajte kome pevam
Noćas nek se pjeva *
Noćas tugom plaćam
Nikada, nikada
Ne klepći nanulama
Neverniče, ne grli me
Nisam te se nagledao
Ne pitajte kome pevam
Nađite mesta za jednu reku
Nije bila meni suđena


4520  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — LJ poslato: Januar 28, 2011, 11:59:37 pm
*

LJUBAV — III
JE SI LI ČULA, DUŠO
stihovi: Đura Jakšić

Jesi li čula, dušo,
da ponoć uzdiše,
kad joj na crnim grudma
zvezdu raniše?

Jesi li vid'la, sunce,
gde slavuj umire,
kada mu vihor belu
ružu razdire?...

Onda ćeš znati, čedo,
verovat', raju moj,
kako je srcu mome,
duši ranjenoj!...

LJUBAV. — Ovaj ciklus od 18 ljubavnih pesama nastao je 1862. godine u Beču. Đura ih je ispevao svojoj ženi Tinki, koja je boravila u Banatu, kod Đurinog oca, i tu očekivala porođaj. Rodio se sin i dobio je ime Miloš. Drugi sin zvao se Beluš.

YouTube: Aca Mika Alas — Da li si videla, dušo
4521  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — LJ poslato: Januar 28, 2011, 11:58:52 pm
*

S A D R Ž A J

Ljubav — XIII / Je si li čula, dušo *
Ljubav naša prošlosti pripada
Ljubi dragi, molim te
Ljubav mi srce mori  
Ljubavi, vrati se  
Ljubavi, moja tugo
Ljubav bez adrese



4522  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Januar 28, 2011, 02:20:35 am
**

PO POLJU JE KIŠA...
Stihovi Jovan Jovanović Zmaj
Muzika Stanislav Binički


Po polju je kiša pala
Kiša rosulja.
Na devojci ništa nema,
Samo košulja...

Tanana je košuljica,
Uzvodlija bela,
Provide se bela nedra,
Ko dva sunca da su vedra,
Pa su me zanela,
Pa su me zanela!

Tankom stazom pođe amo:
"Hodi sunce ogrejano,
Hodi dušo, hodi!"
Al' to staza brže čula,
Nalevo se obrnula
U šumu vodi...

Oj stazice grabljivice,
Ti ostala pusta!
Nu, tako mi vere moje,
Stignuću vas obadvoje
Jer je šuma gusta,
A slatka su, medena su
Devojačka usta.

St. Binički Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi za pevanje uz pratnju klavira.
Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1924.


YouTube: Živojin Tomić — Po polju je kiša pala
4523  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Januar 28, 2011, 02:13:32 am
**

PEMBE — AJŠA
PROTUŽILA PEMBE AJŠA
Stihovi: Jovan Ilić

Protužila Pembe Ajša:
"Dertlija sam nego paša!
"Otkud neću dertli biti
"Kad na srcu jad mi gori?
"Kako neću suze liti,
"Kad me teška tuga mori ?
"„Akšam ide, noć se sprema,
"A za mene sanka nema;
"Hodža viče: Saba zora!
"A ja dremam kraj prozora.
"Jad jadujem, ne kazujem,
"Bona nisam, a bolujem;
"Koga hoću, ne daju mi,
"Koga neću, nameću mi.
"Al' tako mi sveca moga,
"Ne imala dina svoga!
"Bolovaću i umreću,
"Nametnika ljubit' neću!
"Volim s gorom drugovati,
"Neg' s nedragim živovati.
"Volim s lista vodu piti,
"Neg' nedragom ljuba biti!"
Pa od derta, teške muke,
Ode mlada u hajduke.
Malo vr'jeme dugo, ne bi,
Dobar lovak ulovila,
Baš pašina sina mila,
Mlado momče prema sebi.
Majka stara poručuje.
Ajšu kara i svjetuje:
"Vrat se amo, kud se tepaš,
"Te svileno ruho c'jepaš !"
Ajša majci odgovara:
"Ne brini se, majko stara!
"Ne cjepam ga četujući,
"Već s pašićem sevdišući!"
Paša sinu poručuje
Po svojemu vjernom agi:
"Vrat' se amo, sine dragi!
"Ko će s babom da pašuje?" —
"Dosta aga ti imadeš,
"Pašuj, babo, kako znadeš;
"Volim moje Pembe drago,
"Neg' sve tvoje silno blago!
"Milija je meni Ajša,
"Nego da sam carev paša!"

"...1884. godine, Mokranjac je podario Beogradu svoju "Prvu rukovet" u kojoj se nalaze dve pesme srpskih pesnika: "Jarko sunce odskočilo", Đorđa Maletića i "Protužila Pembe Ajša", Jovana Ilića."

YouTube: Iz I-e rukoveti Stevana St. Mokranjca — Protužila Pembe Ajša
4524  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Januar 28, 2011, 02:13:08 am
*

S A D R Ž A J


Pembe Ajša / Protužila Pembe Ajša
Po polju je kiša...
Poranila devojčica / uranila devojčica
Ovom te pesmom pozdravljam / Pesmom te ovom pozdravljam
Pozdravi je sunce milo
Prazna čaša na mom stolu
Pivljanka / Bolovala mlada Vinka
Predosećanje
Po rastanku
Po gradini mesečina sija meka
Pošla cura cveće brati
Prva ljubav zaborava nema
Posle čaše vina
Progovori sliko
Plačite sa mnom jesenje kiše
Poslednji boem
Polomiću čaše od kristala
Pokraj puta rodila jabuka
Pamtim još
Pitala sam zvezde
Prvo dete, prva nada
Pogled oka tvoga plava
Plače žica
Prolazi jesen, na pragu je zima
Pukni zoro (Magnifico)


4525  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Januar 28, 2011, 01:54:39 am
*

S A D R Ž A J


Još ne sviti bjela zora *
Jedno momče crna oka
Jesen
Jedna suza
Jesu l' dunje procvale
Ja plaćam ljubavi danak *
Jutros mi je ruža procvetala
Je l' ti žao što se rastajemo
Ja mlad pijem noći *
Jedan dan života
Jedina moja
Jednu čašu držim u ruci *
Ja posadih jednu ružu belu
Jedan dan života
Još zbog mene teku suze njene
Ja ne znam gde je ona
Ja u Šabac noćas idem


Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »