Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
451  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dušan Đ. Cvetković Duca (1892—1978) poslato: Maj 11, 2013, 10:05:13 pm
*




DUŠAN Đ. CVETKOVIĆ

Dušan Duca Đ. Cvetković (Niš, 29. januar 1892 — Niš, 18. april 1978) je bio srpski glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta.


BIOGRAFIJA

Rodio se u niškoj zanatlijskoj porodici, izučio obućarski i fotografski zanat i 1908. postao član "Abraševića". Učestvovao je u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreo svog prvog učitelja glume Kostu Delinija koji ga je, po ozdravljenju, primio u svoju pozorišnu trupu Povlašćeno pozorište "Joakim Vujić", u kojoj je Duca prvi put nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi "Kapetanovo dete". U toku Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, 1916. je na oporavku u Africi, gde naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavama je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i Koštanu). Nastupao je se Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.

U Niš se vratio 7. avgusta 1919. godine kao nosilac Albanske spomenice i stupio u Povlašćeno putujuće pozorište "Trifković" Sime Bunića čije je sedište bilo u Nišu. Istovremeno igrao je i u Narodnom pozorištu u Skoplju, gde je zaavršio kurs glume kod reditelja Aleksandra Vereščagina. Od 1924—1925. je u Narodnom kazalištu u Splitu, 1926—1927. godine vodio je, kao upravnik, reditelj i glumac, poluprofesionalno pozorište u Štipu, 1927—1928. je kraće vreme u pozorištima u Bitolju i Leskovcu, 1928—1929. u dobro organizovanoj Maloj komediji Miloša Rajčevića — Čvrge, 1931—1933. u Narodnom pozorištu Moravske banovine u Nišu, 1934—1937. u Narodnom pozorištu Vrbaske banovine u Banjaluci, od avgusta 1937. godine je v.d. upravnika Pozorišta moravske banovine u Nišu, a kasnije Narodnog pozorišta u Nišu, gde je ostao i igrao kao glumac sve do 1952. godine, kada je penzionisan. Posle penzionisanja i dalje je nastupao u manjim ulogama u ovom pozorištu sve do 1971. godine. Umro je u Nišu 1978. god u 86. godini.


UMETNIČKI RAD

Narodno pozorište u Nišu Dušanu Cvetkoviću je priredilo proslavu značajnih jubileja — 17. maja 1953. godine — "40 godina umetničkog rada veterana niške scene" i 17. novembra 1974. godine — "60 godina umetničkog rada". Još u mlađim godinama, pa i posle penzionisanja pevao je prijatnmim visokim, toplim tenorom u operetama i komadima s pevanjem i igranjem, u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu i na Radio-Beogradu. Iz Beograda 1923. godine odlazi za Pariz, gde snima prvu ploču na srpskom jeziku za Fabriku gramofonskih ploča Pate Ferer. Snima i u Berlinu. Artistička agencija Krampf ga angažuje za varijeteje i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji.

U Nišu, pored glume, bavi se režijom i pisanjem. Piše drame, ali i pesme ("Oj Nišavo", "Mori Tuto", "Jordanke mori" i dr.) i komade ("Jovanča meraklija", "Plamen Toplice", "Vranjčani se sude", "Vranjanci na Jadranu" i dr.).

Igrao je i u filmovima.
više » » »
452  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — J poslato: Maj 11, 2013, 09:43:38 pm
*

JANJE MOJE

Hej, janje moje
Što ne pitaš kako mi je
Zašto tužne pesme pojem
Zašto rujno vino pijem
Janje moje, teško mi je

Nema drage, nema da se javi
Još su topli tragovi u travi
Na livadi gde smo se ljubili
One noći kad smo srećni bili.

Nema drage, nema ni da piše
Njenom kosom trava još miriše
Na livadi gde sam je ljubio
One noći kad sam srećan bio.

Hej janje, janje, janje moje
Što ne pitaš kako mi je
Zašto tužne pesme pojem
Zašto rujno vino pijem
Janje moje, teško mi je

Nema drage, nema ni da piše
Njenom kosom trava još miriše
Na livadi gde sam je ljubio
One noći kad sam srećan bio.

Na livadi gde sam je ljubio
Eh, što je nisam za sebe ubio
Što je nisam za sebe ubio!


HEJ, JANJE MOJE

Hej, janje moje
Što ne pitaš kako mi je
Zašto tužne pesme pojem
Zašto rujno vino pijem
Janje moje, teško mi je

Nema dragog, nema da se javi
Ostali su tragovi u travi
Na livadi gde smo se ljubili
One noći kad smo srećni bili.

Hej, janje moje
Što ne pitaš kako mi je
Zašto tužne pesme pojem
Zašto rujno vino pijem
Janje moje, teško mi je

Nema dragog, nema ni da piše
Al' po kosi trava još miriše
Na livadi gde smo se ljubili
One noći kad smo srećni bili

Na livadi gde sam ga ljubila
Eh, što ga nisam za sebe ubila.

YouTube: Miki Jevremović — Janje moje
YouTube: Jelena Jevremović — Hej, janje moje
453  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Gusle poslato: Maj 11, 2013, 08:18:05 pm
*

GUSLE МОЈЕ

Uz njih se učila istorija, sećalo na junake, gradio nacionalni identitet i "pjanila pokoljenja" da nikad ne odustanu od borbe za slobodu i jedinstvo

Negdje Srbin, sakriven u gori,
Strašno čudo izmisli i stvori,
Nauči ga sila sa nebesa
Javorovo drvo te otesa.
Iskopa ga i kožom podape,
I niza nj'ga konjsku dlaku zape.
Onda drvo jadikovo savi,
Pa i na nj’ga konjsku dlaku stavi.
Pa kad dlakom pro dlake prevuče
To mu isto kao munja puče.
Cio svijet začudi se tome
Šta izmisli Srbin rodu svome...


... Na svim ovim prostorima one su ostavile pečat, te se i dan-danas u kućama koje ih poseduju čuvaju kao istinska relikvija. One su dokaz dugog postojanja i tradicije koju jedna porodica i narod baštine.

Gusle su odigrale važnu ulogu u razrešenju jednog veoma zapaženog akademskog spora. Nakon što je Šliman pronašao ruševine Troje, pokrenuto je pitanje starosti i autorstva epova "Ilijade" i "Odiseje", koje tradicija pripisuje antičkom pesniku Homeru. Kod nemačkih filologa se pojavila teorija da je nemoguće da jedan čovek zna više od 12.000 stihova napamet, pa je isticano da su epovi modernija tvorevina, kompilacija nastala radom mnogih autora. Homer, Ilijada i Odiseja dovedeni su pod sumnju. Američki naučnik Nilman Peri je tokom svojih istraživanja u Kraljevini Jugoslaviji tridesetih godina XX veka slušao i razgovarao sa mnogim srpskim guslarima. Potvrdu da je jedan čovek sposoban da zna stihova koliko imaju "Ilijada" i "Odiseja" našao je u guslaru Avdu Međedoviću. On mu je uz gusle recitovao i mnogo više stihova nego što ih u ova dva epa ima. Mit o slepom pesniku Homeru nastavio je da živi.

Od svih pobrojanih mesta gde se pevalo uz gusle, najdublji trag one su ostavile u srpskim krajevima. U prevodu Starog i Novog zaveta Đure Daničića i Vuka Karadžića gusle se pominju od biblijskih vremena. Sa sigurnošću se može reći da su se gusle slušale na dvoru kralja Stefana Prvovenčanog početkom 13. veka. Ovaj instrument se često pominje u pisanim izvorima, ali likovnih predstava nema do dolaska Turaka. Najstariji likovni prikaz gusala je iz XVII veka. Od tada pa do današnjih dana one prate srpski narod u vremenima slave i poraza, junaštva i izdaje. Do početka srpske revolucije 1804. godine guslari uz gusle pevaju o Dušanovom zemaljskom i Lazarevom carstvu nebeskom. Gusle ječe o Obilićevoj hrabrosti, borbi Marka Kraljevića sa Turcima i Vukovom izdajstvu. U teškim danima pod turskim ropstvom podsećaju srpski narod na negdašnju slavu i veličinu. Iako su često događaji izmišljeni, oni ostaju priča i istorija za daleka pokolenja. Značaj guslara u ovom teškom periodu najbolje oslikavaju reči najpriznatijeg novovekovnog pesnika-guslara Hadži Radovana Bećirovića:

              "...Kad je Srbin najviše strepio
                  Guslar ga je nadom krijepio
                  Oštrio je pjesmom jatagane..."


Ideja je bila samo jedna: podstaći srpski narod u borbi za opstanak i dati mu primere kako se valja ponašati u teškim danima.

Tokom XIX i XX veka u guslarskim pesmama ima sve manje legendi a sve više istorijski utemeljenog sećanja na skore događaje. U kneževini Srbiji se objavljuju zbirke, pre svega, narodnih epskih pesama koje je sakupljao Vuk Karadžić. Njegovi pevači bili su savremenici slavnih bojeva Prvog i Drugog srpskog ustanka. Teme pesama koje je zapisivao od slepog guslara Filipa Višnjića, Tešana Podrugovića ili žena Živane Antonijević i Jelisavete Marković bile su, pored kosovskih i vremena srednjovekovne borbe sa Turcima, junačke bitke ustanaka. Srpski guslari su pevali o početku bune na dahije, boju na Čokešini, boju na Ljubiću... Guslari na sve delove Balkanskog poluostrva nose luču borbe i san o skorom oslobođenju od Turaka. Ostaje kao legenda priča kako je kralj Aleksandar Karađorđević uoči juriša na Kajmakčalan i prilikom proboja Solunskog fronta naredio da se iz prvih borbenih linija skloni čuveni guslar Petar Perunović Perun. Strahovao je da bi svojom pesmom mogao da raspali borbeni duh vojnika dotle da krenu u juriš i pre komande. Ujedinjenje Srba i stvaranje Jugoslavije promenilo je kako teme guslarskih pesama tako i odnos ljudi prema njima. Od tada pa do današnjih dana one neumitno postaju raritet. Okupljanja guslara se organizuju na takmičenjima koje posećuju samo iskreni poštovaoci. Opis jednog nadmetanja iz pera Miloša Crnjanskog, koje se zbilo dvadesetih godina prošlog veka u Sarajevu, do danas je u svojoj biti ostalo isto.

"Pa ipak, na kraju, trebalo je objaviti rezultat. To izgleda lako, ali... Reći guslaru da svira kao u diple malo je tužno, svi su oni uvereni da nebesno gude. I najposle došli su u ime sela i varoši i sad da Pljevlje ispadne bolje od Nikšića, Konjic od Prijedora, može li to da bude? Treba se vratiti kući sa utakmice, pobeđen i to na guslanju, večne bruke."

Inspiraciju za pesme pesnici danas pronalaze u nepresušnim kosovskim i, sve više, u socijalnim temama. Kako bi rekao pesnik Radovan Bećirović:

"Ja sam uveren da su svi guslari dobri, ali nijesu dobre sve pjesme koje mi pišemo. A znaš kako je: nije svaka travka za ranu, niti je svaka pjesma za gusle!"

Socijalistička izgradnja zemlje i stvaranje zajedničkih kultova i heroja jugoslovenskih naroda i narodnosti sredinom XX veka, kao i ubrzana industrijalizacija i veliki odlazak stanovništva iz sela u gradove, nisu ostavljali puno prostora za gusle i pesmu uz njih. ...


Autor teksta: Sava Samardžić (1989)
Apsolvent na Filozofskom fakultetu u Beogradu — smer istorija.
Deo teksta preuzet sa sajta: Strpski akademski krug  
454  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Narodni pevači — biografija i prilozi / Petar Perunović Perun (1880—1952) poslato: Maj 11, 2013, 07:28:29 pm
*

ZANIMLJIVOSTIPetar Perunović Perun


AVIONI POLEĆU BEZ PISTE

Gusle su bile glas naroda i u nacionalnom i u socijalnom smislu, bile su glas porobljenih i poniženih naroda ili siromašnih društvenih slojeva, ili jednih i drugih. U vreme pokreta za stvaranje nacionalnih država Južnih Slovena u XIX veku, gusle su bile tumačene kao glas slovenskog naroda i korišćene kao simbol legitimiteta borbe za nezavisnost od stranih, odnosno turskih ili austrougarskih gospodara. Socijalni identitet pobunjenog naroda bio je jasnije određen (kao "kuka i motika", odnosno "sirotinja raja") od njegovog nacionalnog identiteta, koji je često ostajao opšteslovenski. U portretu Petra Perunovića, najpoznatijeg guslara u Jugoslaviji između dva svetska rata, Radosav Medenica iznosi podatak da je Perunović pevao na sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu 1912. godine, da je za tu priliku sastavio i otpevao i jednu pesmu u slavu češkog "oca nacije" Františeka Palackog i da je odmah zatim "Perun na njegov spomenik položio i gusle kao simbol slovenske sloge i veličine".

Priredio: Milovan Matić
Deo članka "Tajna veza sa precima" čiji je autor Ivan Čolović


~

"Početkom rata u Ameriku je doputovao i poznati crnogorski guslar Petar Perunović, kako bi nastupao u okviru propagandnih akcija za prikupljanje dobrovoljaca spremnih da se bore protiv Centralnih sila. Znameniti dr Paja Radosavljević, prvi srpski doktor pedagogije, upriličio mu je, između ostalog, i susret sa Teslom, znajući da je on u detinjstvu mnogo voleo junačke pesme, naročito one u kojima Marko Kraljević i Miloš Obilić 'razgone Turke na buljuke'.

Posle oslobođenja Srbije vratio se Perun u otadžbinu i odmah poslao svom zemljaku prigodan poklon sa posvetom: 'Slavni Tesla, genije nauke / Zmaj ognjeni iz junačke Like / Od slovenske krvi i kolena / Lički Srbe od Južnih Slovena / Šaljem vama gusle crnogorske / I četiri ploče gramofonske / Da se vama u samoći nađu / Kad vam misli vasionom zađu...'"


~

Upravo početkom Prvog svjetskog rata je u Ameriku stigao Petar Perunović-Perun, poznati crnogorski guslar. Njegov zadatak je bio da obilazi iseljeničke klubove i svojim guslanjem pobuđuje rodoljubiva osjećanja kako kod Crnogoraca, tako i kod ostalih Srba. Perunović se često viđao sa Mihailom Pupinom, a posjećivao je i Nikolu Teslu. Tesla i Perunović su uvijek vodili dugačke razgovore, a crnogorski guslar nije propuštao priliku da Tesli otpjeva po koju epsku pjesmu. O njihovom prvom susretu 1916. godine, Perunović je ostavio zaista dirljivo svjedočanstvo. Tada mu se Tesla obratio riječima:
"Meni je drago što vas vidim. Za vas sam čuo veoma pohvalno. Vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle i narodnu pjesmu. Imam ćirilicom štampane sve narodne Vukove pjesme i često pročitam po koju, koliko da se osvježim narodnim duhom i ne zaboravim srpski jezik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni još dok sam bio dijete u Lici."

Perunović je potom zapjevao, pa o tome kaže:
"Već na početku pjevanja pjesme Stari Vujadin primijetio sam da sam na Teslu učinio dobar ustisak. U sredini pjesme Tesla se malo zanese, a niz obraze mu potekoše suze. Mene to još više oduševi, te sam sve snažnije pjevao. Poslije svršene pjesme, Tesla ustade i snažno mi steže ruku." Tada je Tesla i naglasio: "Gusle su najjača sila da osvoje dušu Srbinu!"


Deo teksta preuzet sa: Radio Ugljevik
455  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — A poslato: Maj 10, 2013, 11:41:58 pm
*

AKO DRAGA SRETNEŠ MAJKU MOJU
muzika: Budimir Jovanović Buca
tekst: M. Rafajlović


Ako draga sretneš majku moju
rasplakaćeš tužne oči njene;
saznala je da se nećeš
udati za mene,
a volela te je isto kao mene,
ćerkom te je zvala jer nema rođene.

Da li ćeš je smeti pogledati
kada budeš kraj nje prolazila?
Dal' će tada na tvom licu
biti rumenila?
Dal' ćeš da se setiš davno prošlih dana
kada si je majkom kao i ja zvala.

Ja ću drugu ljubav sebi naći
zavoleću i nju kao tebe.
Zaborav će prošlost skriti
umiriću sebe,
ali majka moja večno će da pati
što se njenom snajom nikad nećeš zvati.

Tekst: singl "Ako, draga, sretneš majku moju" | izdanje: PGP RTB EP 11136 | decembar 1973.

Velibor Spužić Kvaka — Ako, draga, sretneš majku moju
456  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Maj 10, 2013, 11:34:59 pm
*

ČUVARI IZVORNE MUZIČKE TRADICIJE
 
Kao što su nama vekovima zaveštavane i mi pesme zaveštavamo budućim generacijama, ističe umetnički rukovodilac ento-grupe "Trag" Valentina Milekić

Banjaluka — Etno-grupa "Trag" ove godine slavi deceniju rada. Članove sastava 2003. okupila je ljubav prema narodnom stvaralaštvu, a grupu je osnovalo nekoliko mladih entuzijasta iz KUD-a "Slavko Mandić" u Laktašima.

Najzaslužniji za našu grupu je Goran Ćetojević koji je imao volje, energije i ljubavi da se bavi ovakvom muzikom i, na tom putu, okupi nas nekoliko zaljubljenika. O tome svedoče pozivi i nagrade na velikim svetskim festivalima — istakla je u razgovoru za naš list Valentina Milekić, umetnički rukovodilac grupe.

"Trag" je vokalno-instrumentalni sastav koji neguje tradicionalnu muziku Balkana. Grupu čini 10 članova — četiri ženska vokala: Vesna i Valentina Milekić, Tanja Danojević i Ivana Stojičić, i šest instrumentalista: Goran Pivašević (frula), Jelena Škrbić (violina), Mirko Lučić (gitara), Dragan Grahovac (bas-gitara), Dragan Marković (klavir) i Zoran Vujić (perkusije).

Ime naše grupe, ali i nazivi albuma su simbolični. U želji da izvornu muziku spasemo od zaborava i približimo današnjoj publici, tradicionalne ritmove i melos utkali smo u sopstvene aranžmane. Kao što su nama vekovima zaveštavane i mi ove pesme zaveštavamo budućim generacijama s nadom da će naša narodna pesma i u njihovim srcima ostaviti trag — rekla je Milekićeva.

Na repertoaru grupe nalaze se pesme iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, kao i romska muzika koja je prepoznatljiva u svetu. "Trag" često i rado gostuje u Rusiji i u repertoar je uvrstio i nekoliko ruskih pesama.

Etno-grupa "Trag" jeste prvi ansambl iz Republike Srpske koji je dobio priliku da nastupi na jednom od najvećih ruskih državnih i crkvenih praznika, Dan slovenske pismenosti i kulture u Moskvi. Nekoliko uspešnih nastupa u Rusiji u prethodne dve godine, kao i pobeda na festivalu "Zvučit Moskva", otvorili su nam vrata za češće nastupe u svetu. Imali smo tri turneje u Rusiji, zatim koncerte u Hrvatskoj, Crnoj Gori i BiH — dodala je Valentina Milekić i rekla da je "Trag" imao još nekoliko koncerata u Moskvi, a gostovali su i na otvaranju etno-festivala "Etno-planeta", kao i na humanitarnom koncertu za Kosovo u Kulturnom centru "Moskvič".

Ove godine ponovo smo pozvani na dobrotvorni koncert koji je Srpska pravoslavna crkva u Roterdamu organizovala za prikupljanje sredstava za obnovu crkve u ovom gradu. Mnoge naše aktivnosti ne bi bile moguće da Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske nije prepoznalo naš rad i omogućilo nam da putem konkursnog projekta makar neki deo svih tih izdataka bude pokriven — istakla je Milekićeva.

"Trag" je nastupao i sa braćom Teofilovićima, Biljom Krstić i "Bistrikom" i oktetom "Istočnik".


Boro Marić |17.04.2013 | Politika
457  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Maj 10, 2013, 10:29:23 pm
*
VALENTINA MILEKIĆ:


LJUBAV PREMA NARODNOM STVARALAŠTVU
 
Ove godine Etno grupa "Trag" obilježava desetu godinu svog rada i postojanja. S obzirom na to da je iza nas mnoštvo koncerata, turneja, nagrada, priznanja, snimljeni spotovi, snimnjen jedan album (Zvuci Balkana), a drugi album u ovom trenutku u završnoj fazi realizacije, došli smo na ideju da naš desetogodišnji rad zaokružimo sa nekoliko velikih koncerata u regionu, a prije svega velikim muzičko-scenskim događajem u Banjaluci, ističe Valentina Milekić, umjetnički rukovodilac Etno grupe Trag.

Etno grupa Trag postoji devet godina, kao biste ocjenili taj prethodni period?

U proteklih devet godina Etno grupa "Trag" je pokušala formirati svoj specifičan muzički izraz koji će biti prepoznatljiv ne samo na Balkanu, već i šire. Mi smo vokalno-instrumentalni sastav koji njeguje tradicionalnu muziku Balkana. Grupu čini deset članova: četiri ženska vokala i šest instrumentalista. Akcenat je na tradicionalnim instrumentima (frule, gajde, kaval, tarabuke, tapan), ali u sastavu su i klasični instrumenti – gitara i violina, kao i moderni (elektronski) – klavir ("stage piano") i bas-gitara. Na repertoaru grupe nalaze se pjesme iz Republike Srpske (Bosne i Hercegovine), Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, te ciganska muzika. Članove sastava okupila je ljubav prema narodnom stvaralaštvu. U želji da izvornu muziku spasimo od zaborava, ali i približimo uhu današnje publike, tradicionalne ritmove i melos utkali smo u sopstvene aranžmane. Kada smo prije gotovo cijelu deceniju počinjali naš rad ovaj tip muzike bio je popularan u svijetu, ali ovdje su na našu muziku isprva reagovali skeptično. Bilo je potrebno nekoliko godina da razbijemo predrasude ljudi o "seljačkoj" muzici, "za starije generacije". Srećni smo što su sada na našim koncertima u regiji pune koncertne sale, ali i što je našu muziku prepoznala publika širom svijeta. Sve ovo dodatno je nas je stimulisalo da nastavimo svoj rad na njegovanju tradicionalne muzike i učvrstilo nas u uvjerenju da je upravo ova muzika prava klasika naroda Balkana kojom se trebamo i moramo predstaviti svijetu.

Prije tri godine izašao je i prvi album grupe, da li je u pripremi novi?

Planiramo da na ovom muzičkom događaju ugostimo veliki broj muzičara, grupa i ansambala iz Banjaluke, ali i šire, sa kojima smo svih ovih godina sarađivali, a time i da iniciramo jedan muzičko-scenski etno performans u Banjaluci koji bi mogao kroz nekoliko godina prerasti u festival etno muzike, koji bi okupljao najbolje muzičare šire regije.

U maju 2008. završili smo snimanje svog prvog albuma, pod nazivom "Zvuci Balkana". Na njemu se nalazi 15 pjesama sa prostora Balkana. Posebno mjesto na albumu našla je muzika Lijevča polja, do tada manje poznata publici, jer je narodna muzika ovog područja tek 2008. godine istražena i zabiljžena. Već dvije godine pripremamo novi album i on je trenutno u završnoj fazi realizacije. Strpljivo i mnogo smo radili na pripremi materijala za snimanje. Pokušali smo da učinimo mali iskorak, prije svega u kvalitativnom smislu u odnosu na prethodni album, kada smo bili ograničeni mnogi faktorima. Ovaj put ugostili smo na albumu i neke druge anasmble i grupe, a i sami sebi smo postavili daleko više ciljeve. Nadamo se da ćemo do ljeta uspjeti završiti i izdati album, a želja nam je da nakon toga napravimo veliki koncert na Kastelu kao promociju i poklon našoj publici povodom jubileja.

Osim u RS,BiH i regiji nastupate često i inostranstvu, da li već imate planova za ovu godinu?

Grupa "Trag" učestvuje na mnogim značajnim manifestaciijama u zemlji i inostranstvu. Do sada smo imali brojne koncerte i turneje u Republici Srpskoj, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Srbiji, Njemačkoj, Holandiji, Rusiji. Posljednjih godina često i rado gostujemo u Rusiji. Godine 2010. nastupili smo na 11. međunarodnom festivalu horova i folklora "Zvučit Moskva" i osvojili 1. nagradu u kategoriji folklorne muzike. Ovom prilikom Etno grupa "Trag" je nastupila u nekim od najvažnijih kulturnih centara ruske prestonice: Moskovski konzervatorij, Moskovska filharmonija, Muzej harmonike itd. Nastupi su izazvali veliko interesovanje ne samo publike već i medija koji su izvještavali o koncertima i aktivnostima "Traga". Nakon pobjede i odličnih kritika medija, prošle godine dobili smo priliku da se ponovo predstavimo ruskoj publici na desetodnevnoj turneji po Rusiji. Učestvovali smo na 8. međunarodnom festivalu slovenske kulture "Slavjansk-2011" u gradu Slavjansk-na-Kubani.

Ove godine već smo održali dvadesetak koncerata po regiji, ali smo nastupili i na međunarodnom filmskom festivalu "Kustendorf" u Srbiji i u Nikšiću u Crnoj Gori. Trenutno pripremamo treću turneju u Rusiju, gdje su planirani koncerti na Crvenom trgu u Moskvi 24. maja i u Petrogradu 12. juna.

Poznati ste i po nastupima na humanitarnim koncertima. Takođe nastupaćete i na predstojećem koncertu Srpska za Devič. Čime ćete se ovaj put predstaviti publici?

Naša grupa često i rado učestvuje u humanitatnim akcijama. Dali smo svoj mali doprinos na koncertima na kojima su prikupljana sredstva za pomoć Kosovu: "Za Dečane, za život", Veliki humanitarni koncert u Dvorani "Borik" o Vaskrsu 2008. godine, na izložbi monahinja Manastira Gradac, zatim na manifestacijama organizovanim za prikupljanje sredstava za liječenje bolesnih i za ljude sa posebnim potrebama, te na humanitarnim koncertima za obnovu i izgradnju Manastira Klisina u Prijedoru i Manastira Bogorodice Trojeručice na Kordunu. 18. marta, u Dvorani Borik nastupićemo sa "Kosovskim božurima", horom iz Zvečana, te grupama "357" i "Riblja čorba" na humanitarnom koncertu za Manastir Devič. Pored nekoliko pjesama sa našeg standardnog repertoara, ovom prilikom ćemo izvesti pjesmu "Crven cvete" koja govori o stradanjima našeg naroda na Kosovu.

Gdje biste voljeli da vidite Etno grupu Trag za narednih 5 godina?

Nažalost primjetno je to da banjalučke grupe i ansambli ne uspjevaju da djeluju dugo (izuzev amaterskih društava, prije svega folklornih, od kojih mnoga imaju zaista zavidnu tradiciju) i prekidaju svoj rad upravo u trenutku kad se čini da su zaista nešto postigli. Meni bi bilo drago kad bi "Trag" uspio da da traje i onda kada nas, sadašnje članove život odvede na neku drugo stranu. Mi smo sad velika muzička porodica i kroz pet godina vidim nas još uvijek na scenama širom svijeta kako dijelimo muziku, aplauze, uspone, padove, energiju, inspiraciju i prije svega ljubav.


Frontal | 17.03.2012.
458  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Maj 10, 2013, 10:10:00 pm
*

TRAG U NEVREMENU MUZIKE
 
U ovom bučnom vremenu, prateći osjetljivi trag, do samih izvora muzičkih korijena stigla je svojim radom Etno grupa Trag.

Trudeći se da tradicionalne zvuke približe našim utrnulim ušima, pravili su svoje aranžmane, eksperimentisali sa zvukom, glasom... Rezultat možete poslušati i u pratećim linkovima ovog intervjua, u kojem na Frontalu Etno grupu Trag predstavlja Valentina Milekić.

MUZIKA

Mi njegujemo tradicionalnu muziku Balkana. Tekstovi, te ritmički i melodijski motive, u osnovi su izvorni. Polazeći od toga mi pokušavamo, iz već zaboravljenih pjesmama, i često neprihvatljivih za modernog slušaoca, napraviti sopstvene aranžmane koji će nositi i duh naše epohe. U osnovi naših aranžmana su tradicionalni vokali, ali sa bogatijim i raznovrsnijim harmonijama i stilovima pjevanja nego što je to nekad bilo. Što se instrumenata tiče akcenat je na tradicionalnim instrumentima (frule, gajda, tapan, tarabuka, kaval), ali su u sastavu i klasični instrumenti (gitara, violina i harmonika), kao i moderni (bas gitara i stejdž piano).

Aranžmane, uglavnom, radimo zajedno i svi članovi daju neki svoj pečat pjesmama. Pokušavamo da s jedne strane izgradimo svoj prepoznatljiv i karakterističan stil, a sa druge raznovrsnost aranžmana što je teško istovremeno ostvariti. Na par pjesama koje će se naći na novom albumu smo sarađivali sa mladom kompozitorkom Majom Matić, a naš dragocjeni saradnik i kritičar je svakako i profesor Arsen Čarkić.

BOJE

Naša grupa je specifična, između ostalog po tome, što su djevojke veoma različitih boja glasova i ne težimo uniformnosti. Svaka pjevačica pjeva svojim stilom, pjesme koje njenom glasu i temperamentu najviše odgovaraju.

Ipak, moram priznati, nakon slušanja mnoštva grupa i pjevača koji pjevaju ovaj tip muzike da sam lično već deset godina zaljubljena u glas Tanje Danojević (član grupe), a naročito njenu zdravu boju i spečificnu ornamentiku u njenoj interpretaciji ove muzike.

PERKUSIONISTA SA SENDVIČIMA

Na svakoj turneji se desi nekoliko anegdota i to čini jednu od draži našeg rada i putovanja. Recimo, na povratku sa gostovanja u Njemačkoj zaboravili smo našeg "sitnog" perkusionistu na benziskoj pumpi u Sloveniji. Sva sreća primijetili smo to prije granice, doduše tek kad su nam zatrebali sendviči koji su bili, naravno, u njegovoj torbi, pa se sve dobro zavšilo.

Skoro su nas policajci zaustavili i ispitivali ko smo i odakle se vraćamo sa toliko opreme. Naš basista je pokušao objasniti da smo nastupali na Kustendorfu i da su nas taj dan mogli gledati na televiziji. Na šta je policajac rekao da nema vremena za televiziju, a naš basista "Ah, da, vi čitate knjige, pa vam ne ostane vremena!" Takvih situacija je mnogo i sastavni su dio ovog posla. Naravno da ponekad ima i nesuglasica. Deset ljudi, deset razmišljanja, navika, želja, htjenja. Svađamo se nekad oko mikrofonskog kabla, pranja suđa, frizure, ma svih mogućih gluposti... Ipak, puno je više onog lijepog. Čak i te nesuglasice poslije nekog vremena postanu predmet šale.

ŠEFIKA

Sticajem okolnosti "menadžerski" i koordinacioni poslovi pripali su meni, kao i nadimak koji uz to ide "Šefika". Ustvari, niko drugi neće te poslove ni nadimak, neću ni ja, ali neko mora... Bilo bi lijepo kada bi se mi mogli baviti isključivo muzikom, a neko drugi menadžerisanjem, ali nekomercijalni tip muzike kojom se bavimo ne dozvoljava taj luksuz. Upravo ovi poslovi oduzimaju jako puno energije i vremena, ali kad se popnemo na scenu, prestajem da žalim uloženi trud.
 
SELJAČKA MUZIKA

Kada smo prije gotovo cijelu deceniju počinjali naš rad ovaj tip muzike bio je popularan u svijetu, ali ovdje su na našu muziku isprva reagovali skeptično. Bilo je potrebno nekoliko godina da razbijemo stereptip o "seljačkoj" muzici, "za starije generacije". Srećni smo što su sada na našim koncertima u regiji pune koncertne sale, ali i što je našu muziku prepoznala publika širom svijeta. Meni bi bilo drago kad bi "Trag" uspio da da traje i onda kada nas, sadašnje članove život odvede na neku drugo stranu. Mi smo sad velika muzička porodica i kroz pet godina vidim nas još uvijek na scenama širom svijeta kako dijelimo muziku, aplauze, uspone, padove, energiju, inspiraciju i prije svega ljubav. Ponosni smo što trajemo već deset godina i što je našu muziku prepoznala ne samo publika u Republici Srpskoj već širom svijeta. Radujemo se svakodnevnim pismima na našem sajtu i konetarima na youtube ili fb koje pišu ljudi iz svih krajeva svijeta i koji govore o tom da je naša muzika nekog bar na minut usrećila, obradovala, raznježila, oplemenila. To je vrjednije od bilo čega drugog.
 
ZVUCI BALKANA

U maju 2008. završili smo snimanje svog prvog albuma, pod nazivom "Zvuci Balkana". Već dvije godine pripremamo novi album i on je trenutno u završnoj fazi realizacije. Strpljivo i mnogo smo radili na pripremi materijala za snimanje.

Pokušali smo da učinimo mali iskorak, prije svega u kvalitativnom smislu u odnosu na prethodni album, kada smo bili ograničeni mnogi faktorima. Ovaj put ugostili smo na albumu i neke druge anasmble i grupe, a i sami sebi smo postavili daleko više ciljeve. Nadamo se da ćemo do ljeta uspjeti završiti i izdati album, a želja nam je da nakon toga napravimo veliki koncert na Kastelu kao promociju i poklon našoj publici povodom jubileja.
 
RUSIJA

Svi koncerti su nam na svoj način dragi i uglavnom nosimo divne uspomene sa njih. Možda smo najponosniji bili kada smo 2010. god. pobijedili na 11. međunarodnom festivalu horova i folklora "Zvučit Moskva" i osvojili 1. nagradu u kategoriji folklorne muzike. Ovom prilikom Etno grupa "Trag" je nastupila u nekim od najvažnijih kulturnih centara ruske prestonice: Moskovski konzervatorij, Moskovska filharmonija, Muzej harmonike itd. Nastupi su izazvali veliko interesovanje ne samo publike već i medija koji su izvještavali o koncertima i aktivnostima "Traga". Nakon pobjede i odličnih kritika medija, prošle godine dobili smo priliku da se ponovo predstavimo ruskoj publici na desetodnevnoj turneji po Rusiji. Učestvovali smo na 8. međunarodnom festivalu slovenske kulture "Slavjansk-2011" u gradu Slavjansk-na-Kubani. To nam je otvorilo vrata za ovogodišnji koncert na Crvenom trgu.

VELIKI KONCERT U BANJOJ LUCI

Ove godine Etno grupa "Trag" obilježava desetu godinu svog rada i postojanja. S obzirom na to da je iza nas mnoštvo koncerata, turneja, nagrada, priznanja, snimljeni spotovi, snimljen jedan album, a drugi album u ovom trenutku u završnoj fazi realizacije, došli smo na ideju da naš desetogodišnji rad zaokružimo sa nekoliko velikih koncerata u regionu, a prije svega velikim muzičko-scenskim događajem u Banjaluci. Ideja za ovakav projekat proizašla je iz želje da tradicionalnu i etno muziku koju njegujemo približimo široj publici, da sintetički predstavimo svoj desetogodišnji rad i promovišemo naš drugi album, te da ugostimo na ovom muzičkom događaju veliki broj muzičara, grupa i ansambala iz Banjaluke, ali i šire, sa kojima smo svih ovih godina sarađivali, a time i da iniciramo jedan muzičko-scenski etno performans u Banjaluci koji bi mogao kroz nekoliko godina prerasti u festival etno muzike, koji bi okupljao najbolje muzičare šire regije.

Ove godine već smo održali dvadesetak koncerata po regiji, ali smo nastupili i na međunarodnom filmskom festivalu "Kustendorf" u Srbiji i u Nikšiću u Crnoj Gori. Trenutno pripremamo treću turneju u Rusiju, gdje su planirani koncerti na Crvenom trgu u Moskvi 24. maja i u Petrogradu 12. juna. Pokušaćemo i da održimo koncert na Kosovu.
Frontal
459  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Maj 10, 2013, 09:53:31 pm
*

Etno-grupa TRAG — TRADICIJA U DUHU VREMENA
 

Etno-gru­pa "Trag" je vo­kal­no-in­stru­men­tal­ni sas­tav ko­ji njegu­je tra­di­ci­onal­nu mu­zi­ku Bal­ka­na. Na re­per­to­aru gru­pe su pje­sme iz Re­pu­bli­ke Srpske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Srbi­je, Crne Go­re, Ma­ke­do­ni­je i Bugarske. "Trag" dje­lu­je od 2003. go­di­ne kao je­dna od se­kci­ja Kul­tur­no-umjetničkog druš­tva "Slav­ko Man­dić" iz Lakta­ša.

Gru­pa "Trag" sa­mos­tal­no nas­tu­pa po zemlji i inos­tran­stvu. Sa­mo u 2010. go­di­ni održa­li su oko 50 kon­ce­ra­ta i osvo­ji­li mno­ga priznanja i na­gra­de. Do sa­da su ima­li broj­ne kon­cer­te i tur­ne­je u BiH, Crnoj Go­ri, Srbi­ji, Njema­čkoj, Ru­si­ji. Sa fol­klor­nim ansamblom su učes­tvo­va­li na me­đu­na­ro­dnim fes­ti­va­li­ma u Fran­cus­koj, Špa­ni­ji, Grčkoj, Bu­gar­skoj, Ita­li­ji itd.

Ta­ko je gos­to­vanje u Ru­si­ji u Mos­kvi os­ta­vi­lo naj­vi­še tra­ga u "Tra­gu", jer su osvo­ji­li prvu na­gra­du u ka­te­go­ri­ji fol­klorne mu­zi­ke na 11. fes­ti­va­lu horova i fol­klo­ra "Zvu­čit Mos­kva", ko­ji je održan od 23. apri­la do 2. ma­ja 2010. go­di­ne.

Or­ga­ni­za­to­ri su nam omo­gu­ći­li broj­ne nas­tu­pe unu­tar fes­ti­va­la na zna­čaj­nim lo­ka­ci­ja­ma u Mos­kvi. Samo otva­ranje bi­lo je u Hra­mu Hris­ta Spa­si­telja, a naj­va­žni­ji kon­cer­ti na ko­ji­ma smo mi nas­tu­pi­li bi­li su: so­lis­ti­čki kon­cert u "Tea­tru bez ime­na", nas­tu­pi u Mu­ze­ju har­mo­ni­ke i Mu­zi­čkoj ško­li "Ra­dost", kao i za­vršna ce­re­mo­ni­ja za­tva­ranja fes­ti­va­la i progla­šenja po­bje­dni­ka u je­dnoj od naj­boljih sa­la, ne sa­mo u Mos­kvi već i u svi­je­tu — Velikoj sali Mos­kov­skog konzervatorijuma — is­pri­ča­la je umje­tni­čki ru­ko­vo­di­lac etno-gru­pe "Trag" Va­len­ti­na Mi­le­kić.

Ona je is­ta­kla da im je bi­la ve­li­ka čast da bu­du je­di­ni an­sam­bl iz Re­pu­bli­ke Srpske ko­ji je nas­tu­pio u Mos­kov­skoj filhar­mo­ni­ji.

Ta­mo smo održa­li cje­lo­ve­černji kon­cert na sa­mom po­čet­ku na­šeg bo­rav­ka, a tur­ne­ju smo zaključi­li nastu­pom u klubu Mar­selj, gdje smo us­pje­li svo­joj pu­bli­ci priu­šti­ti je­dan po­tpu­no bal­kan­ski am­bi­jent. Po­red mu­zi­ke ljudi su mo­gli da pro­ba­ju na­ša tra­di­ci­onal­na pi­ća, na­uče ko­la ili po­gle­da­ju za­nimljive pre­dme­te ko­ji su či­ni­li ne­izos­ta­van dio ne­kadašnjeg srpskog do­ma­ćin­stva — ka­že Mi­le­ki­će­va.

Po­sli­je ve­li­kog us­pje­ha u Ru­si­ji, do­bi­li su broj­ne po­nu­de i po­zi­ve za no­ve kon­cer­te. Sve ovo ih je, pri­ča Va­len­ti­na Mi­le­kić, dodatno pod­sta­klo da nas­ta­ve svoj rad na njego­vanju tra­di­ci­onal­ne mu­zi­ke, "ko­ja je je­di­na na­ša pra­va kla­si­ka i ko­jom tre­ba da se pred­sta­vi­mo svi­je­tu".

A oku­pi­la nas je ljubav pre­ma na­ro­dnom stva­ra­laš­tvu u želji da izvor­nu mu­zi­ku spa­se­mo od za­bo­ra­va, ali i pri­bli­žimo uvu da­našnje pu­bli­ke tra­di­ci­onal­ne ri­tmo­ve i me­los u ko­ji smo ut­ka­li sop­stve­ne aran­žma­ne. Ti­me smo ovoj mu­zici uda­hnu­li svoj li­čni izraz, ali i duh na­šeg vre­me­na — re­kla je Mi­le­ki­će­va.

Pje­sme ko­je izvo­di gru­pa su se, kao dio na­ro­dnog pre­danja, vi­je­ko­vi­ma pre­no­si­le sa koljena na koljeno i ži­vje­le u na­ro­du. Pri tome su sva­ka ge­ne­ra­ci­ja i sva­ki po­je­di­nac u njih uno­si­li dio se­be bo­ga­te­ći ih ti­me i či­ne­ći da os­ta­nu uvi­jek je­dna­ko ži­ve i li­je­pe.

Sli­je­de­ći tra­go­ve na­ro­dnog pre­danja gru­pa "Trag" je u ove pje­sme uda­hnu­la svoj li­čni izraz, kao i duh na­šeg vreme­na, oživljava­ju­ći ih ti­me, ali i os­tavljaju­ći, su­štin­ski ne­pro­mi­jenjenim i uvi­jek na­ro­dnim, u ama­net bu­du­ćim generacijama — ka­že Mi­le­ki­će­va.

Tre­nu­tno ra­de na no­vim aran­žma­ni­ma i sni­manju dru­gog al­bu­ma, a izla­zak dru­gog al­bu­ma oče­ku­ju kra­jem proljeća ove go­di­ne.

Gost na no­vom al­bu­mu je mu­ški oktet "Sve­ti Pla­ton banjalu­čki". Do sa­da je etno-gru­pa "Trag" samostal­no ra­di­la na aran­žma­ni­ma pje­sa­ma, a na no­vom al­bu­mu sa­ra­đu­je­mo sa vi­še kom­po­zi­to­ra, me­đu ko­ji­ma je i kom­po­zi­tor Ma­ja Ma­tić, ko­ja je ura­di­la aran­žma­ne za ne­ko­li­ko pje­sa­ma — pri­ča Mi­le­ki­će­va.

Na prvom al­bu­mu "Zvu­ci Bal­ka­na" po­se­bno mjes­to je na­šla mu­zi­ka Li­jev­ča polja, do sa­da manje po­zna­ta pu­bli­ci, jer je na­ro­dna mu­zi­ka ovog po­dru­čja ne­da­vno is­tra­že­na i za­bilježe­na.

Etno-gru­pu "Trag" či­ni de­set čla­no­va: če­ti­ri žen­ska vo­ka­la i šest in­stru­men­ta­lis­ta. Akce­nat je na tra­di­ci­onal­nim in­strumen­ti­ma (fru­le, gaj­de, ta­ra­bu­ke), ali u sas­ta­vu su i kla­si­čni in­stru­men­ti gi­ta­ra i vi­oli­na, kao i mo­der­ni (elek­tron­ski) kla­vi­ja­tu­ra i bas gi­ta­ra.


HIMNA

Etno-gru­pa "Trag" je nas­tu­pi­la na ma­ni­fes­ta­ci­ji Izbo­ra naj­boljeg spor­tis­te RS u or­ga­ni­za­ci­ji "Gla­sa Srpske" ka­da je izve­la hi­mnu Re­pu­bli­ke Srpske.

Izvo­đenje hi­mne ne spa­da u dio na­šeg re­per­to­ara, ko­ji se pri­mar­no sas­to­ji od tra­di­ci­onal­ne mu­zi­ke, ali na isključivu želju "Gla­sa Srpske" hi­mnu je pri­pre­mio i izveo vo­kal­ni dio etno-gru­pe "Trag" Bi­lo je to ne­obi­čno is­kus­tvo, jer himna spa­da u po­se­ban mu­zi­čki žanr, ali je sva­ka­ko bio po­se­ban osje­ćaj in­ter­pre­ti­ra­ti drža­vnu hi­mnu — re­kla je Va­len­ti­na Milekić.


Autor: Mirna Pijetlović | 06.01.2011 | Glas Srpske
460  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Č poslato: Maj 07, 2013, 02:17:06 am
**

ČIJA FRULA PREKO NOĆI SVIRA
Čobanska pesma
Zapis: Miodrag Vasiljević


Ej, čija frula preko noći svira,
ej, čije stado preko noći pase?


Čija frula preko noći svira,
čije stado preko noći pase?
Da l' Jovovo ili Jablanovo,
ili pase stado Milenovo?

Ni Jovovo niti Jablanovo,
niti pase stado Milenovo,
već se tvoje razbežalo stado;
svu noć sviram, stado ti dozivam!
461  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: Maj 07, 2013, 01:47:30 am
*

CAVTI RUŽO, CAVTELI BOŽURI

Cvati ružo, cavteli božuri
I jarko sunce za gorom požuri
Teb' se nada jostarela majka
Sve te pogleda je si li zgrejal
Tija noćca božur porosila
Je l' je rosa sa božura spal
Je l' je rosa sa božura spala
Je l' se magla s Kosova podigla

YouTube: Svetlana Stević — Cavti ružo, cavteli božuri
YouTube: NA "Kolo" Višnja Jovanović — Cavti ružo, cavteli božuri
462  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: Maj 07, 2013, 01:26:54 am
**

OJ, DEVOJKO, SMEDEREVKO

Oj, devojko, Smederevko,
otvori mi Smederevo,
da ti vidim lice belo!

Oj, devojko, Smederevko,
otvori mi Smederevo,
da ti vidim gajtan-veđe!
 
Oj, devojko, Smederevko,
otvori mi Smederevo,
da ti vidim oči čarne!

YouTube: Dragan Krkić — Oj devojko, Smederevko
YouTube: Predrag Živković Tozovac — Oj, devojko, Smederevko
YouTube: Radmila Dimić — Što grad Smederevo & Oj, devojko Smederevko
463  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — T poslato: Maj 07, 2013, 12:47:09 am
**

TAKVI SMO MI SVIRAČI1

Majka me je ostavila
Još sam dete bila.
Plakala sam dugo,
Al' sam suze krila.

Mi smo takvi svirači,
Uvek smo veseli,
Tugu svoju krijemo,
Nikom se ne žalimo.

Usamljena svetom lutam,
Dušu mori tuga.
Ne miriše cveće,
Crna noć mi je duga.

Sad sam stara, umorna,
I u čergi sama sam,
Tugu svoju krijem ja,
Život mi je muzika.

1 Žarko Petrović: "Pesme koje večno žive" / prvo izdanje 1987.

YouTube: Gordana Jovanović — Takvi smo mi svirači
464  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Maj 07, 2013, 12:31:13 am
**

SEDI MARA NA KAMEN STUDENCU
MARO, MARO OD BISERA GRANO1

Sedi Mara na kamen studencu,
Svoju tajnu otkrila je zdencu.
Suzama ga orosila Mara,
Sudbinu je svoju oplakala.

Od lozice grozdnog vinograda,
Lepa Maro, praviću ti hlada.
Nosiću te na rukama dvema,
Jer od mene boljeg momka nema.
  
Ne treba mi ni srebro ni zlato,
Imala sam što mi srcu drago,
Imala sam svoga verenika,
Bio mi je i ponos i dika.

1 Nikola Rackov: Pesma, godine, život... Knjiga o Merimi | Beograd, 2004.

YouTube: Živka Đurić Ivanović — Sedi Mara na kamen studencu
YouTube: Anđelija Milić — Sedi Mara na kamen studencu
YouTube: Sestre Milovanović — Sedi Mara na kamen studencu
YouTube: Živan Milić — Sedi Mara na kamen studencu
465  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Maj 07, 2013, 12:30:53 am
**

SPAVA MOMA...
Muzika: Stanislav Binički

Spava moma kraj izvora
U debelom hladu.
Ide momče odozgora,
Upazi je mladu.  

Učini mu s' da je lane,
Pa strelu nateže.
Zadade joj strašne rane,
Vrisak se razleže.

Prepade se momče smelo
Vile ga odnele,
A oj strelo, pusta strelo,
Ti, ti poljubac beše
Ti poljubac beše.

St. Binički Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi za pevanje uz pratnju klavira.
Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1924.
466  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — R poslato: Maj 07, 2013, 12:21:18 am
*

RAVNO POLJE, ŽAO MI JE NA TE

Ravno polje, ravno polje,
žao mi je na te;
što moj dragi otide ni za te.

On je majko bekrija,
bekrija i delija.
On je majko sve!
On je majko bekrija,
bekrija i delija.
On je sve i sva!

Ja se za njim, ja se za njim
jabukama bacam
a on na me ni kamenom neće.

On je majko bekrija, bekrija i delija.
On je majko sve!
On je majko bekrija, bekrija i delija.
On je sve i sva!



467  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Maj 06, 2013, 11:45:56 pm
*

ZLATIBORE, PITAJ TARU

Ja i draga sa planine dvije
voleli se k'o što niko nije
voleli se k'o sunce i zora
ona s Tare, ja sa Zlatibora
 
Ref.
Zlatibore, pitaj Taru
da li pamti ljubav staru
Tara njemu odgovara
ne vraća se ljubav stara
 
Šetali smo pored bistre vode
mirisali na šumske jagode
i gde god bi zagrljeni seli
jedno drugom u ljubav se kleli
 
Sad mi tuga moju dušu para
od kako mi reče njena Tara
setnom pesmom iz plave daljine
udala se preko reke Drine

YouTube: Slobodan Mulina — Zlatibore pitaj Taru
468  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: Maj 06, 2013, 11:23:04 pm
**

EJ, ZDRAVČE, VENČE, PO GORU ZELENČE
Đurđevdanska pesma
Zapis: Miodrag Vasiljević


Ej, zdravče, venče, po goru zelenče,
beru li te mome i neveste?

Zdravče, venče, po goru zelenče,
beru li te mome i neveste?
— Beru, beru, kako da ne beru!
Mome beru i me istavljaju,
a neveste i koren trgaju,
a neveste iz koren trgaju!

YouTube: Danica Krstić — Zdravče, venče
469  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: Maj 06, 2013, 11:01:30 pm
**

EJ, U PRIZRENU1

Ej, u Prizrenu zelena jabuka (2x)
Ej, pod jabukom tuta Jorgusova (2x)
Ej, otud idu (njoj dolaze) tri bećara mlada (2x)
Prvi joj nudi jabuku zelenu (2x)
Drugi joj nudi burmu pozlaćenu (2x)
Treći joj nudi ljubav neizmernu (2x)


EJ, U PRIZRENU ZELENA JABUKA

Ej, u Prizrenu zelena jabuka,
ej, u Prizrenu zelena jabuka.

Ej, pod jabuku Tuta Jorgušova,
ej, pod jabuku Tuta Jorgušova.

Ej, ozdol idev tri bećara mlada,
ej, ozdol idev tri bećara mlada.

Prvi joj nudi svilenu maramu,
prvi joj nudi svilenu maramu.

Drugi joj nudi ljubav pregolemu,
drugi joj nudi ljubav pregolemu.

Treći joj nudi burmu pozlaćenu,
treći joj nudi burmu pozlaćenu.

Starosrpske pesme Kosova i Metohije | Uređivački odbor: Blagoje Košanin, Ratko Popović i Slavko Stefanović
Izdavač: Kulturno prosvetna zajednica K i M


YouTube: Jordan Nikolić — Ej, u Prizrenu zelena jabuka
YouTube: Veliki narodni orkestar RTS — Ej, u Prizrenu zelena jabuka
470  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Č poslato: Maj 06, 2013, 10:42:28 pm
*

ČUVAM OVCE KRAJ ZELENE JOVE
 
Čuvam ovce kraj zelene jove
Mene majka ispred kuće zove
Ajde Rado i doteraj stado
Došo Rade prsten da ti dade

Ovce mi se kući ne vraćaju
Radovi mi dari ne trebaju
Imam dragog ljubim ga odavno
Za njega ću ja da pođem nano

YouTube: Anica Jocić — Čuvam ovce kraj zelene jove
YouTube: Dragoslava Genčić — Čuvam ovce kraj zelene jove
YouTube: Zorica Brunclik — Čuvam ovce kraj zelene jove
471  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Maj 06, 2013, 10:39:32 pm
**

DOLETELE BELE VILE
Ljubavna pesma
Zapis: Miodrag Vasiljević


Doletele bele vile
iznad grada Dubrovnika:
to ne bile bele vile,
već devojke Dalmatinke,
među njima lepa Mara,
ruse kose očešljala.
— Maro, Maro, siđi dole,
da ti vidim oči tvoje!
— Ja ne mogu sići dole,
sinje more duboko je,
drago moje daleko je,
daleko je međ gorama,
ljubav vene među nama,
vene, vene, dok n' uvene,
kad uvene — nestane me!

YouTube: Poletele bele vile iznad grada Dubrovnika
472  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: Maj 06, 2013, 10:12:45 pm
**

EJ, ŠTO JE LEPO POD NOĆ POGLEDATI

Aj, što je lepo pod noć pogledati
aj, gde gospoda rujno vino pije.

Aj, pred njima zlaćena trpeza
aj, na trpezu sivi soko sedi.

Aj, zlaćana mu krila do ramena
aj, obadve noge do kolena.

Starosrpske pesme Kosova i Metohije | Uređivački odbor: Blagoje Košanin, Ratko Popović i Slavko Stefanović
Izdavač: Kulturno prosvetna zajednica K i M


YouTube: Jordan Nikolić — Što je lepo pod noć pogledati
473  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — A poslato: Maj 06, 2013, 10:00:48 pm
*

'AJDE DRAGI, D' I'MO BLIŽE BREGA

Ajde, dragi, d'imo bliže brega,
da vidimo kako vila bega.

Vila bega, pred noge ne gleda,
Osuđena nije više vila.

Osuđena nije više vila,
što da ljubi u gore pastira.

YouTube: Moba — 'Ajde dragi d' i'mo bliže brega
474  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — I poslato: Maj 06, 2013, 09:27:36 pm
*

IGRAJ MALA, NE STIDI SE

Igraj mala, ne stidi se,
pomračina, ne vidi se.
Ja je pit'o i ona mi dala
da poljubim njena usta mala.

Igraj mala na colove
daću kola i volove.
Ja je pit'o i ona mi reče:
"Moj dragane, dođi mi doveče".

Igraj mala, pa poskoči
da ti vidim crne oči.
Ja je pit'o i ona mi dala
da poljubim njena usta mala.


ALAJ MI JE VEČERAS PO VOLJI

Alaj mi je večeras po volji,
Doš'o dika i stari i novi!
Starog diku u opanak vežem,
Novog diku u košulju stegnem.

Igraj mala, na colove,
daću kola i volove!
Ja je pit'o i ona mi dala,
Da poljubim njena usta mala.

Igraj mala, ne stidi se,
Pomračina, ne vidi se!
Ja je pit'o, i ona mi reče:
"Dođi, dragi, koje 'oćeš veče!"

Igraj mala i poskoči,
Da ti vidim crne oči!
Ja je pit'o i ona mi dala,
Da poljubim njena usta mala!

YouTube: Andrija i Toma Bajić — Igraj mala, ne stidi se
YouTube: Olivera Katarina — Alaj mi je večeras po volji
YouTube: Biljana i Ivana Trnčić — Alaj mi je večeras po volji
475  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Muzički gradovi i varoši u sećanjima i zapisima / Užice nekad i sad [običaji] poslato: Maj 04, 2013, 02:28:02 am
**

UŽICE NEKAD I SAD  

OBIČAJI


Svadba

Sklapanje braka prati običaj svadbe.

Razlikuje se muška i ženska svadba. Muška svadba je onaj deo običja koji se obavlja kod kuće mladoženje (momka), a ženska svadba obavlja se kod kuće roditelja udavače (mlade, neveste, devojke). Razlikuju se i svatovi od svadbara. Svatovi su oni koji se sakupljaju kod mladoženje i odlaze u dom udavače da je dovedu. Svi ostali učesnici u svadbenom veselju su svadbari.

Starinske svadbe i u selima i u gradu Užicu bile su veoma bogate obredima, običajima, pesmom, igrom i posebnom vrstom zabave. U svemu tome ima više tragova drevnog života u rodovskim zajednicama nego kasnijih hrišćanskih rituala. Dugo je u ovom kraju bila poznata krađa devojke. To je bila istinska otmica, kao u daleka stara vremena.

Svadbeni običaji i obredi počinju nekoliko meseci pre zaključenja braka. Najpre roditelji budućeg mladoženje odlaze u kuću devojačkih roditelja i pitaju za devojku. Ako se taj prvi dogovor uspešno završi, roditelji devojke odlaze u posetu roditeljima momka da gledaju dom. Zatim se ugovori dan kad će se obaviti proševina ili prosidba. To je neka vrsta male svadbe. U selima se taj deo svadbenog obreda naziva ispit, prosidba ili davanje para, a u gradu: prstenovanje, zaruka ili veridba.

Posle toga i kod momačke i devojačke kuće vrše se obimne pripreme za glavnu svadbu.

Ponekad se u vremenu između prosidbe i svadbe pojave smutljivci koji, iz različitih razloga, pokušavaju da pokvare svadbu i veridbu raskinu. U tom periodu pojačava se kuđenje momka, devojke, njihovih roditelja, ukućana i prilika u kojima jedni ili drugi žive. Skuditi momka ili devojku smatra se nečasnim i podmuklim, ali zbog toga ipak može doći do raskida veridbe i ugovorene svadbe. Dosta tragova o tome ima u pesmama, pričama i legendama naroda ovog kraja.

Prosidba se ugovara kod devojačke kuće, a glavna svadba istovremeno i kod momačke i kod devojačke.

Za prosidbu i svadbu biraju se dani u nedelji. Za najpogodnije dane smatraju se nedelja i četvrtak, ređe subota, ali nikad sreda ili petak. Pazi se i na godišnje doba. Najčešće svadbe su u jesen. Svadba se nikad ne zakazuje u vreme božićnjeg, uskršnjeg ili nekog drugog posta.

Pri ugovaranju svadbe roditelji momka i devojke se dogovaraju o spremi i mirazu. Devojačku spremu nekad su sačinjavali odevni i posteljni predmeti: košulje, jeleci, čarape, pojasevi, trube izatkanog beza, ćilimi, šarenice, guberi, jastuci i slamarice. Sve se to složi u dva poveća šarena drvena sanduka i na konju se dotera od devojačke do momačke kuće, istog dana kad svatovi idu po devojku. Kasnije se obim devojačke spreme proširi i dodaju se neki delovi nameštaja: krevet, astal, nekoliko stolica i ponešto drugog pokućanstva.

Sporazum oko devojačke spreme obično se brzo i lako postigne. Kao normalno se uzima da roditelji uz devojku daju sve ono što je ona sama pre udaje izradila, izatkala, isplela.

Miraz može biti u obliku novca, stoke i nepokretnog imanja. Miraz u obliku novca u početku je bio simboličan, ali se vremenom povećavao pa su mnoge kuće sa više ženske dece zbog davanja miraza vidno osiromašile. Miraz u stoci davao se ređe, obično onda kad se devojka udaje u kuću siromašnih ali preduzimljivih, kao podstrek da se brže okuće i osnaže. Miraz u nepokretnom imanju uslovljen je nekadašnjom tradicijom da se ženska deca isključuju iz nasleđivanja. Devojka koja ima braću veoma retko dobija miraz u nepokretnom imanju. Ako nema braće, devojka je prirodni naslednik roditeljskog imanja i ta vrsta miraza prilikom ugovaranja svadbe obično se i ne pominje, jer se podrazumeva. Kao mirazuša je najprivlačnija jedinica, koja nema ni braće ni sestara, ali u narodu se često čuje i shvatanje da su jedinice razmažene ("pečne"), da nisu osobito radne i da se teže prilagođavaju novoj sredini.

Roditelji koji imaju samo žensku decu jednog zeta obično dovedu na svoje imanje. To se prilikom ugovaranja svadbe obično i ne pominje, iako se očekuje. Za onoga ko dođe na ženino imanje kaže se da se prizetio. Za novu društvenu sredinu on je prizet, pripuz, domazet, došljo, a daju mu se i razna pogrdna imena. Vremenom se taj otpor smiri, prizet bude prihvaćen i nastavi se normalan život. Često prizet vremenom prihvati i prezime ženinog roda, o čemu se dosta dokaza može naći u starim crkvenim protokolima.

Najvažniji deo svadbenih običaja vezan je za dan venčanja. Svadba obično traje dva dana. Prvog dana mladoženja i nevesta (mladenci) venčavaju se u crkvi i to je glavna svadba. Drugog dana veselja se produžava, gosti na svadbu donose priloge i darove i to se zove velika svadba. Siromašnije kuće često sve to obave u toku jednog dana.

Na muškoj (momačkoj) svadbi postoje svatovi i svadbari, a na ženskoj (devojačkoj) su samo svadbari. Svatovi su posebno okićeni i oni u toku svadbenog veselja imaju izvesne prednosti nad svadbarima.

Među svatovima postoji određena podela dužnosti. Domaćin je mladoženjin stric ili neki drugi stariji čovek iz mladoženjinog roda. On je uvek u čelu "sobre" i zastupa maldoženjinu kuću. Kum je duhovni srodnik koji neposredno učestvuje u činu zaključivanja braka, a među svatovima je vrlo poštovana ličnost. S njim se, za razliku od drugih svatova, na svadbi nikad ne zbijaju šale. Stari svat je maldoženjin ujak (ostatak avunkulata), zajedno sa kumom učestvuje u obredu venčanja i među svatovima uživa poštovanje. Čauš je otresit, grlat, dovitljiv, ali uz to ima i zadatak da uveseljava. Obično na glavi nosi okićenu kapu živih boja i neobičnog oblika, po čemu se prepoznaju među svatovima. Barjaktar je mađi muškarac koji ispred svatovske svite nosi zastavu (barjak). Dever (đever) je obično mladoženjin mlađi brat. Njegova dužnost je da bude uz nevestu (mladu) sve dok traje svadbeno veselje. Vozari (komordžije, vojvode) najčešće su mladoženjini zetovi. Oni idu uz kola i volove i glavna dužnost im je da prime i doteraju devojačku spremu (ruvo, ruho). Uvek nose dosta rakije, pečenog mesa i hleba, svakome usput nazdravljaju i nude ga jelom i pićem. Nepristojno je da se takva ponuda odbije, makar i samo simbolično. Kod devojačke kuće vozari se "pogađaju" sa devojkom koja je određena za čuvaricu ruva i tek kad se pogodi i plate mogu ga tovariti na kola. Čitavo vreme vozari zbiraju šale, naročito sa ženama iz devojačkog roda. Jenđe su devojke i mlađe žene u svatovima. One pomažu u posluživanju svatova i svadbara, ali im je glavna dužnost da pevaju prigodne svadbene pesme. Obično pevaju po dve "iz vika". Svadbene pesme su češće na kratki glas, što znači da pevanje traje kraće nego kod drugih (čobanskih, preljskih) pesama, koje se pevaju otegnuto i dugo traju (dugački glas). Jenđe se uvek trude da ih ne natpevaju svadbarice iz devojačkog roda.

Dan svadbe je svečanost i praznik za čitav uzov u selu. Tog dana niko ne radi poljoprivredne poslove.

U završnom delu svadbe pevaju i igraju svi učesnici svadbe.

Onaj ko je u žalosti zbog smrti bliskog srodnika (rušan) obično ne ide na svadbu.

Mlada na svojoj svadbi ne peva. Savetuju je da bude "vesela i nasmijana", ali ona ne peva jer to "tako valja".

U putu od kuće svojih roditelja do mladoženjine kuće mlada je uvek u pratnji devera i kuma. U starije vreme ona je taj put prelazila jašući na konju, a kasnije u čezama ili kočijama. Kad naiđe na prvu vodu (česmu ili bunar) mlada zastane, popije malo vode i umije se i zatim vodu "daruje" maramicom, šećerom ili sapunom .

Kad se mlada izvodi iz kuće svojih roditelja, prati je brat ili neki drugi mađi muškarac iz kuće. Najpre neko opali iz puške pa se zatim ta puška stavi preko praga da mlada preko nje prekorači dok se još puši barut. Mladu tada prima dever i vodi je svatovima. Ona dolazi do čela "sobre", prlazi domaćinu, kumu, starom svatu i svim ostalim svatovima, onako kako sede za "sobrom". Sve muškarce ljubi u ruku, a sa mlađim ženama i devojkama ljubi se u obraz.

Najviše običajnih i obrednih radnji u toku svadbe izvodi se kad se svatovi, s mladom, posle venčanja, vrate mladoženjinoj kući. Tada mlada stupa u novi dom, među nove ukućane. Tu će ona postati majka i zato se pred kućom, na kućnom pragu i u kući obavlja čitav niz obreda simboličnog značenja. Mlada najpre uzima sito sa žitom i baca ga preko krova kuće. Posle toga uzme jabuku i baca je među svatove. Zatim joj donose muško dete do godinu dana (nakonjče) i ona ga okreće, stavlja na svoje grudi, a zatim daruje košuljicom. Posle toga dever uvodi mladu u kuću. Ponegde pre toga opet se puca iz puške. U nekim mestima mladi se pre ulaska u kuću daju dva hleba (somuna) i ona iz stavlja sebi pod pazuhe i tako prelazi prag. Pre nego što preskoči kućni prag, mlada se sagne i poljubi ga. U nekim selima pri ulasku u kuću mlada se provlači ispod mladoženjinog skuta. U kući mladu čekaju svekar i svekrva. Mlada ih ljubi u ruku i u obraz i daruje. Svekrva mladu dočekuje sedeći kraj ognjišta. Pošto se s njom pozdravi i izljubi, mlada prlazi i pozdravlja se sa ostalim ukućanima. Svekrva ostaje kraj ognjišta. S njom se tada zbijaju šale. U nekim selima neko od muškaraca, najčešće stariji zet, baca svekrvi žeravicu (žar) oko nogu i ispod suknje.

Na "velikoj svadbi", obično drugi dan, prikazuju se svadbarski prilozi. Kao prilog se donose pogača, tepsija, pite, pečeno jagnje ili prase i rakija. Donose se i razni darovi za mladence i ukućane: odeća, rublje, platno, posuđe i sl. Vrednost priloga zavisi od ekonomske moći prilagača, ali i od stepena srodstva (prečine). Svaki svoj prilog donese kod čela "sobre" i čauš svačiji prilog prikazuje, to jest veoma glasno objavljuje ko je šta doneo. Kad prikazuje priloge, čauš obično kaže ovako: "Da vidite, domaćine, kume i stari svate i svi ostali zvani i odabrani, kako je ovaj rođak (brat, stric, komšija, ujak, prijatelj — za svakoga se kaže ime i stepen srodstva) došao svom rođaku na veselje i donio lijepo poštenje: jedno kolo ljeba, jedan ardov piva, jednoga ljeljena..." i tako nabraja podižući i pokazujući sve što je kao prilog doneto. Za svaku vrstu helba on kaže "kolo ljeba", rakija je uvek ardov ili akov, a pečeno meso uvek je ljeljen (jelen). Ako neko za prilog donese pečeno prase (najsiromašniji donesu pečenu kokoš), opet se podiže bilo čije pečeno jagnje i opet se kaže - ljeljen". To je svakako ostatak stare tradicije stočara i neki simbol starinske solidarnosti. Za marame, peškire, košulje i druge delove odeće čauš kaže: "Donio nekih dronja i krpica", a za posuđe veli: "nekih sančića, lončića, šerpica, taslica..." i obično tada zvecne da se čuje. Na kraju, kad je sve što je jedna prilagač doneo prikazao, čauš dodaje: "Hvala, rođače, živ bio, da ti se u veselju vrati i pomogo ti bog, amin!". Na to dva vrsna pevača, koji stoje uz čelo sobre, zapevaju:

Hvala, rođače,
Živ bio, Amin, amin!...

Na glavnoj i na velikoj svadbi uvek se čita zdravica. Zdravicom se zahvaljuje domaćinu, zahvaljuje domaćinu, zaželi se zdravlje ukućanima, prijateljima, svim svatovima, a posebno mladencima "da se slože i umnože". Uz zdarvicu pevači posebnom pesmom saopštaju: Stari svat čašu pije, boga moli, amin, amin!

U produžetku velike svadbe na velelje momačkoj kući stižu mlađi svadbari iz devojačke kuće — prvinari ili prvečari (idu u prvine, to jest u prvu posetu maldencima).

Kod imućnijih ljudi svadba se produžava i treći dan, ali u smanjenom obimu. Narod kaže da tog dana svadbuju zetovi. Celog dana zetovi zbijaju šale, priređuju sitne podvale, hvataju i kolju kokoši, toče i svakome nude rakiju, penju se na kućni krov, skidaju crep, traže nove poklone, zadirkuju naročito mlade žene, ali sve to teče u granicama pristijnosti i bez ičije ljutnje.

Na svadbi se sve vreme peva i igra. Pesme izvode mlađi muškarci i mlađe žene i devojke-jenđe, a pri kraju svadbe pevaju i stariji. Dok se ne završi glavni svadbeni obred, pevaju se samo prigodne svadbarske pesme, a kasnije se mogu zapevati i druge, ljubavne, bekrijske ili rabadžijske pesme. Na seoskim svadbama pevalo se samo "iz vika".

Za igru i uveseljavanje učesnika na svadbi se pozivaju svirači. Oni prate pesmu i igru. U starije vreme na svadbama su svirali po dvojica svirača na dugačkim sviralima i jedan na malom bubnju — doboš. Kasnije su na svadbama svirali gajdaši (gadljari), obično po jedan, retko dvojica. Na početku XX veka u ovom kraju su se pojavile trube i na svadbama su počeli svirati trubači. U narodu ih zovu "veliki svirači". Istovremeno su se pojavile i na svadbama učestvovale sviračke družine sa violinama (ćemane), tamburama, klarinetima (klanet), pa najposle i harmonike. Svirači svoje usluge na svadbama naplaćuju u novcu, a do domaćina kuće dobijaju i manje darove: maramicu, peškir, pojas i sl.

Svirači moraju znati više igara. Kod devojačke kuće prvu igru započinje najbolja drugarica udavače. Ona povede lagano devojačko kolo, držeći u desnoj ruci svatovski barjak. Kasnije se u toku svadbe igraju sve igre ovoga kraja, ali najčešće: devojačko, kukunjež, trojanac, prolomčica, jovančica ili povijorac.

U varoši Užicu svadbeni običaji i obredi bili su u osvoni isti kao i u okolnim selima, samo što su neki elementi prilagoćeni varoškim prilikama, neki detalji skraćivani ili izostavljani, a drugi dodavani. Na varoškim svadbama svirali su ciganski orkestri, najčešće gudački, a pevale su se i druge pesme osim starinske kajde "iz vika".


Običaji uz poslove

Neke poslove u selu prate posebni običaji.

Moba je nekad bio veoma rasprostranjen običaj. Najčešće su mobe sazivane radi žetve žita, češće za žetvu zobi, nešto ređe za žetvu pšenice, a nikad za žetvu ječma ili raži. To su žetelečke mobe. Češće su sazivane u kotlinama Lužnice i Đetinje, a ređe u brdskim predelima. Žetelačke mobe počinju sredinom jula i traju do pred kraj avgusta. Žetva se obavlja isključivo srpom. Za takav rad potrebno je dosta radnika, a posao je morao da se obavi u kratkom vremenu. Žetelečku mobu saziva onaj ko ima dovoljno veliku njivu. Moba se saziva obično kad je "Prazničak", to jest nije pravi radni dan, ali nije ni veliki praznik ("crveno slovo"). Na mobu se sakupljaju srodnici i susedni sa "uzova", a ponbekad i prijatelji sa šireg područja. Većinu učesnika mobe sačinjava mladež. Oni srpovima žanju žito, snažniji muškarci vezuju snoplje, stariji pletu užad, a starije žene pomažu u spremanju hrane za mobu. Na mobu se redovno pozivaju i svirači. Oni uveseljavaju učesnike mobe dok rade, a posle toga sviraju da se igra u kolu. Među onima koji žanju počasno mesto ima žetelac "na zažnju". On vodi pravac od dna prema vrhu njive. Od njega najviše zavisi tempo rada. Tokom mobe učesnici se neprekidno takmiče. Čitav tok rada na mobi prati veselje, pevanje i šale. Zato kuća koja je u žalosti ne saziva mobu. Na završetku žetve ponegde se delić njive od nekoliko kvadratnih metara ostavi nepožnjeven, "da ostane nešto i za nebeske ptice". Kad se žetva završi, devojke od žitnog klasja pletu venac, nose ga domaćici i ona ga ostavlja iznad kućnih vrata i tu ostaje do iduće žetve. U velikom broju pesama koje se pevaju pominju se mitska bića, sveci, vile i zmajevi, a u nekim se pesmama prepoznaju tragovi davnašnjeg kmetovskog rada kod bogataša, carevas, kraljeva... Ipak se u svim tim pesmama naglašava rad pa su sve one tipične pesme uz rad.

Moba se ponegde saziva i radi kupljenja šljiva. Na njoj se radi slično kao i na žetelečkoj mobi.

Prela su takođe vrsta mobe. Održavaju se kad su noći duge, obično u decembru. Na prelu žene i devojke pomažu susetki da se oprede vuna ili konoplja "(kučine"). Takvu pomoć obično traži ona domaćica kojoj se žuri da svojoj kćeri spremi "ruvo" za udaju. Često se prelo saživa i u kući u kojoj ima dosta muškaraca, a nema dovoljno ženske radne snage. Kuća koja saziva prelo mora ipak biti dovoljno imućna, da ima dosta vune i ima čime počastiti prelje. Na svakom prelu se peva, igra, veseli i šali. Na prelo dolaze i muškarci, ali su oni dok se radi u posebnoj prostoriji. Tek kad se prelo završi, svi se izmeštaju i nastaje igranka i veselje. Pesme na prelu su takođe prigodne, vezane za rad koji se obavlja.

Slična prelima su češljanja vune, grebenanje i krunjenja kukuruza.


dr Rade Poznanović
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »