Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
4326  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952) poslato: Februar 03, 2011, 09:40:24 pm
*

HANOVI
R. Radivojević — R. Todorović — R. Radivojević

Hanovi, pusti hanovi,
gde su mi noćas sinovi...
Možda se kavga povela
na zlo mi decu navela...

Lele, tugo majkina,
pesmo moja, najtužnija.

Ponoć je davno minula
najmlađeg sina još nema.
Drugari tužni dolaze,
kobne mi vesti donose.

Hanovi, pusti hanovi,
dabogda tužni ostali;
što smo te živog čuvali
za jednu noć ste uzeli.

Ljubiša Stojanović Louis — Hanovi
4327  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Februar 03, 2011, 09:40:03 pm
*

LJUBIŠA STOJANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Ne kuni me, ne ruži me, majko
Dudi, s puno ljubavi
Srcem i dušom
On My Way I
On My Way II
Kamerav
Hajde da se pomirimo
Dunjo moja
Luis (uživo)
Luis (leptir)
The Best of Louis
Pogled iznutra
Čarobnjak
4328  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Februar 03, 2011, 09:39:32 pm
*

LOUIS





Ljubiša Stojanović Louis Ljubiša Stojanović Louis, rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom se profesionalno bavi od 1970. godine. Nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga. Po završetku srednje muzičke škole upisuje Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, gde pored pevanja studira i tonski slog sa aranžiranjem i folklorom.

Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom. Na festivalu u Knjaževcu 1971. godine osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne ... "U Stambolu na Bosforu".

Prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je dostigao dijamantski tiraž i bio uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji, snimio je septembra 1980. godine.

Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi sa kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.

Od 20. oktobra do 5. decembra 1983. godine boravi na velikoj turneji po tadašnjem SSSR-u, gde dobija brojna priznanja za kvalitet svojih interpretacija.

Februara 1984. godine snimio je drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Čest učesnik humanitarnih manifestacija, a više od deceniju održava koncerte u Negotinu čiji su prihodi namenjeni deci bez roditelja. Prihod od solističkog koncerta održanog 14. januara 1985. godine odlazi za gladnu decu Etiopije.

Zvanično priznanje za začetnika etno popa dobija 1994. godine.

Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su "Dunjo moja", "Sve se osim tuge deli", "Obriši suze, mala moja", "Ciganski san", "Opa, opa", "Slike u oku"... Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples". Kako su se ređali novi albumi, tako su pristizala i nova priznanja: Zlatne plakete, Oskari popularnosti, Zlatne, Platinaste i Dijamantske ploče...

Do 2008. godine izdao 14 albuma.

Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.


Zavičaj, broj 109
4329  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 03, 2011, 05:10:11 pm
*
BRANKICA VASIĆ VASILISA — SRPSKA OPRA HAZA


PRIZREN JE MOJA MANTRA

Njen glas svet je upoznao sa filmovima "Arizona Drim" i "Kraljica Margo". A sve je počelo jednog maja, na Kaljaji, kada je gora zaječala, sama i pusta, a devojka u čamcu na Bistrici, izgubljena, zaplakala
 
Svaka priča sa Brankicom Vasić Vasilisom, sjajnim izvođačem srpske izvorne muzike, počinje i završava se Kosovom i Metohijom. Tako je i sa njenim pesmama. Svoj prvi album, koji je nedavno izdala PGP RTS, nazvala je "Amanet" i na njemu se uglavnom nalaze pesme sa Kosova i Metohije.

Prirodno je da sam napravila takav izbor jer sam rođena u Prištini. Mama mi je Prizrenka, a i sama sam veoma vezana za taj grad. U sebi nosim uvek to zaboravljeno, davno Kosovo — kaže.

U "Amanetu" Vasilisa se pojavljuje i kao kompletan autor dve pesme inspirisane snažnim uspomenama na detinjstvo i devojaštvo provedeno u Prištini i Prizrenu. Posebno su joj se urezale u pamćenje reči koje je njen deda Lazar Vasić, kad su 1968. godine počele demonstracije Albanaca u Prištini, jednog nedeljnog jutra izgovorio okupivši svoju unučad među kojima je bila i ona i njen brat: "Svi znate da ste pravoslavci. To nije ni bolje ni gore od druge vere. Postoje dobri i loši ljudi. Ako jednom bude trebalo, da biste spasli glavu svoje dece, da promenite veru, što ne bih voleo jer to nije božja volja, ali, ako morate, onda nemojte da zaboravite ko ste i šta ste. Da ne biste postali loši ljudi."

Unuci i jedina unuka koji su tada slušali deda Lazara trinaesta su generacija porodice Vasić u Prištini.

U njenoj rodnoj kući se stalno orila pesma. Otac, po zanimanju grafičar, svirao je na harmonici. Preko tog instrumenta je i upoznao njenu majku. Majčin glas i njegova harmonika rodili su — Vasilisu.

Razgovaramo u njenom stanu na Dorćolu koji je prepun predmeta iz porodičnih kuća u Prištini i Prizrenu, kodirima, tepisima, stazama, drvenim gostinskim nameštajem u duborezu. Naviru sećanja na Prizren, majčin rodni grad, u koji je odlazila svakog leta.

Razne nacionalnosti, razne nošnje. Tamo sam prvi put videla Fande, Šiptare katolike, koji su živeli u brdu, na obroncima Šar planine. Dolazili su samo sredom kada je pijačni dan i samo bi jedan od njih pričao. Svi ostali su ćutali. Izrazito crnomanjasti ljudi sa šiškama na čelu, kao Indijanci. Bili su vrlo uredni. Nosili su nešto poput škotskog kilta, suknje, i ispod bele pantalone.

Srpkinje na Kosovu nosile su čelenke. Kod Prizrenki, objašnjava, onaj najveći dukat bio je na sredini čela. Prištinke su ga nosile više sa leve, a žene iz Mitrovice na desnoj strani čela. Tako su momci znali koja je devojka odakle. Žene iz Prizrena morale su da znaju da vezu, pevaju i još da paze kako se oblače, hodaju, a najbitnije je bilo, ističe Brankica, da devojka ume da nosi, istakne, ono što ima.

Devojke su u Prizrenu obavezno završavale Domaćinsku školu. Diploma je bila izvezeno platno sa dobro urađenim različitim šivaćim zadacima, od poruba do zakrpa u krug i četvrtastih do opšivanja rupica na košuljama i na jastučnicama.


PRVO SLATKO PIJANSTVO

Prizrenci su polagali i na druge stvari. Posebno na hranu u koju su oni računali i vino.

Jede se polako i ne priča mnogo. Posle ručka, obavezno, sir i grožđe. Ili dinja umesto grožđa. Da bi im se "slegla hrana", kako kažu. Uz ručak domaće vino, isključivo crno. Svi su imali svoje vinograde u okolini, a moj teča je baš bio poznat po dobrom vinu koje je pravio. Kad je otac bio bolestan na plućima, kažu da ga je baš to, prizrensko, vino spaslo. I ja sam kao dete pila širu. Brat i ja smo dobijali po malo novog vina, a jednom sam se baš napila jer sam, da niko ne vidi, uzela još od onoga "slatkog soka" koji su nam davali. Zaista su imali kult hrane i pića. Podrumi su uvek bili puni lešnika, badema, a zemljani ćupovi raznog zrnevlja. Okolo, suše se čajevi. Sir, ovčiji sa Šar-planine, bio je sa mirođijom.

Zvali su je Borkiče, po majčinom imenu. Išla je po komšijskim kućama, molila žene da joj pevaju i nije odbijala slatko kojim bi je obavezno nudile: od šumskih jagoda, malina, lubenica...

Bila sam slobodna tamo. Dođem kod tetke ili ujaka i onda im kažem da bih malo otišla da pevam. Niko nije znao gde odlazim, a moje mesto za pesmu bio je jedan beli kamen na prostoru Dušanovog grada — priča Brankica.

Nije razmišljala o komponovanju. Sve do 1991. godine kada su u Prizrenu popela na Kaljaju, najvišu tačku sa koje se grad vidi kao na dlanu.

Tu je izvor koji se sliva u Bistricu, miriše šuma... Maj mesec. Gledajući tako na grad i prolaznike, odjednom sam dobila viziju kako ceo onaj Prizren koji poznajem nestaje. Kako je sve utihnulo. Tajac. Ta vizija me je zbunila, ali sam jasno osetila da onoga za šta sam tamo vezana više neće biti. Meni je Prizren bio "mantra", to su bili moji oblaci... I onda mi je "izletela", prvo "Gora". "Gora ječi sama, pusta, ostao je samo beli kamen ..." Zatim i jasna vizija još jedne pesme, "Kasaba". Opet je reka Bistrica inspiracija. Jednog dana, devojka u čamcu, izgubljena, plače. Kaljaja je umiva i pokazuje put ka Bogorodici Ljeviškoj.

"Gora" je otišla od nje. Pevaju je crkveni horovi, Merima Njegomir, Usnija Redžepova...

Tu gde sam volela kao mala da stanem i pevam, tada to nisam znala, bila je crka svetog Spasa. Porušena je i prezidana u džamiju. Ali, ostao je taj beli kamen sa koga sam pevala nesvesna te istorijske priče.

Vrativši se u Beograd, zapisala je tekstove dve snažne vizije i komponovala muziku. Htela je da uradi i snimke, ali dalje od demo-snimaka, koje je napravila uz pomoć Mikana Zlatkovića i Vlade Markovića, nije stigla. Ipak, taj demo snimak u čuvenoj "šestici" čuo je, slučajno, Goran Bregović. Odmah je insistirao da stupi u vezu sa Vasilisom.

Za dva minuta smo uspostavili saradnju. Rekao mi je da želi da napravi kolaž od dve pesme, da bude neutralan slog - objašnjava Brankica kako je snimila numeru iz filma "Arizona Drim", koja je bila, dve godine, pesma broj jedan na Radio Parizu.


SAŠIJ MI SUKNJU, PEVAM

Ali, šta se dešavalo u međuvremenu, dok nije napustila Kosovo i otišla u Beograd na Muzičku akademiju?

Prijavljivala sam se sama na dečje festivale. Samo kažem mami: "Sašij mi suknju, pevam." Sa osam godina sam dobila prvu nagradu i buket cveća koji sam razdelila publici. Išla sam prvo u nižu, a onda u srednju muzičku. Prirodno je bilo da nastavim na Akademiji u Beogradu, ali je oko toga išlo šire porodično većanje. Moram da priznam da me je u to vreme i Priština počela da "guši". Ta jedna ulica, jedni te isti ljudi... Htela sam da proširim i životne i muzičke vidike.

U Prištini nije postojao odsek solo pevanja dok se ona nije upisala u srednju muzičku školu.

Kada me je čuo, prvog časa, profesor Radojica Milosavljević, na horskoj probi, obećao je da će otvoriti odsek solo pevanja. I zaista, sledeće godine došao je profesor Ivelja iz Zagreba i tada prvi put počinjem da se bavim tehnikom pevanja. Dogodine profesorka mi je Afrodita Fehmiu, ali me ona, iako sam bila čisti lirski sopran, prebacuje da pevam mecosopran. To me je i pevački i psihički baš namučilo, ali je, igrom slučaja, sve razrešeno kada sam se upisala na Akademiju. Čim sam položila prijemni, otišla sam kod profesora Branka Cvejića da ga pitam za nekog od profesora koji predaje i u srednjoj školi kako bih tamo fakultativno usavršila pevanje.

Profesor je pozvao da iste večeri dođe na Akademiju jer je Eni Garesku trebalo da održi seminar tehnike pevanja pedagozima iz Srbije.

U jednoj pauzi između predavanja, on me prozove, ajde devojčice sad ti. Prepala sam se, nisam mislila da ću pevati. Koji si glas. Mecosporan. Počnem da pevam i, gušim se. Ali kad je krenuo sa skalom na više, već sam bila na svom terenu. Odjednom, profesor zaklopi poklopac klavijature. Ko vam je rekao da ste vi mecosopran. Kažem, moja profesorka. Ko je to, je l' gospođa tu? Bila je tamo — ne bez satisfakcije u glasu priča Vasilisa.

Nakog toga prišlo joj je desetak profesora da ponudi stručnu pomoć, ali je ona otišla kod profesorke Nade Tomanić u "Slavenski" i nakon pet meseci, zbog obima studija, prekinula te kurseve. Na redovnim časovima, međutim, profesori je, iako nisu znali da je to učila, neprestano pitaju: dete, šta tražiš ti na teoriji, zašto nisi na solo pevanju?!

To me je ubedilo da spremim prijemni. Radmila Bakočević je upravo došla na katedru i zainatila se da budem baš njena učenica. Tako je i bilo. Ali, Mladen Jaguš je, zapravo, bio moj "muzički otac". Bila sam fascinirana njime kao pedagogom jer je u meni osvestio ono što sam srcem radila. Zahvaljujući njemu shvatila sam šta mogu i kako to da prenesem iz akademskog na narodnu muziku, koliku mogu da je stilizujem, a da ne izgubi dušu.

Pre Hora JNA i Hora Radio Beograda pevala je u "Kolegijumu muzikumu". Darinka Matić ju je pozvala tamo čim je čula.

Zvali su me "Brankica mama" jer sam bila prva mama u horu. Kad sam Natašu prvi put izvela iz kuće, sa četrdeset dana, došla sam na probu "Kolegijuma". Dara i ostale iz hora prve su je videle.

Vasilisina ćerka Nataša Hadžimanov, za sada, iako i sama lepo peva, iskazuje se samo kao menadžer svog supruga Vasila Hadžimanova i, naravno, svoje majke.


OVACIJE U KANU

Vasilisa smatra da bi konačno trebalo da se budimo uz neku od starih srpskih pesama. Zato je posebno ponosna na emisiju "Jeka" na kojoj su, pored nje, angažovani kolega Cune i maestro na harmonici Ljubiša Pavković, a pod uredničkom palicom Ane Milićević.

Pre tri godine sam bila u Kanu, na poziv muzičara, kompozitora i aranžera Alana Simona koji je čuo moju pesmu "Tašana" sa "Balkanikom" Sanje Ilića. Čekao me je u studiju u Nantu i objasnio da se radi o numerama za kompilaciju na kojoj je bilo svega, od rokenrola i popa do etna. Već je snimio Bili Preston, a Maraja Keri upravo je bila završila svoj deo posla. Potom je došao "Midem", muzički sajam u Kanu, gde je promovisan taj album "Gaja". Nastupila sam, a, uz uži orkestar, pratila me je i Kanska filharmonija. Ovacije. Pojavila sam se sa tradicionalnom kosovskom čelenkom, a sutra su u jednim novinama tekst o događaju naslovili sa: "Srpska Ofra Haza".

Da li je tom prilikom angažovana i u reklamnoj kampanji Pako Rabana?

Ne, to je bilo pre Kana. Numerama "Drim", 1994. i 1996. onom iz filma "Kraljica Margo" moj glas je već bio prepoznat u svetu. Za film "Kraljica Margo" otpevala sam, gledajući filmsku scenu koju je trebalo muzički da pokrijem, jednu rusku melodiju i to na "tariraariiira" način. Brega kaže: super, to je to. Trebalo je da bude još jedna tema u filmu. Ali kad je Pako Raban tražio elemente reklame za svoj miris "ćS", Bregović mu je ponudio taj "džingl" i njemu se dopala minijatura — otkriva Brankica Vasić do sada nepoznate detalje iz svoje karijere.

Interesovalo nas je i zašto je album nazvala "Amanet" i zašto je otpevala i neke makedonske pesme, sarađivala i sa bugarskim muzičarima.

Sve je to muzika juga. Bosanska muzika je bila prisutna u našoj kući kao i makedonska. Skoplje je osamdeset kilometara od Prizrena. Moj otac je obožavao Nikolu Badeva, odlazio do Skoplja kad bi ovaj nastupao u nekom lokalu. Mama kaže da je otud dolazio sav napunjen od ljubavi, emocija, muzike. Volela sam Anku Gijevu, Mančevskog, Sarijevskog... Meni su stvarno moji roditelji ostavili u amanet pesmu, da je prenesem. Ne mogu da pevam ako nemam potrebu da delim. Zato se nikad nisam ni opterećivala takozvanim estradnim uspehom što bi podrazumevalo i mnoge kompromise - kaže.

Priznaje da u šumadijski melos ne zalazi mnogo.

Mogu da otpevam sve, ali ne mogu da prenesem sve. Volim Lepu Lukić, na primer. Postoje neke mirnije pesme koje mogu lepo da otpevam. Jer, ono što ne osećam ne mogu da donesem i ne ulazim u to.

Svoje prve dve autorske kompozicije snimila je uz dozvolu i blagoslov patrijarha Pavla u crkvi Ružici na Kalemegdanu koja je nekada bila isključivo "vojnička crkva".

Nisam znala da je to bila "vojnička crkva". Ona me, nekako, podseća na moje Kosovo. Tu je ikona Bogorodice, za mene, najlepša na svetu. Ružica je oduvek bila "moje mesto". Kao i Kosovo i Metohija.
  
Milorad Pavlović | 2005. | Ilustrovana politika
4330  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 03, 2011, 05:09:58 pm
*

MUZIKA I PESMA SU MOJ ŽIVOT


Brankica Vasić alias Vasilisa je muzičko ime dobro poznato u Evropi, ali i kod nas. Svojim vokalnim sposobnostima, skrenula je pažnju javnosti otpevavši nekoliko muzičkih numera Gorana Bregovića u filmovima Emira Kusturice "Arizona dream" i "Kraljica Margo", kao i numeru "Tašana" na prvom albumu "Balkanike". Pesma "Dreams", iz ostvarenja "Arizona dream", pune tri godine se nalazila pri vrhu slušanosti francuskih radio stanica, koje emituju filmsku muziku.

Nakon dugogodišnje pevačke karijere, Vasilisa je odlučila da izda prvi samostalni album pod nazivom "Amanet". Na njemu se nalaze izvorne narodne pesme sa područja Kosova i Metohije i Makedonije, obrađene u modernim i savremenim aranžmanima. Neke od pesama su snimane u crkvi "Ružica" na Kalemegdanu, što je omogućila Srpska Pravoslavna Crkva, a Patrijarh Pavle je dao blagoslov.

Album sadrži 11 pesama, sa bonus numerom "Dreams". Postprodukcija je urađena u "Sterling Sound Studiju" u Njujorku, a osim grupe "Gora" i Vasila Hadžimanova, na projektu su učestvovali i gosti iz Bugarske: Theodosii Spasov, Konstadin Atanasov i Samir Kurtov.

Šta je presudilo da uplovite u solističke vode?

Vasilisa: Takva odluka dolazi iz kosmosa, a ja to osluškujem. Inače, pevam od svoje treće godine, a muzika i pesma su moj život i zadatak. Sada je došao trenutak da svoj zadatak ispunim do kraja.

Zbog čega ste se baš opredelili za izvornu narodnu muziku sa Kosova i iz Makedonije?

Vasilisa: Rođena sam u Prištini, a kao osamnaestogodišnjakinja sam došla u Beograd, da bih upisala Muzičku akademiju. Moja duša i srce su i dalje tamo, pa je prirodno da sam se opredelila za izvorne pesme sa Kosova. Što se tiče makedonske muzike, izvorne pesme iz tog dela Balkana me takođe emocionalno privlače.
 
Da li vam je bilo teško da prikupite materijal i ko vam je u tome pomogao?

Vasilisa: Oko izbora pesama, nije bilo nikakvih dilema. Ja sam uz sve njih odrasla. "Gora" i "Kasaba" su pesme za koje sam sama napisala tekstove i muziku.

Vi ste jedna od retkih pevačica koja je snimila pesme u crkvi "Ružica" na Kalemegdanu. Ko je došao na tu ideju?

Vasilisa: Bila je to moja ideja. U toj crkvi čuvam svoju dušu i u njoj se uvek molim, pred najlepšom ikonom Bogorodice, koja me tamo čeka.

Dosta ste radili sa Goranom Bregovićem. Kakav je kao šef, strog ili popustljiv i da li ste nešto novo naučili od njega?
Vasilisa: Bregović mnogo ne priča, a ipak sve ostvari na pravi način — muziku i ambijent. U mom slučaju ne postoji šef, moj šef je jedino muzika.
 
Da li je on bio u prilici da presluša vaš materijal i šta je rekao o njemu?

Vasilisa: Sa velikom pažnjom je preslušao moj CD. S obzirom da mu se sviđa moj glas i pevanje, album mu se u celini dopao.

Radili ste dosta pesama za filmove. Imali li razlike u snimanju numera za film i snimanju izvorne narodne muzike?

Vasilisa: Nema velike razlike. Pesma ostaje autentična, samo još jače dočarava scenu u kojoj je smeštena. Dobar primer toga je numera "Gora ječi" iz filma "Kraljica Margo".

Planirate li uskoro da održite koncert i gde?

Vasilisa: Moj izvršni producent i menadžer, Zoran Paunović, sve je učinio da objavim samostalni album. CD se izuzetno dobro prodaje, što dokazuje da se slušaocima dopada ovo što radim, pa očekujem da ću posle Nove godine krenuti na turneju po Srbiji i Crnoj Gori. Gde i kada će biti koncerti za sada još tačno ne znam.

Koliko je scenski nastup bitan za izvođenje vaše muzike?

Vasilisa: Muzika na ovom albumu ima svoju priču, a to zahteva autentičan scenski nastup, koji je itekako bitan.

Kako ste došli na ideju da koristite umetničko ime Vasilisa?

Vasilisa: Jednostavno iz mog prezimena je nastala inspiracija za umetničko ime. Inače, često kažem da je Brankica Vasić pevala i gostovala na svim značajnijim albumima ove vrste muzike. Sada je ona na zasluženom odmoru, a Vasilisa nastavlja ono što je Brankica započela.


Dijana Maksimović | 20.09.2005.
4331  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 03, 2011, 05:09:40 pm
*
PESME BRANKICE VASIĆ


GORA JEČI

Gora ječi, sama, pusta.
Kazuj goro, pustaro
gde ti je slavujev poj?

Polje samo Kosovo.
Kazuj polje Kosovo
gde ti je junak tvoj?

Kamen beo ostao.
Kazuj polje Kosovo
Gde ti je spomen tvoj?...


KASABA

Kasaba sa neba gledala,
na zemlju se spustila
i tu ostala.

Prizrenka mlada plakala
i bistru reku pitala:
—Bistrice, reko izvorska,
gde mi je kuća ljeviška?

Kaljaja sa brda kanula,
i mladu momu umila,
i njojzi zborila:

— Devojče, mlado anđelče,
evo ti puta tvojega:
Bistra te reka vodila
u dvore tvoje odvela.


MOJ DILBERE

Moj dilbere,
dušo moja, što mi ti je?
Da ti na me žao nije
te si tužan u večere,
moj dilbere.

Rođo moja,
kad bi znala šta me bole,
još kako te dilber vole,
ne bi tako majka tvoja,
rođo moja!

Moj dilbere,
hitaj doma, kupi svate,
zaprosi me od mog tate.
Biću tvoja, imaj vere,
moj dilbere.

Kaljaja — Prizrenski grad, tvrđava, Dušanov grad—Kaljaja

YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Gora ječi
YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Kasaba
YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Moj dilbere
4332  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 03, 2011, 05:09:20 pm
*

BRANKICA VASIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Najlepše narodne pesme — GORA JEČI 2002.
Take It Or Leave It Records ‎— 22T15058

Brankica Vasić — 01 Gora ječi (Brankica Vasić)
Brankica Vasić — 02 Zapevala sojka ptica
Brankica Vasić — 03 Gusta mi magla padnala
Brankica Vasić — 04 Slavuj pile ne poj rano
Brankica Vasić — 05 Moje milo Banaćanče
Brankica Vasić — 06 Kasaba (Brankica Vasić)
Brankica Vasić — 07 Sitna riba po potoku
Brankica Vasić — 08 Magla padnala v dolina
Brankica Vasić — 09 Bolna Leži Dilber Tuta
Brankica Vasić — 10 Zajdi, zajdi jasno sonce
Brankica Vasić — 11 Sudbo moja, sudbino
Brankica Vasić — 12 Oj, javore, javore
Brankica Vasić — 13 Rado, kćeri Rado
Brankica Vasić — 14 Bere cura plavi jorgovan
Brankica Vasić — 15 Cele noći ladovina
Brankica Vasić — 16 Nit' je vedro, nit' oblačno
Brankica Vasić — 17 Nit' ja spavam, nit' ja dremam
Brankica Vasić — 18 Moj dilbere


Vasilisa — AMANET 2005.
PGP RTS ‎— CD 415470

Brankica Vasić — 01 Gora
Choir — Aleksandar Tasić, Ivan Kruljac, Siniša Dutina
Brankica Vasić — 02 Gusta mi magla padnala
Arranged By [Co-arranged] — Dušan Janjušević Oboe [Zurle] — Samir Kurtov Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 03 Oblak
Brankica Vasić — 04 Kaleš bre Anđo   
Brankica Vasić — 05 Sudbo moja sudbino
Piano — Vasil Hadžimanov
Brankica Vasić — 06 Rasti, rasti moj zeleni bore
Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 07 Goranine Ćafanine
Oboe [Zurle] — Samir Kurtov Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 08 Zajdi zajdi   
Brankica Vasić — 09 So maki
Piano — Vasil Hadžimanov
Brankica Vasić — 10 Kasaba   
Brankica Vasić — 11 Odvoji se grojze od lojze   
Brankica Vasić — 12 Dreams   
Brankica Vasić — 13 Kaleš Bre Anđo (Remix)


Vasilisa — USPOMENA 2013.

Brankica Vasić — 01. Hvalite Gospoda — Tebe pojem
Brankica Vasić — 02. Preleteše ptice lastavice
Brankica Vasić — 03. Kraj potoka bistre vode
Brankica Vasić — 04. Šeta moma dolinama
Brankica Vasić — 05. Marijo, 'ćero, Marijo
Brankica Vasić — 06. Il' je vedro, il' oblačno
Brankica Vasić — 07. Šanko si Bonka zalibi
Brankica Vasić — 08. Lulela je Jana
Brankica Vasić — 09. Mene majka jednu ima
Brankica Vasić — 10. Sitna riba po potoku
Brankica Vasić — 11. Udava se Kosovka devojka
Bonus:
Brankica Vasić — 12. Marijo, 'ćero, Marijo



Napomena: Autor pesme "Bere cura plavi jorgovan" je Jozo Penava  (1909—1987), Hrvat, rođen u selu Palež kod Kiseljaka. Jedno vreme je bio šef Tamburaškog orkestra u BiH.
Stihove "Moj dilbere, rođo moja" napisao je učitelj i pesnik Milorad Petrović Seljančica (1875—1921). "... Mladenovčanin, pesnik, učitelj, srpski ratnik i na kraju svoga života tragičar. Čudna je sudbina nekih naših stari(ji)h pesnika: pesme su im još za života postale toliko popularne da su zašle u narod i poistovetile se sa narodnim tvorevinama, a oni sami, njihovi autori, ostali su zaboravljeni..."
Pesmu o tragičnoj ljubavi "Šanko si Bonka zalibi" napisao je Aleksandar Dišković Šanko iz okoline Zaječara.
Pesma Dreams — iz filma Arizona Dream Emira Kusturice

Angelina
4333  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 03, 2011, 05:09:02 pm
*





BRANKICA VASIĆ VASILISA


Brankica Vasić je rođena u Prištini. Muzičku akademiju je završila u Beogradu.


* * *

"Vasilisa je izvođač tradicionalne muzike i neko ko posvećeno neguje etno zvuk sa ovih prostora. Njen prepoznatljiv, originalan i stilizovan način pevanja, postaje više od muzike i predstavlja simbol kulture i identiteta. Vasilisin značaj u očuvanju kulturne baštine ovih prostora je izuzetno velik..." [soundcloud.com]

* * *

"... Svi albumi i muzika Vasilise proglašeni su za umetnička dela od kulturnog značaja u Srbiji. Njeno osobeno pevanje čuje se u mnogim filmovima, na primer, "Arizona drim" (numera "Drims" tri godine bila je u vrhu slušanosti francuskih radio-stanica), "Kraljici Margo" (autorska "Gora ječi") ili "Spasitelju" ("Zajdi, zajdi"). Pevala je na albumima Sanje Ilića i "Balkanike", nastupala sa bugarskim kavalistom Teodosijem Spasovom i džez muzičarima Vasilom Hadžimanovom i Jovanom Maljokovićem. [V. N. | Večernje novosti]

Fotografija: discogs.com
4334  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Snežana Spasić (1969) poslato: Februar 03, 2011, 05:06:59 pm
*

DUH PROŠLOG I SADAŠNJEG — BISER U NARODU

Odabrana za muziku, bela vila — Snežana Spasić

Jedino negovanje tradicije održava i uspeva da očuva izvornu vezu čoveka i čoveka. Tradicija nije prosto samo glas prošlosti, nije samo istorijsko svedočanstvo koje ima za svrhu da postane kriterijum sadašnjosti, ona označava sposobnost poučavanja, potetas magisterii, sposobnost svedočenja istine. Tradicija je delo ljudskih radnji koje se u vremenu kreativno dopunjavaju i na taj način razvijaju i traju kroz generacije.

Negovanje kulturne bastine se ostvaruje na najrazličitije načine kroz stvaralštvo. Najlepši tradicionalni milje se tka kada se prepliću međusobno usmeno predanje, običaji, pisana reč, film i muzika. To sazvučje starog i novog, tradicionalnog i modernog u svakom od nas dotakne ono iskonsko istinito sa čim smo rođeni.

Tradicionalnu muziku ne dozivljavamo kao muziku koja sama sebi za cilj ima da prezivi i nadzivi kasnije nastale muzicke pravce. Muzika o kojoj govorimo duboko je ukorenjena u nase zivote, nase nasledje. Muzicki motivi sa kojima se srecemo opisuju prirodu, ljubav, porodicne odnose, ljubav prema rodnom mestu, trenutke radosti i trenutke tuge. Tradicionalna pesma u svom izvornom obliku najspontanije oslikava lice jednog naroda, najbrze nam prenese duh proslih vremena i onih koji su ziveli u njima. Pevanje je bilo deo svakodnevnice, jer pevalo se uz rad, pevalo se u veselju, pevalo se kad je bio tesko. Ta muzika dakle nije nametnuta, vec tu stvorena, rodjena iz duse naroda.

Taj neopipljiv trajni zapis jednog naroda kuca u svakom potomku i ovaplocuje se na ralicite nacine kroz vreme, kroz dela svakog pojedinca. Bez obzira na muzicki afinitet svakoga od nas istinski vredni notni zapisi kada se donesu do srca glasom Snezane Spasic, koji zubori kao potok planinski, budi u nama usnula osecanja. Kao vokalni solista ucestvovla je u realizaciji muzike koja cini potku filmu "Zona Zamfirova". I sve se sklopilo u jedan Nislijski pazl, i Sremac, i Zone i Spasiceva. Njeno desetogodisnje iskustvo clana i soliste Akademskog hora Univerziteta u Nisu odvelo je da zapocne samostalno istrazivanje tradicionalnih pesama sa prostora Balkana. Pored interesovanja za duhovnu i svetovnu muziku, nastupala je i sa dzez i pop sastavima. Pored brojnih solo nastupa u Srbiji radila je sa Sanjom Ilicem i "Balkanikom", Ratkom i Radisom Teofilovic, grupom "Hazari", nastupala je u inostranstvu.

Danas Snezana Spasic nastupa kao clan grupe "Naisa" ciji je i osnivac. Najcesce peva bez muzicke pratnje za sta postoji i izraz "atappella" radi se o muzici virtuelne pomalo misticne tradicije koja nije vezana za odredjene drzave ili narode. Svi ljudi okupljeni u grupi Naissa su profesionalni umetnici koji zive i stvaraju u Nisu, brizljivo biraju pesme koje ce doneti u novom ruhu, a u sam program koji izvode je umetnickog ali i edukativnog karaktera, jer sadrzi pored umetnickih numera (retko izvodjenih narodnih pesama) i narodnih predanja, objasnjenja i verovanja za odredjene narodne pesme i osobenosti mesta iz kojih poticu. Najcesce izbor pada na "pesme sa granice", Stare planine, iz Podrinja, Makedonije, Bugarske, sa Kosova, iz Homolja i jugoistocne Srbije.

U toku visegodisnjeg bavljenja muzikom dosla je do svog autenticnog izraza i kad pusti glas lako nas "prizove" na izvor srca. U svojoj interpretaciji pesama jugoistocne Srbije ona je istovremeno i bliska tradiciji ovog podneblja a i originalna i jedinstvena. Emotivni naboj ljubavlju ophrvanog devojackog srca provejava kroz svaki ispevanu rec, pa i vase tiho pevanje sentimentalne pesme doprinece zajednickoj ideji afirmacije i popularizacije tradicionalne muzike. Zelim da verujem da ce lepota spasiti svet, lepota devojka kao sto je Snezana Spasic sa svojim vilinskim glasom ga sigurno cini boljim.


Deo teksta preuzet sa: inter-caffe
4335  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Snežana Spasić (1969) poslato: Februar 03, 2011, 05:06:39 pm
*
Snežana Spasić među najboljim izvođačima tradicionalne muzike na Balkanu


"BELA VILA" SA NIŠAVE

Uskoro na CD-u petnaest pesama sa Stare planine, Homolja, Podrinja, Kosova, Makedonije, Bugarske

Uz Svetlanu Stević-Vukosavljević, Pavla Aksentijevića i braću Teofilović, Nišlijka Snežana Spasić spada svakako u najveće srpske pevačke bisere i među najbolje izvođače tradicionalne muzike sa Balkana.

Do jeseni bi trebalo da izađe njen prvi CD "Bela vila", sa petnaestak brižljivo odabranih "pesama sa granice", sa Stare planine, iz Podrinja, Makedonije, Bugarske, sa Kosova, iz Homolja i jugoistočne Srbije.

Za probrane muzičke sladokusce "Bela vila" će biti narezana u samo hiljadu primeraka. TV Pirot je inače snimila dokumentarni film o Snežani Spasić, koji se, takođe, zvao "Bela vila" i koji je svrstan među trideset najboljih dokumentarnih ostvarenja na festivalu u Košicama pre par godina.

Snežanin dobar glas se već daleko čuo i pročuo van granica naše zemlje na brojnim festivalima tradicionalne i etno muzike.

Od majke Banjalučanke sam nasledila dobar glas, a od oca Piroćanca smisao za tradicionalno. Kažu mi da sam prvi put ozbiljnije "propevala" pred publikom kao dvoipogodišnja klinka kada sam proglašena za "Prvi glas Petrovca na moru". Diplomirala sam prava, ali se profesionalno bavim muzikom od početka 90-ih. Nije dovoljno da se dobra muzička tradicija nasledi, već i da se glas neguje upornim i odgovornim radom. Glas sam shvatila kao Božiji dar, a ne talenat i želim da ga svim srcem darujem muzici koju volim, priča Snežana.

Ne smeta joj što živi u Nišu, jer dobar glas se daleko čuje, pa joj iz Beograda i drugih krajeva stižu neprekidno pozivi za nastupe, najčešće u biranim i svečanim prilikama i povodima.

Pevala sam jedno vreme pop, rok i džez, ali mi nikada nije palo na pamet da komercijalizujem glas i obogatim se. Ne želim da budem zvezda, već da budem apsolutno i odgovorno predata notama, objašnjava Snežana.

Naglašava da peva bez muzičke pratnje, za šta postoji i izraz "atappella" i da se radi o muzici virtuelne, pomalo mistične tradicije koja nije vezana za određene države ili narode. Snežana je učestvovala u zapaženom muzičkom projektu "Balkanika" Sanje Ilića, a na CD-u sa muzikom iz filma "Zona" ima jednu pesmu "Nanu". A samo "Nane" nije bilo ni na piratskom izdanju CD-a sa muzikom iz "Zone".

Baveći se izvornom muzikom prosto nemam vremena da razmišljam o turbo-folku. Ali on je ipak iz nekog razloga tu među nama i zbog nečega je i popularan. Borim se za popularizaciju muzike koju pevam. Nisam pesimista u toj misiji, jer imam dara, iako nemam toliko para, koliko ih imaju novokomponovane "zvezde padalice".


Tekst: M. Doderović | Glas javnosti
4336  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Snežana Spasić (1969) poslato: Februar 03, 2011, 05:06:12 pm
*
SNEŽANA SPASIĆ


NANE
(muzika iz filma "Zona Zamfirova")

Sve me boli nane
Pusta da sam nane
Zulum mi napravi
Drago moje

Imam si badem oči
Njega da gledam
Imam šećer usne
Njega da ljubim

Ću ti umrem nane

Za njega mi milo
Pusta da sam, milo
Zulum mi napraji
Pile moje

Imam si badem oči
Samo za plakanje
Imam si šećer usne
Samo za ćutanje

Ću ti umrem nane



SEDENĆA

Sedenća se klade,
Mama me ne pušta:
"Sedi, sedi čere,
Sedi, te večere."
"Neću, neću, nane,
Mojto libe došlo.
Mojto libe došlo,
Kod ognjište stoji.
Kod ognjište stoji,
S' krivak se potprelo.
Uspa mama tatu,
Odo' na sedenću.






YouTube: Snežana Spasić — Nane
YouTube: Snežana Spasić — Sedenća
4337  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Snežana Spasić (1969) poslato: Februar 03, 2011, 05:05:53 pm
*

SNEŽANA SPASIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
4338  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Snežana Spasić (1969) poslato: Februar 03, 2011, 05:05:27 pm
*




SNEŽANA SPASIĆ

Snežana Spasić (1969.), izvođač tradicionalne muzike, rođena je u Pirotu. Od 1989. godine živi u Nišu.

Posle desetogodišnjeg iskustva člana i soliste Akademskog hora Univerziteta u Nišu, samostalno započinje istraživanje i pevanje tradicionalnih pesama sa prostora Balkana. Pored interesovanja za duhovnu i svetovnu muziku, nastupala je i sa džez i pop sastavima. U toku višegodišnjeg istraživanja i pevanja, došla je do svog autentičnog muzičkog izraza koji se razlikuje od tradicionalnog shvatanja narodne muzike. Pored brojnih solo nastupa u Srbiji, nastupala je u inostranstvu, u Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Radila je sa Sanjom Ilićem i "Balkanikom", Ratkom i Radišom Teofilović, grupom "Hazari" i drugima. Kao vokalni solista učestvovala je u realizaciji diska sa muzikom iz filma "Zona Zamfirova" (2002). Snima za nacionalni radio i TV program od 1997. godine.

Niška etno postava "NAISSU predvođena vokalom Snežane Spasić na karakterističan način — istovremeno originalan ali veoma veran tradiciji — prezentuje muzičko nasleđe juga i istoka Srbije.

"NAISSU čine vokal — Snežana Spasić, violončelo, tarabuka i daire — Vladimir Kovačević, violina i vokal — Slobodan Jeftić, oboa, makedonska tambura, blok flauta, frule goč, vokal-Marjan Radevski, kaval, brač, tambura prim, gajde vokal-Aleksandar Vasov i glumac, koji kazuje narodne pesme i predanja — Aleksandar Marinković. Svi ljudi okupljeni u grupi NAISSA su profesionalni umetnici koji žive i stvaraju u Nišu i bez obzira na poteškoće i marginalizaciju ponisavlja u srpskoj kulturi, uvereni su da je Niš kulturni i umetnički pokretač Srbije."
4339  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:39:52 pm
*

LJILJANA PETROVIĆ-BATLER — MAJKA CIGANSKE PESME

Jedna od najvećih vokalnih umjetnica domaće i svjetske muzičke scene Ljiljana Petrović-Batler ostaće upamćena kao pjevačica koja je na više načina afirmisala drugačiji romski zvuk i svijet od onoga kakav je, na primjer, više decenija predstavljala Esma Redžepova, koja je dugo bila sinonim romske muzike i kulture.

Ljiljana Petrović-Batler preminula je poslije kraće bolesti u ponedjeljak, 26. aprila, u šezdeset i šestoj godini života. Bila je jedna od najčuvenijih pjevačica kafanskoga "podzemlja", a za života je često govorila da joj je najveća želja da umre u Beogradu, jer je tamo i rođena.
 
Poslije pojavljivanja albuma "Otkako sam tuđa žena" i čestih nastupa na televiziji, za razliku od njenog najvećeg suparnika Šabana Bajramovića, koji je uglavnom propuštao da se pojavi na dogovorenim televizijskim snimanjima, Ljiljana je ubrzo postala daleko najpoznatija romska pjevačica na ovim prostorima. Uvijek ozbiljnog lica, bez suvišne gestikulacije i estradnog prenemaganja, s diskretnom, gotovo misterioznom pojavom i, najvažnije, prepoznatljivim bogatim altom kojim je pjevala u dubokim, muškim tonalitetima.
 
Ljiljanin zvuk, visoko urban, na trenutke gotovo džezistički rafiniran, a opet s osjetnom sirovom autentičnošću, osvojio je i prosječnog konzumenta ali, što je posebno, i onaj sofisticiraniji dio publike u socijalističkoj Jugoslaviji — umjetnici i intelektualci gotovo su redom bili ljubitelji Šabanove i Ljiljanine muzike. U njenoj publici su se često nalazili istaknuti srpski pisci Branislav Crnčević, Dobrica Ćosić, Danilo Kiš... Takav konsenzus ukusa, u kojem se kulturna elita s jedne, te najšira publika s druge strane mogu pronaći na istim izvođačima, na istom kulturnom izboru danas je teško zamisliv. Priča o Ljiljani Petrović-Batler bez sumnje je filmski materijal, a Bi-Bi-Si je o njenom životu snimio dokumentarni film.
 
Za socijalističke Jugoslavije Ljiljana je bila jedna od najpoznatijih romskih pjevačica. Iz "kafanskog podzemlja" došla je na televiziju, snimala albume, imala goleme tiraže. Pjevala je jednako na romskim svadbama i za srpske književnike. I njoj je rat promijenio život: s troje djece otišla je u Njemačku, gdje je, kad je prestala da pjeva, godinama živjela u anonimnosti, radeći i teške fizičke poslove — sve dok je Dragi Šestić, producent i menadžer "Mostar sevdah rejuniona", jednog od najuspješnijih eksjugoslovenskih etno-produkata, slučajno nije pronašao u Dizeldorfu. Poslije dugog i upornog odbijanja da se vrati muzici, Ljiljana je na kraju ipak popustila i u Šestićevoj produkciji za holandsku "World connections" etiketu snimila album "Mother of Gypsy Soul" (2002). Poslije toga pjevala je na koncertima po najprestižnijim evropskim dvoranama, a na Bi-Bi-Siju je prikazan i dokumentarac o njoj i mostarskom bendu, a nijedan festival tzv. njorld muzike kao da nije mogao proći bez ove kombinacije sevdaha i Ljiljaninog naročitog pjevačkog stila.
 
Za razliku od većine kolega, završila je Srednju muzičku školu u Beogradu, svirajući klavir. Njen posljednji album, sa "Mostar sevdah rejunion", "The Legends of Life" dobio je sjajne kritike brojnih engleskih časopisa što joj je obezbijedilo mnoge nastupe u toj zemlji posljednjih godina njenog života.
 
Često je stvarala konfuziju time što je dijelila ime i prezime s novosadskom kantautorkom i prvom takmičarkom bivše Jugoslavije na "Pjesmi Evrovizije" 1961. godine.
 

PRVI NASTUP
 
Ljiljana Petrović-Batler imala je svoj prvi nastup sa samo 12 godina. Tada je u jednoj kafani zamijenila svoju majku koja je bila bolesna i nije mogla nastupati. To je bio početak njene karijere. Od tada je stalno nastupala, a repertoar su joj činile tada nezaobilazne zabavne pjesme i ciganska muzika.


Nikola Lugić | 01.05.2010 | Glas Srpske





Fotofrafija: Jojanneke Claessen


4340  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:39:26 pm
*

LJILJANA PETROVIĆ BUTTLER

Beograd, 14. decembar 1944 — Düsseldorf, 26. april 2010.



26. septembar 2007.


                                                   OSTALA JE PESMA MOJA
                                                   (M. Vasić — ar. D. Aleksandrić)

                                                   Pevala sam dugo, dugo i volela ludo, ludo,
                                                   svaku pesmu, svaki stih u njoj

                                                   Ostala je pesma moja da se pamti jedna žena
                                                   da se peva pesma njena

                                                   Prva ljubav ti si bila, pesmo moja najmilija
                                                   prva ljubav, ceo život moj

                                                   Mnogo sam ti pesmo dala al mi nisi rekla hvala
                                                   pesmo moja, o živote moj

                                                   Pesmo moja, ostavljam te mojoj deci na čuvanje
                                                   da čuvaju, da te pevaju

                                                   Deco moja, pevaj te je, to je vama majka dala
                                                   u životu što je imala

                                                   Ostala je pesma njena da se pamti mama Vida
                                                   kada peva srce kida…







[postavljeno 26.09.2007]
4341  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:39:00 pm
*

UMRLA LJILJANA PETROVIĆ BUTTLER


Nakon kraće bolesti, u ponedjeljak je preminula Ljiljana Petrović Buttler, jedna od najpoznatijih pevačica romske muzike sa ovih prostora, koja je ostavila veliki trag i na svetskoj sceni. Za vreme bivše Jugoslavije Ljiljana je bila jedna od najpoznatijih romskih pevačica. Iz "kafanskog andergraunda" došla je na televiziju, snimala albume i imala velike tiraže. Osamdesetih godina prošlog veka ljubljanska "Založba kaset in plošč", jedna od najhrabrijih diskografskih kuća bivše Jugoslavije, izdala je prvi album romskog pevačkog genija Šabana Bajramovića. Ta ploča, osim kultnog imala je i velik komercijalni uspeh pa je ljubljanska kuća nakon toga tražila "žensku verziju" ovakvog originalnog i nepatvorenog romskog zvuka. Ljiljana Petrović, već tada jedna od najčuvenijih pevačica kafanskoga "podzemlja", bila je upravo to. Nakon pojavljivanja albuma "Otkako sam tuđa žena" i čestim nastupima na televiziji Ljiljana je ubrzo postala daleko najpoznatija romska pevačica u zemlji.

Uvek ozbiljna lica, bez suvišne gestikulacije i estradnog prenemaganja, sa diskretnom, gotovo misterioznom pojavom i, najvažnije, prepoznatljivim bogatim altom kojim je pevala u dubokim, muškim tonalitetima, afirmisala je na više načina jedan drugačiji romski zvuk i svet od onoga kakav je, na primer, više decenija predstavljala Esma Redžepova, koja je dugo bila sinonimom romske muzike i kulture. Ljiljanin zvuk, visoko urban, na trenutke gotovo džezistički rafiniran, a opet s osetnom sirovom autentičnošću, osvojio je i prosečnog konzumenta ali, što je posebno, i onaj sofisticiraniji deo publike u socijalističkoj Jugoslaviji, umetnici i intelektualci gotovo su redom bili ljubitelji Ljiljanine muzike. Iz tog vremena mnogi pamte njen hit "Duško, Duško".—


Objavljeno: 27.04.2010
Deo teksta preuzet sa sajta: Svet
Ljiljana Petrović Buttler umrla je od raka pluća.
4342  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:38:30 pm
*

LJILJANA BUTTLER, DIVA BALKANSKOG ETNO-BLUZA

"Muzika je bogatija za još jedan balkanski dijamant",
prokomentarisao je svojevremeno, Šaban Bajramović, Ljiljanin povratak na scenu.

"Banlieus Bleus" je velika muzička manifestacija koja se u pariskom predgradju Saint Denis održava već 26 godina. Zamišljena kao raskrsnica svih generacija, različitih tradicija i inovativnih pristupa, ona svake godine, tokom pet nedelja, okuplja odlične muzičare iz čitavog sveta. Ovogodišnja manifestacija, organizovana od 6. marta do 10. aprila omogućila je publici da slušaju najznačajnija imena džeza, bluza, tradicionalne i "world" muzike: Joshua Redman, Archie Shepp, Michel Portal, Terence Blanchard, Khaled... Medju njima je i Ljiljana Buttler, Beogradjanka i jedna od najvećih romskih pevačica bivše Jugoslavije. U pratnji virtuoznog gitariste Milića Petrovića, ritam gitare Sandija Durakovića i pijaniste Jovana Djordjevića, ona je održala koncert 1. aprila u Sali Jean Houdremont (La Courneuve).




MAJKA CIGANSKE DUŠE

Ljiljana Buttler, slično kao i Cesaria Evora, ima dubok glas i vrlo prirodan način pevanja. Ona, ne samo što peva bez ikakvog napora, nego peva i bez nepotrebnog ornamentisanja. Njen baršunast glas sadrži u sebi, u zavisnosti od pesme, vrlo jak emotivan naboj čiji se dijapazon kreće od tuge i melanholije, sve do lascivnosti i erotizacije. Prateći trio, inače redukovani bend "Mostar Sevdah Reunion", imao je njihov tipičan urban i multi-etnički balkanski zvuk, pročišćen od svih nekorisnih dodataka.

Koncert, započet romskom himnom "Djelem, djelem", nastavljen je ljubavnom romansom "Kaži zašto me ostavi", a potom se skrenulo ka ciganskim marifetlucima u kojima su oni išli da posete lepu kaludjericu Verku. Ljiljanin glas, pored emocija, krasi lakoća i elegancija, a uspeh je, drugim delom, zasnovan na čistim i jednostavnim aranžmanima "Mostar Sevdah Reuniona", skrojenim po meri za glas i karakter bosonoge romske dive. "Zvonija" je odvela slušaoce u južnjačke ritmove pomešane sa latino ritmovima, a "Mala garava" otpevana je lascivno i erotizovano.

"Za uspešno pevanje nije dovoljan samo dobar glas i veliko znanje, nego i veliko srce", rekla je Ljiljana povodom nastupa u Parizu, što se i potvrdilo na njenom kocertu. "Šta će mi život" poznata pesma Tome Zdravkovića otpevana u sporom ritmu, uz pratnju gitara, postala je melanholična balada, a "Ashun daje mori" (Slušaj majko), nalikovalo je elegiji. "O Djurdjevdan daje / Rano sabajle / Pala mange daje / Prokleto aven" (Djurdjevdan je stigao majko — Rano je jutro — Ali za mene majko — Kao da je prokletstvo stiglo).



KAD BORBA ZA ŽIVOT ZAMENI PEVANJE

Ljiljana Buttler (1944) rodjena je Beogradjanka čiji je otac bio harmonikaš, a majka pevačica. Pošto je otac vrlo brzo napustio porodicu, Ljiljanina majka je pevala po kafanama i tako izdržavala sebe i kćer. Ljiljana je prvi put javno nastupila u Bjeljini, kada se njena majka razbolela, a ona uspela da ubedi vlasnika kafane da je pusti da peva. Iako je imala samo 12 godina, Ljiljana je, prateći majku svukud, naučila čitav repertoar. Gosti su bili iznenadjeni — vrlo prijatno. Novozapočetu karijeru, Ljiljana je, potom, nastavila u rodnom gradu Beogradu, pevajući u kafanama.

Tokom sedamdesetih, Ljiljana, tada još Petrović, iza sebe je imala već solidnu karijeru i brojne poštovaoce. Medjutim, promene koje su nastupile tokom 80-ih godina nikako nisu išle uz Ljiljanin karakter.

"Čak i pre rata — kaže ona — shvatila sam da je radost nestala i da se balkanski ljudi više ne zanimaju za ljubavne priče. Najednom, bilo je važnije obući kratku suknju i pokazati dekolte. Što kraća suknja, to bolja pevačica. Shvatila sam da je prošlo moje vreme i da je došlo vreme oružja i mržnje. To me je strašno pogodilo, a rat koji je nastupio ostavio mi je ožiljke za sva vremena. "Ne želeći da se povinuje novonastalom mediokritetskom i potrošačkom mentalitetu, Ljiljana Petrović je 1987. godine nestala sa muzičke scene bivše Jugoslavije.

Potom je izbio i rat, pojavila su se nova estetska pravila, niža nego ikada ranije, a o Ljiljani se više nije čula ni jedna vest. Ponovnu pojavu Ljiljane Petrović, ovoga puta na svetskoj muzičkoj sceni, dugujemo producentu i aranžeru Dragiju Šestiću.

"Prvi put kada sam čuo glas Ljiljane Petrović, znao sam bez truni sumnje, da ću sa njom da napravim prvi album za 'Snail Records', našu novu produkcijsku kuću. Medjutim, imali smo problem. Kao i mnogi drugi, Ljiljana je nestala pre, za vreme ili posle rata u bivšoj Jugoslaviji. Gde? Negde na Balkanu? U Americi? U Evropi? Šaban Bajramović mi je dao telefon osobe koja je mogla da pomogne — priča Dragi Šestić.




Ljiljana Buttler na koncertu 1. aprila


CRNI DIJAMANTI

Posle telefonskog maratona dugog mesec dana, Dragi je iz Amsterdama, preko brojnih prijatelja sa čitavog Balkana, pronašao Ljiljanu u Dizeldorfu. Prezivala se Buttler i više se nije bavila muzikom. Posle dugog ubedjivanja, on je uspeo da je nagovori da ponovo zapeva. Pored njegove uobičajene grupe bošnjačkih muzičara "Mostar Sevdah Reunion", projektu se pridružio Boban Marković, izvanredni srpski trubač. Do snimanja je došlo devet meseci kasnije, a ploča je izašla u Holandiji pod nazivom "Ljiljana Buttler — majka ciganske duše". Aranžmani dvanaest kompozicija u potpunosti su uradjeni ne samo za Ljiljanine vokalne mogućnosti, nego i za njenu čitavu ličnost.

Svi poštovaoci Ljiljanine umetnosti mogli su da ustanove da je u pitanju isti glas, ali puniji, zreliji i čistiji, u potpunom skladu sa ličnošću velike pevačice.

"Rekli ste mi da sam ja najveći ciganski pevač, ali posle ove Ljiljanine ploča, ja sumnjam u to;, prokomentarisao je izlazak ploče Šaban Bajramović. Poznati libanski džez majstor Rabih Abu-Khalil napisao je da je Ljiljanin glas, koji ide pravo u srce "zemaljskiji nego sama zemlja".




Ljiljana Buttler, The Mother Of Gypsy Soul, 2002.

Koncert Ljiljane Buttler u La Courneuve zasnovan je delimično na repertoaru njegog poslednjeg diska "The Legends of Life" snimljenog sa "Mostar Sevdah Reunionom" tokom proleća 2007. godine. Trenutno, oni zajedno obilaze Evropu, svirajući balkanski blues i dobijajući samo pohvalne kritike.



Ljiljana Buttler, The Legends of Life, 2007.

"Muzika je bogatija za još jedan balkanski dijamant", prokomentarisao je svojevremeno, Šaban Bajramović, Ljiljanin povratak na scenu. Tako, već sedmu godinu, ovaj savršeno izbrušeni dijamant isijava još i većom snagom nego što je to bilo pre njenog petnaestogodišnjeg odsustva sa scene.

Aleksandar Manić | 10. april 2009. | Balkan magazin
4343  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:38:09 pm
**
SA KONCERTA


MIRISNI CVETAK

Ovaj mirisni cvetak
Koji meni si dao
Predočava svršetak
Našeg opojnog sna.
Jer polako već vene
Ova ružica mala
A to znaj, boli mene.
Zato, molim te ja:
Piši mi,
Makar najveće laži.
Samo jedno ti ne kaži,
Da već gotovo je sve.
Nemoj reći, zbogom druže
Ljubav vene poput ruže
Piši mi
I ne ostavljaj me.

Zadnje padaju laki
Cela večnost je prošla
Ali srce mi pati
Jer sam sama još ja.
I dok ljubav doziva,
Drugoj već snove daješ.
Tvoje usne celiva,
Daješ svog srca zar.

Piši mi,
Makar najveće laži.
Samo jedno ti ne kaži,
Da već gotovo je sve.
Piši meni da ja znadem
Noću da ti se prikradem.
Piši mi,
I ne ostavljaj me...





26. septembar 2007.
Noć Roma



Mirisni cvetak,
sa albuma The Legends of Life — Ljiljana Buttler 2005
4344  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:37:42 pm
*
Intervju — Ljiljana Petrović Buttler:





MOJE TRI KARIJERE

"Ja sam Ljiljana Petrović-Buttler, zvezda ciganske muzike bivše Jugoslavije. I dokazala sam da posle petnaest godina pauze mogu da postignem i svetsku slavu. Dokazala sam da vredim nešto. Bezobrazna sam, ali kad mogu kojekakvi pevačići, jedanput mogu i ja"

Priča o Ljiljani Petrović-Buttler bez sumnje je filmski materijal, no takav bi film zbog osobnih i općih kulturnih specifičnosti, umjesto na klasični Holivud, kako bi se moglo pomisliti, vjerovatno prije ličio na nekadašnji domaći "crni talas".

Za socijalističke Jugoslavije Ljiljana je bila jedna od najpoznatijih romskih pjevačica. Iz kafanskog andergraunda došla je na televiziju, snimala albume, imala goleme tiraže. Pjevala je jednako na romskim svadbama i za naše književnike. I njoj je rat promijenio život: s troje djece otišla je u Njemačku gdje je, prestavši pjevati, godinama živjela u anonimnosti, radeći i fizičke poslove – sve dok je Dragi Šestić, producent i menadžer Mostar Sevdah Reuniona, jednog od najuspješnijih bosanskih i eksjugoslavenskih etno-produkata, slučajno nije pronašao u Dizeldorfu. Nakon dugog i upornog odbijanja da se vrati muzici, Ljiljana je na kraju ipak popustila i u Šestićevoj produkciji za holandsku World connections etiketu snimila album Mother of Gypsy Soul (2002).

Danas svira koncerte po najprestižnijim evropskim dvoranama, na BBC-ju je nedavno prikazan i dokumentarac o njoj i mostarskom bendu, a nijedan festival tzv. world muzike kao da ne može proći bez ove kombinacije bosanskog sevdaha i Ljiljaninog naročitog pjevačkog stila.

Uz izlazak drugog albuma The Legends of Life (2005), te pred još jednu britansku turneju, Ljiljana je na svoj originalni način za "Vreme" progovorila o vlastitoj, na trenutke zapanjujućoj biografiji, kao i o svojem drugom pjevačkom životu. Imala je samo jedan uvjet za razgovor, koji je, naravno, spontano brzo prekršen:

"Samo nemoj o politici. Politika me ne interesuje, ja sam pobegla od nje. Nama Ciganima politika ne leži. Mi znamo da igramo, da pevamo, da krademo, da prevarimo — e to, a da vodimo politiku, to ne znamo.

Stvarno to mislite?

Da.

Bogami se mnogi Romi ne bi složili s vama.

Pa ko god se ne složi, on laže.

Pa evo, recimo, u Makedoniji imate i političare Rome u parlamentu.

Do jučer su svi bili lopovi. I Esma Redžepova je velika zvezda. A gde se rodila, gde je odrasla? U sirotinji, u ciganskoj mali. Sad smo svi doktori i naučnici. Isto je i što se muzike tiče. I Šaban Bajramović sebe smatra docentom ciganske muzike. A dajte mu da pročita dve note — nema pojma. Za mene, od ciganskih pevača jedino pokojna Vida (Pavlović, op. Đ.M.), žena koja nije imala nijedan dan škole a svaku njenu pesmu odslušajte, svaku reč razumete — dikciju je imala kao da je imala završen konzervatorijum.

Svaki pevač koji prođe kafanu, to mu je najveća škola. Svi mi počinjemo tako. Nisu sigurno pronašli drugde ni Lepu Brenu. A sada ispada da više niko nije pevao u kafani, da svi imamo muzičke škole i konzervatorijume.

Za razliku od većine kolega, išli ste u muzičku školu, svirate klavir.

Da, završila sam srednju muzičku u Beogradu, u "Mokranjcu".

Jeste li bili jedina Romkinja tamo?

Ne, bilo nas je dvoje ili troje. Ali mene su prvu izbacili, pojavljivala sam se samo na ispitima. Nisam imala kod kuće klavir i onda su mi dozvolili da vežbam u školi. I ja dođem i vežbam zabavnjake i džez muziku. Onda sam već počela i da pevam. Danas kad radim, sednem za klavir i pokažem harmonije svojim muzičarima. Ranije kad su se ploče snimale u studiju, svirao je orkestar, napravi se partitura a muzičari su znali da čitaju note.

Hajde da se vratimo sasvim na početak. Rođeni ste u Beogradu?
 
Ja sam rođena u Lole Ribara, gde je Atelje 212. Kasnije sam se preselila u Milutina Bojića, tamo kod Skupštine.

Ako se to prenese na muziku, nije onda čudo da se za vas uvijek vežu pojmovi kao "džez" i uopće urbana muzika. Kad čovjek sluša Esmu na primjer, tu se osjeti Indija, osjeti se nešto prastaro, daleko, istočnjačko. U vama ima mnogo gradskog štiha.

Ja sam gradsko dete. Ne znam da govorim ciganski, meni se Cigani smeju pošto ne znam da govorim, razumem ali ne znam da govorim. Ja sam rođena Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, vučem dakle, i hrvatske korene, a i danas imam tamo rodbinu. Otac mi je isto bio Beograđanin. On, mangup, bio je mnogo dobar pevač i muzičar, ukrao je moju majku iz Zagreba. Ona je bila mnogo lepa. Maznuo je — i za Beograd. A majka nikada nije pevala cigansku muziku, nego je za parče hleba pevala zabavnu muziku, pesme Lole Novaković i Gabi Novak pa onda starogradske pesme, mađarske, ruske romanse, špansku muziku.

Kako pamtite to doba, je li to bilo sretno djetinjstvo, budući ste dijete kafanske pjevačice?

To je tragedija kafanskih pevača i muzičara da deca imaju žive oca i majku ali rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe. Tragedija je nas Cigana što mi vrlo rano sazrevamo. Ja sam bila majka sa četrnaest godina, moj prvi muž imao je tada šesnaest. Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak.

Koliko ste imali godina kad ste prvi put nastupili?

Dvanaest godina. Zamenila sam majku koja se bila razbolela. Došla sam na raspust, a moj veliki učitelj Hazim Hanušić, muzičar iz Bijeljine i profesor muzike, svirao je u kafani jer je bilo više para nego u školi. Pitam: "Čika Hazime, je l’ mogu ja da probam?" I uveče se spremim i odem da pevam. To je bio početak.

Šta ste pjevali?

Na repertoaru su bili zabavnjaci. Nisi mogao da budeš ni kafanski pevač ako nisi znao da skidaš Sanremo. Arsen Dedić je bio na vrhu, jedna od mojih prvih pesama bila je njegova Kuća pored mora. Pa onda jedne godine ono (pjeva): "prendi questa mano zingara", to je bila pobednička pesma. Pevale su se i stare ciganske pesme: Piravela Mile, Ratko, Tarapani, pa Đelem đelem. Esma je došla kasnije sa Čaje Šukarije.

Kako to da ste i vi i Šaban Bajramović, uz toliko diskografskih kuća u Beogradu, došli baš u Ljubljanu da snimate (za ZKP/RTLJ) i tamo izdate svoje najbolje albume?

PGP RTB je imao svoje standardne pevače. Muž gospođe Vasilije Radojčić bio je direktor Radio-televizije. Mi kafanski, ciganski pevači nismo tada bili interesantni. Međutim, Ljubljana je imala njuh, uvek je imala njuh za takve stvari pa je prvo snimila Šabana Bajramovića i napravila bum. E, posle se tražio ženski pevač, a ja sam tada bila "kafanac", poznati kafanski pevač.

Pevala sam svuda: u Skadarliji, u Gradskom podrumu imam petnaest godina radnog staža, pa Romanitar, to je bio kafe-bar tamo gde je sada Mekdonalds na Terazijama, pa onda Lotos, Mažestik. Tu su dolazili samo renomirani pevači: pevala je Nada Knežević, pa Tihomir Petrović, Ivo Robić, Toma Zdravković, Kvaka (Bora Spužić), Beti Đorđević…

Kakvo je bilo to vrijeme, šezdesete i sedamdesete?

Fino. Bilo je lepo druženje, nismo gledali jedni druge kroz novac, ili "ja znam — ti ne znaš", bilo je baš srčano druženje. Sad toga više nema. Onda se znalo gde je kome mesto, ko je kakve kategorije. Dođem na televiziju, u studiju Nada Mamula i Zaim Imamović — i ja se smrznem. Kao, šta sad ja treba da pevam posle njih? Respekt. Nije svako mogao da peva na televiziji, a nije svako mogao da peva ni u kafani jer u kafani su bili vrsni pevači. Toma Zdravković prvi.

Kako pamtite njega?

On je bio boem, voleo je piće, voleo je žene. Toma, tehnički, nikad nije bio neki veliki pevač, ali Toma je preokrenuo celu narodnu muziku. Napravio je taj moderni folk, to je već bilo otišlo na Španiju, na nešto sasvim drugo, zvučalo je kao francuske pesme. Mi smo pevali Čoban tera ovčice pre toga. I danas se u devedeset posto pesama čuje Toma i te pesme će da žive još sto godina.

Radili ste u to "uredno" socijalističko doba, ljudi su išli kući s posla i rano na spavanje. Vi ste bili noćne ptice. Nije vam teško padalo fizički?

Ne. Zato što je bilo fino društvo. Toma i ja smo bili sjajni drugovi. Znali smo da pevamo do četiri ujutru, u pet odemo iz kafane u Kasinu na Terazijama na doručak. Tu doručkujemo pa odemo dalje. Onda smo imali jednu kafanu na pijaci, tu su dolazili svi muzičari. Počne svirka, pesma, pijanka za nas. I znali smo pravo s te pijanke na pos’o. On je znao da peva u jednoj košulji pet dana, i ja u istoj haljini. Kasnije su gradski lokali počeli da nestaju i krenula je Ibarska magistrala, gde je bila lova. Znaš kako, tamo gde su te slušali u tišini tu nije bilo para.

U to doba, ljudi koji su voljeli narodnjake uglavnom nisu voljeli vašu i Šabanovu muziku, ali intelektualci i umjetnici jesu.

Mene su voleli glumci, posebno iz Ateljea 212. Tu sam, uostalom, i stanovala u blizini. Pevala sam i Brani Crnčeviću, Dobrici Ćosiću, a pevala sam i stihove Desanke Maksimović.

Kažu da vam je Danilo Kiš znao biti u publici?

Jeste.

Kako ste znali da je on?

Pa prepoznala sam ga. A i počelo bi šuškanje u publici, za stolovima, i neko bi mi rekao — evo ga, došao je Danilo Kiš da te sluša.

Za pjevačice je danas teško zamisliti tako nešto, iskreno. Vi ste ta generacija koja je mogla prepoznati pisca za stolom, a znala je i kafanu.

Dušo moja, danas nema poštovanja prema nekom kao što je bio Danilo Kiš, kao što je Brana Crnčević, kao što je bio Duško Radović. Nekad se znalo ko je ko, bilo je poštovanja kod nas: ej, došao je on da me sluša — znači nešto vredim. Tada si morao da znaš da pevaš, jer da nisi ne bi došli ni Duško Radović ni Kiš ni Brana Crnčević. Bilo je drugo vreme. Poštovao se umetnik, bez obzira koje branše bio. Toga danas nema, niko nikog ne poštuje, bio ti svetski ili jugoslovenski umetnik. Vreme boema je umrlo.

Kad smo kod današnjih pjevačica, kako vam se čini Ceca, van ove priče o ličnosti?

Tehnički, dobar pevač. Temeljit pevač. I zna šta hoće. Jedna od najboljih što se tiče ovog novog trenda. Inače, ubeđena sam za svaku od pevačica danas, da joj daš partituru da pročita, pojma nema, nego će da je okrene naopako.

Ta vrsta tona danas, tako se nije pjevalo u vaše vrijeme?

Nije. Ja sam imala svoj poseban način pevanja. Nisam pevala ciganski, nisam zavijala. U stvari, mene je Bosna naučila da pevam. Bosna je i prva provalila da umem da pevam i kasnije je moj prvi televizijski snimak bio u Sarajevu.

I vi ste pisali dosta svog materijala. Kako vam je došlo da napišete pjesmu, iz potrebe?

Nije iz potrebe, nego nešto me je bolelo. U to vreme je Toma (Zdravković) počeo da piše, pa sam onda i ja. Ali Esma je bila prva, pa Muharem Serbezovski. Oni pevaju mahom taj tursko-ciganski, čak i govore drugačije od nas, imaju dosta turskih reči. Ima nas Cigana milion sorta.

Za romske muzičare postoji predrasuda da su instinktivni muzičari, da se rađaju s time i slično. Esma Redžepova kaže da to nije istina jer da iza svega stoji veliki rad, beskrajno vježbanje.

To je tačno. Iako, moja najveća škola je kafana, ja nikad nisam vežbala. Stvar je u iskustvu, takođe. Mostar Sevdah Reunion i ja dođemo na snimanje, ne znamo šta ćemo da snimimo a završimo CD za petnaest dana. I onda se dogodi da moj prvi album s njima (Mother of Gypsy Soul) dobije u jednom engleskom muzičkom časopisu četiri zvezdice a Dejvid Bouvi tri. Valjda i to nešto govori.

Kaže se obično da su, u muzičkom smislu, Romi "naši crnci".

Da, taj njihov džez, to su molitve, a ovo što Cigani pevaju su uspavanke deci. Kod nas nema kolevki, nego metnemo decu na kolena, ljuljamo ih i pevamo im. I to je negde slično. Recimo, Mahalija Džekson u onom filmu Drvo života, kad smo prvi put videli pravu Mahaliju: i ona i svi veliki crnački pevači pevali su u crkvama. I danas kad uđeš u crnačku crkvu, čuješ džez muziku. Mnogi pevaju bez orkestra, to su izvrsne grupe, samo udaraljke i glasovi. Kasnije su dodali bas, klavir i druge instrumente. I, u stvari, to su njihove molitve, mole se Bogu. Tako i mi.

S tim što naši Romi imaju i različite bogove.

Mi Cigani sad svi kao verujemo u Boga i to na isti način ko i svi ostali kod nas što su postali pobožni u novo vreme. Do juče nismo smeli da slavimo slave, a sad po televiziji maltene goli skaču, i nose krstače od pola metra. Sramota.

Jeste li ikad ranije osjetili rasizam?

Da. Od mladosti. J****i su mi majku cigansku hiljadu puta, počevši od kolega pa nadalje. Kao: "šta ova Ciganka radi na televiziji svaki dan?" Uvek su Cigani bili nepoštovana nacija, a mi smo sami krivi za to, mi smo to dozvolili. Mogli smo i da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je dao svima sapun i vodu. Ali mi smo nacija koja nema svoje zemlje i svoje države, mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neokupani. Ali, u isto vreme, ja volim Beograd, Beograd je moj grad, rođena sam i hoću da umrem u Beogradu. Vidi: kad je došla Indira Gandi u Jugoslaviju, rekla je: "Druže Tito, red bi bio da mi daš moj narod." Pošto kažu da mi Cigani potičemo iz Indije. A on je rekao: "Ja u Jugoslaviji nemam Cigane, samo Jugoslovene."

Dok je bio Tito, dok je bio komunizam, niko nije bio gladan. Sirotinja je imala da se najede, ako ništa, a sada ovo što se zove narodni hleb. Nekad su Cigani prosili, a sad svi prose. Profesori, docenti, čim padne prvi mrak kopaju po kontejnerima. Za vreme Tita toga nije bilo. Imali smo svi godišnji odmor, i aute, i stan — niko nije bio na ulici. I zimovanje i letovanje. Dobro, jebeš to, ali najvažnije — niko nije bio gladan! A ljudi se danas ubijaju od gladi.
 
Žao mi je, svejedno, moje nacije. Bez obzira što je moja mama bila Hrvatica, ja ipak imam cigansku krv u sebi. Doduše, izgleda da je ova sadašnja vlada u Srbiji dosta zainteresovana što se tiče Roma. Dosta su se zauzeli da Cigani krenu u škole, imamo sad i profesora, i vrlo dobrih i poznatih novinara, i političara čak.

Ali i rasizma ima više nego ikada.

Pa jeste, s obzirom da se zemlja raspala u države, to je tako normalno.

Jeste li imali predosjećaj da će se ovo dogoditi, da se nešto sprema?

Da, još krajem osamdesetih. Zato sam i otišla. Prvi metak kad je opalio u Sloveniji, ja sam pokupila decu i nestala. Proradilo je u meni šesto čulo. Spremili smo se i došli ovde s jednom torbom.

Nakon televizije, slave, mnogo rada i pristojnog života, završili ste ovdje u Njemačkoj. Niste se libili da prihvatite i najniže poslove: na BBC-jevom dokumentarcu vidi se kako čistite kupatilo u nekom hotelu.

Ovo je Zapad koji gazi preko leševa. Rat je već bio počeo kad sam došla u Nemačku i nisam smela da se upustim da idem ovde u kafanu jer nisam znala ko me čeka. Sedeo je i Srbin i Hrvat i Slovenac i Ciganin. Onaj traži srpski, Hrvat će da me gađa čašom i obrnuto. Pogotovo što je večito naša raja najviše mrzela Cigane. Imala sam troje dece sa sobom i morala sam da preživim, morala sam da radim. Počela sam da pevam svadbe, a pošto ciganske svadbe traju četiri-pet dana, izostaneš tako pet-šest puta i izletiš s posla. Znaš kako je ovde, ako nemaš opravdanje, zdravo, do viđenja, ima ko ‘oće da radi. Tako jedno dve-tri godine i videla sam da od toga nema ništa.

Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila. Hvala Bogu, evo opet imam neki elan za život. Zadovoljna sam sobom, deca su izašla na put, svi su se sredili i vidiš — opet mi je Bog dao.

A, svejedno, kad vas je Dragi Šestić pronašao, niste htjeli ponovo početi s pjevanjem.

Nisam htela jer su već prošle godine. U isto vreme trebao mi je jedan miran period. Dok nisam došla u Nemačku, sve je bilo na neki trk, bila je borba. Moja deca nisu rasla pored mene. Imali su sve, ali nisu imali majku. Imala sam teške trenutke u životu: moja deca su bila i po domovima, ja sam stalno bila na putu. Dam ih u porodicu i platim da ih čuvaju, ali džaba, moja deca su bila i gladna i žedna. Zato mi je trebao mirniji život. I nije mi falila pozornica — pesma mi je falila.

Još prije par godina bili ste u potpunoj anonimnosti, zaboravljeni skoro. Sada opet snimate, diskografska kuća vam je u Holandiji, svirate u najboljim koncertnim dvoranama u Evropi. Vi ste među rijetkima, bilo kod nas ili na Zapadu, koji su uspjeli dvaput. Ovo vam je već druga karijera koju živite.

Ili treća – prva je bila kafanska. A onda je s pločom krenula druga. I sad treća.

Nemate problema s velikim i poznatim dvoranama, kad ste u Londonu i Parizu.

Da vam kažem: ja sam Ljiljana Petrović-Buttler, zvezda ciganske muzike bivše Jugoslavije. I dokazala sam da posle petnaest godina pauze mogu da postignem i svetsku slavu. Dokazala sam da vredim nešto. Bezobrazna sam, ali jedanput mogu i ja. Kad mogu kojekakvi pevačići, kao što je rekao Izo (Ilijaz Delić, pjevač Mostar Sevdah Reuniona), znate njegovu podelu: prvo dođu pevačići, pa pevači, pa pevačine.

Ja nikad nisam bila uobražena. Drago mi je, naravno, da sam ponovo uspela i da sam se dokazala. Dokazala sam da iako čovek ima šezdeset godina i stodvadeset kila, iako nosi do zemlje haljinu, iako je bos, ako zna da peva može da bude slavan i popularan i u tim godinama. Evo, Mahalija Džekson, Sara Von, Areta Frenklin, Bili Holidej, Madona — nije im smetalo, sve su u kasnijim godinama bile popularne.

Je l' slušate išta za svoje zadovoljstvo?

Da. Mahaliju, Elu Ficdžerald, Frenka Sinatru. Od mlađih samo ovog malog — Majkla Džeksona.

Koga bi danas od muzičara s Balkana trebalo ponovo otkriti, ima li nekoga za koga biste rekli da je zaboravljen a da je sjajan pjevač ili pjevačica i da bi ga trebalo pokazati svijetu?

Predrag Gojković Cune – najveći jugoslovenski pevač svih vremena. Čovek koji je pevao i napolju, prošao države i države. Danas ga se niko ne seća, a na Zapadu ga ne znaju.

Imate li ponekad osjećaj da Zapadnjaci koji vam dolaze i kažu kako je to divno što radite, zapravo nemaju pojma o čemu se tu radi?

Pa poneki put i imam. Mi mahom učestvujemo na džez festivalima. Dođu pravi džez pevači i dogodi se da na sceni, ja i moj band, mi koji smo pomešali maler sa baksuzom — znači, ima i Bosna i ciganizam, a sve je otišlo u džez — mnogo bolje prođemo nego pravi džezeri. A zna da bude i smešno. Na primer, kad smo svirali na džez festivalu u Hagu ove godine. Treba da pevam koncert, a ne mogu da se presvučem, puna soba ljudi. A još uz to neki tip, brka, sve uz mene, gura se. Reko': "Šta 'oćeš ti?" Zovem Dragog: "Ma daj bre teraj ove crnce u pičku materinu. Hoću da se presvučem." Dolazi Dragi, šokir’o se. Pita me: "Zar ne znaš ko je ovo?!" Reko', nemam pojma, ali vidim ko da 'oće nešto, a mator on, matora ja. Kaže Dragi: "Pa to je Karlos Santana." A ja kažem — ko mu j**e mater.


piše: Đorđe Matić | 03.11.2005 | Vreme
4345  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:37:21 pm
*





LJILJANA PETROVIĆ-BUTTLER

Osamdesetih godina prošlog stoljeća ljubljanska Založba kaseta i ploča, jedna od najhrabrijih diskografskih kuća bivše Jugoslavije, izdala je prvi album romskog pjevačkog genija Šabana Bajramovića. Ta je ploča osim kultnog imala i velik komercijalni uspjeh pa je ljubljanska kuća nakon toga tražila "žensku verziju" ovakvog originalnog i nepatvorenog romskog zvuka. Ljiljana Petrović (koja je, stvarajući time do danas konfuziju, dijelila ime i prezime s novosadskom kantautoricom i našom prvom takmičarkom na Pjesmi Evrovizije), već tada jedna od najčuvenijih pjevačica kafanskoga "podzemlja" — bila je upravo to. Nakon pojavljivanja, albuma Duško (Otkako sam tuđa žena) i čestim nastupima na televiziji — za razliku od njenog najvećeg takmaca Šabana Bajramovića, koji je uglavnom propuštao da se pojavi na dogovorenim televizijskim snimanjima — Ljiljana je ubrzo postala daleko najpoznatija romska pjevačica u zemlji. Uvijek ozbiljna lica, bez suvišne gestikulacije i estradnog prenemaganja, s diskretnom, gotovo misterioznom pojavom i, najvažnije, prepoznatljivim bogatim altom kojim je pjevala u dubokim, muškim tonalitetima, afirmirala je na više načina jedan drugačiji romski zvuk i svijet od onoga kakav je, na primjer, više decenija predstavljala tada već pomalo zaboravljena Esma Redžepova, koja je u nas dugo bila samim sinonimom romske muzike i kulture. Ljiljanin zvuk, visoko urban, na trenutke gotovo džezistički rafiniran, a opet s osjetnom sirovom autentičnošću, osvojio je i prosječnog konzumenta ali, što je posebno, i onaj sofisticiraniji dio publike u socijalističkoj Jugoslaviji — umjetnici i intelektualci gotovo su redom bili ljubitelji Šabanove i Ljiljanine muzike. Takav "konsenzus ukusa", u kojem se kulturna elita s jedne te najšira publika s druge strane mogu pronaći na istim izvođačima, na istom kulturnom izboru dakle, danas je, treba li reći, teško zamisliv.


* * *

'Duško, Duško,
Since I am another man's woman
My heart can't stand still.
I'm wandering everywhere just to find you,
Just to see you, just to hear you.
Duško, Duško'

* * *

Autor teksta nepoznat
4346  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:36:57 pm
*

LJILJANA PETROVIĆ BUTTLER — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI


Ljiljana Buttler — The Mother of Gypsy
Soul 2002. SNAIL RECORDS

01. Ashun daje mori
02. Ja k'o ostala deca
03. Zvonija, zvonija
04. Noćas mi srce pati
05. Si, si, si
06. Niška Banja
07. Imam jednu želju
08. Duško (Od kako sam tuđa žena)
09. Chororo
10. But Roma
11. Ciganine sviraj, sviraj
12. Đelem, đelem daje[/center]


Ljiljana Buttler — Legends of Life
2005.
 
01. Kaži zašto me ostavi   
02. Mirisni cvetak   
03. Verka Kaluđerka   
04. Mala garava   
05. Teško je umreti   
06. Andro Verka   
07. Plačem već tri dana   
08. Mustafa   
09. Rupuni (duet Šaban Bajramović)
10. Ispod palme   
11. Karanfile, cvijeće moje   
12. Još ne sviće rujna zora


Ljiljana Buttler — Frozen roses
2009

01. Ne kuni me, ne ruži me majko
02. Đelem, đelem
03. Pilem, pilem
04. Ej, borije
05. Kada moja mladost prođe (Jovica Petković)
06. Hei romnji sem
07. Gypsy lullaby
08. Sonja (Eugen Partos Beda)
09. Ostala je pesma moja (M. Vasić — M. Vasić — ar. D. Aleksandrić)
10. Sumorna nedelja (Rezi Seres — Javor Laszlo)



NESVRSTANE

Duško (Od kako sam tuđa žena)
Čiji su ono sirotani
Dema miro
Đelem daje
Karanfile, uspomeno stara
Mesem romnji
Morda hilo vlaho
Ovaj život za mene ne vredi
Si, si, naj, naj (stara verzija)
Svakog dana
Vrati tata mamu
4347  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010) poslato: Februar 03, 2011, 04:36:29 pm
*
Ljiljana Petrović Buttler






MOTHER OF GYPSY SOUL

Ljiljana Petrović - Buttler, svima poznata kao jedna od legendi narodne muzike, rođena je 1944. u Beogradu. Njena muzička karijera započela je već u 12 godini! Otac joj je bio virtouzni harmonikaš a majka pevačica. Pevala je u "Skadarliji", "Lotosu", "Mažestiku", mestima gde su u u to vreme nastupali samo ugledni i cenjeni pevači kao što su Nada Knežević, Beti Đorđević, Toma Zdravković … Prvi TV nastupi i koncerti počeli su tek početkom 80-tih. Kritičari su je proglasili najboljom interpretatorkom romske muzike i nazvali je "majkom ciganske duše".

Ljiljana Petrović-Buttler povukla se iznenada iz sveta muzike. Krajem 80-tih, nakon raspada države, otišla sa troje dece u Nemačku gde se po drugi put udala.

Nakon duge pauze, 2002. godine snimila je u saradnji sa MSR album pod nazivom "Mother Of Gypsy Soul"  i dokazala kako je s pravom mogu porediti sa Ellom Fitzgerald.
4348  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Srđan Marjanović — Idi poslato: Februar 03, 2011, 02:47:47 am
*

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA
Stihovi: Aleksa Šantić

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledo ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

27. august 1896.

Oliver Njego — I opet mi duša sve o tebi sanja (iz TV serije "Moj brat Aleksa", U seriji stihove peva Dragan Stojnić)
4349  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — I poslato: Februar 03, 2011, 02:38:58 am
*

S A D R Ž A J


I opet mi duša sve o tebi sanja
Idi *
Ima nešto u tebi
Ista kao ja
Ime i prezime
4350  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: Februar 03, 2011, 02:34:23 am
*

NE IGRAJ SE VETRE

Vetar nosi lišće niz dug, prazan put,
tiho plaču grane još za njim.
Dok se vetar smeje, sve u meni mre —
odgovor je njegov ne.

Dala sam mu sve, svoje srce i sne,
mislila sam dovoljno je to.
Pružila sam ruke, a on svoje ne —
uzalud je bilo sve.

Ne igraj se, vetre, lišćem,
ovim mrtvim lišćem,
kao što je dragi mojim srcem —

okrutna je tvoja igra,
ko njegova nekad,
kad sam bila igračka za njega.

Sve je prošlo ali pamtim
igru tu sa srcem,
ne igraj se vetre mrtvim lišćem.

YouTube: Ljiljana Petrović — Ne igraj se vetre
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »