Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
4301  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić poslato: Februar 03, 2011, 10:17:26 pm
*

ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


197x RTB NK 10137
01. Neven kolo
02. Pred Senkinom kućom
03. Ja sam momče sa sela
04. Tri livade
05. Oj, Obrade, Obrade
06. U mojoj bašči zelenoj
07. Šiljina šetnja
08. Kad mladi vojnik
09. Ja sam Jovicu šarala varala
10. Tiho noći
11. Ucvetala bašta mala
12. Ja sam cure jurio
13. Za ljubav vredi umreti

1979 Ej, Mile, Mile Beograd disk LPD 0012
01. Svatovska pesma
02. Vedro nebo i po malo plavo
03. Mesečina divno sja
04. Ucvetala lipa i topola
05. Kroz šarenu bašticu
96. Pogledajde, mala moja
07. Maramica svilenica
08. Čuješ, seko
09. Zelen oraj pa se posavio
10. Oj, gudalo tanano
11. Vetra duva, šljive opadaju
12. Igraj, mala, na colove
13. Ej, Mile, Mile

1981
01. Ej, prijo kako ćemo
02. Oj, Cveto, Cveto
03. Imam mali cvetak
04. Oj, Filipe brzi vetre
05. Suvo seno košeno
06. Dolinom se šetala
07. Rujna zora ne sviće
08. Ide Mile Lajkovačkom prugom
09. Sedi čiča uz čiču
10. Pismo piše devojačka ruka
11. Čuvam ovce u donje strnjike
12. Duni vetre malo sa Neretve

1987 = 19.03.1987 RTB 2115328
01. Izgoreće srce moje
02. Ne mogu te drugom dati
03. Ode Cana preko okeana
04. Dobar i lud, to su braća
05. Seoska ljubav
06. Miko, budi fer
07. Rado livado
08. NJiva mi je neorana
09. Čuj mangupe, ne diraj mi dete
10. Kolubarski vez

Xxxx DK 18056
01. Evropska demokratska pesma (Ona pesma)
02. Budi dobra vojnik sine
03. Bukovice pokraj Knina grada
04. Šta ćemo, kako ćemo
05. Isti, isti, isti
06. Vetar duva na zapadnoj strani
07. Govori se duže vreme
08. Kako to, zašto to

xxxx Sve behara i sve cveta Nina trejd
01. Sve behara i sve cveta
02. Vrati se još jednom
03. Vojnička pesma
04. Šta je s tobom Radovane
05. Ide Mile lajkovačkom prugom
06. Sviće zora i pjevaju pjevci
07. Bogataši iz novije garde
08. Bećarac
09. Švabica - parodija
10. Vodeničarka

2003 Srpske slavske pesme
Za svoje porodične slave Srbi su smišljali svečane pesme posvećene slavljenim svecima, a onda su te pesme pevali na svojim slavama, uz njih dočekivali goste, rođake i prijatelje, veselili se. Zapise tekstova i notne zapise iz riznica srpskih manastira, godinama su prikupljala braća Bajić, da bi najlepše snimili na ovom albumu... (Krstovdan, Aranđelovdan, Jovanjdan, Vaskrs, Sveti Trifun, Stevanjdan, Sveta Petka, Mitrovdan, Božić, Đurđevdan, Nikoljdan, Velika Gospojina)

2004
1. Takva je Srbija
2. Anđelija
3. Oj Srbijo mala Ameriko
4. Zeleni se zoro
5. Prva ljubav zaborava nema
6. Kolo veselo
7. Šumadijo moja dedovino
8. Ružo moja

2006 Uživo - uz ansambl Velimira Živkovica (Renome)
Aoj Mile al si lep
Ja sam momce sa sela
Ej cija frula
Prva ljubav zaborava nema
Danijela
Dunave, Dunave
Prodje leto trideseto
Oj livado rosna travo
Ja sam decko rodom od Morave
Banjaluko
Stara kuca a prozori mali
Sta je s tobom Radovane
Koja gora Ivo
Kopa cura vinograd
Jecam zela kosovka djevojka
Pogledajde mala moja berem grozdje, biram tamnjaniku
Igraj mala na colove
Vila bana
Rekla nana da mi das
4302  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić poslato: Februar 03, 2011, 10:17:01 pm
*

ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


19xx Beograd disk EBK 0005
1. Sad su takva nastala vremena
2. Aoj srce, aoj dušo
3. Kako to, zašto to
4. Sakrio se mesec

1966 Jugoton EPY 3542
1. Kroz šarenu bašticu
2. Rođendanska pesma
3. Sunce jarko granulo
4. Momkovanje

1966 = 22.02.1966 EPY 3544
1. Kolubarski vez
2. Kolo iz Jabučja
3. Tamnavski povetarac
4. Samino kolo

1966 duet frula Jugoton EPY 3635  
1. Kolo iz Dubrave
2. Stara osmica
3. Kolubarska seljančica
4. Lajkovačko kolo

1966 = 05.09.1966 Jugoton EPY 3665  
1. Od kuće do kuće
2. Ucvetala bašta
3. Razvija se zora
4. Ostavljena

1967 Jugoton EPY 3787 + omoti
1. Jesen stigla, beru vinograde
2. Otvori, ženo, vrata
3. Ja neću, pa neću
4. Tiho šumi mirna reka

1967 (parodije) Jugoton EPY 3788  
1. Po Gradini mesečina ko dan
2. Maramica svilenica
3. Rujna zora ne sviće
4. Nisam više dete

1968 = 15.01.1968 Jugoton EPY 3936 mešano
2. Koga srce boli, neka bira sad što voli

1969 = 11.06.1969 Parodije Jugoton EPY 4168 (milion ploča)
1. Pozajmica
2. Jesen stigla, beru vinograde
3. Šta ćemo, kako ćemo
4. Nijagara

1969 RTB EP 12386
Dođi meni moj Obrade
Ja sam cure ljubio
Za ljubav vredi umreti
Zeleni se meka trava

1969 = 14.10.1969 Parodije Jugoton EPY 4232
1. Švabica
2. Bećarac
3. Nasred sela
4. Stručnjaka smo jurili

1971x Diskos EDK 5385 + slika ploče
1. Sitan kamen do kamena
2. Udaj se lepa Jano

1971x Diskos EDK 5390  
1. Oj, Srbijo
2. Rado Srbin ide u vojnike
3. Prošetala carica Milica
4. Široko je polje zeleno

1972 Diskos EDK 5155
1. Došlo vreme
2. Gde je rosna livada
3. Kad su grane listale
4. Imam momka ko jablana

1972x Diskos EDK 5185
Idu momci sokakom
U mojoj bašti mirišu ruže
Ako voliš, voli me
Iznad moga sela

1973 = 08.01.1973
Aoj, Mile al si lep
Oj, gudalo tanano
Pogledaj de mala moja
Ti si meni suđena

1973 = 09.03.1973
Došla Drina
Moj Milane
Poji Mile volove na reci
Stara brojanica

1973 Studio B SP-73001
Aoj curo đavole
U livadi pod jasenom
Ne tuguj srce moje
Pokušavam da te zaboravim

1974 = 10.04.1974 Jugoton EPY 44594
1. Ženo moja
2. Oj, Ovčare
3. Ja sam dečko rodom od Morave
4. Ucvetala lipa i topola

1974 = 23.09.1974 RTB SF 13068
1. Vetra duva, šljive opadaju
2. Igraj mala, ne stidi se

1975 = 13.03.1975
Kolubarska srma
Nanomirsko kolo

1975 = 25.06.1975 RTB SF 13096  
1. Kad pogledaš s Rudnika planine
2. Dve devojke, dve lepote

1978 = 04.04.1978
Jugoslavija Španija
Kuelo Parlov

1979
Držite čaše svi u ruci
Lepo nam je momkovanje
Mlado momče
Mokra braća
Oj, Jovane Beograđanine
4303  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić poslato: Februar 03, 2011, 10:16:36 pm
*





ANDRIJA I TOMISLAV BAJIĆ

Kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti

Braća Bajić su bili i ostali neverovatni duet koji je ostavio veliki trag u narodnoj muzici Jugosalavije. Njihova pesma je bila i lepa i duhovita i malo sarkastična. Često su im pesme imale i zabranu puštanja na radiju zbog vrcavog teksta.

Neretko su stihovi bili i erotskog sadržaja ali uvek okrenutu malom čoveku i njegovim svakodnevnim problemima. Pevanje im je bilo na visini, kvalitet muzike uvek u okvirima narodnog stvaralaštva. Nikad se nisu okrenuli jeftinoj narodnoj muzici kakva je postojala i onda u Jugoslaviji a danas pogotovu na teritoriji Srbije u obliku pošasti zvane Grand produkcija (otpada).

Njihove pesme postaju polako i standardi ali medijske pažnje danas o njima uopšte nema. Čak ako vidite i njihova izdanja to su samo singlovi i singlovi koje su oni izdavali u velikom broju u staroj nam Jugi. Nema retrospekcije izdate od strane velikih kuća, i nema ni pomena u novinama o njihovoj karijeri kroz veliki broj godina njihove karijere. Jugozvuk


*

"Poznati šumadijski pevački duo: Toma (Tomislav) i Andrija, dva plavokosa brata-seljaka iz sela Jabučja, kolubarski srez. Pevali su izvornu muziku u karakterističnom dvoglasu i pritom izvodili neku vrstu vlastitog "plesa". (Leksikon YU mitologije)


*


"Jedan od najuspešnijih, a sigurno najdugotrajnijih dueta u našoj narodnoj muzici, (uspešno aktivni preko 40. godina) Toma i Andrija — BRAĆA BAJIĆ, za sve vreme svoje uspešne umetničke karijere ostaju verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Antologijske su njihove interpretacije pesama kao što su: 'Ide Mile lajkovačkom prugom', 'Pogledaj de mala moja', 'Ko to kaže, ko to laže' i druge".


*

"Za svoje porodične slave Srbi su smišljali svečane pesme posvećene slavljenim svecima, a onda su te pesme pevali na svojim slavama, uz njih dočekivali goste, rođake i prijatelje, veselili se. Zapise tekstova i notne zapise iz riznica srpskih manastira, godinama su prikupljala braća Bajić..."


Fotografija Andrije i Tomislava Bajića sa albuma "Ore Mile, pružila se brazda" iz 1974. godine
4304  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Dragan Toković (1932—2002) poslato: Februar 03, 2011, 10:13:02 pm
*





DRAGAN TOKOVIĆ
(Dramče, 22.03.1932 — Beograd, 09.06.2002)

Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub), jedan je od naših nekadašnjih najboljih pevača zabavne muzike, čuveni đez pevač evropskih klubova, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, "Lelom Vranjankom". Potiče iz porodice sveštenika i intelektualca. U mladosti je živeo burno, boemski, uz muziku i alkohol...

*

"Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne "kupce". Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije "Stranac u noći", koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu)."
"... Dragan Toković, nekada najpopularniji pevač i kompozitor imao je privilegiju da prvi nastupi pred auditorijumom Jugoslovenske televizije. Završio je kao klošar...

Objavljeno u Ilustrovanoj politici pod naslovom Pevali za platu i viski kod Tita. Autor teksta: M. Lazić.

*

Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava" itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu "Lela Vranjanka" maestralno je otpevao Staniša Stošić.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju"Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče". Tamo je "Lela" izvedena u pank obradi, kao instrumental.

[Autor teksta nepoznat]

Postavljeno 2010. godine
Na fotografiji: Dragan Toković i Aleksandar Trandafilović
4305  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vladeta Kandić Bata Kanda poslato: Februar 03, 2011, 10:10:53 pm
*

VLADETA KANDIĆ BATA KANDA — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


SRCEM SVIRA BATA KANDA
40 jubilarnih estradnih godina / PGP

01. Najciganskije vasarsko kolo
02. Dupli vez sumadijskog opanka
03. Carapanski momacki povoz
04. Srbijanska trojanka
05. Igracki merak
06. Vlaski izvor
07. Kandoro
08. Vukovo grom kolo
09. Sofkina ljubavna igra
10. Carimirsko oro
11. Motivi sa Balkana
12. Rumunsko kolo
13. Kandijana
14. Kum Miletovo sarmersko kolo
15. Lepa Zaplanjka
16. Lelujanje opanka
17. Vlauca iz Veljkova
18. Srma i jelece
19. Veliko devojacko kolo
20. Tanino oro
21. Dudino oro
22. Kandin sa, sa
23. Thirteen (krivo sadovsko oro)
24. Altana
4306  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vladeta Kandić Bata Kanda (1938) poslato: Februar 03, 2011, 10:10:23 pm
*




VLADETA KANDIĆ BATA KANDA

Iz mnoštva harmonikaša srednje generacije kao osobita estradna ličnost i harmonikaš-virtouz izdvaja se Bata Kanda koji i osim solističkog nastupanja, uspehe postiže svojim aranžmanskim zahvatima dostojnim simfonijskih merila. Ostaće zapažen njegov aranžman "Najciganskijeg vašarskog kola" iz 25 delova! U njegovoj interpretaciji narodne pesme sa orkestrom njegova harmonika jeste dominantan instrument, ali ostali instrumenti nisu samo pratnja harmonici već se oni sa njom razgovaraju i natpevavaju!

Bata Kanda je poznat među harmonikašima kao sjajan instrumentalista koji izvanredno svira "rumunjeze" (rumunsku narodnu muziku) i koji vrlo uspešno svira "bugarice" i makedonske pesme, a ume lepo i široko da veze raspevanim šumadijskim stilom! Neobično je to što on često eksperimentiše sa svojijm instrumentom, naročito u džezu!
Harmonike

Fotografija V. Kandića preuzeta sa albuma "Harmonika za sva vremena"; izdanje RTB PGP
4307  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Radoslav Jovanović Rade (1928—1986) poslato: Februar 03, 2011, 10:08:55 pm
*

NEGDE U DALJINE
Rade Jovanović

Negde u daljine pogled mi se gubi,
nekog u daljini moje srce ljubi.
Prolazi mi mladost i u čežnji vene,
daleko si dragi, daleko od mene.

Ja čeznem i žudim za dalekim krajem
i za tvojim dragi toplim zagrljajem.
Tebe srce želi i o tebi sanja
tužna mi je mladost bez tvog milovanja.

Daleko si dragi, daleko si mili,
daljina je mnoga srca rastavila.
Da l' je tvoje verno osećaju pravom,
da ne gasne ljubav tihim zaboravom.



KAD SRETNEŠ HANKU
Rade Jovanović — M. Jašarević — M. Jovanović

Kad sretneš Hanku, sijedu baku
u mahali u sokaku
selami je — pozdravi je
jer znaj da je bila vila
 
Zbog nje je Zijo danima pio
zbog nje je Salko u vodu skako
zbog nje je Ibro hapsane ribo
zbog nje je Bego u mezar lego
zbog nje su noži parali srca
zbog nje se lila momačka krvca
 
Hvališe ljudi ljepotu njenu
i pjesnici za nju znaše
tu nekada divnu ženu
i sazlije opjevaše
 
Nigdje još nebi takvoga stasa
nit ljepših usta umilnog glasa
od pjesme njene slavuj umukne
od puste želje srce da pukne
 
Takva je bila zanosna Hanka
najljepša djeva iz mog sokaka
 
Godine burne odnješe mladost
ko vjetrovi list sa gore
u očima gasnu radost
divno lice skriše bore
Leđa se svila drhtave ruke
u stare Hanke sirote puke
protkani tugom prolaze dani
sjećaju srce na sevdah davni
 
Sjećanja draga tiho se gase
a pusta mladost ne vraća se
 
YouTube: Nada Mamula — Negde u daljine uz pratnju Radojke i Tineta
YouTube: Vladan Simić — Kad sretneš Hanku Uživo
4308  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Radoslav Rade Jovanović (1928—1986) poslato: Februar 03, 2011, 10:08:44 pm
*




RADOSLAV RADE JOVANOVIĆ
(Goražde, 04.04.1928 — Goražde, 17.04.1986)

Radoslav Rade Jovanović, poznati srpski pesnik i kompozitor "bio je nadahnuće mnogim mladim talentima." Rođen je 04. aprila 1928. godine u Goraždu. U rodnom mestu je završio malu maturu. Autor je mnogobrojnih poznatih pesama koje su još za njegovog života ponarodnjene: "Jablani se povijaju", "Ne pitaj me stara majko", "Bolan ti ležim jarane", "Kad sretneš Hanku", "Malenim sokakom ne prolazim više"... Jednu od prvih njegovih poznatih pesmama, "Na obali Drine", snimio je Zaim Imamović.

Izvršio je samobistvo 17. aprila 1986. godine.


*

Festival "Rade Jovanović"
GORAŽDANI NISU ZABORAVILI SVOG PJESNIKA RADA JOVANOVIĆA

"U znak sjećanja na poznatog goraždanskog pjesnika i kompozitora Rade Jovanovića, u Goraždu se 18. juna 2005 održao prvi međunarodni festival pjesme i sevdaha 'Rade Jovanović Goražde 2005.'

Incijativa za održavanje ovog festivala potekla je od, takođe, jednog pjesnika i kompozitora, muzičarima sa ovog prostora i prostora ex Jugoslavije dobro poznatog Safeta Garčevića, a nju su svesrdno podržali Premijer i načelnik općine.

Rade Jovanović volio je Bosnu i ljude i bio nadahnuće mnogim mladim talentima. Njegove pjesme s kojima su svoje karijere započinjali danas poznati i slavni izvođači narodne muzike, predstavljaju neprocjenjivu muzičku baštinu Bosne i Hercegovine. ('Jablani se povijaju', 'Ne pitaj me stara majko', 'Na obali Drine', 'Bolan ti ležim jarane', 'Kad sretneš Hanku'.)

U revijalnom dijelu kao gosti učestvuju mnogi poznati izvođači narodne muzike koji su pjevali i danas pjevaju pjesme Rada Jovanovića. Njihovo učešće najbolji je doprinos ovoj noći sjećanja i dokaz da ovaj goraždanski pjesnik nije zaboravljen."
4309  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Novica Negovanović (1945) poslato: Februar 03, 2011, 10:07:12 pm
*

NOVICA NEGOVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI
4310  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Novica Negovanović (1945) poslato: Februar 03, 2011, 10:06:03 pm
*




NOVICA NEGOVANOVIĆ

Novica Negovanović rođen je 30.11.1945. godine u Adranima kod Kraljeva. Njegov muzički talenat dolazi do izražaja još u petoj godini njegovog života. Odrastao je u muzičkoj porodici, otac i stric svirali su harmoniku i od tada počinje njegov interes za ovaj instrument. Bio je toliko talentovan da je njegov prvi nastup bio već u prvom razredu osnovne škole. Sa stricem i ocem svirao je na mnogim veseljima.

U to vreme organizovana su opštinska takmičenja na kojima je učestvovao, i na mnogima je pobeđivao. Pevao je i svirao po svim okolnim mestima, a na repertoaru je imao veliki broj pesama.

1966. godina bila je prekretnca u životu Novice Negovanovića. Ta godina obeležila je njegovu karijeru. Na takmičenju harmonikaša u Soko Banji dva puta osvaja prvo mesto, kao solista i kao duet harmonika sa Draganom Matićem Žilićem. Tu je poneo titulu prve harmonike Jugoslavije.

1966. godina veoma je značajna za Novicu Negovanovića. Te godine počinje profesionalno da se bavi pevanjem. Odlazi na turneje po tadašnjoj Jugoslaviji sa Lepom Lukić, Dušicom Bilkić, i mnogim drugim pevačima. Iste godine, 1966, snima prvu ploču sa pesmom "Ah zašto te pre ne sretoh". Posle izlaska te ploče odlazi na odsluženje vojnog roka, a odmah po dolasku snima i drugu singl ploču "Daj da zora nikada ne svane" i "Kameno srce". Pesme postaju hitovi Novica i dalje ide na turneje, koje traju i mesecima. Svirao je najviše sa svojim bratom Predragom Negovanovićem, sa kojim je i vodio orkestar. više » » »

* * *

U godinama između 1970. i 1980. Novica Negovanović je bio među najpopularnijim jugoslovenskim harmonikašima nekom svojom novom orijentacijom koja nije bila ni sledovanje puta Mije Krnjevca, niti podržavanje Jovici Petkoviću. Njegove izvrsne interpretacije svojih kola (među kojima treba naročito istaci "Pericino kolo") delovale su tako sveže i moderno da je za sobom povukao veliki broj mladih harmonikaša. Bio je na putu da postane harmonikaška velesila, ali tada se odrekao solističke karijere harmonikaša, a više se eksponirao kao pevač i stvaralac novih pesama.

Njegovi forspili i kola su prave koncertne minijature. I pored sve tehničke komplikovanosti njegova kola su sačuvala ravnomeran tempo da se uz njih lepo može igrati u kolu. Ipak mu se omaklo da napravi nekoliko tehnički vrlo teških kola pa mu se desilo ono što se dešava svim preambicioznim harmonikasima — zbog toga što su tesša za sviranje, skromniji harmonikaši ih ne mogu svirati pa tako te kompozicije budu zaboravljene! Ipak, sve u svemu — Novica Negovanović će ostati ime koje se pamti među jugoslovenskim harmonikašima.
Harmonike
4311  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Blagoje Košanin (1940) poslato: Februar 03, 2011, 10:05:10 pm
*

BLAGOJE KOŠANIN
 
NAJLEPŠE PESME CD 407161

01. ''Bez tebe je gorko vino'' DUŠKO KULIŠ 3,53
      (B. Košanin — J. Sliško — ar. D. Stojković)
      Orkestar D. Stojkovica
02. ''Oj ljubavi moja prošla'' NADA OBRIĆ 3,17
      (B. Košanin)
      Orkestar D. Stojkovića
03. ''Baš mi se ne da'' MILAN BABIĆ 4,04
      (B. Košanin — R. Todorović — ar. M. Mijatović)
      Orkestar M. Mijatovica
04. ''Ne dozvoli da te druga voli'' NADA OBRIĆ 4,41
      (B. Košanin)
      Orkestar B. Đokića
05. ''Cele noći pijem druže'' MIROSLAV ILIĆ 3,14
      (B. Košanin — M. Petrović — ar. M. A. Kemiš)
      Orkestar M. A. Kemiša
06. ''Kafana je moja istina'' TOMA ZDRAVKOVIĆ 3,31
      (B. Košanin — B. Košanin — ar. F. Jažić)
      Orkestar F. Jažica
07. ''Dugo te, dugo očekujem'' NADA OBRIĆ 3,40
      (B. Košanin)
      Orkestar B. Đokića
08. ''Bez ljubavi sve je pusto'' NEDELJKO BILKIĆ 2,11
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Ansambl B. Jovanovića
09. ''Odlazi, odlazi'' TOMA ZDRAVKOVIĆ 5,18
      (B. Košanin)
      Orkestar I. Alajbegovića Šerbe
10. ''Noćas nek se pjeva'' NEDŽAD SALKOVIĆ 4,22
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Orkestar A. Stepića
11. ''Plakala si sinoc'' MEHO PUZIĆ 4,16
      (B. Košanin)
      Ansambl O. Pobrića
12. ''Čuvaj me'' NADA OBRIĆ 3,44
      (B. Košanin)
      Orkestar D. Stojanovića
13. ''Proklet da je život cijeli'' MUHAMED MUJKANOVIĆ 4,06
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Ansambl ''Beograd Diska''
14. ''Kaži mi'' HANKA PALDUM 3,18
      (B. Košanin — N. Dervišević — ar. P. Simonović)
      Orkestar P. Simonović
15. ''Sad mi trebaš'' RIZO HAMIDOVIĆ 3,55
      (B. Košanin — H. Mujić — ar. S. Alimanović)
      Orkestar S. Alimanovića
16. ''Cvetovi beli, cvetovi plavi'' ZORICA BRUNCLIK 3,46
      (B. Košanin)
      Orkestar M. A. Kemiša
17. ''Zašto me ne voliš'' ZAIM IMAMOVIĆ 3,08
      (B. Košanin — R. Dubljević)
      Orkestar B. Jovanovića
18. ''Sa tugom prolaze dani'' BEBA SELIMOVIĆ 4,05
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Orkestar I. Alajbegovica Šerbe
19. ''Ti pripadaš drugome'' NEDELJKO BILKIĆ 2,26
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Orkestar B. Jovanovića
20. ''Ostavite tugu moju'' SILVANA ARMENULIĆ 4,31
      (B. Košanin — M. Petrović)
      Orkestar A. Stepića
4312  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Blagoje Košanin (1940) poslato: Februar 03, 2011, 10:04:35 pm
*





BLAGOJE KOŠANIN

Blagoje Košanin (Gazivode, Zubin Potok, 8. januara 1940) je srpski kompozitor i tekstopisac narodnih melodija.


BIOGRAFIJA

Osnovnu školu završio je u Zubinom Potoku, srednju muzičku u Prizrenu a prvi stepen Muzičke akademije u Sarajevu. Radio je kao pedagog u Nižoj muzičkoj školi u Sarajevu, a zatim kao producent u diskografskoj kući "Jugoton" u Zagrebu. Povremeno je sarađivao sa "Diskosom" u Aleksandrovcu i PGP RTB-eom, da bi docnije postao i urednik u "Jugotonu". Sarajevo je napustio posle rata u Bosni i Hercegovini. Potom je bio rukovodilac Muzičke produkcije RT Priština u Prištini sve do 1999. godine, kada je po drugi put u životu bio prognan. Do penzionisanja 2009. godine radi kao profesor muzike u srednjoj školi u Zubinom Potoku. Danas živi u Gazivodama.


KOMPOZITORSKI RAD

Blagoje Košanin je od onih srpskih kompozitora narodne muzike koji su svoj muzički izraz vezali za tradicionalno narodno pevanje, stvarajući tako novu muziku na prepoznatljivoj melodici s elementima narodnog folklora. Debitovao je na festivalu "Ilidža" 1967. godine na kome je osvojio drugu nagradu publike pesmom "Bez ljubljvi sve je pusto", u interpretaciji Nedeljka Bilkića, i drugu nagradu stručnog žirija pesmom "Zašto me ne voliš" u interpretaciji Zaima Imamovića. Sledeće godine je trijumfovao na "Ilidži" pesmom "Ti pripadaš drugome" u interpretaciji N. Bilkića, a 1969. osvaja drugu nagradu publike pesmom "Odlazi, odlazi" u izvođenju Tome Zdravkovića. Nakon 1970. godine došli su nove kompozicije i nove nagrade na festivalima "Vogošća" i "Beogradski sabor". Njegove pesme su pevali vrhunski pevači narodne muzike: Zaim Imamović, Nedeljko Bilkić, Toma Zdravković, Silvana Armenulić, Nada Obrić, Nedžad Salković, Milan Babić, Beba Selimović, Meho Puzić, Miroslav Ilić i drugi, a u televizijskim serijama Mila Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja i Jovan Janićijević Burduš.


DISKOGRAFIJA

  • Najlepše pesme Blagoja Košanina, CD sa 20 kompozicija i interpretacija, PGP RTS, 2006.


LITERATURA

  • Blagoje Košanin: Knjiga mog života, "Stari Kolašin" — "Prometej", Zubin Potok — Novi Sad, 2006.

Wikipedia
4313  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Obren Pjevović (1919—1995) poslato: Februar 03, 2011, 10:03:37 pm
*




OBREN PJEVOVIĆ
(Donja Gorevnica, 1919 — Mrčajevci, 1995)

"Zemljoradnik, sa završenom osnovnom školom. Od 1941. do smrti živeo u Mrčajevcima. Autor (tekstopisac i kompozitor) preko 100 pesama pisanih u duhu izvornog narodnog melosa. Neke od njih bile su (a i danas su) veoma popularne: 'Sa Rudnika i Avale', 'Duga li je Jelica planina', 'Odakle si sele, devojano mlada', 'Ej, da mi je...'. Pevaju ih najpoznatiji srpski pevači, poput Predraga Gojkovića Cuneta, Miroslava Ilića, Dobrivoja Topalovića. Autor je više pesama koje nisu za pevanje ("Dženarika", recimo, sa stihom koji je posebno isticao dr Dragiša Vitošević, koji ga je uvrstio u antologiju savremenih srpskih pesnika sa sela "Orfej među šljivama", Kragujevac, 1963: Buj rojila voćke me čika).

Godine 2005. objavljena je, posmrtno, zbirka njegovih izabranih pesama."


~

Pošli smo u Mrčajevce, nekad najveće i najbogatije selo u čačanskoj opštini. U zavičaj darovitog kompozitora Obrena Pjevovića. Sećate li se Obrena? Proslavio je mnoge estradne umetnike, proslavio je zavičaj, Moravu, težake, stare, solunske ratnike... Nekoliko njegovih pesama uvrstio je u svoj program i nekad čuveni Hor Žičke eparhije.

Za njega, Obrena, govorili su da je nacionalista pa došli mladi novinari da to provere. Ovako stoje stvari, rekao im je Obren: ja više volim Mrčajevce nego Čačak, više volim Moravu na čijim sam obalama odrastao nego Moraču koju nisam ni video; više volim Čačak nego Beograd, više volim Beograd nego Zagreb, više volim Zagreb nego Beč... Pa ako je to nacionalizam, upišite me tamo...

Antonije Đurić
4314  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Rade Resavac poslato: Februar 03, 2011, 10:02:16 pm
*

RADE RESAVAC

Od onih malobrojnih harmonikasa koji su uspesno nastupali u godinama pred rat, a koji su nastavili uspesno da sviraju i posle rata nepravedno je ostao u senci od javnosti, Rade Resavac.

On je upravo jedan od onih koji su najbolje imitirali Mijin stil sviranja a koji je uspeo da kod harmonike narocito ozivi njenu harmonsku stranu. Karakteristika mnogih harmonikasa koji su svirali Mijinim stilom je bilo to sto u harmonizaciji nisu otisli mnogo dalje od osnovnih akorada, a Rade je uveo raznovrsniju modulaciju u harmonsku pratnju pesma, koju je prilagodio raznovrsnim obrtajima dajuci akordskoj podlozi melodije i raznovrsnije sklopove, unoseci tako u harmonsku podlogu akordske elemente karakteristicne za rumunsku i madjarsku muziku. On je inace svirao u ekskluzivnim kafanama pa je relativno mali i odabrani red ljudi mogao da uziva u carima njegovog muziciranja.

Izbegavao je i to da poducava mlade harmonikase, a samo je retkima ukazao svoju paznju i pomoc. Jedan od takvih retkih umetnika je i skadarlijski harmonikas Miodrag Misa Brcin koji je poznat kao izvrstan harmonizatror, a to znanje je nesumnjivo dobio uz Radeta Resavca. Od Mise Brcina su mnogi harmonikasi i gitaristi — skadarlijski sviraci primili nacin harmoniziranja karakteristican za Radeta Resavca pa ce to biti njegov veliki doprinos modernom sviranju starogradske pesme.


http://www.harmonike.net
4315  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:46:40 pm
*
Biljana Krstić
pesma koja udara u srce



AJŠA U KOLOSEUMU

Tata Velimir joj je uporno govorio da se "upiše lepo u trgovačku ili ekonomsku školu, pa da ima hleb u rukama". Kad je jednog dana, ipak, stigao klavir u kuću, komšinica Jevrosima je upozorila Biljaninu mamu: "Ne znam šta ova tvoja Biljka radi, ali bolje da nauči da svira na harmoniku pa da ima pos'o na slave i svadbe"

Odavno su snegovi i šaš prekrili "Rani mraz". "Suncokreti" su poveli od nebeske vatre, a Biljana Krstić, koja im je u mladosti nesebično davala srce i glas, konačno je u zrelim godinama počela da pije vodu sa svog izvora.

Njen album "Bistrik", što zapravo znači vrelo, izvorište, zdenac, na kojem su obrađene stare pesme i notni zapisi nastali nekih davnih leta pod našim suncem, otvorio joj je svuda velika vrata.

I mada ga kod nas nema u zvaničnoj prodaji, jer je autorska prava otkupila engleska kuća "Virgin Records", odnosno njeno odeljenje u Grčkoj, pirati su uradili svoje. "Bistrik" stil je postao prepoznatljiv i tražen. Melodije iz delića te muzičke riznice slušaju i pekari, i deca, i profesori i auto-mehaničari. Njene pesme se u školama, na časovima muzike, puštaju kao primer da tradicionalno ne mora da bude po pravilu dosadno.


A kude je Niš

Svet je, takođe, utolio žeđ za našom etno-muzikom. Videla je i čula Bilju jedna Italija. U rimskom Koloseumu je pevala i družila se sa Rejom Čarlsom, Mersedes Osom, Kaledom, Nikolom Fjovanijem. Gostovala je u Atini, bila u Japanu, posetila Irsku. I Brazil. Na Svetskom muzičkom festivalu u Baiji dobila je kompliment koji će doveka pamtiti, kao podstrek i priznanje: "Muzika Brazila udara u noge, a muzika Jugoslavije pravo u srce".

Znala sam — kaže na to Bilja, koja i na pragu pedesetih još ima osmeh i dušu devojčice — da posedujem talenat, osećala sam da umem da pevam, ali nikad nisam bila zadovoljna sobom. Uvek mi se činilo da mogu bolje i lepše, a da sam u nečemu sputana. Niko meni nije bio kriv, ja sam bila strahovito povučena i stidljiva. Nisam volela sama da pevam, osećala sam se glupo.

Čekajući da se krajem meseca pojavi "Bistrik", takođe u Atini, Bilja je, zarad svih onih koji je ovde vole baš takvu, sačinila sa svojim "orkestrom" album "Zapisi". Kao veran odsjaj njihovih dvogodišnjih koncerata diljem zemaljskog šara.

Na njemu su i pesme priređene za film "Zona Zamfirova", u kojem Bilja, kao pevačica Ajša, u staroj i glasovitoj niškoj kafani "Kod Amerikanca" hvata vetar s violinom u grlu, izvijajući drevnu vranjansku "Petlovi pojev", ili "Puče puška niz goru zelenu", "Gde ima voda studena, Radule" i "Ne goni konja, more momiče".

Opčinjeni izvornom muzikom čuće prvi put mnogo voljenu pesmu "Oj, Moravo", izvedenu prema originalnim zapisima profesora Miodraga Vasiljevića iz Mačve. Biće tu i jednog Mokranjca, pa bugarskog "Ergen dede" ili makedonske "Jovano, Jovanke".

Kao muzički urednik u Radio Beogradu dugo sam kopala po tonskim zapisima sa terena. Oduvek sam imala želju da snimim nešto posebno, a nisam znala šta bi to moglo da bude. Imam afinitet prema starim narodnim pesmama, na svakoj žurci padam od umora pevajući ih. Tako se, vremenom, rodio "Bistrik".

Bilja je prvi put čula vlaške pesme od svoje jetrve Svetlane, koja je prava Vlajna i odlično peva. Shvatila je da je to nešto što budi u njoj posebne emocije. Počela je da uči pesmu po pesmu, prešla na rumunske i mađarske melodije. Ubrzo se pročulo da to odlično radi. I krenuli su pozivi sa svih strana.

Zbilja, kad pevam te pesme, meni je grlo drugačije otvoreno. Ništa ja tu ne nameštam, pesma kao da se peva sama. Muzika kojom sam se ranije bavila nije mi to pružala. Ovde imam neki čudan dodir, dešava se nešto sasvim posebno. Čak i kad mi je grlo bolesno, mogu da pevam. Grlo se otvara samo, kao da sam s tim rođena.

Zato njen drug Mikan Obradović, etnomuzikolog, u šali ume da kaže: "Ti si, bre, sa sela. I treba da pevaš takve pesme".

Jedino joj njene Nišlije, kad čuju te čudne pesme lomljenih melodija, sa atipičnim skokovima, pune naboja i ubitačnog ritma, zlurado prigovaraju: "Kude je tuj Niš? Kude ti je, bre, neka niška pesma? Otide ti u Vlajne i Bugarke!"


Kakav klavir, daj harmoniku

Ne obazire se Bilja na to. Zna ona svoje Nišlije. Prvi put otkad se bavi muzikom nije razmišljala čak ni kako će "Bistrik" primiti publika i kritika. Jedino je želela da približi našu muziku našim ljudima, da je dožive isto kao njeni prijatelji i porodica.

Sa "Naninom uspavankom" sam na počinak slala svoje devojčice, Milicu i Lenku, a pesmu "Magla padnala v dolina" je moja majka meni pevala. Uopšte, volela je te starinske melodije. Otac Velimir joj je govorio: "Ostavi se, bre, Roksanda, tih zurla i tupana! To je demodirano".

Bio je železničar i često bi platu "overavao" u najbližoj kafani. Kad god bi mati i Bilja u duetu pevušile, recimo, "Tri se snega na planini bele", otac bi udario po "Čaje šukarije". I Bilja bi, onako malena, morala da se popne na sto i da glumi Esmu Redžepovu.

E, ali je zato raj za mene bio svaki odlazaka u selo moje majke, Crveni Breg, negde na pola puta između Sićeva i Bele Palanke, na obroncima Suve planine. Baba Lenka je pevala kao i moja mati, deda Mladen bi svirao u duduk, mi deca, a bilo nas je podosta, igrali bismo uz njih dok ne padnemo s nogu.

S toplinom priča o praskozorjima u kojima je s dedom i babom odlazila u gradinu. Svi su radili, pa i deca. Kopalo se, žnjelo, duvan se nizao. A kad sunce izađe visoko iznad planinskih visova na red je dolazila užina: pogača ispod sača, sir i luk iz bašte.

Sećam se hodanja između Crvenog Brega i obližnjeg Dolca, očevog sela, smeštenog uz prugu. Mama bi spremila hranu za svekrvu, moju baku, i rekla: "’Ajde, Biljče, ti si najmlađa, začas ćeš da otrčiš dole!" A to su sve poređana brda, između kojih protiče potočić. Bila sam vrlo mala i užasno sam se bojala da idem sama. I onda bih pevala, koliko me grlo nosi, meksikanske pesme koje su tada bile u modi. Recimo, "Tata, vrati se iz Meksika", na nekom mom, izmišljenom španskom. Onda su iz prve seoske kuće javljali baki: "Leno, ide ti Bilja, mora da je crkla od straha kad toliko peva".

Uz crvenu zemlju u Crvenom Bregu, Bilja i danas s nekom posebnom ljubavlju pominje miris parnih lokomotiva i olajisanih pragova na pruzi. Ne zaboravlja ni svoju prvu ljubav. Došla je tiho, nezvana, sama. I, zvao se Miša. Ona je imala tri, a on pet godina i živeli su u istoj zgradi, u niškom predgrađu Rasadnik. Debeli Miša, kako su ga zvali, branio ju je od drugih dečaka, pa se verovatno zato tako i zaljubila u njega.

Seća se i kako su njene starije sestre Mira, Ivana i Vera pozajmljivale gramofon od komšije Slavčeta. A kad bi otišle u školu, ona bi puštala Ritu Pavone, stala na prozor, otvarala usta i vikala: "Deco, slušajte kako pevam!"

Njene učiteljice su odmah otkrile da lepo peva i nije bilo školske svečanosti na kojoj nije učestvovala. Svi su očekivali da će se upisati u muzičku školu, osim oca. "Upiši se lepo u trgovačku ili ekonomsku školu, pa da imaš svoj hleb u rukama!"

Naravno da se upisala u muzičku školu. I u kuću je uskoro stigao i klavir. Ona je jedna njena komšinica, Jevrosima, rekla Biljinoj majci: "Ne znam šta ovo tvoja Biljka radi, trebalo bi bar da nauči da svira na harmoniku, pa da ima pos’o na slave i svadbe!"


Prvi posao

Tata Velimir je takođe bio razočaran. Posle prvog roditeljskog sastanka, kad je nastavnica pročitala predmete, počeo je da gunđa: "Kakva ti je, bre, ovo škola? Pa ti nemaš ni matematiku, ni biologiju, ni fiziku! Kakvi su ti to predmeti — solfeđo i kontrapunkt?" Naravno, sledila je i opomena: "Nek ti bude! Samo završi tu glupu školu, pa da gledamo kako da te zaposlimo".

A Bilja je htela dalje. Na Akademiju. Para nije bilo. Zato je sa nepunih osamnaest godina morala sama da zaradi novac ako hoće da studira. I postala je profesor solfeđa i klavira u Muzičkoj školi "Mokranjac" u Negotinu. To je bilo nezaboravno. Godinu dana je izigravala strogu nastavnicu đacima koji su jedva nekoliko godina bili mlađi od nje, a stasom viši i krupniji. Među njima se prosto gubila. Kao žuto pače.

Tako je stigla u Beograd. Odmah, kad se upisala na Fakultet muzičkim umetnosti, njen drug Dragan Miloradović odveo ju je na audiciju. Ni manje ni više, nego kod Bore Đorđevića, koji je tražio treći ženski vokal za svoj bend "Suncokreti". Tad ni sanjali nisu da su rod rođeni: dedovi su im bliska familija iz Crvenog Brega.

Bora je kao nešto svirao, pa otpevao drugi glas iz "Karamustafe". Bilja je to trebalo samo da ponovi. I uspela je. Iz cuga. Onda je Boki Sneški Jandrlić i Gorici Popović rekao: "Našao sam jednu malu, sve što joj otpevam, ona odmah ponovi!"

"Suncokreti" se druže i dan-danas i verovatno će čitavog života biti što u prijateljskim, što u kumovskim odnosima.

Bora se — priča Bilja — ponašao kao pravi šef. Povremeno bi nas kažnjavao, voleo je da zavodi red. Jednom, bilo je loše ozvučenje na bini, pa nisam čula šta pevaju Gorica i Sneška. Učinilo mi se da falširaju, nisam znala gde da se udene, pa sam sišla sa scene. Bora je napravio skandal: "Kako si mogla, ti nisi profesionalac!"

Tako je tada pevala bez honorara. I još jedanput. Bila je velika fešta u "Pioniru", a Bilja nije ponela šeširić koji je nosila na koncertima. Pomislila je: dok na njih dođe red, trknuće kući taksijem. Kad se vratila, oni su već bili na sceni. Bora samo što je nije zadavio. Peva, pogleda je i samo se smeje. Bilja misli, dobro je, prošla ga ljutnja. Kad, Boki joj šapne: "Znaš zašto se smejem? Zato što ti sad radiš bez love!"

Publika je baš volela "Suncokrete". Doživljavali su ovacije. Bora je pričao viceve, govorio svoje tekstove, na svakoj svirci se do besvesti pevao njihov evergrin "Dolazi zima".

Jednog je dana Bora doneo "Lutku sa naslovne strane". Ostali su smatrali da je to prejaka stvar za bend. Potom je Nenad insistirao da se uvede električna gitara. I to više nije bilo to.

To se događalo u martu 1978. U maju su Bora i Biljana Krstić prešli u "Rani mraz". Priča je trajala vrlo kratko. Bora i Đorđe Balašević su veoma različiti tipovi. Obojica su izraziti individualci. Svako je imao svoju ideju.


"Tri puta sam video Tita"

Posle je Bora napravio "Riblju čorbu" i sa njom obojio domaći rokenrol. Bilja je ostala sa Đoletom nekoliko godina. Taman toliko da mu postane venčana kuma.

Đole Balašević je iz druge priče. Kod njega je vladala fina, opuštena, panonska varijanta. I to je prijalo. Ulazim u studio. Sve je spremno. I pesme i aranžmani. Kad otpeva svoje, zove mene: "Ej, Biki, evo tvojih tekstova, sad ti pevaš". Te sekunde prvi put čujem pesmu i čitam tekst. Otpevala bih sve vokale za nekoliko sati. I, gotov album. Dan uoči polaska, održali bismo probu i eto nas na višemesečnoj turneji. Od Kopra do Bara.

"Rani mraz" je nekako pred Titovu smrt gostovao u Zagrebu. Kad, stigne depeša da prekinu koncert i dođu na Zlatibor. Drug Tito slavi rođendan. Tako je nastala Đoletova pesma "Tri puta sam video Tita".

Bilo je mnogo smešno. Bili smo veoma uplašeni: "Jao, stigla depeša! Aaaaaa!" Prekida se koncert, nastaje cirkus. Đole, jadan, po celu noć piše tekst i proba ga na gitari: "Jao, Biljka, je l' dobro ovako?"

Tita nisu takoreći ni videli. Pevali su iz podnožja Kadinjače. On je bio, po običaju, gore, na vrhu.

Najsmešniji događaj bio je sa Đoletovim guskama. Nije hteo da počne koncert bez njih. Svi imaju balerine, a oni "đokice".

S tom idejom dođu u "Lisinski". Ovi kažu: "Ne dolazi u obzir! Guske na sceni? Nema koncerta!"

Nekako se nagodimo. Biće gusaka, ali vezanih. I sad, izlazimo na scenu. U prvom redu sede Rajko Dujmić, Vlado Kalember, sva muzička sila Zagreba. Đole se predstavi, pa kaže: "Znate, ja nisam navikao da budem vezan, pa neće ni moje "đokice"! "Pusti guske, one se razgakaše i rastrčaše, nastane cirkus.

I Bora je voleo takve fešte. Na festivalu u Subotici izađe u pantalonama jarkožute boje, obuven u velike drvene nanule, natakavši na glavu ogroman šešir. A u ruci drži veštački suncokretov cvet i kaže: "Kad bih mogao biti cvet, ja bih bio suncokret".

Sad mogu da kažem da sam s Borom i Đoletom ušla u život. Prve pare sam zaradila sa "Suncokretima" na Sajmu 1975, za doček Nove godine. Ali je prvi veliki novac došao od ploča sa "Ranim mrazom", tri leta kasnije. To je bila suma koja je unela čitavu pometnju kod bankarskih činovnika.

E, tada je otišla kući u Niš, uhvatila mamu za ruku i rekla: "Idemo da kupimo novi šporet!" Odu u robnu kuću, kupe uz šporet i još gomilu stvari, sve što je odavno želela da ima, a nije mogla. Prodavci kažu: "Sutra ćemo da vam doteramo stvari". Ma, ko će da čeka sutra! Nađe Biljka jednog Ciganina s drvenim kolicima, natovare stvari i idu tako glavnom ulicom, od centra prema Niškoj Banji.

Pričam ti ja s tim Cigom, ali u trenutku shvatim da mama zastajkuje. Okrenem se, ona plače. Pobogu, mama, zašto plačeš? Sad si me rastužila. "Eto, doživela sam da mi najmlađa ćerka kupi stvari, i da to nije na kredit", kaže kroz suze. Zagrlila sam je i tako smo išle putem do kuće. To su prizori iz moje mladosti. Toplina koja se ponese iz porodice, oboji vam čitav život.

Tu blagost i toplinu prenosi i na svoje kćeri. Milica ima šesnaest godina. Gimnazijalka je. Lenki je tek devet. Obe rastu u senci slavnih roditelja. Bilja je udata za glumca Tihomira Arsića i valjda su stoga njene kćeri već imale vatreno krštenje kao glumice u predstavi "Razvojni put Bore Šnajdera".

Naša deca su, zapravo, odrastala i na pozorišnoj i na muzičkoj sceni. Imaju afiniteta prema umetnosti. Stalno slušamo muziku, ili ja pevam ili one sviraju na klaviru. One su moj ponos i moja velika podrška za sve što radim. Bez njih ne bih mogla da zamislim život. Kao ni bez pesme. Čak i kad imam briga, čini mi se da pesmom mogu da ih prevaziđem. Pesma je moja čarolija, moja mašta i moja stvarnost.

  
Radica Momčilović | 2003 | Ilustrovana politika
4316  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:46:20 pm
*

PIRATSKA KRAĐA

Nevolja za Biljanu Krstić su pirati, koji gotovo, masovno već dve godine falsifikuju njene diskove i njene kompozicije.

Čim je ovaj prvi tiraž diska "Tarpuš" rasprodat moj izdavač PGP RTS me upozorio da postoji opasnost da pirati krenu da falsifikuju disk. Naime, zbog velike potražnje diska u Bosni, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji, u međuvremenu dok se odštampa novi tiraž od 9.000, pirati mogu da uskače u posao i da mi odnesu zaradu, koju ovaj disk može da mi donese. Ja sam to već iskusila mnogo puta, ali nije imao ko u državi da me kao autora i interpretatora zaštiti. Pirati su falsifikovali moje diskove "Bistrik" i "Zapis" i na njima zaradili ogromne pare. Verujem da će me moj novi izdavač iz Nemačke, koji ima ekskluzivna prava za izdanje diska u Evropi, ali i u svim balkanskim zemljama, zaštititi od pirata i da ću napokon zaraditi neki veći honorar - nada se Biljana Krstić, koja nam je otkrila da će koncert "Bistrik" orkestra u Beogradu, biti održan u martu, pre evropske turneje.

Biljana Krtić i njen Bistrik orkestar su održali u svetu i u Srbiji preko 170 koncerata. Nastupali su u Rusiji, Španiji, Brazilu, SAD, Kanadi, Grčkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, što je doprinelo njihovoj velikoj međunarodnoj popularnosti.

Tokom 2001. osvojena je Prinčeva nagrada za etno-album godine na festivalu u Herceg Novom, a odmah potom je njena TV emisija "Hand Made" u konkurenciji muzičkih emisija na festivalu u Montreu zauzela 4. mesto.

Naredne godine Biljana Krstić u Atini potpisuje svoj prvi internacionalni ugovor za album "Bistrik" sa Virdžin Record Company iz Grčke. U Španiji je 2003. osvojila nagradu za filmsku muziku u filmu Zona Zanfirova. U  Kanadi je uradila dokumentarni film Teaching Peace: In a Time of Njar.

Posle toga je usledio najveći uspeh - na festivalu Mostra Sesc de Artes u Sao Paulu 2005. Kao vokalni solista Biljana Krstić je proglašena za najboljeg člana Mediterano Orkestra, koji je bio sastavljen od 25 vrhunskih muzičara iz cijelog svijeta.

Bio je to povod da joj jedna ugledna američka izdavačka kuća ponudi da je uvrsti na album najboljih ciganskih pesama sveta, ali je Biljana Krstić poručila Amerikancima:

Mi Srbi nismo Cigani i ja ne vidim sebe i svoju muziku na tom albumu. Kada budete radili izbor najboljih narodnih pesama, rado ću sarađivati sa vama!



Sa Rej Čarlsom

Gdje je vrhunac međunarodnog nastupa Biljane Krstić?

Bio je koncert u čuvenom rimskom Koloseumu, na kome sam na sceni bila zajedno sa slavnim Rejom Čarlsom i čuvenom pevačicom Mercedes Osa. Koloseum je otvoren za humanitarni koncert, na kome je učestvovalo pedesetak izvođača sa velikom međunarodnom reputacijom. Pored Rej Čarlsa, sa kojim sam stajala na bini i u vreme probe i u vreme koncerta, koji me prosto rasplakao svojim pesmama, pevala sam na prvom mikrofonu sa svim ostalim učesnicima pesmu "Zamisli" Džona Lenona. Rej Čarls je bio pored mene na drugom mikrofonu. Druga počast mi je ukazana kada sam odabrana sa duet sa Dinom Merlinom. Televizijski prenos ovog koncerta u Koloseumu išao je u 26 zemalja sveta. Posle koncerta Koloseum je zatvoren, a ja i moj orkestar smo dobili bezbroj poziva za nastupe širom sveta. U Francuskoj smo kao specijalni gosti zatvorili Festival umetnosti. Tada nam je postalo jasno da je Balkan postao tesan za nas, a da nam Evropa odgovara, jer nas obožava — priznala nam je Biljana Krstić.


http://www.glassrpske.com  
4317  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:45:54 pm
*

BILJANA BILJA KRSTIĆ — ARHEOLOG SRPSKE MUZIKE


Ispovijest najvećeg srpskog arheologa muzike Biljane Krstić, koja je za samo pet godina sa svojim "Bistrik" orkestrom postala zvijezda međunarodne etno-muzike

U poslednjim danima 2006. godine muzička karijera Biljane Krstić, nekada pop pevačice, a danas vođe "Bistrik" orkestra, uzdigla se do planetarnih visina.

Prvo je u Beogradu objavljen njen treći CD pod nazivom "Tarpoš", koji je za samo sedam dana rasprodat u 9.500 primeraka.

Šta je bio vrhunac ovih uzbudljivih i brzih događanja u karijeri?

Potpisala sam ugovor sa Nemcima da se "Tarpoš" na evropskom tržištu pojavi u martu ove godine. Može se lako dogoditi da prvi evropski koncert održimo u Kelnu, krajem marta. A potom krećemo po celoj Evropi, otkriva Biljana Krstić. I sama je bila iznenađena ovim velikim uspjehom njene nove kolekcije starih narodnih pjesama.

Riječ je o rijetko izvođenim ili neobjavljenim muzičkim temama iz Šumadije, sa Kosova, iz južne Srbije, Vlaške oblasti, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske. Rezultat ovog rada su kompakt diskovi "Bistrik" i "Zapisi", koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike i savremenog aranžerskog postupka.

O kakvim se pesmama radi u etno-muzici i šta znači izraz "Tarpoš"?

Spajanjem narodnog pjevanja i punog orkestarskog zvuka, oživeli smo pesme koje imaju celovitu priču, i sve balkansko stavili pod jednu kapu, koju su stari Srbi zvali "tarpoš". Ova kapa postoji i danas, ali samo u narodnim nošnjama Srbije, Bugarske, Rumunije, Turske i Mađarske. Muzički ovaj oblik tradicije je karakteristika našeg prostora i potpuno se razlikuje od onog što je u ovom trenutku veoma popularno, a to je muzika duvačkih orkestara sa izraženim ciganskim melodijama — pokušala je Biljana Krstić da nam bliže objasni muzički karakter svog novog izdanja.

Bilja Krstić je rođena u Nišu gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje u Muzičkoj školi "Dr Vojislav Vučković". Majka joj se zbog toga tiho bunila, govoreći: "Neka je nek nauči da svira harmoniku, pa da peva na svadbama i slavama!"

Pevanjem i sviranjem Biljana Krstić je još u Nišu, kada je dobila klavir, zavodila muzički diktat, najprije u komšiluku, u niškoj železničkoj koloniji, a potom i na daskama niškog pozorišta.

Kako izgledaju ti prvi dani kroz muziku i kako je sve na početku izgledalo?

Komšije u mojoj zgradi u Nišu su mi lupale po zidovima, jer im je bilo dosadno da slušaju Baha dok sam ga vežbala po 100 puta. Ali, posle su se privikle i čak počele toliko da me obožavaju, da su u vreme horskih svečanosti u Nišu kolektivno gledale na televizoru kada ću ja da se pojavim. Železničari i otpravnici vozova išli su čak i na Letnju pozornicu da gledaju međunarodnu smotru horova i svoju Bilju. Da bih im zahvalila na takvoj podršci ja sam prvu koncertnu promociju diska Tarpuš izvela pre nekoliko nedelja baš u mom Nišu...

U Beogradu je Biljana upisala i završila Fakultet muzičke umetnosti. Pevala je u horu mladih "Dr Vojislav Vučković" iz Niša i u Akademskom horu "Kolegium muzikum". Paralelno radila je muziku za više pozorišnih predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Da li ima ičeg nasljednog u izboru profesije i šta ti je pomoglo u dosadašnjoj karijeri?

Još kao dete imala sam kontakt sa starim narodnim pesmama. Moja mama je jako lepo pevala pesmu "Tri se snega na planine bele" koja je nastala u okolini Niša. Tata je ponekad govorio da mama peva demodirane pesme, koje niko više ne voli. On je voleo kafanske pesme. Prva pesma koju me je naučio, bila je "Čaje šukarije". Maminu pesmu sam kasnije na fakultetu analizirala u okviru predavanja o muzičkom folkloru. Ta potreba da otkrivam stare muzičke zapise razvila se u pravo malo arheološko istraživanje muzike kada sam počela da radim kao muzički urednik u Radio Beogradu. Fonoteka i arhiva su mi bili na raspolaganju u svako doba. Imala sam sreće da radim i sa etnomuzikologom Mikanom Obradovićem, koji mi je pokazao koliko toga ne znam o našoj narodnoj muzici i time me potakao da još više istražujem. Kao rezultat mog dugogodišnjeg bavljenja muzikom i interesovanja za stare zapise profesora Miodraga Vasiljevića, pesme koje sam čula kao dete i melodije sačuvane na trajnim snimcima fonoteke Radio Beograda. U toj fonoteci ima preko 1.000 zapisa!

Na domaćoj pop sceni Bilja Krstić je prisutna od početka osamdesetih, jer je radila u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", a potom započela solo karijeru i izdala tri pop i jedan dečiji album. U "Suncokretu" je prvo morala da prođe audiciju Bore Đorđevića. Kakva su iskustva iz saradnje sa njim?

Slušaj ovo što ću da otpevam, a onda ti pokušaj da ponoviš, rekao je Bora, i otpevao glas iz "Karamustafe". Ponovila sam, iz cuga, i dobila svoj prvi profesionalni posao. Kasnije sam nastavila sa Đorđem Balaševićem, i njegovim bendom "Rani mraz", koji je bio mešavina dve grupe "Suncokret" i "Žetva", iz koje su stigli Đorđe Balašević i Verica Todorović. Ta kombinacija je vrlo kratko trajala. Snimili smo: "Računajte na nas", "Oprosti mi Katrin" i "Život je more", a potom se raspali. Ostali smo samo Đorđe Balašević i ja.

Onda smo uradili pesme "Računajte na nas" i "Triput sam video Tita maršala", zbog kojih su autora Balaševića mnogi prozivali. Ipak je Đole, koliko god su ga napadali, prvi napravio odu o Titu koja nije pevana onako herojski, već je bila neka pop varijanta - mnogo blaža i, mislim, iskrenija. Zato ću uvek biti na njegovoj strani.

Kako ocenjuješ turbo folk muziku i kakvo je tvoje konačno opredjeljenje u stvaralaštvu?

Ja sam 1995. godine  shvatila da u eri turbo folka ne mogu ništa da radim. Bila su to užasna vremena, koja su porodila užasnu turbo muziku, koja je imala kao muzikli bensedin funkciju da smiruje, ali i oraspoložava narod. Nisam mogla da nađem sebe na toj surovoj muzičkoj sceni punoj kiča i jezive konkurencije, jer ja se bavim umetnošću, a tvorci turbo-folka se bave proizvodnjom para. Njihov svet je surov, jer je estrada pretvorena u borbu za prestiž, za novac, u kojoj prvi stradaju pevači i pevačice. Ja sam radeći kao muzički urednik na Radio Beogradu živela od svoje plate i podizala svoje dve kćerke Milicu i Lenku. Te 1995. sam preslušavala gomilu starih i stranih materijala i po prvi put čula Stevku Sabatinovu iz Bugarske, pa Mađaricu Martu Šebešćan, koji su radili upravo ono što sam ja htela, ali nisam znala kako da to sprovedem.

Kako možemo nazvati tvoje dosadašnje angažovanje u muzici. Da li si ti čuvar nasleđa?

Reč je o stilizaciji starih narodnih pesama i njihovom obogaćivanju modernim aranžmanima, koji je u svetu poznat kao vorld mjuzik. Na listi mojih najomiljenijih pesama nalaze se "Magla padnala", "Od pole ide babo" i "Sitna knjiga na žalosti". Pet godina sam prikupljala materijal: nađem 30 odličnih pesama, otpadne 20 ili 29 pesama, a kasnije se opet vratim na neku od njih. Imala sam divne pesme Mare Đorđević, Nade Topovčević i Ksenije Cicvarić, koje smatram našim najboljim pevačicama narodnih pesama. Mnogo sam slušala vlašku i rumunsku muziku, koju sam takođe počela da stilizujem. Vlasi imaju specifično cepanje u grlu i lomljenu melodiju, što je veoma teško za pevanje. Makedonske pesme imaju specifične, mešovite ritmove sa fantastičnim rasponom. Takvi mešoviti ritmovi nigde u svetu se ne rade. Kad smo gostovali u Brazilu pevali smo Kujundžijsko kolo tako da Brazilci nisu mogli da pohvataju ko šta radi, zašto i kako. Još kad smo našu Moravu prebacili na 11 osmina, pa malo ubacili Mokranjčevih Rukoveti, sa tom promenom ritma uzdrmali smo Brazilce, koji su majstori lepih melodija, ritmova i divnih pesama...

Kakva su bila prva reagovanja na do tada nepoznate snimke koji su izašli iz studija. Da li su znali kakva je to muzika?

Nije rok, nije pop, nije turbo, šta je bre ovo —  pitali su me. Ja sam im govorila da je to narodna muzika, jer ne volim reč etno, zato što mi liči na novokomponovanu muziku. Okupila sam oko sebe nekolicinu kolega i stvorila grupu koju smo nazvali "Bistrik". Imali smo sreću da za film Zona Zamfirova uradim dve pesme i kako je taj film bio hit u našim bioskopima, i "Bistrik" je postao poznat kao narodni orkestar.

Šta je za svetsku karijeru Bilje Krstić značio njen "Bistrik" orkestar i održani  festival narodne muzike i umetnosti u Sao Paolu u Brazilu?

Iz Evrope su bili pozvani, samo Kristina Branko, pevačica fadoa iz Portugalije i mi. Ostale grupe bile su iz Južne Amerike i Afrike. Festival Mostra Seski de atres Mediterano je najveći u Južnoj Americi. Dve pesme "Lama bada" i moja vlaška "Ma fakut muma frumosa", bile su izabrane za himnu manifestacije i za bis, jer je moja pesma tri večeri zaredom izvođena na kraju programa. Najveći kompliment koji smo dobili jeste upravo kompliment novinara iz Brazila. On je i bubnjar, pa nam je stalno tražio da mu pokazujemo naše srpske i balkanske ritmove. U jednom trenutku je rekao da Brazilci govore kako muzika Brazila udara pravo u noge, a naša muzika udara pravo u srce.

Velika popularnost "Bistrik" orkestra i Biljane Krstić doneli su joj i nevolje. O čemu se radi?

Navikla sam na kamerne scene sa hiljadu — dve posetilaca, i zato mi nije teško da pevam u Bijeljini, Zaječaru, Pirotu, ali i u Moskvi, Čikagu ili Beogradu. Problemi nastaju kada se pojavim na stadionu pred 20.000 ljudi, jer mi se od straha i treme noge odseku, a glas nestane. To mi se dogodilo na koncertu Toše Proeskog u Skoplju, kada je stadion "Vardara" bio pun njegovih obožavalaca. Ja sam bila njegova gošća. Izvela sam pesme "Jovano, Jovanke" i "Puče puška" i podigla čitav stadion na noge. Naime, ja nisam pošteno ni otpevala te pesme, jer je publika posle prve strofe nastavila sama da peva. Mene je trema toliko stegla da sam izgubila glas i samo šaputala u mikrofon — otkrila nam je Bilja Krstić.


Marko Lopušina
Glas plus — 24. Mart 2007.  
4318  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:45:29 pm
*

UVEK SAM VEROVALA DA TIHA VODA BREG RONI

Biljana Krstić, pjevačica "Suncokreta" i "Ranog mraza", otkriva zašto je vrh dostigla tek s ansamblom "Bistrik"

Da spoj tradicionalnog i modernog može da bude uspješan i primamljiv širim krugovima od onih koji naginju artizmu, čak i na Balkanu, gdje zastupnici i poklonici ova dva pravca, uglavnom, ukrštaju koplja na svim poljima, pokazali su Biljana Krstić i ansambl "Bistrik".

Ova grupa muzičara visoke klase i visokog muzičkog obrazovanja publici na prostorima bivše Jugoslavije ponudili su novo iskustvo i nešto što je, iako u korijenu tradicionalno, potpuno alternativno svemu što dolazi s ovog područja. Njihovi dosadašnji albumi planuli su mimo svih očekivanja. Publika je pokazala takav interes da ni pirati nisu imali kud, ne odolijevajući iskušenju i riziku da im se na leđima nađe britanska kuća "Virdžin rekords", koja je imala ekskluzivna prava na napravi album "Bistrik". Ni Biljana nije sanjala da će njene zamisli u realizaciji doživjeti takav zamah da sada, od silnih koncerata, gotovo i da nema vremena za predah. Tek što su se vratili iz Austrije, sa velikog festivala Vorld mjuzika, pravca koji je u svijetu atrakcija već više od 15 godina, a koji je "Bistrik" približio Balkanu, Biljana mora da planira kako da uklopi nastupe u Bijeljini i u Sao Paulu, gdje kao predstavnik Srbije nastupa na dvanaestodnevnom festivalu muzike Mediterana i Brazila. A kada nije na koncertima Biljina ekipa je u studiju, gdje više nego temeljno snima svaki materijal, pa i najnoviji, čiju promociju planiraju za prvi novembar ove godine. I tako već godinama. Tačnije, otkad je Biljana okupila ansambl nakon dugog istraživanja i priprema za izlazak na javnu scenu.


"Pružila sam maksimum"

"Meni je trebalo više od 20 godina da se bavim muzikom, pa tek onda da shvatim da mi je ovaj pravac omogućio da pružim svoj maksimum. To se desilo tako što sam 1995. shvatila da u eri turbo folka ne mogu ništa da radim i nemam prostora kao i gomila drugih pevača. Radeći kao muzički urednik na Radio Beogradu, gde sam i sada, te 1995. sam preslušavala gomilu stranih materijala jer sam posao zahteva da se slušaju svi pravci. Tada sam prvi put čula Stevku Sabatinovu iz Bugarske i potpuno se oduševila tim spojem tradicije i modernog. Pa Mađaricu Martu Šebešćan i mnogo nekih fenomenalnih pevača, koji su radili upravo ono što sam ja htela, ali nisam znala kako da to sprovedem", otkriva Bilja, koja se u to vrijeme "legitimisala" kao solo pjevačica, iza koje su, po raspadu "Suncokreta" i "Ranog mraza", stajala i četiri samostalna albuma: "Prevari večeras svoje društvo sa mnom" (1983), "Loptom do zvezda" (1990), "Sa dna džepa" (1994) i "Bilja" (1994).

"Kada sam im pokazala o čemu se radi, moje kolege muzički urednici pitale su me: kako misliš da se ovo vrti — ovo nije rok muzika, ne zna se šta je ovo. Međutim, u svetu se ovo odavno ozbiljno radi – zna se šta je world mjuzik i šta znači ovaj pravac tako da uopšte nisam odustajala niti razmišljala o tome da ne može da prođe. Ali, nisam ni pomišljala da bi to moglo da uhvati koren i da izgleda kao sada. O čemu se radi? 'Bistrik' je imao sreće da bude angažovan za film 'Zona Zamfirova', koji je, praktično, bio medijski pogodak tako da je to doprinelo našem zamahu. I onda, ako ništa drugo, presrećna sam jer ako na koncert dođu ljudi da bi čuli četiri pesme iz 'Zone Zamfirove', oni slušaju ceo koncert gde im mi nudimo čitavu lepezu, što uopšte nije jednostavno za slušanje. A tu, ko dođe na koncert, on dođe da sluša, a ne da se iživljava. Ipak, naši koncerti, iako je to umetnost, nisu kamerni. Na njima se i sluša i pleše. Naravno, mi na koncertima ne skačemo na sceni i ne bi ni bilo primereno da ja u pedesetoj skačem. A drago mi je da sam kod publike izazvala emocije — da se oni raduju ili čak plaču u slučaju neke pesme ili skaču sami. Tako smo mi dobili priliku da malo i edukujemo narod. U početku, ljudi su malo zbunjeni: ne znaju kad treba da se aplaudira jer sve to liči na koncert umetničke muzike, ali već od sredine koncerta to poprima jednu drugu liniju da bi se na kraju ljudi radovali. Ali, oni znaju da razlikuju šta je narodna, šta izvorna pesma, a šta je ovo što mi radimo. I to me mnogo raduje zato što ljudi, bez obzira da li su muzički obrazovani ili laici, i te kako znaju da naprave razliku", ponosna je Biljana tim rezultatom, kao i činjenicom da "Bistrik" nema nijednu pjesmu "po narudžbi".


Moderno i tradicionalno

"Strašno je pogrešno shvatanje kad neko kaže: evo, imam etno album. To su sve neki pop motivi koji se komponuju ili prekomponuju. Ja, zaista, tvrdim da sam jedina na ovim prostorima koja ima taj spoj i tradicionalni — dakle, onaj, najruralniji kada je pevanje u pitanju — i moderan aranžman. Reč je o jednoj vrlo srećnoj, ali i zahtevnoj kombinaciji jer ja radim tonske zapise, a ne uzimam pesmu iz kafane, neku komponovanu. I ne volim komponovane etno pesme jer ako se već nešto komponuje, onda je to neka narodna pesma. I to treba da zvuči kako vuči. A kada neko hoće da napravi moderno da bude u narodnom duhu — vrlo teško, pa skoro da ne postoji primer koji mi se dopada. Onda je to nešto drugo u odnosu na ovo što ja radim sa autentičnim narodnim zapisima kao što su na primjer zapisi Mokranjca. To je jedino što uzimam i nikada ne bih uzela neku komponovanu pesmu da pevam, mada mi se mnogo toga nudilo. Zašto - kad već imamo toliko neiscrpno blago u našoj tradiciji. Čini mi se da je mnogo lepše i humanije da kopamo odatle i stavimo to na videlo. Zapise, slično, ali opet drugačije, rade Teofilovići, kao i "Belo platno". I to je dobro jer što nas je više, više ćemo se truditi da budemo još bolji. Nikada nisam volela da budem sama pa da se izglasa, recimo, najbolji etno album godine, a ti si sam bez konkurencije. Volim što nikada nije bila takva situacija kada smo 'Bistrik' i ja u pitanju, tako da je i za nagrade koje smo dobili uvek bila žestoka konkurencija — i za prvi i za drugi album stigla su najveća priznanja i to je nešto što ti daje malo neke snage. Lagala bih kad bih rekla da mi nagrade ništa ne znače. Neke mi znače, neke ne", tvrdi Krstićeva, koja je s "Bistrikom", za prvi album, kršten istim imenom kao i ansambl, dobila prestižnu "Prinčevu" nagradu. Isto priznanje osvojili su i za CD "Zapisi", a osim njega dobili su i nagradu na "Beoviziji" u Beogradu i nagradu za film. Sa TV šouom "Hend mejd" bili su zapaženi i na velikom televizijskom festivalu u Montereu.


O "Suncokretima"

Vrhunac njene preorijentacije na etno muziku bio je nezaboravni nastup u čuvenom rimskom "Koloseumu" sa čuvenim Rejom Čarlsom. Bilja je i ranije nastupala sa velikanima, samo što su to, za razliku od Čarlsa, bile domaće veličine — Bora Đorđević i Đorđe Balašević. Sa Đorđevićem u "Suncokretima", sa Balaševićem u "Ranom mrazu".

U "Suncokrete" je ušla kad je došla iz Niša i upisala fakultet. Prvo je morala da prođe audiciju Bore Đorđevića, vođe te grupe, čiji se hitovi, poput "Dolazi zima", i danas vrte.

"Počela sam da pevam sa njima i to mi je jedan od najdražih perioda. Mi se i danas družimo. Sa Goricom Popović, koja mi je i kuma, sa Borom, sa Sneškom Jandrlić sam dobra drugarica, a družim se i sa Božom Nenadom Božićem, gitaristom", priča Biljana, koja se, po raspadu "Suncokreta" obrela u "Ranom mrazu", u koji je otišla u "paketu" sa Đorđevićem. "Rani mraz" je bio miks dvije grupe — dijelova "Suncokreta" i "Žetve", iz koje su stigli Balašević i Verica Todorović i napravili "Rani mraz".

"Ta kombinacija je vrlo kratko trajala. Snimili smo: 'Računajte na nas', 'Oprosti mi Katrin' i 'Život je more', a potom se raspali. Ostali smo samo Đole i ja: Đole je uvek bio Đorđe Balašević, ja sam uvek bila 'Rani mraz', bez obzira što sam bila jedna jedina. Uvek smo se smejali zbog toga. I to mi je strašno lepo iskustvo", sabira utiske Biljana iz zajedničkog rada sa Balaševićem kome je venčana kuma. "Rani mraz" pamti i po tome što nikada nisu imali probe i stalno su bili na turnejama. Tu i u "Suncokretima" Biljana je navikla da pjeva uživo tako da poslije, kada je zaživjela moda s matricama i plejbekom, nikada nije uspijevala da se snalazi. Ni danas, kaže, ne zna da uhvati plejbek jer potpuno drugačije pjeva uživo.


"Muzički diktat" od rane mladosti"

Pjevanjem i sviranjem je zavela "muzički diktat" još u ranoj mladosti. Najprije u komšiluku, u niškoj željezničkoj koloniji, koja je s čuđenjem gledala šta ulazi u kuću njenih roditelja kada je dobila klavir. Ni Biljini roditelji baš nisu bili oduševljeni.

"Oni su bili očajni kad sam upisala srednju muzičku školu. Iako sam kasnije imala strahovitu podršku i od mame i od tate, hteli su da upišem neku drugu konkretniju školu, nešto od čega može da se živi. Prvo, iz takvog miljea su. Jer, nije u mojoj okolini bilo baš tako nekih visokih intelektualaca. Kad sam dobila klavir, komšije u mojoj zgradi u Nišu su bile oduševljene, a posle toga su mi lupale. Bilo im dosadno da slušaju Baha dok vežbam 100 puta. Ali, posle su se privikle. Jer, ipak je to železnička kolonija - tamo žive skretničari, otpravnici vozova. Zamislite kako su se svi oni navikli na horske svečanosti u Nišu, koje su iščekivali jer su znali da ću ja da se pojavim. I snesu televizor i gledaju da vide nekog svog na televiziji. Posle su išli na Letnju pozornicu da gledaju međunarodnu smotru horova. Pa, nije baš to toliko zabavno bilo za njih. Ali, eto, i to su slušali zbog mene, tako da kad god sam se za nešto uhvatila, neku dobru stvar sam uradila kad je u pitanju nekakva edukacija. To je kao neka vrsta misije. Tako su se i sada, otkad smo mi počeli da radimo, mnoge grupe probudile", kaže Biljana, koja baš i nema vremena za intervjue pošto privodi kraju album koji priprema već dvije godine.

"Strašno mi je važno da to bude kako treba jer, iako sam poznata kao užasno spora, moj moto je i dalje: 'Tiha voda breg roni'", otkriva pjevač ica koja ne pravi nikakvu razliku između nastupa na najvećem sajmu umetnosti u Brazilu i koncerta u Zvorniku. Ovog ljeta u tom gradu neće nastupati, ali hoće u Banjoj Luci, gdje se s "Bistrikom" već "odomaćila" i u Sarajevu. Tu će, za edam dana, pjevati prvi put poslije ko zna koliko godina. Tome se, ističe, svi u grupi raduju. Pozivi i dalje stižu sa svih strana tako da "Bistrik" godišnje ima preko 40 koncerata, iako je Biljana u početku planirala da je uspjeh i šest do sedam nastupa.

"To jeste zahtevno i ne može se reći da ne traži napor i odricanje. Ipak, ja moram da priznam da sam radoholik, što znači da radim do besvesti. I trudim se i kada imam neko slobodno vreme da ga provodim gotovo isključivo sa decom i, eventualno, nekim mojim prijateljima koji su mi jako dragi, kao što je moja kuma Gorica Popović. Imam dve kćerke. Obožavam ih i one su mi, kao i svakoj majki, sve na svetu. Milica ima devetnaest, a Lenka dvanaest i po godina. Lenka ide i u muzičku školu, sada je peti niže, Milica je završila klasičnu gimnaziju, upisala je dizajn tako da krećemo u neke nove pobede. Velika su mi podrška kao i ja njima. Srećne smo, sve tri živimo zajedno i trudimo se maksimalno da ovaj život koji nije tako lak živimo dostojanstveno. Nažalost, ne stižem već dugo da odem u moj rodni Niš gde imam tri rođene sestre, koje su mi, takođe, sve na svetu kao i njihova deca", kaže Biljana, ne propuštajući da istakne da joj je porodica uvijek na prvom mjestu i da ona, bez obzira na uspjeh, ne dozvoljava da je karijera proguta, čemu se uvijek s uspjehom odupirala.

Goran Đogić
4319  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:45:06 pm
*

Biljana Krstić


A N T I Z V E Z D A

Biljana Krstić ležerno nosi popularnost koja ju je stigla u 40 i nekoj, i priseća se kako je nekad pevala "vranjanske" na rok žurovima

Posle uspešnog nastupa u beogradskom Centru "Sava", nekrunisana etno-kraljica Biljana Krstić sumira utiske. U 2003. Bilja i njena grupa "Bistrik" održali su 30 koncerata u zemlji i u inostranstvu, što je, kako nam je priznala, daleko prevazišlo njena očekivanja. Munjevitu popularnost, koja ju je naprečac sustigla u 40 i nekoj, nosi ležerno, ne zanemarujući dugogodišnji posao muzičkog urednika u Radio Beogradu. Posle uspešne, ali i naporne godine, najzad ima vremena da sedi kod kuće u pidžami, opuštajući se uz ambijentalnu muziku i druženje sa ćerkama.

Kako je jedna pevačica "lakih nota" zapevala etno?

Uvek sam volela etno muziku, još kao klinka na žurkama sam pevala vranjanske pesme. Ipak, nisam pomišljala da se time bavim profesionalno. Bilo je to vreme rokenrola, pevala sam u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", koje su negovale višeglasno pevanje koje je meni bilo izazovno. Odgovaralo mi je da pevam prateće vokale, jer nikada nisam žudela da budem u prvom planu. Ja sam prototip antizvezde. Poslednjih godina u meni je ipak preovladala želja da se iskažem u etno-muzici, što se, na sreću, poklopilo i sa svetskim trendom "world music". Mislim da u ovom žanru najbolje mogu da pokažem svoje umeće.

Kako biste tačno okarakterisali vašu muziku?

To je moderan osvrt na tradiciju, stilizovana narodna muzika. Koristimo zapise prof. Miodraga Vasiljevića, ali ih ne "prepisujemo" doslovno, već te stare pesme u našem izvođenju dobijaju novu formu. Najviše slobode ima u aranžmanima, koje uglavnom radi Ljuba Ninković, ali ponekad modifikujemo i melodiju. I ja učestvujem u tom radu, na primer, sama sam aranžirala "Kalajdžijsko kolo". Dosta nam pomaže što smo svi u grupi "Bistrik" muzički obrazovani. Bez lažne skromnosti, mogu da kažem da se bavimo pravom umetnošću. "Finalni proizvod" zvuči pitko, ali iza toga stoji ogroman rad.

Da li Vam smeta što se dosta kiča podvodi pod etno?

Etno je postao jako popularan, pa se sve trpa u isti koš: i novokomponovana muzika, i turbo-folk, i izvorna, i romska, i trubači... Ne smeta mi nijedna vrsta muzike, ali mislim da stručnjaci konačno treba da daju svoj sud i da se žanrovi jasno profilišu. Što se etna tiče, mislim da Bregović, Moba, Teofilovići rade vrlo kvalitetnu muziku, na drugačiji način od nas. "Bistrik" ima dosta poklonika iz svih sfera, od mehaničara do profesora univerziteta, i na to sam ponosna.


Lara Golubović
9. januar 2004.








Autor fotografije nepoznat
4320  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:44:42 pm
*

Bistrik
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar





Uz više mesečni strpljiv i predan rad visoko profesionalnih muzičara i dragih prijatelja, nastao je ovaj etno-urbani ramplisaž. Kao rezultat mog dugogodišnjeg bavljenja muzikom i interesovanja za stare zapise profestora Miodraga Vasiljevića, pesme koje sam čula kao dete i melodije sačuvane na trajnim snimcima fonoteke Radio Beograda.

Ovo je fuzija, jednostavan spoj arhaičnog i savremenog, našeg i stranog kako u načinu pevanja tako i u odabiru instrumentarija, smenjivanju jednostavnih i, za druge narode netipično mešovitih ritmova, sučeljavanju muzikološki poznatih harmonskih rešenja i neočekivanih alteracija ali uz apsolutno poštovanje tradicionalnih pravila muzičkog izražavanja primerenom kraju u kojem je pesma nastala.

Ovo je tek pokušaj predstavljanja različitih tipova melodija susednih naroda, ali pre svega potreba da se pesme naše tradicije sačuvaju kao najdraagocenije arheološko blago ovih prostora i svedočanstvo našeg postojanja.

 


Zapisi
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar





Posle skoro dvogodišnjeg intezivnog koncertiranja po zemlji i inostranstvu, osetili smo potrebu da trajno zabeležimo pesme koje su pripremljene da dopune trajanje materijala sa albuma "Bistrik" do uobičajenih 90-ak minuta.

Smatrali smo prirodnim da album nastane u okviru studijskog sessiona, na kome bi smo numere odsvirali onako kako to činimo na koncertima, dakle svi i sve odjednom, bez naknadnih nadsinhronizacija. Zato snimci odišu svežinom i spontanišću žive svirke, bez obzira na kasniji producentski tretman zvuka.

Kao bonus, dodali smo izmenjene verzije nekih od pesmam pripredjenih za film "Zona Zanfirova". Ovim albumom želimo da zaokružimo prvi period našeg rada.

 


Tarpoš
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar








Tradicionalna muzika naroda koji žive na Balkanu ima posebne karakteristike. Vuče korene iz antičke Grčke. Tokom mnogih vekova primala je uticaje Istoka i Zapada a ipak zadržala svoju originalnost jer su i ritmovi i melodije ostali čvrsto vezani za tradiciju izvođenja. Tekst, melodija, ritam, delovi ove žive folklorne tradicije prozimaju se i danas stvarajući nove forme i oblike. Tu leži lepota stila i izraza. Spajanjem narodnog pevanja i punog orkestarskog zvuka, oživeli smo pesme koje imaju celovitu priču, i sve balkansko stavili pod jednu kapu — Tarpoš. Pesme se ljuljaju u kočiji, trče poljem, mirišu na dunje, tuguju za dragim. One su jednostavne i teške, raskošne i ljupke kao i Tarpoš — najveća ženska kapa na svetu sa naših prostora.

Tarpoš postoji i danas ali samo u narodnim nošnjama Srbije, Bugarske, Rumunije, Turske, Mađarske… na području balkanskih zemalja. Zvučno, ovaj oblik tradicije je karakteristika našeg prostora i potpuno se razlikuje od onog, u ovom trenutku najpopularnijeg — muzike duvačkih orkestara koja je novijeg datuma.


http://www.bilja.rs



Zona Zamfirova
Biljana Krstić — pevačica





Biljana Krstić profesionalnu karijeru započinje u bendu "Suncokreti" i nastavlja u grupi "Rani mraz". Ubrzo zatim odlučuje se za solo karijeru i 1983. objavljuje svoj prvi album pod imenom "Prevari društvo sa mnom večeras". Slede albumi: "Iz unutrašnjeg džepa" (1985.), "Do zvezda" (1990.) i "Bilja" (1994.). Posle višegodišnje uspešne karijere u pop muzici, nakon pet godina prikupljanja materijala, 2000. godine izdaje album pod nazivom "Bistrik", na kojem je predstavila etno nasleđe ovog regiona, kroz moderan muzički izraz. Na albumu se nalaze pesme sa Kosova, iz južne Srbije, Makedonije, iz vlaškog kraja u istočnoj Srbiji, Rumunije, Bugarske i Mađarske.

U želji da projekat bude na najbolji mogući način, Biljana je 2001. godine okupila bend sa iskusnim i priznatim muzičarima sa ovih prostora. Održala je veliki broj koncerata i učestvovala na mnogobrojnim festivalima u zemlji i inostranstvu, od kojih su najznačajniji: Rose d' Or de Montreux (Švajcarska), Sava centar (Beograd), Budva festival (Crna Gora), Mercado Cultural, Strixtuly Mondial (Salvador de Bahia, Brazil), Tme for Life, humaniterian concert  in the Colosseum (Rim), AFEC, Summer Ethno Festival (Skoplje), Verucchio Festival (San Marino), Olimpiade of the Culture (Atina). Značajni festivali u našoj zemlji: Homoljski motivi (Kučevo), Crnorečje u igri i pesmi (Boljevac), Raške duhovne svečanosti (Raška), Vukov sabor (Šabac), a na Festivalu Sunčeve skale u Herceg Novom osvaja nagradu za najbolji etno album.


Tekst: CD "Zona Zamfirova"
4321  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:44:19 pm
*

BILJANA KRSTIĆ & BISTRIK — DISKOGRAFIJA



ALBUMI

2001. Bistrik
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar

01. Ma fakut muma frumose Lepu me majka rodila (Homolje / Vlaška pesma)
02. Nanina uspavanka (Pesma iz Pirota)
03. Od pole idat babo (Južna Srbija / 1960. za potrebe Radio Beograda snimila M. Đorđević)
04. Kalajdžisko kolo (Stara Srbija Makedonija)
05. Dum daga duma daga (Tradicionalna šaljiva pesma rumunskih Cigana)
06. Šta se ono tamo zeleni (selo Velika Hoča, Kosmet / Po zapisu M. A. Vasiljevića)
07. Sedam sati udara (Ulazak Karađorđa u Beograd / Zapis P. Vukosavljevića / 1988. snimila Svetlana Stević)
08. Kad sam bila devojana (Kosmet / Zapis M. A. Vasiljevića / Kosovska Mitrovica 1947. godine)
09. Szerelem, szerelem (Tradicionalnamađarska pesma)
10. Aman vodeničare (Zapis M. A. Vasiljevića / selo Dragoš, Kosmet)
11. Magla padnala (Stara gradska pesma iz Vranja)


2003. Zapisi
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar
 
01. Puče puška niz goru zelenu
02. Gde ima voda studena Radule
03. Ergen dedo
04. Splet: Oj Moravo
05. Prošeta devet majko godini
06. Kozar, Zurli trestat na sred selo
07. Jovano Jovanke
08. Veliko narodno oro
09. Šargor kolo
10. Petlovi pojev
11. Ne goni konja mori momče
 

2007. Tarpoš
Bilja Krstić & Bistrik Orkestar

01. Jana i Turčin Jana And The Turk
02. Nišnu se zvezda The Star Flickered
03. Dunje i  jabuke Qinces And Apples  
04. Izgrejala sjajna mesečina Moonlight Warmth
05. Kočija se ljulja The Carriage is Rocking
06. Marton Szep Illona
07. Oblagalo se devet ovčari Nine Shepherds Resting
08. Došao sam da te vidim I Came To See You
09. Purim, purim Purim, Purim
10. Jano sevdalino Jano Sevdalino
11. Sitna knjiga na žalosti The Sad Letter
12. Dunje i jabuke — a capella Qinces And Apples — A capella
4322  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Biljana Krstić (1955) & Bistrik poslato: Februar 03, 2011, 09:43:49 pm
*

BILJANA KRSTIĆ


Rođena u Nišu 9. novembra 1955. godine gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje u MŠ "Dr Vojislav Vučković". U Beogradu je upisala i završila Fakultet muzičke umetnosti. Pevala je u horu mladih Dr Vojislav Vučković iz Niša i u Akademskom horu "Collegium musicum". Paralelno sa tim radila je i muziku za više pozorišnih predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Na domaćoj pop sceni Biljana Krstić  je prisutna dugi niz godina. Posle grupa "Suncokret" i "Rani mraz" započinje solo karijeru i izdaje tri albuma pop orjentacije: "Prevari večeras svoje društvo sa mnom", "Iz unutrašnjeg džepa" i "Bilja" kao i jedan namenjen deci "Loptom do zvezda".

Uporedo sa karijerom pop pevacice Biljana sledi svoje najdublje afinitete i više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise izvorne muzike. To su uglavnom retko izvodjene a većinom i neobjavljene muzičke teme sa Kosova, južne Srbije, Vlaške oblasti, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske. Rezultat ovog rada su kompakt diskovi "Bistrik" i "Zapisi", koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike i savremenog aranžerskog postupka. Tokom 2003. godine Bilja i Bistrik su radili na muzici za naš najgledaniji film svih vremena — "Zona Zamfirova". Sa svojim kolegama sa FMU-a 2001. godine osniva orkestar Bistrik i postiže velike uspehe u svetu i u našoj zemlji na preko 170 koncerata, što je doprinelo da je pozovu kao jedinog ženskog vokalnog predstavnika - solistu Mediterraneo orkestra na festivalu Mostra Sesc de Artes u Sao Paulu 2005 godine; Mediterraneo Orkestar je specijalno za ovu priliku sastavljen od 25 vrhunskih muzičara iz celog sveta.

Upravo je završen i treći CD — pod nazivom "Tarpoš", koji će se pojaviti na evropskom tržištu početkom 2007. u izdanju nemačke izdavačke kuće "Intuition".

Radi kao muzički urednik prvog programa Radio Beograda.







..."Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva, pravljena za dušu, instiktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora."

http://www.bilja.rs


"U početku beše... muzika. Kaže, od kad zna za sebe. Onda su došli 'Suncokreti' i 'Rani mraz'. Baš tu počinju 'tragovi' jedne muzičke karijere koja ovih dana doživljava svoj zasluženi zenit. 'Iz unutrašnjeg džepa' etnomuzikologije izvadila je zaboravljeno i podsetila nas. Na starinsko, koje voli, na tradiciju i emocije. One koje budi samo muzika. Od Brazila preko Grčke i Italije, baš kao i širom Jugoslavije, njen 'Bistrik' ne prestaje da oduševljava. Aktuelni muzički urednik Radio-Beograda, najbolja pevačica prošle godine, borac za ljubav i sopstveni mir, o sebi — sasvim lično".
4323  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Etno grupa "Trag" poslato: Februar 03, 2011, 09:41:49 pm
*

ANĐELI PEVAJU
Božićna pesma
Stihovi: Nikolaj Velimirović


Noć prekrasna i noć tija,
nad pećinom zvezda sija,
u pećini mati spi,
nad Isusom anđel bdi.

Anđeli pevaju,
pastiri sviraju,
Anđeli pevaju,
mudraci javljaju:
Što narodi čekaše,
što proroci rekoše,
evo sad se u svet javi,
u svet javi i objavi:
Rodi nam se Hristos Spas
za spasenje sviju nas.
Aliluja, aliluja,
Gospodi pomiluj!





Etno grupa "Trag", 2013.
4324  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Februar 03, 2011, 09:41:14 pm
*
SA KONCERTA


NE KUNI ME MAJKO
narodna — Louis

Ne kuni me, ne ruži me, majko.
Ne pitaj me za sudbinu moju.
Sve što imah, za nju dadoh, majko.

Kud god pođem na nju mislim, majko,
Svud me prati pregolema tuga.

Danju, noću, na nju mislim, majko,
Ne kuni me, ne ruži me majko.


SLIKE U OKU
T. Krizmanić — Louis

Dolaziš ti, korak ti znam.
Susret sa tobom tol'ko mi ulepša dan
da više ne znam ni sam
da možda nije san.

Zagrljaj moj, poljubac tvoj,
sumnje sad nema nije to nikakav san
to dobro osetih ja
u svojim grudima.

U tvome oku slike su jasne, srećna ćeš živeti
kol'ka je sad tu uloga moja, neću te pitati.
Hej, dovoljno je to, kad mi kažeš ti
dragi, bez tebe ne mogu živeti...

Znaju nas svi, na uglu tom
znaju i vreme kad ćeš me grliti.
Po nama ravnaju sat
u ovim noćima.

Život je lep, priznajem to.
O našoj sreći oni će pričati.
Tu smo se rodili mi,
tu i zavoleli.




27.03.2010.


Ljubiša Stojanović Louis — Slike u oku
Ljubiša Stojanović Louis — Ne kuni me majko
4325  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952) poslato: Februar 03, 2011, 09:40:47 pm
*
LOUIS


ETNO SPAJA EMOCIJU I PROSTOR NARODA

Ljubiša Stojanović Louis je autentični izvođač etno muzike na našim prostorima. Od trenutka kada je davne 1974. godine kročio na našu estradu, pa sve do danas, ostao je veran muzičkom pravcu prostornog zvuka i narodnih običaja čitavog Balkana, a i šire. Najbolja potvrda da je njegova muzika poštovana i van granica Jugoslavije, usledila je prošle godine u Italiji, kada je dobio nagradu "Grand prix special" na Festivalu univerzalne umetnosti. Na toj manifestaciji učestvovali su slikari, pisci, muzičari… iz 29 zemalja sveta, a od svih njih nagradu je poneo samo Louis.


NADIMAK PREMA LOUISU AMSTRONGU

"Sve je zapravo počelo davne 1958. godine", kaže Louis. "Tada sam se pripremao da krenem u prvi razred osnovne škole, a sve što me je zanimalo bila je muzika. Po prašnjavim ulicama Negotina sa sobom sam nosio omote ploča Luja Prime i Louis Amstronga, prema kome se me klinci iz kraja prozvali Louis. Mnogo kasnije, taj nadimak postao je zakonskim putem deo moga prezimena, pa u mojoj ličnoj karti sada piše Ljubiša Stojanović Louis".

"Mlađani" Louis je već sa devet godina imao prve školske nastupe, a dve godine kasnije, oformio je svoj prvi bend u Negotinu.

"U to vreme moja generacija je isključivo slušala zabavnu muziku. Delili smo se na one koji vole čistiji zvuk i kvalitetnije pevanje Beatles-a, i prljaviji zvuk nabijen silnom destruktivnom energijom Rollingstounsa. I tada sam se kretao isključivo u društvu starijih dečaka, tako da sam se i ja opredelio za svoju stranu. Moja omiljena grupa u to vreme ipak su bili John Lenon i drugovi, a naše ljubavi bile su inspirisane baladama Beatlesa."




Louis je oduvek voleo
da peva cigansku muziku


Louis kaže da ga roditelji nikada nisu odvraćali od muzike. "Imao sam tu sreću da spojim sreću, želju, volju i na taj način uspeo sam u onome što sam oduvek najviše voleo — muzici. Najbolji je takav put, ali on je redak. Mnogo je veći broj uspešnih muzičara koji su se pre pravljenja kvalitetnog imena dobro pomučili. Već sa 14 godina kod mene se pojavila želja za improvizacijom. Poznate kompozicije sam pevao na svoj način, koji se dosta razlikovao od originalnog. Ljudima je to na prvi mah postalo interesantno. Videvši moje sklonosti, otac mi je na drugoj godini gimnazije bukvalno ovako rekao: "Ako te muzika toliko zanima školuj se da postaneš dobar i kompletan muzičar". Upisao sam srednju muzičku školu gde sam se opredelio za dva smera solo pevanje i saksofon. Nakon toga upisao sam fakultet u Nišu, istureno odeljenje za muziku. Godinu dana kasnije preselio sam se u Beograd. Studirao sam, a uporedo svirao na moru i tako zarađivao", kaže Louis.


NA NAGOVOR DRUGIH SNIMIO PRVI ALBUM

Već 1969. godine na Omladinskom festivalu u Knjaževcu dobio je nagradu za aranžman "Stanbol na Bosforu" koji je bio njegovo gledište džez-roka, u stvari varijacija teme gde je napravio fuziju džez-roka i etna. Publika je sve to odlično primila i pronašla u njegovom pevanju, ali skladno i vrlo pevljivo.

Godina 1974. bila je prvi korak u formiranju Louisove solo karijere.

Mikan Obradović je insistirao da sa njegovom pesmom ode na festival zabavne muzike u Japan. Aleksandar Joksimović, koji je u to vreme bio sigurno jedan od najboljih modnih kreatora, već tada je za Louisa sašio posebnu garderobu. U Japanu su se proveli odlično uz put pokazali nešto što do tada u takvoj formi nije viđeno.

"Doživeo sam prave ovacije. Vratio sam se u Jugoslaviju pun inspiracije i energije. Video sam da to što radim ima prođu i van granica naše zemlje. Ipak dugo se nisam usudio da snimim album prvenac", priseća se Louis.




Louis je osvojio prvo mesto na Festivalu
univerzalnih umetnosti u Italiji


Vreme je prolazilo, a on je postao sve traženiji. Njegove etno improvizacije svuda su dočekivane aplauzima i oduševljenjem. A onda, 1981. godine Petar Pavlović, tadašnji upravnik "Euridike" uz još neke ljude vične muzici počinje da nagovara Louisa da snimi album.

"Punih šest meseci su me nagovarali da snimim tih devet pesama. Ja sam se opirao jer mi je i tada sve išlo kako treba i ništa nisam želeo da menjam u svom životu. Sudbina je htela da bukvalno silom snimim te pesme od kojih je većina bila tradicionalnom maniru, pesme stare 200 i više godina. Kao prvu stavili smo pesmu "Ne kuni me ne ruži me majko" koja je i danas danas najtraženija pesma na mojim nastupima". Usledio je veliki uspeh. Prvi album je napravio dva dijamantska tiraža. Čitav Balkan je brujao od Louisovih pesama. "Tada sam se, pred leto, prvi put ošišao na ćelavo, da mi kosa zbog vrućine ne bi smetala. Od tog dana pa do dana današnjeg nikada više kosu nisam pustio."


OSTAO VERAN CIGANSKOJ MUZICI

Već u tom periodu Louis je osetio koliko bavljenje muzikom može biti opasno za skladnu emotivnu vezu.

"U 21. godini oženio sam se atraktivnom devojkom inspirisan ljubavlju koja je, kao požar, najedanput, u nama planula. Međutim, moj nestalni život pun putovanja, raznoraznih događaja naterao je devojku da me napusti. Bilo mi je teško, međutim, kada imate muziku, onoliko koliko je ja u sebi imam, nikada ne možete ostati sami. Inače u horoskopu sam Rak, veliki emotivac. Na kraju sam shvatio da niko nije vredan da ga neko trpi. Poželeo sam joj svu sreću u životu. Ja sam nastavio da idem svojim davno zacrtanim putem".




Luis na koncertu

Louis je u dosadašnjem toku svoje muzičke karijere snimio 10 albuma i dve kompilacije. Četvrta i peta ploča snimljene su na engleskom jeziku gde je pokazao svoje viđenje lakog džeza kroz već popularne pesme Beatlesa, Bensona, Stivi Vondera… Albumu su se zvali "My way" (Na moj način) 1. i 2. U periodu od 1989. do 1999. godine nije napravio ni jedan album, a onda je za poslednje tri godine izdao isto toliko albuma. Njegova definicija etno muzike glasi:

"Etno muzika je popularna muzika zasnovana na motivima čitavog jednog područja. U mom slučaju to je globalno Balkan, Vlaška nizija, jugoistočna Srbija, Vojvodina tu i tamo… Kada se izvodi pravi etno, treba spojiti čitavu emociju jednog naroda sa prostorom koji je u tom slučaju zvezda vodilja. Lično uživam slušajući staru muziku. Često se dešava da mi početni taktovi ne odgovaraju, međutim, preslušam pesmu do kraja pa tek onda donesem svoj sud. Priznanje za ono što radim, kada je u pitanju prostor eks Jugoslavije, doživeo sam 1984. godine u Dubrovniku. Dogovor je bio da nastupam punih mesec dana. Doček je bio veličanstven. Na ulasku u grad pisalo je velikim slovima "Dobro nam došao Louis". Odjedanput ni odkud se pojavila Dubrovačka klapa koja je na svoj način obradila "Ne kunu me, ne ruži me majko". Bio je to trenutak koji ću večno pamtiti. Ako praviš etno muziku jednog prostora, suština je da budeš dobro primljen i na drugim prostorima. Tu etno muzika dobija svoju pravu svrhu, etno nema pravu dimenziju kada se sluša samo tamo odakle je nastao."

Louis je neko ko je ostao veran i ciganskoj muzici.

"Sa uživanjem je pevam. To je muzika koja je doneta, koju sa sobom nosi možda i najprilagodljiviji narod — romski. Njihov temperament je nenadmašan, inspirativan, i redovno sa sobom kroz muziku stvaraju autentičnosrt prostora gde se trenutno nađu. Na njihovim svadbama to je takav izliv emocija, kakav nigde u tolikoj meri nije prisutan".




Louis u zološkom vrtu u Australiji

Govoreći o svojim daljim planovima, Louis kaže da želi da, korisnim savetima, pomogne kćerki Maji (19 godina) koja treba snimi svoj album prvenac.
 
"Mislim da je talentovana i zaista mi se dopada ta varijanta modernog pop-soula koju ona peva. Imam i dva sina Marka i Miodraga, jedan je košarkaš, a drugi fudbalski golman, voleo bih da i oni naprave uspešne karijere. Što se moje karijere tiče, postoji preliminarni ugovor sa Grčkom i Italijom oko dugoročne saradnje. Emir Kusturica sa kojim sam snimio reklamni film, rekao je da želi da me vidi u svom narednom dugometražnom filmu. Želja mi je da u periodu koji sledi spojim muziku i film, jer su to dve umetnosti koje je rodila jedna majka."

Slobodan Vlajić | Balkan Media
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »