Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
426  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — LJ poslato: Maj 13, 2013, 03:43:11 am
**

LJUBILA SAM CRNO OKO1
narodna

Ljubila sam crno oko,
Vjerno, žarko i duboko.
Ali crno oko tugu krije,
Crno oko verno nije.

Onda ljubih oko plavo
Misleć' da je ono pravo.
Al' plavo oko istom znade
Zadat' srcu bol i jade.

Otad više nikad neću
Ja u oku tražit' sreću,
Jer svako oko jest' varavo
Bilo ono crno, smeđe, plavo.

1 Nikola Rackov Pesma, godine, život... Knjiga o Merimi

YouTube: Sestre Milovanović — Ljubila sam crno oko
YouTube: Gordana Lazarević — Ljubila sam crno oko
427  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — N poslato: Maj 13, 2013, 03:33:11 am
**

PREPOJALO MOR PILENCE1

Prepojalo mor pilence,
prepojalo mor pilence
na vratima dilber Jova,
na vratima dilber Jova.
 
Dilber Jovi poručuje,
dilber Jovi poručuje:
"Ustaj, ustaj, dilber Jovo,
ustaj, ustaj, dilber Jovo,
 
draga ti se isprosila,
draga ti se isprosila,
drugo drago sevdisala,
drugo drago sevdisala!"

1 "Pesme sa Kosova i Metohije" | Antologija srpske narodne muzike | sakupio i priredio Ljubiša Pavković

YouTube: Mara Đorđević — Prepojalo mor pilence
YouTube: Jordan Nikolić — Prepojalo mor pilence
428  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Maj 13, 2013, 03:21:15 am
**

VOZILA SE PO MORU GALIJA1

Vozila se po moru galija,
vozila se po moru galija,
u galiji okovan delija.

Gledala ga sa brega devojka,
gledala ga sa brega devojka,
gledala ga sa brega devojka.

"Što me gledaš sa brega, devojko,
što me gledaš sa brega, devojko,
okovan sam, ljubiti ne mogu!"

"Ne gledam te da me mladu ljubiš,
ne gledam te da me mladu ljubiš,  
no se pitam čim sokola raniš."

"Lice kvarim te sokola ranim,
lice kvarim te sokola ranim,
suze ronim te sokola pojim!"

1 "Pesme sa Kosova i Metohije" | Antologija srpske narodne muzike | sakupio i priredio Ljubiša Pavković

YouTube: Jordan Nikolić — Vozila se po moru galija
429  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Maj 13, 2013, 02:17:19 am
*

DRINO VODO, ŽUBORA TI TVOG1
tradicionalna/Drina, krajiško ojkanje, Kninska Krajina

Oj, Drino vodo, žubora ti tvoga,
Nemoj biti međa roda moga.

Oj, nemoj Drino braću rastavljati,
Molimo te kao dijete mati.

Oj, nek nas vjera kroz vjekove spaja,
Voda tvoja nek nas ne razdvaja.

1 Projekat "Rastko"

Svetlana Spajić & Minja Nikolić — Drino vodo, žubora ti tvoga
YouTube: Muzički sastav "Stupovi" (Bojana i Nebojsa Brdarić) — Drino vodo, žubora ti tvoga
YouTube: Etno grupa "Dukat" — Drino vodo, žubora ti tvoga
430  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: Maj 13, 2013, 01:44:45 am
**

ŠTO TI JE, STANO, MORI

"Što ti je, Stano, mori,
što ti je, Stano.
Ej, dostum, Stančice, 2x
mlada zelena?" 2x
 
"Glava me boli, Jovo,
glava me boli.
Ej, dostum, Jovane, 2x
mladi delijo. 2x
 
Za tvoje oči, Jovo,
za tvoje oči.
Ej, dostum, Jovane, 2x
mladi delijo!..." 2x
 
"Nasloni glavu Stano,
nasloni glavu.
Ej, dostum, Stančice, 2x
mlada zelena. 2x

Na moje rame, Stano,
na moje rame.
Ej, dostum, Stančice, 2x
mlada zelena. 2x

1 "Pesme iz južne Srbije" | Antologija srpske narodne muzike | sakupio i priredio Ljubiša Pavković

YouTube: Milan Babić — Šta ti je, Stano, mori
YouTube: Ljubiša Pavković — Što ti je Stano mori
YouTube: Živka Đurić — Što ti je, Stano, mori
YouTube: Staniša Stošić — Što ti je, Stano, mori
431  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — L poslato: Maj 13, 2013, 01:26:25 am
**

LEPA PAVA...1) 1

Lepa Pava u kovilju spava.
Njoj se Rade kroz kovilje krade:
"Lepa Pavo, hoćeš poći za me?"
"Lepi Rade, šta ćeš dati za me?"
"Lepa Pavo, daću čohu za te."
"Lepi Rade, neće braća čohe."
"Lepa Pavo, daću konja za te"
"Lepi Rade, neće braća konja."
"Lepa Pavo, daću sebe za te."
"Lepi Rade, daće mene za te."

_________

1) J. Svoboda: Srpske Narodne Pesme i igre za violinu

1 NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

YouTube: Gordana Stojićević — Lepa Pava u kovilju spava
432  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Maj 13, 2013, 01:14:52 am
*

DODOLKE
dodolska

Ova kuća bogata
Pet stotina dukata!
  
Mi igramo, mi pevamo,
Mi nikoga ne diramo!
  
Aj, dodolke su malene,
Ciganke su vatrene!
Ne pitamo šta imate,
Sve primamo šta nam date!
  
Igraj, pevaj, dodolka,
lepa, bosa Ciganko!

Mi igramo, mi pevamo,
Mi nikoga ne diramo!
  
Aj, dodolke su malene,
Ciganke su vatrene!
Ne pitamo šta imate,
Sve primamo šta nam date!
  
Imam dete maleno,
Obuću ga šareno!
Imam dete maleno,
Obuću ga svileno!

Mi igramo, mi pevamo,
Mi nikoga ne diramo!
  
Aj, dodolke su malene,
Ciganke su vatrene!
Ne pitamo šta imate,
Sve primamo šta nam date!

Gordana Jovanović — Dodolke
YouTube: Biljana Petković i Vesna Dimić i NO RTS-a — Ova kuća bogata (Dodolke)
YouTube: Mila Matić — Ova kuća bogata (Dodolke)
433  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Maj 13, 2013, 12:53:07 am
**

DEVET GODINE MINAŠE1

Devet godina minaše, džanum,
otkako tebe ne videh;
idi si pitaj majka ti,
da li te dava za mene.

— Majku si nesam pitala,
ali sam lošo slušala,
tatko na majku zboreše:

"devet još ćeri da imam,
nijednu Mitki ne davam,
jerbo je Mitka bekrija,
on pije vino kajmakli,
a i rakiju prvenac,
na vino vadi noževi
a na rakiju pištolji".


DEVET GODINE MINAŠE

"Devet godina minaše, džanum,
devet godina minaše
od kako tebe ne vido, džanum,
od kako tebe ne vido.

Idi si pitaj majku ti,
idi si pitaj majku ti,
da li te dava za mene, džanum,
da li te dava za mene?"

"Majku si nesam pitala, džanum,
Majku si nesam pitala,
ali sam lošo slušala, džanum,
ali sam lošo slušala.

Tatko na majku zboreše, džanum,
tatko na majku zboreše....
— Još devet ćeri da imam, džanum,
nijednu Mitku ne davam.
Još devet ćeri da imam, džanum,
nijednu Mitku ne davam.

Jerbo je Mitke bekrija, džanum,
jerbo je Mitke bekrija.
On pije vino kajmakan, džanum,
a i na rakiju prvenac.

Na vino vadi noževi, džanum,
na vino vadi noževi
a na rakiju pištolji, džanum,
a na rakiju pištolji."

1 Bora Stanković, KOŠTANA komad iz vranjanskog života s pesmama, BIGZ 1987.

YouTube: Gordana Cvetković — Devet godini minaše
YouTube: Vasilija Radojčić — Devet godini minaše
434  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — N poslato: Maj 13, 2013, 12:43:45 am
*

NEMA RAJA BEZ RODNOGA KRAJA
na bas, Kninska Krajina

Nema raja bez rodnoga kraja.
Nema prela, nema običaja.
Nema pjesme da zapjeva neko,
Stare majke, ona je daleko.
Aoj, moje njive i livade,
Na ognjištu srce mi ostade.

(Nema raja bez rodnoga kraja,
bez rodnoga kraja.)

"Dinarke" — Nema raja bez rodnoga kraja
YouTube: Dobrivoje Pavlica — Nema raja bez rodnoga kraja
435  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Č poslato: Maj 13, 2013, 12:32:52 am
**

ČEDO BELO

Čedo belo što si neveselo
Spavaj, spavaj i o meni sanjaj, hej!


Čedo belo, ne bud neveselo,
Kada svane, ljubiću te lane, hej!

1 S PESMOM KROZ VOJVODINU (sto narodnih pesama) Prikupio i zabeležio Milenko Parabućski, Novi Sad 1953.
Izdavačko preduzeće Brastvo-Jedinstvo
436  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Č poslato: Maj 13, 2013, 12:20:26 am
**

ČETIR' KONJA DEBELA1

Četir' konja debela,
teram preko Begeja,
da s' naljubim, haj, bela lica
mladih devojčica, šalaj!
 
Detelino, ničeš li? Curo moja, vičeš li?
Ne vičem te, haj, da mi dođeš,
već da šorom prođeš, šalaj!
 
Na Begeju ćuprija
malena k'o kutija.
Tera lola, haj, četir' riđe:
ne može da priđe, šalaj!

1 Simeon Marinković Srpska narodna PESMARICA | Kreativni centar, Beograd, 2004.

YouTube: Milan Prunić — Četir' konja debela
YouTube: Aleksandar Dejanović — Četir' konja debela
437  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Č poslato: Maj 13, 2013, 12:13:38 am
**

ČUJEŠ, SEKO1

"Čuješ, čuješ, čuješ seko,
Obuci se lepo.
"Hoću, hoću, hoću brale,
kupi mi sandale."

"Čuješ, čuješ, čuješ mala,
Dosta si varala.
Obe', obe', obećala,
Pa mi nisi dala.

Da id', da id', da idemo,
Da se slikujemo.
I na, i na, i na slici
Da se rukujemo.

Čuješ, čuješ, čuješ mala,
Dosta si varala.
Obe', obe', obećala,
Pa mi nisi dala.


ČUJEŠ, SEKO2

Čuješ, čuješ, čuješ Seko,
obuci se lepo!
— Hoću, hoću, hoću brale,
kupi mi sandale.

Da id', da id', da idemo
da se slikujemo.
I na, i na, i na slike,
da se rukujemo.

Čuješ, čuješ, čuješ mala,
Dosta si varala.
Obe', obe', obećala, pa mi nisi dala,
obe', obe', obećala, srce iz nedara!

1 Žarko Petrović "Pesme koje večno žive" / prvo izdanje 1987.
2 Prema pevanju seksteta "Skadarlija"


YouTube: Sofka Nikolić — Čuješ, seko
YouTube: Lepa Lukić — Čuješ, seko
YouTube: Dragoljub Lazarević — Čuješ, seko
YouTube: Sekstet "Skadarlija" — Čuješ, seko
438  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — L poslato: Maj 12, 2013, 11:02:05 pm
*

LOJZE SE REŽE
narodna
zapis: Ljubinko Miljković


Lojze se reže,
grojze se bere
crn konac,
crn gajtan
lepša cura no dragan.

Grojze se melja,
svadba se sprema
crn konac,
crn gajtan
lepša cura neg dragan.

Vino se pije,
šta ćeš milije
crn konac,
crn gajtan
lepša cura no dragan.

YouTube: Lepa Lukić — Lojze se reže
439  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Maj 12, 2013, 10:50:09 pm
*

KARAVILJE, KARA LI TE MAJKA

Karavilje, lale, karavilje lale moj
Kara li te majka, oj, lale moj

Nit me kara, lale, nit me kara, lale moj
Nit me ogovara, oj, lale moj

Već me šalje, lale, već me šalje, lale moj
Na Dunav na vodu, oj, lale moj

A ja ne znam, lale, a ja ne znam, lale moj
Otkle Dunav teče, oj  lale moj

YouTube: KUD "Mladost" Nova Pazova — Karavilje, kara li te majka
440  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — T poslato: Maj 12, 2013, 10:37:22 pm
*

TRI DEVOJKE RUŽU BRALE

Tri devojke ružu brale
Oj, ružo moja
Oj, ružo moja
Oj, devojko moja

Ružu brale pa zaspale
Oj, ružo moja
Oj, ružo moja
Oj, devojko moja

Drago mi se razbolelo
Oj, oću l' ići majko
Oj, oću l' ići majko
Da ja vidim dragog

YouTube: Miodrag Popović — Tri devojke ružu brale
441  NASLEĐE / Narodna i umetnička muzika Srba / Srpska tradicionalna muzika poslato: Maj 12, 2013, 09:31:40 pm
**
Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLV
Bulletin of the Ethnographical Institute SASA, vol. XLV
Beograd 1996.

Originalni naučni rad / Original Scientific Paper
UDK 398.001

PRIRODA I FUNKCIJA NARODNOG STVARALAŠTVA

Etnoantropološki aspekt*


Folklor je sagledan kao sveukupnost svih vidova narodnog stvaralaštva, a folklorizmom je označen tzv. današnji folklor. Etnoantropološki pristup je zasnovan na posmatranju folklora kao izražajnog i komunikacijskog čina i teži da pokaže strukturnu i funkcionalnu vezu između folklora kao modela i folklorizma kao koncepta, gde je koncept izveden iz modela. Naglasak ovog pristupa je na učesnicima u takvoj komunikaciji, odnosno na paradigmi ideacijskog, koja je u osnovi njihovog ponašanja.

Ključne reči: folklor, folklorizam, komunikacija, ideacijsko.



UVOD

Narodno stvaralaštvo može da se sagleda kao ukupnost svih, ili gotovo svih oblika tradicijski prenošene umetnosti, "kao područje narodne književnosti, muzike i umetnosti"1, ali s osvrtom na prisutan kontekst kao činilac od vrlo bitnog uticaja; takav pristup sugeriše da bi trebalo razlikovati "stvaralaštvo" od "umetnosti", i to u smislu da se folklor može smatrati sveukupnošću narodnog stvaralaštva, odnosno tokova njegovog razvoja (sa pozajmicama i uticajima sa strane), u čemu "umetnička" komponenta (ili: estetska funkcija, na kojoj uglavnom počiva bavljenje folklorom van etnologije i antropologije) predstavlja samo jednu od mnogih.

Folklor i umetnost koja iz njega proizlazi mogu se odrediti putem proučavanja konteksta, izvođenja, okvira i sistema, jer u tradicijskim društvima sve umetničko stvaralaštvo je unutar malih grupa, sve umetnosti pripadaju kategoriji folklora.2 Društveni kontekst folklornog stvaralaštva, sa svoje strane, određen je pripadnošću nekoj grupi, a sa sociološkog stanovišta, za grupu je značajno da, u izvesnoj meri, ima vlastitu kulturu — tzv. idiokulturu — koja se sastoji od sistema znanja, verovanja, ponašanja i običaja koji su zajednički svim njenim članovima. Na temelju zajedničkog iskustva svojih članova, grupe će razvijati svoje osobite kulture.3

Narodno stvaralaštvo u smislu umetnosti tako shvataju samo obrazovani, dok sam narod ne poseduje svest da proizvodi van kruga svojih životnih oblika, navika i praktičnih potreba.4 To je verovatno tako jer istovremenost izvođenja i ujedno delimičnog stvaranja s primanjem utiče u prirodnoj komunikaciji stvaranjem povratnih veza na oblikovanje estetizovanog obaveštenja, gde receptori mogu kasnije postati interpretatori, a svaka interpretacija istovremeno je i nova reprodukcija.

Folklor, odnosno kompleks narodnog stvaralaštva, u stvari je, došao do nas u postojećim tvorevinama, ali kroz proces stalne transformacije, ili u vidovima nepostojećim u praksi. To poslednje znači kao zabeleške i deskripcije u određenom vremenskom trenutku. U krajnjem slučaju, dakle, folklor bi predstavljao model, ispoljavan razvojno kontinuiranim procesom raznorodne manifestacije — folklorizacijom.5 Njena veza s takvim modelom kompleksa narodnog stvaralaštva bilo bi korišćenje njegovih elemenata, formi, simbola itd. u izražavanju koje — na društvenom planu — dolazi "odozdo", odnosno koje nastaje (uslovno) spontano u svakodnevnom životu. Takav "konceptualiziran" model folklora, koji nastaje u društveno-ekonomskom i kulturnom kontekstu različitom od onoga u kome je nastao pretpostavljeni model folklora, može se označiti kao folklorizam.6 Folklorizam, kao koncept koji nastaje na osnovu modela folklora, može se od ovog potonjeg razlikovati, ili mu biti sličan, kad je reč o različitim elementima njihovog ispoljavanja, ali ono što ih čini suštinski identičnim (i što omogućava da se folklorizam nazove "današnjim folklorom") jeste postojanje najmanjeg zajedničkog sadržaoca na ideacijskom nivou, odnosno na nivou koji prethodi folklornoj praksi u realnom svetu.

Kad je reč o odnosu "folklora" i "folklorizma", put bi mogao da bude:

I) postavljanje modela folklora, koji sadrži: a) žanr folklorne tvorevine, b) vremenski okvir nastanka, v) prostorni okvir nastanka, g) stvaraoci, d) nosioci, đ) primaoci, e) kontekst nastanka, ž) kontekst sadašnjeg delovanja, z) konkretna tematika folklorne tvorevine, i) način ostvarivanja folklorne komunikacije;

II) postavljanje modela folklorizma, koji sadrži: A) strukturni model, čiji su elementi: a) stvaraoci, b) nosioci (tumači), v) primaoci, g) kontekst, d) dijahroni kontinuirani sled, đ) ispoljavanje i, B) konceptualni model, na nivou: a) nosioca, b) primaoca, koji (B) izražava shvatanja o tome "šta se radi", odnosno potrebe koje se zadovoljavaju ili teže da se zadovoljavaju određenim tretiranjem neke folklorne tvorevine.

Primer**

I) Model folklora

Ovaj model folklora je uočen i formiran na osnovu delovanja savremene srpske pevačice narodnih pesama Svetlane Stević-Vukosavljević i načina prihvatanja tog delovanja od određene omladinske grupe (inače, po svim drugim tzv. spoljnim parametrima — neformalne). Svetlana Stević-Vukosavljević je rodom iz Milatovca, u Homolju, a uglavnom živi u jednom beogradskom prigradskom naselju. Bavi se pevanjem narodnih pesama iz svoga kraja bez pratnje muzičkih instrumenata, a za te pesme tvrdi da su iz najdublje srpske starine, starije od hrišćanstva, koje su, u obliku u kome ih ona izvodi, prenesene sa Kosova. Prema njenom mišljenju, ne postoji nešto što se zove "srpska narodna muzika", već da se radi o srpskoj narodnoj pesmi (popevanju) i svirci i da su autentični samo oni oblici srpskog muzičkog nasleđa u kojima su ta dva elementa jasno razdvojena. Za nju popevanje ima simbolički, emotivni i ideološki značaj (odnosno u tome i vidi smisao svoje delatnosti), i na osnovu takvog stava o ovom vidu narodnog stvaralaštva je i ostvarena komunikacija između ove pevačice i receptorske grupe.

a   Narodna književnost (narodno usmeno stvaralaštvo): narodna poezija — lirsko-epska: peva se
b   Od nedefinisanog vremena posle boja na Kosovu, do Prvog svetskog rata
v   Homolje, uže Milatovac
g   "Narod"
d   "Narod", tj. pojedinci — pevači
đ   "Narod", u stvari grupe i pojedinci, iz raznih razloga privučeni i zainteresovani
e   Srpska tradicijska zajednica sa poljoprivredom kao osnovom ekonomije i junačko-patriotskim tipom poželjnog ponašanja, naročito u kolektivnom istupu prema drugim konfesionalnim (manje etničkim) zajednicama
ž   Urbana Srbija poslednje decenije XX veka, u ekonomskoj i političkoj krizi izazvanoj ratom na prostorima bivše SFRJ i spoljno-političkim interpretacijama i tretmanima tih događaja; festivali "tradicionalne", "etničke", "world" muzike u urbanim centrima postindustrijske i postmodernističke Evrope
z   Katastrofična lirska epika kosovskog ciklusa
i   Osnovni: pevanjem; posredni: muzičkim kasetama, radijskim snimcima, posebno organizovanim nastupima

U samom modelu su primetne dve vremenske ravni, sadašnja i prošla. Sama pevačica i njeni receptori ne prave razliku između te dve ravni sa aspekta pravolinijskog vremenskog toka. Za njih je, s obzirom na poimanje folklornog vremena kao cikličnog, razlika između "sadašnjeg" i "prošlog", u stvari, razlika u kontekstualno-strukturno-vrednosnoj slici okružujućeg sveta. Kad su u pitanju narodne pesme koje S. Stević-Vukosavljević izvodi, u sadašnjosti su one označene kao neposredno dostupan vid narodnog, tradicionalnog iskustva, dok je paradigma prošlosti u, gotovo mitskom, ishodištu ovog iskustva.

Ono što proizlazi iz ovakvog načina poimanja i nosioca i receptora jeste njihovo zajedničko mišljenje o kontinuitetu, odnosno njegovoj nužnosti, ovog vida narodnog stvaralaštva. Štaviše, taj kontinuitet mora da se ogleda i u formi i u sadržini, da bi kao takav bio priznat i negovan. Kontinuitet je toliko značajan jer, sa nacionalnim i tradicijskim, s jedne strane, i samim nosiocima i receptorima s druge strane, zapravo čini izološki sistem, tj. jedinstvo označujućih i označenih.7 U tom smislu dolazi i do razlikovanja označujuće stvarnosti, odnosno njenog vrednovanja.

II) A) Strukturni model folklorizma

Ovaj model odražava "spoljne odlike" fenomena i odnosi se na one elemente koji posmatraču omogućavaju da ga kao takvog izdvoji i strukturira.

a   "Narod", u stvari nedefinisani sa aspekta posmatrača, ali se za početak možemo zadovoljiti i time, pošto ovaj element služi kao direktna veza s modelom folklora, a za folklorizam kao fenomen je bitno da li se od nosioca i primaoca nešto smatra "narodnim", a ne njegovo stvarno poreklo
b   Pevačica Svetlana Stević-Vukosavljević, ali i ostali trenutno aktivni izvođači izvorne srpske pesme i svirke
v   Neformalna omladinska grupa, čiji su pripadnici međusobno povezani baš interesovanjem za takvu vrstu muzike, mada ih, u principu, povezuju i stavovi po nekim drugim pitanjima
g   U principu isti kao ž) u I, ali se može govoriti i o užim kontekstima, pre svega kontekstu nosioca, tj. S. Stević-Vukosavljević, koja delom živi i u beogradskom prigradskom naselju Vinča i u rodnom selu Milatovac, na način nešto drugačiji i od tipično urbane i od polu-urbane populacije; uži kontekst primaoca se može podvesti pod "urbano"
d   Dati fenomen, tj. popevanje S. Stević-Vukosavljević i njegova (medijska) komunikacija proizlaze iz pesničko-pevačkog nasleđa Homolja; ono što u konkretnom slučaju iz tog fenomena dalje proističe jeste devojačka pevačka grupa "Moba", odnosno njeno delovanje - nastala je pod direktnim muzičkim (tj. pevačkim) uticajem S. Stević-Vukosavljević i prihvatila njene koncepcije o takvoj vrsti muzike, narodnom i tradicionalnom, mada nije ograničena na homoljske pesme, već je repertoar "srpska pesma uopšte"
đ   I za S. Stević-Vukosavljević i za grupu "Moba" isto kao i) u I, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na posebno organizovane nastupe zatvorenijeg tipa (otvaranje izložbi i drugih priredbi, prigodne proslave i sl.), s obzirom na to da je ideja da oni služe kao neposredno usmeno prenošenje u savremenim uslovima, tj. kao kopija "tradicijske" folklorne komunikacije; u oba slučaja je prisutna težnja za pokušajem povratka na "istinsku folklornu komunikaciju", dakle bez podele uloga na samo izvođače i samo slušaoce (shvatanje tehničkih medija kao "nužnog zla")

II) B) Konceptualni model folklorizma

Ovaj nivo ukazuje na "unutrašnje osobine" fenomena, sa aspekta njegovih učesnika, a na ovom nivou se folklorizam ispoljava kao model i za posmatrače sa strane i za same učesnike. Dok je prvima takva konstrukcija neophodna da bi uopšte znali šta se dešava, osim onoga što se — u smislu "manifestnog" — može videti, učesnicima (bar nekima od njih) potrebna je kakva-takva jasnoća slike da bi svoju delatnost mogli da opravdaju prema modelu folklora od kojeg polaze.

a) Nosioc(i):

— muzički kvaliteti sami po sebi;
— muzička vrednost izvorne srpske pesme i svirke — često kao odgovor na "muzičko odrođavanje" srpske kulturne sredine;
— izvorna srpska muzika kao element kulturnog kontinuiteta srpskog naroda;
— izvorna srpska pesma i svirka kao sastavni deo, ne samo tradicijskog, narodnog života;
— posebnost srpske tradicijske kulture;
— srpska tradicijska kultura kao izvor i putokaz načina života, ali bez negiranja "civilizacijskih dostignuća koja olakšavaju život" ;
— izvorna srpska muzika je duhovna muzika;
— duhovnost je ishodište srpske kulture;
— određeni vid kulturnog izolacionizma;
— jedino političko opredeljenje je ono koje je na korist srpskom narodu;
— postoji zavera protiv srpskog naroda i usmerena je ka srpskoj kulturi koja je oličenje jedinstva transcendencije ovostranog i personifikacije onostranog;


b) Primaoci:

— muzički kvaliteti sami po sebi;
— izrazita prijemčivost za muzičke forme koje su nestandardne sa aspekta akademskog muzičkog
    obrazovanja, prevashodnog omladinskog interesovanja, medijske dostupnosti;
— izvorna srpska muzika kao najčistiji deo srpske tradicijske kulture, njena personifikacija;
— uverenost u srpsku kulturnu posebnost, kao bitna odrednica nacionalnog;
— želja za funkcionalnim oživljavanjem narodne kulture;
— kulturna sklonost ka tzv. malim narodima sa uočljivim kulturnim posebnostima;
— izvorna srpska muzika jeste duhovna, ali ne i bogoslužbena muzika;
— težnja ka razvijanju individualne, a preko nje i kolektivne — na nivou globalnog društva — duhovnosti;
— težnja za društvenom angažovanošću putem kulturnih uticaja — ideja preobražaja našeg društva i naše
    kulturne sredine upotrebom elemenata i simbola tradicije, ali u kombinaciji sa tzv. civilizacijskim činiocima;
— nedefinisana politička opredeljenja, izuzev po pitanju "ujedinjenog Srpstva", težnja ka povezivanju
    monarhizma i klerikalizma sa duhovnom obnovom, a ne političkim institucionalizmom.


Učesnici u ovakvom fenomenu, u osnovi se slažu sa posmatračem da je u njihovoj "interpretaciji" tradicije zastupljena izvesna procesualnost. Oni, međutim, proces folklorizacije vide u pravcu "povratka korenima", odnosno da je usmeren od folklorizma ka modelu folklora. Oni, u suštini, na imaginarnom dijagramu koji bi pokazao pravu folklorizacije, vide sve tačke koje određuju pravu folklorizacije, osim jedne — sebe samih: oni vide duž. Osim toga, u konkretnom slučaju, nosilac folklorne komunikacije, istovremeno i "nosilac" u "strukturnom modelu folklorizma", u suštini je svestan sebe kao odlučujućeg činioca procesa folklorizacije, onoga koji mu je i kroz opredeljenje koji će se elementi, činovi, simboli narodnog, tradicionalnog i tradicijskog8 upotrebiti i kroz samu njihovu primenu i, najzad, kroz oplođenu komunikaciju (onu koju rezultuje daljom komunikacijom), i direktno mu određuje smer i smisao.

Pevačica i pripadnici grupe doživljavaju folklornu komunikaciju kao nešto sasvim različito od "umetnosti", odnosno od značenja koji taj pojam ima u svakodnevnom životu. Takva umetnost bila bi sagledana kao potrošačka, a folklor kao nepotrošačka komunikacija. Takva umetnost bila bi "za druge", dok bi folklor bio "za sebe". U tom smislu, "umetničku komunikaciju u malim grupama" trebalo bi shvatiti kao komunikaciju (funkcija), zatim u malim grupama (kontekst), pa tek onda kao umetnost; sledilo bi da je "narodna umetnost" funkcionalna umetnost s aspekta grupe u kojoj je stvorena i njenog sociokulturnog konteksta.

Teško da bi se pouzdano moglo reći koje je sve funkcije narodno stvaralaštvo zadovoljavalo u pretpostavljenom kontekstu svog nastanka, tj. u onome što se obično naziva srpskom tradicijskom zajednicom, ali se o njima zato može govoriti u primerima dostupnim istraživanju u sadašnjosti. U iznesenom primeru, ostvarivanje folklorne komunikacije je sredstvo kojim jedan neformalni skup pojedinaca pokušava da se odredi prema svetu u kome živi, i prema njima samima, određeni društveni, politički, ekonomski i kulturni impulsi tog sveta upravo su ono što ih je opredelilo za učestvovanje u folklornoj komunikaciji. Određenje prema svetu ovde i sada se, međutim, vrši putem identifikovanja s pretpostavljenim vrednostima jednog sveta iz prošlosti, za čiji se manifestni oblik koji se doživljava kao da u sebi sadrži te pretpostavljene vrednosti, uzima delovanje pevačice Svetlane Stević-Vukosavljević.

Pevačica, s druge strane, sebe smatra predstavnikom tog "starog", sveta pretpostavljenih vrednosti, a primaoce njene komunikacije onima koji su u stanju da u svetu ovde i sada ožive te vrednosti. Na ideacijskom nivou, slika sveta pevačice i njene publike, određene postojanjem folklorne komunikacije među njima, ima tri referentne ravni, superponirane jedna u odnosu na drugu: prvu i treću čini "srpski narod", u prošlosti i sadašnjosti, dok se u drugoj nalaze medijumi kojima se ostvaruje veza između tih ravni, u ovom slučaju pevačica i receptori njene komunikacije.

Sa stanovišta učesnika u folklornoj komunikaciji, funkcija narodnog stvaralaštva je u samom njegovom postojanju, tj. u tome što sadrži sve duhovne, moralne, emotivne i slične vrednosti neophodne za očuvanje posebnosti srpskog naroda, tj. za njegovo postojanje. U takvom viđenju, funkcija samih učesnika u folklornoj komunikaciji je očuvanje i prenošenje tih vrednosti. Sa aspekta posmatrača, međutim, funkcija tako shvaćenog narodnog stvaralaštva je integrativna i identifikacijska, pošto izneseno upućuje na pojačavanje osećanja pripadnosti određenoj grupi, odnosno pre toga, određenje pojedinca u odnosu na to šta smatra da jeste i šta ne želi da bude.

Očigledno je da će stav prema narodnom stvaralaštvu i uspostavljanju folklorne komunikacije zavisiti od onih koji takav stav zauzimaju, kao i od onih koji ga tumače. Sa stanovišta etnologije i antropologije mislim da bi, ipak, trebalo razlikovati "umetnost" od "stvaralaštva" kad im se dodaje pridev "narodna/o". U tom smislu, "umetnost" bi trebalo upotrebljavati kao nešto što, pre svega, treba da zadovolji estetske i tržišne funkcije, a "stvaralaštvo" ili u smislu primenjene umetnosti ili u smislu estetizovanih funkcija koje prate one funkcije koje su u zajednici, u kojoj je određena tvorevina nastala, primarnije.

ZAVRŠNA RAZMATRANJA

Etnoantropološki pristup proučavanju narodnog stvaralaštva polazi od toga da je ono ekspresivan i komunikativan čin, koji se uvek odvija u određenom društveno-kulturnom i istorijskom kontekstu i koji nije ograničen na tzv. tradicijske zajednice, ruralni kontekst, devetnaesti vek i prethodeće mu vekove. Ono što ga kao "narodno" određuje jeste njegova društveno-kulturna neetabliranost (nastajanje "odozdo") i namera funkcionisanja po osnovi različitoj od tzv. autorske umetnosti.

U konkretnim slučajevima, ovaj pristup je, zapravo, usmeren na otkrivanje paradigme ideacijskog koja je u osnovi proučavanog fenomena, što znači da se — utvrđivanjem shvatanja njegovih nosilaca o značenju toga čime se bave (u određenom društveno-kulturnom kontekstu) i od stavova i očekivanja receptora — pokušava dopreti do ideja stvaraoca; koliko je to mogućno, razume se. Zbog toga bi pri iscrpnijoj analizi trebalo uzeti u obzir ne samo one stvari koje su ispoljene u fenomenu označenom kao folklorizam već i širok spektar stavova, ponašanja odnosa i sl. učesnika u tim fenomenima na planu strukturnih i funkcionalnih odnosa u opštem društveno-kulturnom okviru u kome žive.


Bojan Žikić
Etnografski institut SANU, Beograd

_______________

*   Rad je nastao na osnovu izlaganja Priroda i funkcionalnost narodnog stvaralaštva, etnoantropološki aspekt, saopštenog na naučnom skupu "Pravo i lažno narodno pesništvo", u okviru Dana srpskoga duhovnog preobraženja, u Manasiji, SO Despotovac, 2627. VIII 1995.
** Istraživanje je vršeno u proleće-jesen 1993. u Beogradu i okolini.

1 Videti: M. B o šk o v i ć  S t u l l i, Usmena književnost nekad i danas, Beograd 1983, 26, 24.
2 Videti: D. B e n  A m o s, Posrednici folklora u kulturi, Narodna umjetnost 19, Zagreb1982, 34-36.
3 Videti : G . A. F i n e, Small Groups and Culture Creation, American Sociological Review, Vol. 44, 1979, 734.
4 Videti: I . Č o l ov i ć, Divlja književnost, Beograd 1985, 11, upor. nap. 1 na istoj strani.
5 Termin folklorizacija je upotrebljen na osnovu semantičkog sadržaja termina "parafolklorizacija", koji je Nikola F. Pavković upotrebio u radu Društveni značaj tradicionalnih godišnjih sajmova, EP 10, Cetinje 1972 (v.).
6 Upor. H . B a u si n g e r, Folklorismus in Europa, Zeitschrift für Volkskunde 65, Stuttgart 1969, H. M o s e r, Der Folklorismus als Forschungsproblem der Volkskunde, Hessische Blätter für Volkskunde, Giesen 1964, M. S t a n o n i k, General Observations on Folklorism, EP 26, Beograd 1990.
7 Videti: L . Ž . K a l v e, Rolan Bart, Beograd 1976, 96.
8 O razlikovanju pojmova "tradicionalno", "tradicijsko", "tradicionalističko", v. I. Č o l o v i ć, op. cit., 11.
442  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Izvođači drevne srpske muzike] / Svetlana Stević Vukosavljević (1948) poslato: Maj 12, 2013, 03:53:35 am
*

SVETLANA STEVIĆ VUKOSAVLJEVIĆ


Posle jednog njenog nastupa neko je prokomentarisao: "Ni krhkijeg stvorenja, ni jačeg glasa". A dati joj mikrofon i muzičku pratnju bio bi ne samo promašaj, već i uvreda. Jer glas Svetlane Stević je jedinstven, moćan, traži tišinu i poštovanje. Tokom njenog nastupa u salama vlada grobna tišina. Što da bi se čule reči davno zaboravljenih izvornih pesama, što da bi se uživalo u glasu kakav, kažu stručnjaci, davno nismo imali na našim prostorima. A ima Svetlana i naslednice. I to najbliže. Njenim stopama krenule su ćerka Aleksandra i unuka Dragana.

Rođena je i odrasla u kraju koji predstavlja pravo blago za istraživače običaja i tradicije. Tu je do danas zadržan stari način života, a o praznicima i veseljima pevaju se izvorne pesme. U Homolje i sada hrle etnolozi, arheolozi, istoričari umetnosti, etno muzikolozi...

Vrata stana nam otvara Svetlana odevena u narodnu nošnju iz njenog rodnog kraja. Gde god je nastupala, pred domaćom ili inozemnom publikom bila je tako obučena. Nošnja je sastavni deo ovih pesama, to je neodvojivo. Iza Svetlane, pomalo stidljivo, proviruje unuka Dragana. I ona se prikladno obukla za ovo druženje.

Moje rodno selo Milatovac kraj Žagubice bilo je riznica starih pesama i predanja — počinje priču Svetlana. — Odrasla sam uz legende i izvornu pesmu. Moj deda Radovan bio je veliki pevač, znao je mnogo pesama i od njega sam mnogo naučila. I od moje bake, pa posle i mame.
 
PESME ŽETEOCIMA I KOSIOCIMA

Priča Svetlana kako su pesme bile sastavni deo odrastanja dece u njenom kraju. Kako je svako dete moralo da zna nekoliko pesama, bez obzira da li je pevalo ili ne. Sve što se radilo, radilo se uz pesmu. Pesma nije služila samo da se ljudi vesele. Ona je imala mnogo dublji značaj. Preko nje su se slale poruke, ona je bila čuvar korena, a motivisala je na jedan poseban način.

Izraz popevanje ili pupevanje umesto pevanje, dovoljno govori o tome šta je smisao pesme — priča naša sagovornica. — Kao kada drveće pupi, najavljuje otvaranje, Svetlana Stević - Vukosavljević tako se i pesmom najavljuje nešto novo. Onaj ko peva otvara dušu i kroz pesmu kazuje ono što je ljudima potrebno. Za različito doba godine, dana, praznike, postoje različite pesme i one se pevaju samo tada. Bilo je nezamislivo da neko o Božiću zapeva neku letnju pesmu koju su, recimo, pevali kosioci. Svetlana o izvornoj pesmi zaista zna mnogo. Danima bi mogla da pripoveda o tome. Nije ni čudo. Više od tri decenije se druži sa starim običajima i izvornom pesmom.

Dugo sam kao mala pevala samo kad čuvam ovce i kad sam sigurna da me niko ne čuje — priča Svetlana. — Jer, trebalo je hrabrosti da se zapeva pred meštanima. Ponavljam, pesma nije služila za veselje, bila je mnogo više od toga. Zato su oni koji pevaju to shvatali ozbiljno. Ozbiljno je to shvatao i moj deda Radovan, pa je mene, sestru i brata u vreme kosidbe odvodio ranije na livadu, on pravio prve otkose, a mi pevali. Moji prvi nastupi bili su upravo pred kosiocima i žeteocima. A ta publika je, samo da znate, bila više nego ozbiljan kritičar. Jer, ko kod njih prođe, mogao je slobodno dalje.

Kada žeteoce ili kosioce stigne umor, kada im treba dodatna snaga, onda je na scenu stupala Svetlana svojim popevanjem.

Rekli bi mi da se popnem negde odakle će svi da me čuju i onda ja počnem sa pesmom — kaže Svetlana. — Bila sam sva važna što su baš meni ukazivali takvo poverenje.

Posle osnovne škole Svetlana odlazi na školovanje u Beograd. Bio je to jedini period u životu kada se udaljila od pesme. Srećom, velegrad je nije otrgao od sredine u kojoj je rođena i odrasla.
 
PESMA I TUŽNIM POVODOM

Tek kada sama se vratila u Homolje počela sam da shvatam značaj i ulogu pesme i da joj malo ozbiljnije prilazim — priča Svetlana. — Tada sam shvatila zašto smo se i kada smo u crnini oglašavali pesmom. Moja baba je govorila da kuća ne sme da ostane bez pesme. Glasali smo se i kada je događaj tužan. Sve je rađeno sa određenom merom. Popevanjem su obeležavani i radosti i tužni događaji.

UGLASNO POPEVANJE SA ĆERKOM ALEKSANDROM

A onda je jedan naizgled običan događaj postao prekretnica u Svetlaninom životu. U Žagubicu je došla ekipa iz Radio Beograda da snimi emisiju o etno pesmi. Pošto je Svetlana već bila poznata u kraju kao dobar pevač, iz Žagubice su došli po nju i tražili da sastavi jednu žensku grupu. Bila je to prilika da prvi put javno pokaže šta to ona radi i zna. Sve je proteklo kako valja i Svetlana je posle toga shvatila da pesmom treba ozbiljnije da se pozabavi.

Tada sam počela prvi put da sakupljam pesme — priča Svetlana. — Ali, nije to bilo moje prvo bavljenje našim nasleđem. Nešto pre toga počela sam da zapisujem bajke. I to neposredno pošto sam rodila Aleksandru. Htela sam, kad malo poraste da joj čitam bajke i legende na kojima sam i ja odrasla, da ih i ona upamti.

Išla je Svetlana od kuće do kuće, od starine do starine, od sela do sela i zapisivala sve što su joj govorili. Priznaje da nije bila svesna da pravi tako riznicu od neprocenjive vrednosti. Bilo je i onih koji su nešto od običaja smatrali lčnim tajnama, pa su Svetlani govorili da joj to zavetuju da sačuva, a kada dođe vreme verno prenese dalje.

Taj materijal se gomilao, a meni je jedino bilo važno da ga sakupim što više i sačuvam — priča Svetlana. — Bilo je neko čudno doba kada se na izvornu pesmu i narodnu nošnju nije baš blagonaklono gledalo. Ako si u nošnji i pevač izvorne pesme kao da si nekoga vređao, a tebe su i pomalo podrugljivo gledali. Ali, meni to nije smetalo. Terala sam dalje.
 
SNIMCI ZA ARHIV

Posle nastupa na Radio Beogradu Svetlana je počela da gostuje na saborima narodnog stvaralaštva. Na Leskovačkom saboru je upoznala Petra Vukosavljevića, etnomuzikologa Radio Beograda. Pozvao je da gostuje u njegovoj emisiji i posle toga su joj se dogodile dve lepe stvari. Počela je da se profesionalno bavi predačkom pesmom i — udala se za Petra.

Tada na Radiju nije mogla pesma da ode u etar, a da se u studiju ne doradi, da joj se ne doda muzika — priča Svetlana. — Petar je bio uporan i kolegijum je pristao da prvi put urade žive snimke. Bili su oduševljeni i ja sam za arhiv snimila mnoštvo pesama. Pesme su emitovane i tada je počela potražnja.
 
TRI GENERACIJE BRINU O TRADICIJI

Iako je sve vreme sakupljala pesme i običaje iz Homolja, Svetlana je prvi CD snimila sa pesmama i pričama vezanim za Kosovo i Metohiju. Mnoge je to zbunilo.

Malo ljudi van tog prostora zna da je najmanje polovina Srba na Homolju tu stigla sa Kosova i Metohije — kaže Svetlana. — Sakupila sam legende i pesme koje su izvorno u Homolju sačuvane. Na tom CD-u pod nazivom: "Sveta sudbina Srba" su tri legende i ostalo pesme.

Tri sata Svetlaninog pojanja imao je arhiv Radio Beograda. Vremenom je mnogo toga nestalo.

To je stvarno nedopustivo — ogorčena je Svetlana. — Eto kako brinemo o našem kulturnom nasleđu. Da li neko zna koliko je bilo potrebno vremena da se prikupi materijal koji je stao u tri sata pojanja. Da ne pričamo o tome može li da se ponovo dođe do nekih pesama.

Svetlana i piše. Objavila je nekoliko naučnih radova. "Reč iskona" je bio itekako zapažen u Sava centru na naučnom skupu "Na pragu trećeg milenijuma". Taj skup bio je prošle godine ponovljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

I dok baka Svetlana priča, u nošnji kraj nje nestrpljivo čeka svojih pet medijskih minuta unuka Dragana. Završila je šesti razred i ozbiljno kaže kako je profesionalnim pevanjem počela da se bavi pre tri godine.

Pevam odmalena, ali profesionalno od pre tri godine — ozbiljna je Dragana. — Još ne mogu da pevam kao baka i zato pevam lakše pesme. Moji drugari vole da me gledaju i sluušaju. Obožavam izvornu pesmu i volela bih da se sačuva, jer kroz nju čuvamo i tradiciju.

Mama Aleksandra nije baš bila govorljiva. Svetlana je, kaže, sve rekla. Priznaje da je dugo odbijala da zapeva. Tek na uporno insistiranje Živojina Andrejića, direktora Centra za mitološke studije pristala je.

Govorila je da pored mene i posle mene to niko ne treba da radi — kaže Svetlana. — Danas nam ide odlično. Naše pevanje je takozvano uglasno popevanje. To nisam mogla sama da pevam i počela sam tek sa Aleksandrom. To su predivne pesme, večernje i u najvećem broju se govori o odlascima, seobama.

Svuda po Evropi je gostovala Svetlana, ali je nastup u Kremlju bio nešto što nikada neće da zaboravi.

Ta sala je tri puta veća od Sava centra i bila je dupke puna — priča Svetlana. — Kada sam pevala pesmu ''Bela vilo na tebe mi krivo'' cela sala je ustala i stajala sve vreme. To je, inače, pesma koja se peva u ratu. U Belorusiji su ljudi plakali, a sa Korzike se sećam dugotrajnog aplauza...

Okitila se Svetlana i priznanjima za svoj rad. Najdraže su joj, priznaje, one iz zavičaja. Protekle godine dobila je dve. "Gornjačku povelju" i "Homoljsko zvono".

Zahvalana sam ljudima iz zavičaja koji mi sve vreme pomažu i daju podršku — kaže Svetlana na kraju razgovora. — Evo pomažu mi i sad dok privodim kraju moju prvu knjigu narodnih bajki koje sam godinama sakupljala i beležila u selima Homolja. Običaje treba sačuvati. Najsrećnija sam bila kada su moja ćerka i unuka nastavile ovo što ja radim. Tada sam bila sigurna da moj trud nije bio uzaludan.


(Tekst preuzet iz članka "Pesmom čuva tradiciju" Ilustrovane Politike, autor: Ognjan Radulović) / Srpske izvorne pesme
443  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: Maj 12, 2013, 03:44:48 am
*

BRE ISKOČI, LUDO MLADO, PORTA DA OTVORIŠ
Muzika i tekst: Dušan Đ. Cvetković Duca

Bre iskoči, ludo mlado,
porta da otvoriš, gosti da pričekaš.
Ako j' momče s tatka došlo,
a ti mu otvori, na tatko nek' zbori.

Neje s tatka, samo došlo,
i cveće mi nosi, oće da me prosi.
Ne puštaj ga, no mu kaži:
Ne da mene nana još godinu dana.

RuTube: YouTube: Branislav Simonović — Bre iskoči ludo mlado
444  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Izvođači drevne srpske muzike] / Svetlana Stević Vukosavljević (1948) poslato: Maj 12, 2013, 03:34:56 am
*
Dragan Simović: VILINKA SLOVENSKA


LIRSKI ZAPIS O SVETLANI STEVIĆ – VUKOSAVLJEVIĆ


                       Probudite me
                       U praskozorje
                       Budućega veka,
                       Kad bagrem beo
                       U cvatu bude!

                                    (Pesnik Rumenih Oblaka)



Jedna divotna pesma, koja se davno začela, i već rodila u purpurnim svetovima Duha Stvaranja, nikako ne može na Zemlju da se nizvede. Trepće i titra med zvezdanim jatima, u predelima tišine i snevanja, lagana i prozračna poput vilinske košuljice.

Ta pesma divotna, praiskona, jeste tajinstven i skoro nepojavan glas Svetlane Stević. Rekoh glas, a nije glas.

Grlo!

U onom praizvornom značenju te reči.

Zaista, reči i pesnika nekad izdaju.

Izmiču mu, i uzmiču.

Pesnik je praiskoni lovac na reči i snove.

Lovi, a ulovljen biva!

To grlo, kojim peva i poje, popeva i pupeva Svetlana Stević, uistini, nije od ovoga sveta. To je grlo jedne od vila, ali jedne od onih vila koja imađaše najumilnije groce. To može biti Orana Svamila, vilin-kraljica gorskih jezera. Putevoditeljka pesnika i pevača iz brezovih šuma, na Beloj Rodini, podno Večernjače.

Na to grlo Svetlanino popevaju svi Drevni, Vedski Srbi i Beli Sloveni, svi oni koji su kroz vekove i svetove pupevali: Suncu, Zvezdanim Jatima, Rodu, Prirodi, Velikoj Majci, Pra Vaseljeni.

Bez njihovog popevanja sve bi stalo, sve bi uvenulo, sve usahnulo, sve iščilelo, sve obamrlo. Popevanje nije pevanje, već Stvaranje. Postanje, Život i Pra Život!

Popevati, svedoči Svetlana, znači živeti i stvarati, stvarati i živeti, u Prostoru i u Vremenu, u Beskraju i u Večnosti.

Svetlana je božanstvo Svetlosti. Kroz to ime slapi Praiskona Svetlost. I Svetlost se preko imena nizvodi u grlo, i grlo popeva Svetlost. Dugo se stvaralo i rađalo to grlo. I dugo se čekalo na njega. Vekovima je Rod Srbski živeo bez grla.

Živeo, a nije živeo!

Ne može se živeti bez popevanja.

Jer, živeti, znači popevati.

Teško rodu i narodu koji ne ume da popeva!

Kad nam utihne i umukne popevka, poj i pesma praiskona, znači da smo se ispisali iz Knjige Života. Da nas nema više.

Da nas nigde nema!


Na vodama Slovenskog Dunava.
u jesen poznu, 2011. godine.

Srpski žurnal Srbski patriotski portal na kome nezavisni autori objavljuju samostalno vlastite, kao i radove svojih kolega
445  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Izvođači drevne srpske muzike] / Svetlana Stević Vukosavljević (1948) poslato: Maj 12, 2013, 03:23:31 am
*

DEVOJKA SE SUNCU PROTIVILA
DEVOJKA I SUNCE

Devojka se suncu protivila:
"Aj sunce jarko, lepša sam od tebe.
I od tebe i od brata tvoga.
Aj, brata tvoga, meseca jasnoga."
"Ne, pričekaj, lepoto devojko!
Aj, dok ogrejem Petrove vrućine,
Aj, spržiću ti devojačko lice,
Aj, spržiću ti devojačko lice."


ČIJE JE ONO DEVOJČE
narodna / Istočna Srbija
zapis: Svetlana Stević

  
Čije je ono devojče;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!
  
Što nosi pero na jero;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!
  
Što nosi dukat na čelo;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!
  
Što spušta pole do dole;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!
  
Da mu se noge ne bele;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!
  
Ono je moje devojče;
Đurđele, đurđel momo,
Đurđe!
Ej, vodo, vojvodo!

YouTube: Svetlana Stević — Devojka se suncu protivila
YouTube: Svetlana Stević — Čije je ono devojče (Đurđele)
446  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Izvođači drevne srpske muzike] / Svetlana Stević Vukosavljević (1948) poslato: Maj 12, 2013, 03:07:54 am
*


SVETLANA STEVIĆ — PESME



Aj, šetala Mara po Vračara
Bela vilo na tebe mi krivo
Beli Vide pije vino
Cavti ruzo
Čije je ono devojče
Dajte mi Velikansko cveće
Devojka se suncu protivila
Diguj mi se Veligdansko cveće
Ja posadih vitu jelu
Ja se penjem na glozje
Kaž' mi draga
Kićeno nebo zvezdama
Knjigu piše turski care
Kad sum bila, mori, Đurđo
Klikće vila
Lep je božur, nane
Ljuto cvili sitan bosioče
Mesec kara zvezdu Danicu
Moba prela kod Kneza Lazara
More, čija moma
Povela se bela loza vinova
Sedam sati udara
Sinoć pade tija magla
Teško žali na istoku Sunce
Tija maglo, gde si zimovala
Zapistala vila
Žito žnjela Kosovka devojka
447  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Izvođači drevne srpske muzike] / Svetlana Stević Vukosavljević (1948) poslato: Maj 12, 2013, 02:19:45 am
*




SVETLANA STEVIĆ VUKOSAVLJEVIĆ

U velelepnom ambijentu Homoljskih planina, na Sretenje Gospodnje, "u Sunčevo izgrevanje", u selu Milatovcu (okolina Žagubice, Homolje, severoistočna Srbija), 15. februara 1948. godine, rođena je Svetlana Stević Vukosavljević, koja će, svojom istinskom posvećenošću, na volšeban način učiniti da, inače, od civilizacije udaljeno i skriveno Homolje, postane deo drevne svetske muzičko-folklorne baštine.
 
Ova čudesna žena, jedna je od najuglednijih istraživača, proučavalaca, interpretatora i čuvara drevnog srpskog muzičkog folklora, istinski, neumorni, nadasve posvećeni pregalac, kompleksna i uzvišena ličnost, svojevrsna najveličanstvenija Prizma kroz koju se, na zadivljujući način, prelama drevna i velelepna Svetlost homoljske muzičko-folklorne baštine; više od 35 godina usmerena je na istraživački rad u vezi sa starodrevnim (muzičko-folklornim) nasleđem Homolja. Neprestano u vertikali sa Tvorcem, Svetlana, kao istinski Instrument Stvoritelja, kontinuirano, sa neizmernom ljubavlju prikazuje Njegova dela širom Srbije i sveta.

Životni put Svetlane Stević Vukosavljević izuzetno je kompleksan, mogla bi se o istom napisati posebna studija, no, za ovu lepu priliku, pokušaću da prikažem pojedine najlepše segmente razgovorâ, tokom kojih mi je Svetlana Stević Vukosavljević predočila izuzetno složenu, živopisnu i velelepnu sliku rodnoga Homolja, njegov najuzvišeniji duhovni pejzaž, o kojem svedoči sa istinskom ljubavlju i posvećenošću, darivajući nam, na taj način, neuništivu Svetlost srpskog homoljskog Predanja, koja, potom, na najčudesniji i najuzbudljiviji način postaje Svetionik svakom biću koje traga za svojim Tvorcem, Iskonom i Samospoznajom.
Muzika klasika
448  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Oliver Njego (1959) poslato: Maj 12, 2013, 12:55:52 am
*
INTERVJU


OLIVER NJEGO


Put do odgovora

Kada se sretnete sa Oliverom Njegom, on vas prosto zatrpa sobom. Glasom, energijom, ogromnim telom koje stalno nešto radi i nekud ide. Onda vas, potpunog neznanca, uz put zgrabi za ruku i odvede da to radite i tamo idete s njim, probijajući se kroz probleme kao tenk, samo što ponekad odjednom, bez vidljivih razloga stane, raširi ruke i recituje Ujevića ili tako nešto, ili peva. Strašno podseća na Džon Vejna.

Njego je bio prvak opere beogradskog Narodnog pozorista i obisao pola sveta sa Rosinijevim "Seviljskim berberinom". Danas uglavnom peva srpsku izvornu, starogradsku i rusku duhovnu muziku. Svake godine sa svojim kumom Predragom Miletićem, glumcem beogradskog Narodnog pozorišta, biciklom ide na Svetu Goru, o čemu je kum Predrag napisao i knjigu. Oliver je morao od patrijarha da traži dozvolu da se oženi u crkvi, pošto tako nalažu propisi kada je razlika između muža i žene veća od 12 godina (u Oliverom i Jasminom slučaju — 19).

Danas po potkrovlju koje je svojim rukama gradio dve godine jurcaju Darija i Tara, nasmejane devojčice čije oči sijaju radošću.

Jedna stvar se ne može preskočiti — Oliver je nacionalista ("internacionalni nacionalista", u njegovoj interpretaciji), posvećen tradiciji i crkvi i njegovi stavovi, na primer oni o emancipaciji žena ili homoseksualnosti, često pripadaju upravo tamo odakle tradicija i dolazi — dubokoj istoriji.

Kada uđete u njegovu kuću, međutim, ruke su mu tako široko raširene u iskrenoj dobrodošlici. Još nešto — nema šanse da mu persiraš.

WS: Majka ti je bila stomatolog, otac vojni pilot, čak si bio i u pilotskoj školi. Zašto onda nisi pilot?

Izbacili su me iz škole zbog "cirkulatorie neurovegetative". To je naglašeni temperament i nije bilo dobro za taj posao, a za ovaj je dobro. Ljudi bez temperamenta su kao bez jaja i tako i pevaju. Kad pevač nastupa, suprotan pol treba da bude u ekstazi, treba da dožive njegovu energiju, tajfun emocija.

WS: Postoji li momenat u kojem izvodač shvati da može da pomeri ljude emotivno svojim nastupom?

Naravno da postoji i kada čovek to shvati, dobije samopouzdanje, tada nestaje trema. A što čovek jednostavnije izlazi pred ljude i nastupa, to su oni vezaniji za njega. Scena je mesto gde nema prevare, scena je skener za čoveka. Nema to: "Ja ću izaći pred njih, pa ću ovako stajati, imaću onakvu gestikulaciju..." Na sceni ne možes da prevariš onoga ko te gleda. Sve se vidi, i ko si i šta si i gde si.

WS: Kad je čovek mlad, jedva čeka da peva, da da to nekom, ali kasnije u životu...

Pa ja već nisam mlad i kad je tako onda se okreneš i drugim stvarima u životu osim karijere i pevanja, to je normalno. Porodici, deci. Važno je da se čovek uvek negde troši. Dok je mlad troši se prema prijateljima, ženama, karijeri, a posle prema porodici. Porodica traži investiciju, ne samo materijalnu — duhovnu. Ljudi imaju para pa plate deci čas baleta, čas ovoga, čas onoga, a ne provedu pola sata dnevno sa njima. Onda dete ne nauči osnovnu životnu lekciju, da postane čovek, nego postane idiot. A oni sednu pa dumaju: "Pa gde smo pogrešili? Koji mu to čas nismo platili?"

WS: Da li ti se danas dešava da ti se ne peva, a moraš?

Naravno da se dešava. Popijem jedan aspirin, malo vina, ovako se napumpam, nadrukam sebi adrenalin i kad izađem — opet pevam kao ranjena zver.

WS: Ti baš ne mistifikujes stvari?

Taman posla. Ovaj posao radim za život i ili ću ga raditi kako treba, ili ga neću raditi uopste. Toliko je to prosto. Ali, nema foliranja — nekad mi se, brate, ne peva. Nekad sam radostan što sam bolestan, jer samo onda znam da opravdano ne pevam i tada najlepše, najmirnije spavam.

WS: Zašto sve manje pevaš klasičnu muziku?

To se desilo prirodno. Prvo sam i pevao starogradske pesme, narodne, izvorne, sa društvom. Onda sam postao član hora, to je bilo pre 35 godina i zavoleo horsku i duhovnu muziku. Sasvim sam se inficirao time i to u godinama kada čovek počinje da traga za sobom, za ličnošću. Da nisam, verovatno bi slušao neki rok i to što se slušalo onda. Ovako, to me uopšte nije zanimalo. Posle sam postao član operskog hora u Skoplju, počeo da se interesujem za klasiku i po prirodi posla me klasika vukla u karijeru, na akademiju i dalje. I tako sve do pre pet-šest godina, kad je to polako prestalo da me zanima, da me ispunjava. Sad mi se ni ne ulazi u pozorište. Uopšte više nemam odnos prema tome. Ali izvornu narodnu, starogradske pesme, to i dalje pevam, to volim i... To sam ja. Meni je Bog rekao: "Evo ti glas, ti si dužan da od ovog glasa živis i to ne samo ti, nego i tvoja porodica". Živim lepo, napravio sam divan stan "svojijem" rukama, imam svoju porodicu, mnogo prijatelja i apsolutno mi više ništa ne treba. Pevam muziku do koje mi je stalo, koju je pevao i Cune i prolazim svoj život konstantnom brzinom. Ne samo to — moja konstantna brzina je ista kao ona mog oca i mog dede. Ne znam da baratam kompjuterom, ne znam da pišem "imejle", kako se zovu, ne znam ništa od toga. Civilizacija jeste napredak, ali nije i sva sreća.

WS: Koliko dugo si pravio ovo potkrovlje?

Dve godine. Kad ljudima koji su prelezali meningitis kad su bili mladi prave encefalogram, na snimku imaju u glavi crne rupe. Tako i ja imam u glavi crnu rupu od 2002. do 2004. godine. I još dve godine papirologije. Ali sada pogledam svoje potkrovlje i šta vidim — ovde je bio ravan krov, a sad je naš dom, gde živi moja porodica, gde dolaze moji prijatelji.

WS: Imaš mnogo zanata u rukama. Odakle ta želja da pravimo nešto svojim rukama, kad možemo da platimo majstore?

To je u arhetipu čoveka. Svako ko zapostavi taj arhetip, ne postoji više kao čovek, postaje robot. Ja pratim svoj arhetip. Mogu da slušam Hendriksa, ali to je van mene i ne dotiče me. Izvorna narodna muzika je moj genetski kod i dotiče me, kao i ruska duhovna muzika, kao i Mokranjac, u čiju je muziku to utisnuto. Volim crnačku muziku, ali tehno, ovo "tigi-tak, tigi-tak", kao kad ide voz, to ne razumem uopšte. Pa čak i ovo što pišu naši kompozitori, školovani ljudi koji su završavali akademiju... Čekaj, kako se ono zove.... Da — "Muzika za helijum bočicu i za klavir bez žica sa punom kofom vode". Te perverzije, te masturbacije, to ne razumem uopšte. Umetnost je negde u prošlosti, izgleda, stala. Nikad se više nije jurcalo i žurilo, imamo toplu vodu iz slavine, mobilne telefone vozimo se kolima, a nikad psihijatri nisu imali teže poslove na nama. Nikada ljudi nisu manje sedeli i razgovarali. I nikada nisu manje pravili nešto svojim rukama.

WS: Puno ste gostovali po svetu, naročito sa "Seviljskim berberinom". Šta vam je to značilo?

Ništa. Sećam se jednom, trebalo je mesec dana da pevamo na Zapadu, ja se vratio posle petnaest. Nisam mogao da izdržim tu dekadenciju, tu količinu nastranosti... Puno svega, a ništa. Osim onoga što je priroda dala. Lepa zemlja, lepe kuće, ali se homoseksualci drže za ruke, ljube se, tetoviranje... Jel to život? To nije život. Lepše mi je da odem negde gde ima žive reči. Živa reč je suština života. Pismo se danas piše kompjuterom, a pisma su nekad imala trag, rukopis, miris. Miris kompjuteri ne mogu da prenesu. Ako i u tome uspeju, vinarije ce prestati da postoje — pićeš vodu, a oni će malo mirisa preko interneta da ti pošalju.

WS: Zašto ideš na Svetu Goru i zašto biciklom?

Biciklom iz poštovanja prema onim ljudima. Oni žive teškim životom tamo, neću da budem ko Sloba Milošević, da dođem helikopterom. Nego hoću da dođem kroz muku, kroz malo patnje. Sve što dođe kroz muku je slađe. Mnogo ljudi sebi može da priušti sve bez ikakve muke. Nisu srećni kao oni koji se bore sa životom svakog dana.

WS: Šta tražiš tamo?

Odgovore. Na mnoga pitanja. Ko sam? Šta sam? Šta tražim? Kuda idem? Da li je tamo bolje nego ovde? Malo je čudno da mi, koji ovde imamo sve, idemo kod njih koji nemaju ništa, da tražimo svoje odgovore. I to ne u Hilandaru. Hilandar je isto konfekcija. To je još uvek civilizacija, na Svetoj Gori postoje mesta na kojima nema civilizacije. Kao što je Karulja, Karesija, Skit, znači sam jug Svete Gore, gde monasi žive u pećinama sa mrtvačkim glavama monaha koji su tu bili pre. Tradicija je takva da kad monah u keliji umre, on tu ostane dok se ne raspadne, onda njegova glava kao zaveštanje i simbol njegovog života ostane tu i na njoj se napiše ko je on bio, a kosti idu u zajedničku grobnicu. I sad uđes kod nekog monaha, a kod njega šest-sedam lobanja. To znači 200—300 godina i tu postoji neka energija. Čovek je misaono biće i ne može da ne napravi nekakvu reminiscenciju na sve njih i mora sebi da ispriča priču o njima. Monah sa svojim prethodnicima može da ima zamišljeni razgovor i to je suština atmosfere u koju ja idem biciklom svake godine. Moram da idem.

WS: Pevaš li tamo?

Kako ne pevam! Kad dolazim, iz daleka pustim glas: "Oj Moravo, moje selo ravno", a oni plaču k’o kiša. Ja njima trebam koliko i oni meni. Ne znam što malo ne razmislimo i shvatimo da imamo sve, ali smo u stvari mi ti koji nemaju ništa.

WS: Zašto se nisi zamonašio?

Pa neki od njih su me zamolili da se vratim ovamo. Rekli su: "Slušaj, ti si potrebniji njima nego nama". A shvatio sam i da se ipak čovek rađa da bi se umnožio. Osnovna obaveza svake jedinke je da se umnoži i umre. Na putu od rođenja do smrti, niko nema prava da zbog karijere sebe liši osećanja da nekome bude žrtva, a svojoj si porodici žrtva, to je neizbežno i nije uopšte loše. Osim, naravno, ako si Tesla. Sad, što mnogi misle da su tesle pa tako žive, to je druga stvar. Znaš, kad noću ne mogu da spavam pošto mislim gde da pevam i šta da pevam da mi porodica bude ušuškana, nekad se setim kako je lako bilo kad sam bio sam. Moj život više nije samo da raširim ruke i pevam. Mislim da je strašno važno što u životu znam i za važnije od pevanja.

WS: Ali, i tvoja porodica i ti živite u svetu koji toliko kritikuješ i ne možete da se izolujete. Kako spajaš svoju konzervativnost sa spoljnim svetom?

Emancipacija žene je okrenula stvari naglavačke. Žene su je shvatile kao identifikaciju s muškim rodom i tu je osnovni problem. Muškarci su uvek bili kakvi su i sad. Vole da odu u kafanu, popiju piće i igraju domine. A žene nisu uvek bile kakve su sad i to dovodi do toga da je broj raspadnutih brakova veći od broja uspešnih. Ja nisam za to da žena nosi feredžu i sedi kući, ali žena ima to životno zadovoljstvo da nekog rodi, a muškarac nema i to nosi određene obaveze. Ali su žene to pojeftinile: "Dobro, u redu, rodila sam, ali idem dalje da živim život, da zaradim pare..." Pogrešna emancipacija žene je načinila civilizacijski prevrat.

WS: Ko će da bude taj koji će da kaže da to ne valja?

Pa ne znam ko će, moja žena nije takva. Bio sam veliki inicijator da ona završi fakultet, ali ipak živim u braku u koji funkcioniše po starim pravilima. Moja žena nije zaferedžena i zatvorena, ali ja sam tražio onu koja je spremna da prema porodici bude "žrtva", kao i ja, svako na svoj način. A svaka žena je spremna, da prema nekom bude takva "žrtva". Samo je problem što se ne nađu taj pravi "poslodavac" i ta "žrtva" u isto vreme. Već sam pričao o tome za medije, pa su me na internetu negde proglasili muškom šovinističkom svinjom.

WS: Ti si vrlo svestan svog nacionalnog identiteta u zemlji koja ni svoju izvornu narodnu muziku ne poznaje...

I ne poštuje. Ne poštuje ni porodicu, ni religiju. To je stvar vaspitanja. Zato se ja i trudim da budem različit od ostalih, da ne bih na njih ličio. Sa svojih pedeset godina shvatam da mi to što sam bio drugačiji od ostalih ništa nije naštetilo, samo mi je sačuvalo, uz pomoć prijatelja i porodice. I dan danas svoju različitost ljubomorno čuvam, pa čak i namećem svoje stavove, principe, konzervativizam. Srećan je onaj čovek koji sebe sredini nametne, umesto da se ona nameće njemu.

WS: Kako shvataš konzervativizam?

Nemam želju da probam sve da bih znao da li je dobro ili loše. Ja učim i na tuđem iskustvu, iskustvu prethodnih generacija. Razmeš – neću da budem alkoholičar da bih znao kako je to. Verujem ljudima koji su živeli pre mene, poštujem njihova iskustva. To važi i za ostale stvari u životu — "slušam" šta su stari mislili o svetu i poštujem to. Konzervativnost mi je mnogo više dala nego oduzela u životu, uveren sam.

WS: Nisi baš konzervativan kada govoriš o lepim ženama, na primer?

Konzervativan sam u cilju održanja ljudske zdravosti. Volim da budem simbol te zdravosti. Telesne, duhovne, familijarne. Ne volim mračne, isčašene stvari, duvanski dim...

WS: Ko postavlja vrednosti, ko određuje šta je zdravo?

Zdravo je kad ujutru ustanem, a ne boli me glava, ne mirišem na dim, nikoga u mojoj blizini od mene ne boli glava, da mi telo nije teško... Zna se šta su parametri zdravosti, pre svega telesne, a na kraju i duhovne. Koliko obilaziš svoje pokojne, koliko si žrtva svojim prijateljima i porodici, deci, koliko poštuješ svoje roditelje... Postoji samo jedan način da čovek bude srećan — da živi za drugoga. Ljudi koji su živeli samo za sebe, nisu bili srećni. Egoista ne može da bude srećan. Ljubav prema čoveku je najplemenitije svetlo koje čovek može da ima i to kaže i religija. Ako to umeš, to je veliko zadovoljstvo.
više » » »

Piše: Branko Čečen, 2010.
449  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Oliver Njego (1959) poslato: Maj 11, 2013, 11:14:32 pm
*




OLIVER NJEGO

Oliver Njego, bariton, rođen 19.09.1959. u Nišu, je srpski operski pevač.


BIOGRAFIJA

Rođen je 1959. godine u Nišu gde živi do 10. godine života gde polazi u osnovnu školu. Majka mu je stomatolog a otac vojni pilot. Zbog premeštaja oca, porodica se preseljava u Skoplje, gde Oliver završava osnovnu i srednju školu. Studije počinje sa građevinom pa prelazi na šumarski fakultet, pokušava da upiše pilotsku akademiju, ali prirodan dar i sklonost ka pesmi preusmerava ga na Muzičku akademiju u Skoplju. Pošto je vojsku služio u Beogradu po nagovoru profesorke Radmile Bakočević prelazi na Muzičku akademiju u Beogradu. Diplomirao je 1990. god na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Radmile Bakočević.


KARIJERA

Pevačku karijeru počinje još kao student gde ima povremeni angažman u skopskoj operi, da bi 1979. godine dobio status člana opere u Skoplju.

Po završetku Akademije, 1991. postaje član opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Nastupa u Rosinijevom Seviljskom berberinu, Ljubavnom napitku Gaetana Donicetija, kao i mnogim drugim operama. Osvojio je tri značajne nagrade na takmičenju Beogradsko proleće, a dobio je i mnoge nagrade na raznim kulturnim manifestacijama širom zemlje i sveta. Do sada je gostovao u Kini, Dubaiu, Francuskoj, Italiji, Koreji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Makedoniji, kao i još mnogim prestonicama operske muzike. Sa svojim kumom Predragom Miletićem, glumcem Narodnog pozorišta je biciklom, tri puta putovao do manastira Hilandar na Svetoj gori.[1][2] Oženjen je Jasnom, sa kojom ima dvoje dece, Dariju i Taru.
Wikipedia
450  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dušan Đ. Cvetković Duca (1892—1978) poslato: Maj 11, 2013, 10:21:51 pm
*

BRE ISKOČI, LUDO MLADO, PORTA DA OTVORIŠ
Muzika i tekst: Dušan Đ. Cvetković Duca

Bre iskoči, ludo mlado,
porta da otvoriš, gosti da pričekaš.
Ako j' momče s tatka došlo,
a ti mu otvori, na tatko nek' zbori.

Neje s tatka, samo došlo,
i cveće mi nosi, oće da me prosi.
Ne puštaj ga, no mu kaži:
Ne da mene nana još godinu dana.


NE GONI KONJA, MORI, MOIMČE
Muzika i tekst: Dušan Đ. Cvetković Duca

Ne goni konja, more, moimče,
Ne goni konja, lipca pod tebe,
Kako i ja, dušo moja, za tebe,
kako i ja, dušo moja, za tebe.

Zastani mome, mori, zastani,
Umorna konja malo odmori.
I sas mene, dušo moja, prozbori,
i sas mene, dušo moja, prozbori.

Za konja treba trava zelena,
Za mene rujna ruža rumena,
I da ljubim usta tvoja medena,
I da ljubim usta tvoja medena.


OJ NIŠAVO, VODO MUTNA
Muzika i tekst: Dušan Đ. Cvetković Duca

Oj Nišavo, vodo mutna
Ja te gazih često puta
I nikad me ne zanese, oj, Nišavo.
I nikad me ne zanese, oj, Nišavo.

Kraj krivoga vira tamo
Ja i draga samo znamo,
Jedno drugom šaputasmo, oj, Nišavo.
Jedno drugom šaputasmo, oj, Nišavo

Koliko je puta rekla:
"Dragu ljubav ja sam stekla."
Pa ipak me izneveri, oj Nišavo.
Pa ipak me izneveri, oj Nišavo.


* * *

SADILA MILENA LOJZE
Narodna

Sadila Milena, nane,
Golemo lojze, u Goricu
Po tri nedelje lozu v'zuje
A po četiri posle tuguje

Prokleto bilo, nane,
Golemo lojze u Goricu
Dok tri nedelje lozu v'zujem
Za dragana si svoga tugujem

Oganj nek spali, nane,
Golemo lojze u Goricu
Zbog pusto lojze, grdna propade
Nit se Milena jadna udade

"... posedovao glas izuzetne lepote a koji ga je odvodio do Beča i Pariza. Pesmom i pevanjem je postigao mnogo, vrlo mnogo, kao malo koji pevač danas, mada je njegova osnovna profesija bila gluma. Dušan Cvetković Dule je takođe spevao neke od najlepših pesama koje se vezuju za niški kraj, preko 32 za koje se danas misli da su narodne — izvorne. One su samo ponarodnjene kao i mnoge. Obdaren još kao mladić pisao je stihove, kasnije pisao note i te reči je pretvarao u muziku jer pevaju se reči a ne melodija. Slava, ona prava slava i popularnost došla je tek sa pločama Dušana Cvetkovića Duleta kojih je snimio 43 i to još 1928. godine. Neke od tih ploča su se čuvake u pozorišnom muzeju kao posebna vrednost. Među njima izdvajamo sledeće naslove: "Dude, mori, dude", "Kaži Leno koga voliš", "Reših da se ženim", "Stojanke, bela Vranjanke"... Za Dušana Cvetkovića Duleta se zna da je kao glumac, pisac pozorišnih komada i upravnik pozorišta u Nišu bio jako uspešan. Ali, zaboravilo se da je on spevo i komponovao 32 melodije među kojima se nalaze mnoge za koje se danas misli da su narodne: "Oj Nišavo, vodo mutna", "Rakito, mori Rakito", "Bre iskoči ludo, mlado, porta da otvoriš" i danas veoma popularnu, često obrađivanu "Ne goni konja, mori moimče", koja nažalost nije sačuvana u njegovom izvođenju." RTS

* * *

"U Nišu pored glume bavi se i režijom i pisanjem. Piše pesme (Oj Nišavo, Mori Tuto, Jordanke mori i dr.) i komade (Jovanča meraklija, Plamen Toplice, Vranjčani se sude, Vranjanci na Jadranu i dr.)" Miroljub Nedović Riki FB

YouTube: Dušan Đ. Cvetković Duca — Sadila Milena lojze
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »