Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
4126  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:06:14 pm
Miloševići - porijeklo i firma


Miloševići vode porijeklo iz sela Rđusa, iz Hercegovine. Sredinom devetnaestog vijeka, u neprekidnom pomjeranju stanovništva, u Banju Luku dolazi Savo Milošević i utemeljuje firmu "Savo Milošević i sinovi". To je vrijeme kad dolazi do bržeg jačanja mlade srpske buržoazije, uglavnom trgovaca, među koje je Savo Milošević stupio negdje oko 1850. Iako se ničim nije isticao među braćom, firmu je naslijedio očev imenjak Savo. Trgovački zanat ispekao je prvo kod poznatog banjolučkog trgovca Bruknera, a zatim u Beču.




Savo Milošević, otac budućeg kompozitora Vlade, bio je veliki ljubitelj pjevanja i uopšte muzike. Pjevao je u SPD "Jedinstvo" a kada bi se poslom nalazio u Beču, redovno je odlazio u Bečku operu. Kupio je bio gramofon i ploče, pa je često u kući Miloševića bilo za ono vrijeme neobične, ozbiljne muzike.

Vlado Milošević, u svojoj knjizi "Sevdalinka" sjeća se tih dana i očevog gramofona, koji je, neosporno, imao velikog udjela u razvijanju muzičkog ukusa porodice Milošević, koja je, uzimajući pojedinačno, bila veoma muzikalna. U to vrijeme muziciralo se u željezničkom staničnom restoranu, u hotelu "Bosna", po privatnim kućama i na školskim priredbama. Muziciralo se u okviru konfesionalnih društava, njegovala se tzv. gradska pjesma i standardni repertoar bečkih muzičkih klasika.

Majka Vlade Miloševića, Jovanka,  rođena je 1878. godine, nešto prije ulaska austrijskih okupacionih trupa u Bosnu i Hercegovinu na osnovu istorijskog Berlinskog dogovora velikih sila. Njen otac Milivoje Vučković bio je poznati banjolučki trgovac. Kao kćerka iz trgovačke kuće, Jovanka je završila djevojačku školu. Vladala je njemačkim jezikom, mogla tečno da konverzira i da vodi korespondenciju.  Naprednih pogleda, umjetnički nadarena, ona je uvijek težila nečemu višem i plemenitijem, žrtvujući kada je bilo potrebno svoj lični interes u korist narodnog boljitka. Među srpskim ženama u Banjoj Luci, Jovanka Milošević je svakako  iskakala širinom pogleda, a naročito svojim literarnim sklonostima. Nije poznato da se u Banjoj Luci prije Jovanke neka domaća žena ogledala i u književnosti. Objavila je dvije sveske proze, "Bogomdani umjetnici",  o Visokim Dečanima, poslije posjete tom izuzetnom spomeniku srpske kulture, i "Evo ih idu", dužu prozu o borbi naroda protiv tuđina. Riječ je o dvije plakete, od kojih je prva urađena veoma ukusno, gotovo kao spomenar, u kojima se romantičarski zastupaju srpski interesi i veliča kraljevska loza prvo Nemanjića a onda i Karađorđevića. U odnosu na Kočića, na čiju se literaturu ugledala u prozi "Evo ih idu", nije mogla da pronikne u jezičku magmu, ostala je na površini, prepričavajući opšta mjesta epske poezije i stereotipno slikajući okupatorsku austrijsku vlast. Objavila je i niz pripovjedaka u beogradskom listu "Pravda", kao i nekoliko crtica u "Otadžbini". Aktivnost žena Srpkinja, u to vrijeme, odvijala se u okviru Dobrotvorne zadruge Srpkinja Banjolučanki, a zatim u Kolu srpskih sestara. U vrijeme Drugog balkanskog rata, skupljao se materijal za srpske borce na frontu, pravili se zavoji, slala im se topla preobuka.

Ona će kasnije, u svojoj dužoj prozi pod naslovom "Evo ih idu" opisati te dane poslije vidovdanskog atentata na austrijskog prestolonasljednika:

"Oglasi se rat, za nas Srbe počeše odmah razne strahote. Prvo je bilo, što su iste noći, iz postelje digli dva srpska narodna poslenika sa bosanskog sabora. Pred podne provodaše ih onako svezane sa žandarmima kroz varoš i odvedoše ih u Crnu kuću, zatim istoga dana prevedoše ih u stari grad u vojničku tvrđavu. Srpski narod nikom poniknuo, strahuje, ali se opet dobro nada. A oni svi drugi, bez razlike, cvjetaju, likuju, optužuju, pljuju na Srbe, kao na Hrista, kad je na Golgotu vođen. Sutradan pozatvaraše predsjednike svih srpskih društava. Drugi dan sve redom viđenije trgovce, sveštenike, učitelje, profesore. Pozatvaraše taoce. Materama i ženama, onim, čiji su sinovi i muževi taoci, pismeno poručuju: ’Ako taj i taj most ili pruga željeznička bude uništena, biće tvoj sin ili muž na sred čaršije obješen.’ I zaista, na sred čaršije strše vješala. Srbi zažmure da ih ne gledaju; srce ih boli, jer znaju, da je to samo za Srbina priređeno. Dolaze glasovi: po Posavini vješaju taoce sveštenike, učitelje, uglednije seljake, oko Sarajeva drže majku vezanu, a sina vješaju, strašne muke ovladaše po srpski narod. Strah i trepet predstavlja i najzadnji šuckor..."

Ovim ponajboljim stranicama pripovijesti o nesrećnom starcu Staniši, pridružimo još jedan odlomak, kada je već srpska pobjeda izvjesna i kada se u gradu organizuju čete u tzv. Narodnu gardu da dočekaju oslobodilačku srpsku vojsku:

"U jednom času stvori se narodna garda. Viđeniji građani, ljudi od upliva, poslenici sa nekadašnjeg bosanskog Sabora, Vladika, sveštenici, učitelji, profesori, advokati, sve zajedno Srbi i Hrvati svi zađoše da umiruju mase narodne...Da budu pametni da ne čine osvete, da oslobođenje nije njihovo djelo. To je djelo Srbije. Srbija je ona, govorili su oni, koja ima prava da se sveti. A ne vi, vi provodite svoje veselje u miru. Jer niste vi ovo oslobođenje stvorili, to je Srbija učinila. Da njezin rad nije sazreo, vi ne bi mogli ništa učiniti, isto kao ni dosad što niste mogli! Pa treba da je dočekate kao veliki sinovi svoga naroda, a ne kao ubojice i palikuće. Drugi će doći da sude a ne vi. Vaša je dužnost da postavljate mir, da čuvate narod od osvete, od mržnje, od paljevina, od grabeža i tome slično..."

Savo Milošević i Jovanka Vučković, uzeli su se 1897. godine.
4127  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:05:55 pm
1981.
Naša je, za sopran i klavir, Vladimir Nastić, rkp.
Pesma o keruši, za glas i klavir, Sergej Jesenjin, rkp.
Napuštena kuća, za glas i klavir, Nikola Šop, rkp.
Blagoju Paroviću, za muški hor, Vladimir Nastić, rkp.
Ciklus od pet pjesama (Kosci, Prepelica, April zove, Muzička škola, Oblak pjeva), za jednoglasni dječiji hor i klavir, Stanko Rakita, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1981-1982.
Tri pjesme (San u podne, Oboriti bar jedan kamen, Kad budem velik kao mrav), za srednji glas i klavir, Anđelko Vuletić, štampano u izdanju UK BiH, 1986.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1982.
Tri pjesme (Snomorija, Trista polja, Dan krvi), za srednji glas i klavir. štampano u izdanju UK BiH, 1986.
Noktruno za čempres, za glas i klavir, Vlado Puljić, rkp.
Svici, za glas i klavir, Vlado Puljić, rkp.
Dragi grade, (himna Jajcu), za mješoviti hor, Stanko Rakita, rkp.
Pozdrav Republici, za mješoviti hor, Stanko Rakita, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1983.
Opelo (malo i prosto tvorenije), za mješoviti hor, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1984.
Fatima lozu sadila, za ženski hor, rkp. Polifona verzija.
Ivo jaše kroz Orašje, narodni stihovi, za ženski hor, rkp.
Fuga, narodni stihovi, za ženski hor, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1985.
Mesija (Petar kočić u starinskom sonetu), za muški hor, Ranko Risojević, rkp.
Jesenja pjesma, za dvoglasni dječiji hor, Isaije Mitrović, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1987.
Reljuiem, za glas i klavir, Pero Zubac, rkp.
Zapevka, za glas i klavir, Pero Zubac, rkp.
Masline, za glas i klavir, Vesna Parun, rkp.
Gori ljeto, za glas i klavir, Pero Zubac, rkp.
Kletva, za bariton i violu, Pero Zubac, rkp.
Melanholija, za tenor, flautu i muški hor, Ranko Risojević, rkp.
Tišina steže, za tenor, flautu (ili tenor blok flautu) i muški  hor, Ranko Risojević, rkp.
Molitva, za tenor, flautu (ili tenor blok flautu) i muški hor, Ranko Risojević, rkp.
Sveti Naum u Ohridu, za muški hor, Ranko Risojević, rkp.
Balada o zalasku sunca, za mješoviti hor, Vesna Parun, rkp.
Burleska, za fagot i klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1988.
Smiješno čudo, narodni stihovi, za ženski hor, rkp.
4128  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:05:36 pm
1972.
Mostarske kiše, za bariton, violinu, violu i kontrabas, Pero Zubac, rkp.
Trnoružica, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Negde reke, negde dosegnuto more, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Utočište, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Poznata tužbalica, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Hilendar (Asonance), za simfonijski orkestar, rkp.
A što kunjaš, kuno (Igra i Kolo), za simfonijski orkestar rkp.
Mrguda, (simfonija u jednom stavu), za simfonijski orkestar, rkp.
1972-1973.
Pet pjesama na stihove Vladimira Nastića (Okolo svet i onaj pas, Gle kako smo uspeli, Večeras ponovo zvone, Tragovi stopala, Kada će prestati), za bariton, flautu, klarinet, violu, violončelo i kontrabas, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1973.
Kosovo polje (Kosovo polje-dvije verzije, Večera na Kosovu polju, Kosova pesma, Boj na Kosovu polju, Venconosac sa  Kosova polja, Bojovnici sa Kosova polja, Kosovo poslanstvo), za muški hor, Vasko Popa, rkp.
Veliki gospodin Dunav, za mješoviti hor, Vasko Popa, štampano u
izdanju "I beogradskog pevačkog društva", 1973.
Poruka vjetru, za glas i klavir, Junuz Međedović, rkp.
Kada sunce bude zašlo, za glas i klavir, Božidar Timotijević, rkp.
Rezignacija i tanac, za 14 duvaćih instrumenata, rkp.
Velika bosanska elegija, za bariton, recitatora, mješoviti hor, gudače,
dvije trube i timpane, Ranko Risojević, rkp.
IV bosanska elegija, za bariton, recitatora, mješoviti hor, gudače, dvije trube i timpane, Ranko Risojević, rkp.
II bosanska elegija, za bariton, recitatora, mješoviti hor, gudače, dvije trube i timpane, Ranko Risojević, rkp.
XI bosanska elegija, za mješoviti hor, dvije trube, violončelo i timpane, Ranko Risojević, rkp.
X bosanska elegija, za bariton, recitatora, mješoviti hor, gudače, dvije trube i timpane, ranko Risojević, rkp.
Kočićeve riječi, za bariton, recitatora, mješoviti hor, gudače i timpane, Ranko Risojević, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1974.
Sloboda, za mješoviti hor, Jovan Joco Bojović, rkp.
Skitnice, za mješoviti hor, Jovan Joco Bojović, rkp.
Mlin, za mješoviti hor, Jovan Joco Bojović, rkp.
Mlinar, za mješoviti hor, Jovan Joco Bojović, rkp.
Grob u žitu, za mješoviti hor, Branko Ćopić, rkp.
Povratak u Beograd, za mješoviti hor, Vasko Popa, rkp.
Gornja tvrđava, za mješoviti hor, Vasko Popa, rkp.
Vračar polje, za mješoviti hor, Vasko Popa, rkp.
Beograd, za mješoviti hor, Vasko Popa, rkp.
Nebojša kula, za mješoviti hor, Vasko Popa, rkp.
Pastel, za glas i klavir, Vilem Zavad, rkp.
Jutro, za glas i klavir, Pero Zubac, rkp.
XII bosanska elegija, za bas i simfonijski orkestar, Ranko Risojević, rkp.
VI bosanska elegija, za bas i simfonijski orkestar, Ranko Risojević, rkp.
Elegija pitomoj planini Kozari, za glas, recitatora i simfonijski orkestar, Ranko Risojević, rkp.
Mala bosanska elegija, za recitatora i simfonijski orkestar, Ranko Risojević, rkp.
Improvizacija, za harfu, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Đerdan", S. Ćorović

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1975.
Dvadeset hiljada djevojačkih ruku, za troglasni ženski hor Desanka
Maksimović, rkp.
Himna banjalučke Gimnazije, za mješoviti hor, Zdenka Marković, rkp.
Slobodi (po zmijanjskoj kajdi), za mješoviti hor, Petar Kočić, rkp.
Slobdi (na evropsku kajdu), za mješoviti hor, Petar Kočić, rkp.
Pepelica, za glas i klavir, Dimitrije Nikolajević, rkp.
Napuštena kuća, za glas i klavir, Nikola Šop, rkp.
Iz dumača i šuma modrih (XIV bosanska elegija), za srednji glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Posljednja bosanska elegija, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Smrt je pouzdana, za glas i klavir, Ranko Risoejvić, rkp.
Samo idi, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Orač, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Melanholija, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Tri balade, za duvače i udaraljke, rkp.
XIV bosanska elegija (Iz dumača i šuma modrih), za duvače i udaraljke, rkp.
Oktet, za drvene duvače, rkp.
Muzika (instruktivno), za gudače, rkp.
Na Drinu, za klavir, harmonizacija marša St. Biničkog rukopis, 1975/1976.
Pet pjesama za glas i klavir (Djetinjstvo, Jaglac, Maslačak, Bokvica, Drhtaj jeseni), Ranko Risojević, štampano u izdanju UK BiH, 1981.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1976.
Zimnica, za jednoglasni dječiji hor i klavir, Enisa Osmančević-Ćurić, rkp.
Zov, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Sonet nepoznatoj ženi, za glas i klavir, Jovan Đorđić, rkp.
Crni ljiljan, za glas i klavir, Ljiljana Josipović, rkp.
Četvrta pjesma smrti, za glas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Samoća, za glas i klavir, Sabrija Tucaković, rkp.
Troglasna fuga, za dvije violine i violu, rkp.
Kroz mećavu, za simfonijski orkestar, rkp.
Davidova zemlja, za simfonijski orkestar, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1977.
Ptica, za glas i klavir, Ivan Lončar, rkp.
Krajišnici, za muški hor, Dragan Studen, rkp.
Razgovor s četom, za mješoviti hor, Branko Ćopić, rkp.
Jazavac pred sudom, opera u jednom činu, Petar Kočić-Ranko Risojević, rkp.
Muzika, za četiri trombona, rkp.
Mala svita, za tamburaški orkestar, rkp. Instrumentirali: Dane Burić i Sava Vukosavljević.
Muzika, za flautu, violinu, violu i gitaru, za Radio dramu "Zaveštanje", F. Vijon, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Bundžija", M.Jančić

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1978.
Šeće se momče kroz selo, za ženski hor, rkp.
Vrani se konji muštraju, za ženski hor, rkp.
Nisam znala nisam vjerovala, za ženski hor, rkp.
Osmu večer večerala, za ženski hor, rkp.
Urodile žute kruške, za ženski hor, rkp.
Lijepi Ive, narodni stihovi, za ženski hor, rkp.
Najljepši miris, narodni stihovi, za ženski hor, rkp.
Proljeće na grobu mojih djedova, za mješoviti, hor, Slavko Mandić, rkp
List, za glas i lavir, Radovan Vulin, rkp.
Moj grob na obali jezera, za bas i klavir, Ranko Risojević, rkp.
Varijacije, za violončelo i klavir, rkp.
Pjesma i rondo, za violončelo i klavir, rkp.
Tri fragmenta, za gudački kvartet, rkp.
Preludijum, arija i rondo, za violončelo, rukopis
1941, za recitatora, gudače, duvače i timpane, Ranko Risojević, rkp.
Muzika, za radio dramu "Anikina vremena", Ivo Andrić
Muzika, za pozorišnu predstavu "Anikina vremena", I. Andrić, (za glas bez pratnje; za 2 violine, violu, violončelo, i kontrabas)

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1979.
Uni, za tenor (ili bariton) i klavir, Franjo Ćurić, rkp.
Divertimento a tre, za gudački kvartet, rkp.
a.Koral i pasakalja, za gudački kvartet, rkp.
b.IV kvartet, za gudače, rkp.
c.Lagani valcer I, II za klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1980.
a.Diptih, za tamburaški orkestar, rkp.
b.Karišik, za tamburaški orkestar, rkp.
4129  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:05:07 pm
1961.
U cvatu zemlje, za glas i klavir, Jure Franičević Pločar, rkp.
Poslije bitke, za glas i klavir, Tanasije Mladenović, štampano u izdanju UK BiH, 1966.
Kapričo, za obou i klavir, rkp.
Deset pjesama na stihove Stevana Raičkovića (Tako je dobro biti sam, Pesma trave, Najtiša, Posle kiše, Otvori u noć vrata, Oprosti kamenu što ćuti, Spavači, Ptica, Povratak, Sunce) za sopran i klavir. Štampano u izdanju UK BiH, 1964.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1962.
Večernja elegija, za glas i klavir, Aleksandar Aleksić, rkp. 1963.
Budi sam, za glas i klavir, Antonije Ćosić, rkp.
Otvor pendžer imamova umijo, za tamburaški orkestar, izgub.
Bosanska varoška igra, za tamburaški orkestar, rkp
Impromtu I, II, za klavir, rkp.
Rapsodična uvertira, za omladinski (narodni) orkestar, rkp. II verzija uvertire za "Ajkine jade".

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1964.
Dođi mi dragi uveče, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Ja urani' jutros rano, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Kamen goro biser odgovara, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Djevojka se po nevenu šeće, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Što ste stali, svi mili jarani, za solo glas i kamerni orkestar, izgubljeno.
Nema jada ko kad akšam pada, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Rekla me je mati na daleko dati, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Ah, moj dragi jesi l' se umorio, za solo glas i kamerni orkestar, izgubljeno.
Podigla se buna do kožuna, za mješoviti hor i kamerni orkestar, rkp.
Nas dva brata oba ratujemo, za mješoviti hor i kamerni orkestar,  rkp.
Oj, trinaesta pola roda moga, za mješoviti hor i  kamerni orkestar, rkp.
Evo vojske trinaeste brigade, obrada za mješoviti hor i kamerni orkestar, rkp.
Oj, brigado, ja se nisam nado, za mješoviti hor i kamerni orkestar, rkp.
Proleteri, mila braćo moja, za mješoviti hor i kameri orkestar, rkp.
Oj, kozarske vite jele, za mješoviti hor i kamerni orkestar, rkp.
Druže Tito mi ti se kunemo, za mješoviti hor i kamerni orkestar, II verzija.
Šest soneta, Stevan Raičković (Kamena uspavanka, U zimski sumrak, Put u ravnicu, Siena, Jedno sigurno veče, Nailazi hladno doba godine), za visoki glas, flautu,  violinu, violu, violončelo, kontrabas i 13 perkusionih instrumenata, , rkp.
Pred buru, pjesma mladosti (Stari KAB), za glas i simfonijski orkestar, Dušan Mutić, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1965.
Šta to sada vedrim nebom leti, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub
Oj, Krajino, ti si zemlja mala, za mješoviti hor  i tamburaški orkestar, izgub.
Druže Tito, naš maršale prvi, za mješoviti hor i tamburaški orkestar rkp.
Na vrh gore Plazarice, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
Moj dragane, ajd' u partizane, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
Ulicama, za mecosopran i klavir, Mirjana Cijan, rkp.
Kanconeta, za violončelo i klavir, rkp.
Bosanski đulovi I, za mješoviti hor i kamerni orkestar, rkp.
Bosanski đulovi II, za tamburaški orkestar, izgub.
Partita, za gudače, prerada Partite iz 1953, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1966.
Prošeta se mlado momče, za mješoviti hor i  tamburaški orkestar, izgub.
Lipe li su Maglajkinje, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Imala sam jedno bure, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Šta se ono zeleni na zeleni pendžer, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Mi nećemo hititi, nit  se mladi ženiti, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Svani zoro, svani beli dane, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Puško moja, divan dare, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
Oj, drugovi, iz Pete brigade, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
Na Travniku kad je borba bila, za mješoviti hor  i tamburaški orkestar, rkp.
Nasred gore Romanije, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
Ej, ljubičice i ja bih te brala, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Pojdi kolo, pojdi bolje, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Kono moja, jagnje razbluđeno, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Rasla trava djetelina, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Od mora eto svatova, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Izvor voda izvirala, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Lipa, za mješoviti hor, Gustav Krklec, rkp.
Marija na Prkosima, za mješoviti hor, Branko Ćopić, rkp.
Tri pjesme iz ciklusa "Zagrljaj" Velimira Lukića (Veče, Magla, Molitva), rkp.
Probudiću se, za glas i klavir, Vera Blagojević, rkp.
Hercegovački pejsaži (Tanka je sjenka na vodu pala. Nemir, Jablan do neba seže, Probuđen podnevni san, Go, sunčan dan), Hamza Humo, štampano u izdanju UK BiH, 1980.
Majka nad zavejanim uspomenama, za alt, flautu, klarinet, violu, violončelo i kontrabas, Stevan Raičković, rkp.
Sonata, za violu i klavir, štampano u izdanju UK BiH, 1967.
Mala svita, za klarinet i klavir, štampano u izdanju autora, 1967.
Kanon, arija i fuga (instruktivno), za dvije violine i violu, rkp. 1967.
Ne daj, selo, Stojanu na vojsku, rukovet, za mješoviti hor, rkp.
Triptihon za Veru, za glas i klavir, Pero Zubac, rkp.
Sevdalinka, za klarinet i klavir, štampano u izdanju autora, 1971.
Parafraza  na temu bosanske varoške pjesme, za flautu i klavir,  štampano u izdanju UK BiH; 1969.
Moderato mosso, Allegro giocoso, za flautu i klavir, rkp.
Dramtična simfonija, za simfonijski orkestar, štampano u izdanju ANU BiH, 1973.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1968.
Himna mladosti, za mješoviti hor, Ranko Preradović, rkp.
Tebe, Boga, hvalim (Te Deum), za mješoviti hor, rkp.
Dva stavka (Fantazija i Badinerie), za klarinet, štampano u izdanju autora, 1971.
Rapsodična balada, za klarinet i klavir, rkp.
III kvartet, za gudače, rkp.
Tri minijature, za gudački kvartet, rkp.
Kameni spavač, za gudački kvartet i recitatora, Mak Dizdar, štampano u izdanju ANU BiH, 1974.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1969.
Zasjela je noć, za mješoviti hor, Oto Šolc, rkp.
Četiri skerca (Nov šešir, Starudija, Pjevaju čistači ulica,
Vodenica) za mješoviti hor, Stevan Raičković, rkp.
Vizije (Mračajski proto, Simeun đak, Tuba, Jablan), za simfonijski orkestar, rkp.
Banja Luka 1969, za simfonijski orkestar, rkp.
Lisina planina, Mrkonjića dika, za glas i simfonijski orkestar, Jovan Joco Bojović, rkp.
Bosanski orač, za glas i simfonijski orkestar, Jovan Joco Bojović, rkp
Zadužen za Zvečaju, za glas i simfonijski orkestar, Jovan Joco Bojović, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Krajiška legenda", Kočić-Putnik
4130  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:04:44 pm
1951.
Seko Jelko, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Ako želiš milovanja, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Sitna je kiša rosila, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Ide jesen, idu blagi dani, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Ja se popeh na visinu, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Pjesme Bosanske krajine, rukovet, za mješoviti hor, rkp.
Otadžbina, za troglasni ženski hor, Vladimir Čerkez, rkp.
Krvava bajka, za mješoviti hor, Desanka Maksimović. Druga verzija za mješoviti hor, 1954.
Poslije dugog rastanka, za glas i klavir, Vladimir Čerkez, rkp.
Proljetni pljusak, za glas i klavir, Vladimir Čerkez, rkp.
Pjesma nad mahalom, za glas i klavir, Vladimir Čerkez, rkp.
Mjesečina, za glas i klavir, Dragutin Tadijanović. Štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Krajiška rapsodija, za simfonijski orkestar, rkp.
Koncert, za violinu i orkestar, rkp.
Proljetni dan (instruktivno), za četiri violončela, rkp.
Varijacije (instruktivno), za tri klarineta, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1952.
Kolika je u Prijedoru čaršija, za sopran, alt i bariton; štampano u izdanju "Školske knjige", Zagreb, 1952.
Pod brijegom se jela razgranala, za sopran, alt i bariton; štampano u izdanju "Školske knjige", Zagreb, 1952.
Kada ja pođoh na Benbašu, za mješoviti hor, rkp.
Šeće se momče kroz selo, za mješoviti hor i kamerni orkestar, izgub.
Bolna leži dilber Duda, mješoviti hor i kamerni orkestar, izgub.
Intermezzo, za manji simfonijski orkestar, rkp.
Bosanske pjesme I, rukovet, za mješoviti hor, rkp.
Oj, Dubice, rukovet, za mješoviti hor; štampano u izdanju autora, 1965.
Otadžbina, za troglasni ženski hor i klavir, rkp; za mješoviti hor štampano (?)
Žao mi je čovjeka; za troglasni ženski hor i klavir, Desanka Maksimović, rkp.
U čekanju kiše, za tenor solo i muški hor, Dušan Kostić, rkp; klavirski part dodan 9.VII 1968.
Ako su mi usne, za glas i klavir, Vladimir Čerkez, rkp.
Susedi, devojčica i ja, za glas i klavir, Branko V. Radičević; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Veče, za glas i klavir, Dragoslav Andrić; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Svita, za violinu i klavir, rkp.
Svita, za đački gudački orkestar, rkp.
Poslije zabave, za zabavni orkestar

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1953.
Ovce čuva Bojana, za trogalsni ženski hor; štampano u izdanju UK BiH 1954.
Spavala bi, za troglasni ženski hor; štampano u izdanju UK BiH, 1954.
Kolo vodi, za troglasni ženski hor; štampano u izdanju SMDO Hrvatske (bez oznake godine izdanja)
Ja kakva je sjajna mjesečina, za troglasni ženski hor; štampano u izdanju Prosvjetnog Sabora Hrvatske, 1974.
Salko li, salko, ja fesića nemam, za troglasni ženski hor i klavir, rkp.
Oj, moje janje bijelo, za troglasni ženski hor i klavir, rkp.
Dertu derman, za troglasni ženski hor i klavir, rkp.
Oj, Dubice, rukovet, za mješoviti hor; štampano u izdanju autora, 1965.
Pejsaž, za mješoviti hor, Slavko Mandić, rkp.
Preludijum, arija i finale, za klavir, rkp.
Pjesma i kolo, za violinu i klavir, rkp.
I kvartet, za gudače, rkp.
Partita (instruktivno), za đački gudački orkestar, rkp.
Kolo, za simfonijski orkestar, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1954.
Bosanski đulovi, rukovet, za mješoviti hor, rkp.
Cazin grade, za  mješoviti hor; štampano u izdanju UK BiH, 1954.
Kad je borba ma Travniku bila, za mješoviti hor. Štampano u izdanju UK BiH, 1955.
Krvava bajka, za mješoviti hor (II verzija), Desanka Maksimović; štampano u izdanju UK BiH (bez oznake godine izdanja).
Krvava bajka, za troglasni dječiji (ili ženski) hor, Desanka Maksimović, rkp.
Voćka poslije kiše, za glas i klavir, Dobriša Cesarić; štampano u izdanju UK BiH, 1961.
Kasna jesen, za glas i klavir, Dobriša Cesarić; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Crnci  na mletačkom Torre dell orologgio, za glas i klavir, Dobriša Cesarić, rkp.
Ogledalo i ruže, za glas i klavir, Gustav Krklec, rkp.
Sa šetnje po gradu (U živoj prometnoj ulici, Osamljen šetač, Dječaci, Intimni razgovor, Na stadionu), za klavir i simfonijski orkestar, rkp
Igra, za manji simfonijski orkestar, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1955.
Na žalost je sitna knjiga, za solo glas i kamerni orkestar, rkp.
Aj, šta ću nane, za dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Kad se jangin iz mejhane pomoli, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Pošla je djevojka za goru, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Rasla trava djetelina, za troglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Bijela vila, za mješoviti hor, rkp.
San zaspala dilber Ajša, za mješoviti hor, rkp.
Po Bosni se podignula raja, za mješoviti hor, rkp.
Pesma o poginuloj devojci, za četveroglasni ženski hor i klavir Desanka Maksimović, rkp.
Jesen, za mješoviti hor, Milan Janković. Štampano u izdanju autora (bez oznake godine izdanja)
Divno gora lista, za mješoviti hor, Branko Radičević, rkp.
Sladokusac, tekst narodni, za glas i klavir; štampano u izdanju SAKOJ 1960.
Dorica, za glas i klavir, Dobriša Cesarić; štampano u izdanju SAKOJ 1960.
Da si blizu, za glas i klavir, Vesna Parun; štamano u izdanju UK BiH 1961.
Na šumskim putevima, za glas i klavir, Dobriša Cesarić, rkp.
Sonatina, za obou i klavir; štampano uizdanju UK BiH (bez oznake godine izdanja)

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1956.
Četiri bosanske narodne pjesme (Hajd u polje cvijeće brati, Rasla jela jelika, Djevojka pita mladića, Ah, udovčiću ne boluj), za troglasni ženski hor, rkp.
Cazin grade, za glas obou i timpane, rkp.
Mejro mlada, Mejro luda, za glas, obou i timpane, rkp.
Đul se Mejra po bostanu šeće, za glas obou i timpane, rkp za muški hor, 1971., rkp.
Bjela s' vila kupala, za dva ženska glasa, flautu, violinu i violu, rkp.
Lolo moja ja bi' bila tvoja, za dva ženska glasa, violinu i violu, rkp.
Mila nane, uvenu me pola, za dva ženska glasa, violinu i violu, rkp.
Čekam svoga iz vojske dragana, za dva ženska glasa, flautu, violinu i violu, rkp.
Poletiše dva goluba bijela, za dva ženska glasa, flautu, violinu i violu, rkp.
Haj redom naselja, za dva ženska glasa, violinu i violu, rkp.
Zar s' udala, kuno, za dva ženska glasa i dvije flaute, rkp.
Prošeta se Mujo mlad, za dva ženska glasa i dvije flaute, rkp.
Vrapci i strašilo, za jednoglasni dječiji hor i klavir, Oton Župančić, rkp.
Došao vrabac da nam nešto kaže, za dvoglasni dječiji hor i klavir, J.J. Zmaj, rkp.
Žabe, za dvoglasni dječiji hor (ili dva glasa) i klavir, Oton Župančić, rkp.
Pijetao, za dvoglasni dječiji hor (ili dva glasa) i klavir, Mladen Bjažić, rkp.
Mali heroji, za troglasni dječiji hor, Branko Ćopić, rkp.
Vetrova uspavanka, za troglasni dječiji hor i klavir, Desanka Maksimović, rkp; za troglasni dječiji hor, rkp.
Vodonoša, za troglasni dječiji hor i klavir, Desanka Maksimović, rkp: za troglasni dječiji hor, rkp.
Ide jesen, za troglasni dječiji hor i klavir, Desanka Maksimović. Štampano u izdanju UK BiH (bez oznake godine).
Prepelica i pastir, za troglasni dječiji hor i klavir, Desanka Maksimović. Štampano u izdanju SMDO Hrvatske, 1967; za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Magle dolaze, za mješoviti hor, Zlatko Tomičić, rkp.
Jama I, za bas i mješoviti hor, Ivan G. Kovačić, rkp.
Zapjevala bulbul ptica, za glas i klavir, narodna. Štampano u izdanju UK BiH, 1961.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1957.
Kiša, za muški hor, Slavko Mandić, rkp. (II verzija)
U dubokoj tami, za mješoviti hor, Vesna Parun, rkp.
Krajina, za mješoviti hor, Slavko Mandić, rkp.
Sa planine, za simfonijski orkestar, rkp.
Intrada, za simfonijski orkestar, rkp.
Intrada (instruktivno), za gudački orkestar, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1958.
Ah, lijepo ti je pod noć pogledati, za muški glas, bas prim i brač. rkp.
Otvor pendžer, imamova umijo, za muški glas, bas prim i brač. rkp.
Logom legla trava djetelina, za troglasni ženski hor i tamburaški orkestar, rkp.
Moj dragane što ja i ti znamo, za troglasni ženski hor i tamburaški orkestar, rkp.
Ja kakve su Mostarkuše, za troglasni ženski hor i tamburaški orkestar, rkp.
Soko leti priko Kobaševa, za troglasni ženski hor i tamburaški orkestar, rkp.
Kolo u A duru, za tamburaški orkestar, rkp.
Urodila biber gora, za dvoglasni ženski hor, dvije oboe i gudače, rkp.
Momak pojde niz polje, za dvoglasni ženski hor, dvije oboe i gudače, rkp.
Zapjevajmo nek' i selo čuje, za tenore (dvoglasno), dvije oboe i gudače, rkp.
Moj Pridoru, okreni se vamo, za tenore (dvoglasno), dvije oboe i gudače, izgub.
Kolo, za flautu, violinu i violu, rkp.
Ustani sine, za dvoglasni dječiji hor i klavir, Branko Smiljanić; za mješoviti hor, rkp.
Kljuse, za mješoviti hor, Ivan G. Kovačić, štampano u izdanju UK BiH, 1977.
Rasla jela jelika, narodna, za glas i klavir, rkp.
Tri dana ležim od bola, narodna, za glas i klavir, rkp.
Tri skice, za klavir, štampano u izdanju UK BiH, 1966.
Sonatina, za klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1959.
Podigla se buna od kožuna, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, rkp.
OJ, Kozaro, duga i široka, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Oj, brigado, ja se nisam nado, za mješoviti hor i orkestar, izgub.
Oj, Kompartijo, za mješoviti hor i tamburaški orkestar, izgub.
Oj, Kozaro, goro razlistana, za mješoviti hori tamburaški orkestar, izgub.
Na Petrovačkoj cesti, za mješoviti hor, Branko Ćopić, rkp; za troglasni ženski hor, rkp.
Mala Hata širokog vrata, narodni tekst, za mješoviti hor, štampano.
Kiša, za četveroglasni ženski hor, Slavko Mandić, rkp.
Druže Tito, mi ti se kunemo, za mješoviti hor i klavir, Mira Alečković, rkp.
Nokturno, za glas i klavir, Federiko Garsija Lorka, štampano u izdanju UK BiH, 1961.
Sat, za glas i klavir, Gustav Krklec, štampano u izdanju UK BiH, 1961.
Pet pjesama (Susedi, devojčica i ja, Kasna jesen, Pjesma nad mahalom,
Veče, Sladokusac), za bariton i simfonijski orkestar, rkp.
Paskalja, za violončelo i klavir. Štampano u izdanju UK BiH, 1968.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1960.
Jablan, za mješoviti hor, Slobodan Marković, rkp.
Kolo iz brigade, za mješoviti hor, Slobodan Marković, rkp.
Stari durovački pjesnici, ciklus solo pjesama za glas i klavir, rkp (Nema ljepše, Đore Držić; Na snijegu će cvjetje biti, Savko Bobaljević; Pale su na vrh mene, Nikola Nalješković; Srce mi je puno jada, Savko Bobaljević i Draža mi je neg sav svijet Andrija Čubranović.)
Izlazak mjeseca, za glas i klavir, Vesna Parun, rkp.
Četiri kompozicije, za klarinet i klavir, štampano u izdanju UK BiH (bez oznake godine izdanja)
II kvartet u f molu, za gudače, rkp.
Humoreska (kanarincu) I, II, za klavir, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Svjetlo na drugom spratu", S. Kulenović, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Balada o poručniku i Marjutki", Kreft, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Vode se povlače", Drago Mažar, rkp.
4131  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:04:15 pm
1941.
Zvono, za glas i klavir, Laza Kostić, rkp.
Nemir, za glas i klavir, Slavko Mandić, rkp. Prerađeno 1984.
Spomen, za glas i klavir, Đura Jakšić, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1942.
Krajina, za muški hor, Slavko Mandić, Štampano u izdanju SMDO Hrvatske  (bez oznake godine izdanja)
Vidjeh čudo (Smiješno čudo), narodni tekst, za mješoviti hor; štampano u izdanju UKBiH, 1954.
Valse triste, za glas i klavir, J.J. Zmaj, rkp.
Zmijanje, za glas i klavir, Slavko Mandić; štampano u izdanju UK BiH, 1952.
Kroz noći i dane, za glas i klavir, Slavko Mandić; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Želje, za glas i klavir, Slavko Mandić; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Selo je sunce jarko, za glas i klavir, J. J. Zmaj; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Sa planine, za klavir, rkp.
Pesma i kolo, za klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1943.
Opijelo, za mješoviti hor, rkp.
Tri puta Gospodi pomiluj (veliko pogrebno) za mješoviti hor, rkp.
U časovima odmora (4 piece), za klavir, rkp.
Tri burleske, za klavir; štampano u izdanju UK NR BiH, 1953.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1944.
Vetar duše, rukovet, za  mješoviti hor, rkp.
Molitva oblaku, za glas i klavir, Slavko Mandić; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Drvari, za glas i klavir, Slavko Mandić; Štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Kolo, za klavir, rkp.
Intiman razgovor, za klavir, rkp.
Usamljen šetač, za klavir, rkp.
Poema, za violinu i klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1945.
Oj oblaci, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Himna radu, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Naš udarni bataljon, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Mi smo svi udarnici, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Pošla rumena, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Oj javore, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Omladina mi smo radna, za dvoglasni dječiji hor, rkp.
Komandant Sava, za omladinski hor, rkp.
Tri ptičice, omladinski hor, rkp.
Ko smo, za mješoviti hor, Slavko Mandić, rkp.
Od svanuća pa do mraka (Od sabaha do jacije), za glas i klavir, Dušan Cvetković, rkp.
Jesi l' ružo cveta dala, za glas i klavir, Isaije Mitrović, rkp.
Varijacije na narodnu temu, za klavir, rkp.
Uspavanka, za klavir, rkp.
Fantazija, za klavir, rkp.
Balada, za klavir, rkp.
Večernja pjesma, za klavir, rkp.
Skerco, za violinu i klavir, rkp.
Balada, za violinu i klavir, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1946.
Dva lirska komada, za obou i i klavir, rkp.
Andante lugubre, za klavir i gudački orkestar, rkp,
Preludijum i igra (instruktivna), za gudački orkestar, rkp,
Preludijum i fuga, za gudački kvartet, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1948.
Divno gora lista, za jednoglasni dječiji hor i klavir, J.J. Zmaj, rkp.
Na ledu, za jednoglasni dječiji hor i klavir, rkp.
Našim futbalerima, za muški hor, Branko Ćopić, rkp.
I i II splet narodnih pjesama, za harmonikaški orkestar, izgub.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1949.
Osnovci, za troglasni dječiji hor, Gvido Tartalija, rkp.
Milenko ratno siroče, za troglasni dječiji hor, rkp.
Haj  divno je po gorama našim, za troglasni dječiji hor, Milka Hadžistević, rkp.
Odmor kosaca, za mješoviti hor, Slavko Mandić; štampano (?)
Prvomajska pjesma, za mješoviti hor, Branko Smiljanić, rkp.
Partizanske pjesme (Krajiška rapsodija), za klavir četveroručno, rkp
Elegija, za violu i klavir, rkp.
Varijacije na narodnu temu, za obou i gudački orkestar, rkp.
Svita, za obou i gudački orkestar. Štampano u izdanju SAKOJ-a, 1961.
Allegro, za violinu i klavir (instruktivno); štampano u izdanju "Svjetlosti", 1952.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1950.
Zvijezda tjera mjeseca, za dvoglasni ženski hor i klavir, rkp.; za troglasni ženski hor, rkp.; za muški hor, rkp.
Kolo vodi, za dvoglasni ženski hor i klavir, krp.
Kad ja pođoh na Benbašu, za dvoglasni ženski hor i klavir, krp.; za troglasni ženski hor, rkp.
Put putuje Latifaga, za dvoglasni ženski hor i klavir; štampano u izdanju Prosvjetnog sabora Hrvatske,1974.  
Cvijeće ružo, i ja bi' te brala, za mješoviti hor, rkp.
Mali konjanik, za jednoglasni dječiji hor i klavir, rkp.
Kono moja, za glas i klavir. Štampano u izdanju SAKOJ, 1950.
Sve sam dertli, za glas i klavir; štampano(?)
Košutice mila li si, za glas i klavir; štampano u izdanju UK BiH, 1952
U polju žita, za glas i klavir, Milorad Panić-Surep, rkp.
Praznično jutro, za glas i klavir, Milorad Panić-Surep, rkp.
Lako je tebi, more sinje, za glas i klavir, Vladimir Čerkez; štampano u izdanju SAKOJ, 1960.
Vozovi odlaze i dolaze, za glas i klavir, rkp.
Držimo stijeg, za mješoviti hor, Branko Smiljanić, rkp.
Dva skerca, a obou i klavir, rkp.
Bosanska svita (Preludij, Igra. Pjesma I, Kolo, Pjesma II, Skerco, Finale), za gudački orkestar. Štampano u izdanju SAKOJ, 1966.
Concertino, za obou i gudački orkestar; štampano u izdanju UK BiH (bez oznake godine izdanja) kao klavirski izvod.
Svečani marš, za simfonijski orkestar, rkp.
4132  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 11:03:52 pm
Muzička djela

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1929.
Leptir, za troglasni dječiji hor, Isaije Mitrović, rkp. Prepis i izmjene rađene 20. I 1987.
Spomen, za mješoviti hor, Đura Jakšić, rkp.
Ševe, za troglasni dječiji hor, Isaije Mitrović, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1930.
Šta ću majko (mala rukovet), za troglasni ženski hor. Štampano u izdanju autora: Banja Luka:   1940. Napjev iz zbirke Ludvika Kube.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1933.
Jesenja pjesma, za mješoviti hor, Isaije Mitrović. Štampano u izdanju autora: Banja Luka 1940. Prerađeno 1982. za mješoviti hor i 1985. za dvoglasni dječiji hor.
Dođi dragi(a), za glas i klavir, Isaije Mitrović, rkp. Prerađeno 1941. i 1950.
Ples pčela, za dvoglasi dječiji hor, Isaije Mitrović, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1934.
Sadim višnju, za troglasni ženski hor, rkp.
Gorom jezde kićeni svatovi (mala rukovet), za mješoviti hor. Štampano u izdanju autora: Banja Luka, 1940.
Ječam žele (mala rukovet), za mješoviti hor. Izdanje autora: Banja Luka, 1940.
Pod brijegom se jela razgranala, za mješoviti hor, rkp.
Moštanice, vodo plemenita, za mješoviti hor, rkp.
Fatima lozu sadila, za troglasni ženski hor. Štampano u izdanju Prosvjetnog sabora Hrvatske (bez oznake godine izdanja). Iz zbirke Ludvika Kube.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------


1935.
Trepetljike trepetale, za mješoviti hor, rkp.
A šta radiš Joko (mala rukovet). Štampano u izdanju autora: Banja Luka, 1940.
Beg Alibeg iđindiju klanja, za bariton i mješoviti hor, rkp.
Aliluja, za mješoviti hor, rkp.
Priđite, za mješoviti hor, rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1938.
Muzika za pozorišnu predstavu Kako vam drago, V. Šekspir (solo glas i gitaru, fanfare), rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1939.
Carju nebeski, za mješoviti hor, rkp.
Svjete tihij, za mješoviti hor, rkp.
Ninje otpuščaješi, za mješoviti  hor, rkp.
Preludij, fugeta i igra (instruktivno), za troglasni violinski orkestar, rkp.
Muzika za pozorišnu predstavu "Za suncem", Bešević, (dvije pjesme za solo glas), rkp.

--------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------

1940.
Oj, nema jada ko kad akšam pada,  za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Svadili se orli i sokoli, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Kunem ti se bogom draga, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Hasanaga na kuli sjeđaše, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Razboli se Šećer Salihaga, za solo glas i kamerni orkestar, izgub.
Zvijezda tjera mjeseca, za dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Kolo vodi, za dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Kolika je u Prijedoru čaršija, za dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Ko se ono brijegom šeće, za sopran, dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Bajram ide, dragom se nadam, za sopran, dvoglasni ženski hor i kamerni orkestar, izgub.
Oj, akšam mrače, moj pobogu brate, za muški hor i kamerni orkestar, izgub.
Šta se sjaji nasred Sarajeva (ciklus pjesama iz Bosne), rukovet, za mješoviti hor, rkp.
Pjesme sa Zmijanja, rukovet, za mješoviti hor; štampano u izdanju autora: Banja Luka, 1964.
Kiša, za muški hor, Slavko Mandić; štampano u izdanju UK BiH, 1954.
Zemljo naša, za mješoviti hor, Petar Preradović, rkp.
U slozi je spas, za mješoviti hor, J. J. Zmaj, rkp.
Pecija, krajiški vojvoda, za glas i klavir, Isaije Mitrović, rkp.
Liturgija, za mješoviti hor; štampano u izdanju autora: Banja Luka, 1940.
Ajkini jadi (Iz našeg vilajeta), muzika za pozorišni komad, rkp. Komad napisao Milorad Kostić.
4133  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vlado S. Milošević (1901—1990) poslato: Februar 04, 2011, 10:45:26 pm
.
4134  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:16:12 pm
*
TOMA ZDRAVKOVIĆ


JUNAK NOVOKOMPONOVANE TRAGEDIJE

Mršavko je, uprkos balkanskim merilima, privukao publiku kao magnet. Nije pevao na kvarno. Njegove pesme nisu bile imitacija života. Toma Zdravković ostaće za vjeki vjekova junak novokomponovane tragedije.

Promovisao je novi stil života: zaljubiti se, nesrećno se zaljubiti, napiti se, napisati pesmu koja postaje hit, otpevati tu pesmu, dotaći dno i... sve iz početka. Brojni brakovi, bezbrojne ljubavi, bolest, uludo straćeni novac, putovanja, jad i sreća "na kapljice", doveli su Tomu Zdravkovića u veoma nezgodnu poziciju: postao je lider, umorni lider. Lideri se, kao što znamo, oslanjaju isključivo na narod. Narod Tome Zdravkovića sastoji se od umornih intelektualaca svih kategorija, umornog radništva i seljaštva, umornih devojčica i njihovih mama, umornih alkoholičara i apstinenata, umornih partijaca i subotara... Što je sasvim normalno za čoveka koji je dan odmora proglasio za najtužniji dan — napisala je u knjizi Petra Lukovića "Bolja prošlost" tekstopisac Ljiljana Jorgovanović o Tomi Zdravkoviću, čuvenom pevaču narodne muzike koji je prerano otišao 30. septembra 1991. godine.

A 20 godina kasnije taj citat je u Ustanovi kulture "Parobrod" pročitao Goran Terzić, urednik i voditelj emisije "Originalni soul rečnik" na Radiju B92 — rekavši da on jeste esencija onoga što je bio Toma. U "Parobrodu" je u petak uveče otvorena multimedijalna izložba povodom 20 godina od smrti pevača, i Zdravković je tako ušao u hol slavnih, pored Frenka Sinatre, Elvisa Prislija , Džonija Keša i drugih.

U prostorijama "Parobroda" našle su se ploče "servirane" na tanjirima na kafanskim stolovima, daire i harmonike na zidovima, a na video bimu se mogu videti Tomini nastupi i intervjui. Na otvaranju su nastupili Tomin brat Novica Zdravković, glumac Sergej Trifunović, flamenko ansambl "Nuestra Luz" i drugi, pa je publika uživala u novom izvođenju pesmama kao što su "Umoran sam od života", "Kiša je padala" i "Ruže" u džez, soul, fanki i pop aranžmanu.

A sutradan, u skoro praznom "Parobrodu", pred samo desetak duša, o Zdravkoviću su pričali pisac Zoran Ćirić - Magični Ćira i Goran Terzić.

— Ovo vam je dokaz koliko je Toma Zdravković dostigao savršenstvo u svojoj umetnosti jer on je izbegavao i elitizam i populizam — tumačio je prazni foaje "Parobroda" Magični Ćira. "Toma je bio vrhunski pop umetnik, vremenom su njegove pesme od hitova postale klasici, himne — dela koja uvode neke nove standarde, samim tim pomeraju neke granice, dakle, imaju punu umetničku vrednost. Jedini koji je tu iznad njega je Šaban Bajramović, ali je Šaban jedini svetski brend koji mi imamo na prostoru Balkana. Toma je baš vezan za ovo podneblje, on je spojio cigansku muziku, njenu južnomoravsku varijantu, i na svoj način uspeo je da je sintetiše sa šansonom... Kada se on pojavio podela na narodnu i zabavnu muziku je potpuno bila uzdrmana" — kaže Ćirić.

Terzić je primetio da je danas lakše pričati o Tomi Zdravkovići i reći bez stida i srama da ti se nešto njegovo dopada jer je to sad postalo nekakvo opšte dobro.

— Ali, verujte, to je i pitanje godišta. Ja imam 51 godinu, tu vrstu narodne muzike uopšte nisam slušao, budući da sam kao i svaki 15-godišnjak počinjao sa rokenrolom, a onda je ta dihotomija bila mnogo izraženija. I uvek sam s podsmehom slušao komentare — kakav rokenrol — kad ne možeš uz njega ljudski ni da se napiješ. Ti ljudi su za neki urbaniji naraštaj bili uglavnom predmet podsmeha. Za mene je veliki kulturološki šok predstavljala izjava jednog mog prijatelja, čoveka s vrlo egzotičnim afinitetom i kada je rok muzika u pitanju, koji mi je sa oduševljenjem pričao ranih osamdesetih kakav osećaj je imao slušajući neke pesme Tome Zdravkovića. Domaća kvalitetna narodna muzika je kao kantri, za čije su prihvatanje potrebne neke godine i uslovno rečeno, zrelost. Ne morate postati alkoholičar ili redovni kafanski posetilac da biste uživali u muzici Tome Zdravkovića, za to vam treba samo koja godina više — rekao je Terzić.

Priča Zorana Ćirića o njegovom prvom susretu sa muzikom Tome Zdravkovića posebno je interesantna.

— Ja sam se rodio okružen pločama. Otac je bio džez muzičar, pa su tu bile ploče od Armstronga do Frenka Sinatre, preko Reja Čarlsa, Đorđa Marjanovića, Bobe Stefanovića, Lea Martina... Ali, moja majka je bila apsolutni fan Tome Zdravkovića, tako da je moj otac morao da kupuje i sve Tomine ploče. Tako sam se ja s njegovom muzikom upoznao već sa šest ili sedam godina. U afričkoj kulturi imate tradiciju da ljudi žive uz muziku i sa muzikom, dakle — uz nju obeduju, rade, spremaju hranu, vode ljubav... Moj život je baš tako bio obojen muzikom, i nikada nije postojala dihotomija između Tome Zdravkovića i onoga što je slušao otac, i što je morao da skida kao džez trubač. Moja mama nije umela da rukuje gramofonom, to smo radili otac i ja, pa sam Tomu najviše slušao tako što je ona pevala njegove pesme. Znao sam da je moja majka ljuta kad se otac ne vraća s posla kad peva "Što te večeras nema", a kad misli na svoju pokojnu majku pevala je "Majko, majko što me rodi". Kad je bila u ljubavi sa mojim ocem pevala je onu "Sliku tvoju ljubim", a kad se sećala nekih svojih bivših ljubavi, onda je pevala one metafizičke, dilanovske Tomine ljubavne pesme poput "Danke". Kada je oca planirala da otera u tri lepe materine, pevala je "Ti i ja dva smo sveta različita". Ako je tri puta otpeva, znalo se da će sigurno biti svađe, a potom i batina. Batine sam dobijao ja kao kolateralna šteta. Od kada je Toma napisao "Dotako sam dno života", moja majka priča: kad umrem, hoću da mi to sviraju na sahrani — pričao je Magični Ćira kada ga je Goran Terzić upitao:

— Ljudi će sada misliti da tvoja majka liči na majku Tonija Soprana?

— Liči! I Tonijeva majka voli neke kancone koje čak ni Italoamerikanci ne prepoznaju. Kad joj to puste, ona se prepodobi. Ja tu vidim moju majku — našalio se Ćira.

Dodao je da su dvojica Toma bili njegovi prvi muzički "likovi" — Tom Džons i Toma Zdravković.

— Tada smo mi mrzeli "seljake", to je bila jedna lažna socijalna priča, urbano i ruralno, ali je Toma bio iznad toga. Niko se u mom predgrađu nije zajebavao sa tim njegovim pesmama, kao ni sa pesmama, recimo, Nedeljka Bilkića. "Ima jedna krčma u planini" bila je kao "Wild horses" od Stonsa. Mi smo tada imali jaku scenu, jako kvalitetne pevače. Postoje priče da je Tomin glas blago unjkav. Za razliku od ostalih pevača Toma nije nikada imao svoj vokalni stil, naprosto, on je bio kompozitor i njegov opus je bio vrlo bogat. Svirao je od kafane do kafane i nikada nije prestajao s tim. Da biste napisali onakve pesme morate sedeti u kafani. Možete napisati recimo dve, a da ste potpuno strejt čovek, ali Toma ima 50 pesama koje su remek-dela i apsolutne kafanske himne. Toma je imao tu vrstu posvećeništva i ljudi vole da njegove stvari slušaju u kafani, jer kada ga slušate strejt, onda vam nekad dođe da se besite. Toma nije za samotnjačko slušanje. Kod Tome Zdravkovića se selite u jedan drugi, vaš svet — objasnio je Zoran Ćirić.

Goran Terzić, opet, smatra da uopšte nije potrebno u tehničkom smislu raspravljati da li je Toma vrhunski pevač.

— Ono što je bitno jeste to što iza toga stoji neka vrsta osećaja, a budući da me soul muzika zaokuplja poslednjih 25 godina, kada se govori o nekim definicijama te muzike, kaže se da je iznad svega osećaj. I nije bitno ko peva, crnci ili belci. S druge strane je kantri, a jedan kantri pevač je rekao — nije bitna muzika, bitan je pevač. Dakle, ne slušajte ništa iza, slušajte pevača. Kad se na taj način sluša Toma, shvatite njegovu veličinu. Toma nije imao kontrolu zvučne slike, ali je glas bio iznad svega, i to ne glas određen tehnički. Ne znam da li bi Toma Zdravković danas u emisiji "Ja imam talenat" preživeo Ivana Tasovca ili prošao žiri u "Prvom glasu Srbije". To nije bitno — on je postao klasik mimo svega toga. On potvrđuje da vam u životu nisu važni argumenti nego emocije koje prenosite. Za mene je frapantan podatak da je on svoj prvi koncert održao u 44. godini u Domu sindikata, a imao je posle na istom mestu serijal od 20 koncerta zaredom. Petar Luković je pričao da je fascinantno kako je on vladao publikom i da se nikada nije previše njoj posvećivao. On kao da je pevao za sebe, a ne za publiku. To ga uopšte nije ometalo da vlada scenom — rekao je Terzić.

Ćirić, koji je nekoliko puta slušao Zdravkovića uživo u kafani, seća se da on nikada nije rekao publici "Ajmo ruke gore" ili "Ajmo svi zajedno". — Toma je učinio prvi ono što je Brus Springstin učinio u istoriji rokenrol koncerata, kada je sa bine u jednom trenutku otišao u publiku i pevao šetajući kroz masu. Niko ga nije grlio, publika se sklanjala, i puštala ga da prođe i peva. Toma se nikada nije derao, uvek je morao da čuje glas, videlo se da peva sam sebi, a potpuno je predan publici — kaže Ćira.

Setio se i jedne morbidarije koja, kako kaže, mnogo govori "o srpskoj kulturi, mentalitetu ili miljeu koji je i danas prisutan, samo što je mutirao".

— Toma je imao rak, i onda mu je niki tip organizovao turneju, koja se reklamirala kao poslednja turneja Tome Zdravkovića. Niko ne zna zašto je to Toma prihvatio. Došao je u Niš, i drugi tip koji je hteo da onom prvom otme tezgu kaže mu: "Slušaj, Tomo, kad budeš umro, ja ti organizujem in memoriam turneju." Kako misliš? pitao ga je Toma. "Pa lepo — uramimo tvoju sliku, stavimo crni flor preko, i pustim muziku. Ja ti garantujem da ću napuniti svaku halu. Je l' imam tvoju dozvolu?" I Toma je rekao "da" jer je bio dobar i skroman čovek — priča Ćirić: —A umro je baš na vreme, da ne bi gledao kako njegova publika počinje da se deli, i da pucaju jedni na druge. A i u tim godinama, imao je 53, umiru uglavnom veliki umetnici. Ono što je bitno — proživeo je život kako je želeo."

 

SPOMEN-ČESMA U SELU PEČENJEVCE Na dan kada je pre 20 godina slavni pevač preminuo, u centru Leskovca otkriven je njegov spomenik pred nekoliko stotina Leskovčana, gostiju i članova porodice pokojnog pevača. Crveni plašt sa spomenika visokog 2,3 metra, skinuli su Zdravkovićev sin Saša, unuk Danijel i gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, uz zvuke popularnih pevačevih pesama i povike "Tomo, Tomo". Spomenik je podigao grad Leskovac, a u selu Pečenjevce, gde se rodio i odrastao, otkrivena je spomen-česma sa uklesanim njegovim likom i stihovima koje je pevao.

SRPSKA PRIČA O MAKARTNIJU I LENONU — Na stranu što je Toma bio toliko jedinstven i traje do današnjeg dana, ali danas svi znaju da Novak Đoković voli Tomu Zdravkovića. Pogledajte najbolje pesme Džonija Štulića. To je ukrštanje Tome Zdravkovića i Arsena Dedića. Sam Džoni Štulić je bio pošten dok nije poludeo, a i sad je pošten jer je potpuno lud, i govorio je da ne razume novi talas, već voli Bitlse, Arsena Dedića i Tomu Zdravkovića. Vlada Divljan u "Šest dana juna" ima pesmu "Ja je molim meni da se vrati". To je u stvari Toma Zdravković, s bosanskim akcentom, jer se radnja odvija u Bosni. To nije bio nikakav kemp. Jednom smo se Vlada Divljan i ja zapili u Nišu slušajući Tomu. Najbolji ortak Tome Zdravkovića bio je Nedžad Salković, i to vam je apsolutno priča o Polu Makartniju i Džonu Lenonu — ko je bolji pevač. A obojica su odlični — kaže Zoran Ćirić.

Dragoljub Petrović | Danas

*

SRCE JE USAMLJEN LOVAC

Promovisao je novi stil života: zaljubiti se, nesrećno se zaljubiti, napiti se, napisati pesmu koja postaje hit, otpevati tu pesmu, dotaći dno i... sve ispočetka.

Brojni brakovi, bezbrojne ljubavi, bolest, uludo straćeni novac, putovanja, jad i sreća "na kapljice", doveli su Tomu Zdravkovića u veoma nezgodnu poziciju: postao je lider, umorni lider. Lideri se, kao što znamo, oslanjaju isključivo na narod. Narod Tome Zdravkovića sastoji se od umornih intelektualaca svih kategorija, umornog radništva i seljaštva, umornih devojčica i njihovih mama, umornih alkoholičara i apstinenata, umornih partijaca i subotara... Sto je sasvim normalno za čoveka koji je dan odmora proglasio za najtužniji dan.

Dok svaki ovdašnji estradni radnik u svojoj zanatskoj radionici privatno sanja da bar mesec dana bude u modi i da samog sebe gleda na naslovnim stranama, topeći se od uživanja — Tomu Zdravkovića takvi problemi već odavno ne muče. Toma je stalno u modi, makar to bile setne šezdesete, cinične sedamdesete ili surove osamdesete godine, jer se pesme koje je Toma napravio, kao kafanske himne po nepisanoj tradiciji prenose s kolena na koleno, pa je danas njegova publika isto tako mlada kao ona iz pedesetih godina kad je u leskovačkoj "Dubočici" prvi put stao pred mikrofon.

Životno putešestvije Tome Zdravkovića ima sve elemente avanturističkog filma, s primesama trilera. "Kralj kafane" i "poslednji beogradski boem" upoznao je u svojoj karijeri sve što se upoznati moglo: i neslućene visine popularnosti, i dno života, nemaštinu i ogromnu lovu koja mu je nehajno odlazila iz ruku a sve je to prošarano, žestokim sudarima sa alkoholom i kockom, da posle svega, kao pedesetogodišnjak, Toma Zdravković ostane isti zanesenjak i zaljubljenik u kafanu. Ili u život. Razlike ionako nema.

Melodramu nikad nije svesno stvarao, niti joj se predavao, ali je svaki "hepiend" u karijeri primao kao nešto normalno i zasluženo, kao pročišćenje posle golgote kroz koju je prolazio. A ostalo je mnogo da se pamti. Od pesama "Umoran sam od života", "Danka", "Dotak'o sam dno života", "Sliku tvoju ljubim", "Ciganka", "Buket belih ruža", "Tamburaši, tamburaši" do euforičnih koncerata i zakletvi kafanskih gostiju da je Toma car i legenda, i da je tu kraj, potop i tačka.

I time je, uz litar belog i sifon sve rečeno. Toma Zdravković
4135  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:15:47 pm
*

DRUGI O TOMI


LEPA LUKIĆ
Bio je jednostavan, a veliki. Mnogo sam ga volela. Godinama smo pevali u Budvi, Dobrivoje Topalović, on i ja. Družili smo se i igrali remi po ceo dan. Ostanemo tako do uveče i jedva stignemo da se istuširamo pred nastup koliko se zanesemo. Ali ja sam bila najčvršća. Čim ostavim karte, brzo se umijem, sredim, našminkam i izađem da pevam, kao da sam spavala sedam dana. A oni viču: "Joj, ženo, kako ti izdržiš?" i preskaču senke misleći da su bare koliko su umorni. Do ludila smo se smejali. Toliko smo se družili, da sam znala kako Toma diše.

PREDRAG GOJKOVIĆ
"Živi samo svoj život na granici rizika koji zadužuje svojom pesmom. Genije i laik, oprećan u svojoj umetnosti i životu, ostao je poslednji i najveći boem Beograda".
"Gledao sam ga i slušao u Domu Sindikata. Po prvi put u karijeri imao je dvadesetak muzičara iza sebe. Pevao je tiho, pre za sebe nego za publiku. Vodio je koncert onako kako samo on ume: kao da je u kafani, kao da su dve hiljade ljudi, njegovi stalni gosti, mušterije sa susednog stola. Nikom se nije udvarao, nije čak ni mnogo govorio. Pesme je pretvarao u šansone, šansone u emocije, i njih neštedimice delio. Dom sindikata je živeo i plakao s njim. Jer, tih večeri na sceni nije bila nekakva narodna muzika. Gostovao je Toma Zdravković."

ŠABAN BAJRAMOVIĆ
Tomu smo prvo prihvatili mi Cigani. Sećam se kada je u Niš došao iz sela pored Leskovca, svirao je gitaru i pevao po niškim kafanama. Tako smo se i upoznali — seća se kralj romske muzike Šaban Bajramović druženja sa Tomom Zdravkovićem i priznaje:
— Bili smo prave niške bekrije. Mnogo smo pili, bančili... I u Beogradu smo drugovali. Uz pesmu i piće. On je pio belo vino, a ja rakiju, manastirku, pa i kleku.

MILUTIN POPOVIĆ ZAHAR
Kompozitor Milutin Popović Zahar napisao je roman "Ljudi iz Šume", u kojem opisuje događaje iz ovog hrama estrade. Pošto je, kako kaže, emotivno vezan za "Šumatovac", njegovo zatvaranje predstavlja veliku štetu.
— Smatram da će tako nestati jedan beogradski kult. Verovatno će se sad na tom mestu prodavati đevreci. Pa ne živi se samo od stomaka, već i od duhovnih vrednosti. Ja ću se uvek sećati vremena koje sam tamo provodio. Najčešće je pored mene bio Toma Zdravković. Zajedno smo se zaklinjali da nikada nećemo popiti nijednu čašicu, a svako jutro smo kući odlazili pijani — seća se Zahar.

OLIVERA KATARINA
Voleo je sve žene o kojima je pevao. Bio je savremeni trubadur. Njegova duša bila je satkana od ljubavi. Nosio je ljubav i prema grešniku i prema stradalniku i prema svakom biću na ovom svetu. Tražio je opravdanje, a ne osudu. U očima mu je bila toplina. I neviđena nežnost. I ljubav. Kad gleda, kao da natapa nežnošću i ljubavlju.

ZORAN KALEZIĆ
Bilo ga je teško voleti. Često sam mu govorio da je lakše voleti ceo Pigal, sve mostove u Amsterdamu, nego njega. A, bilo je još teže izdržati njegovu ljubav. Ponekad dobijete slom živaca od njegovih htenja, improvizacija i ideja. Strast je za njega bila svetinja. I prema kocki, i prema piću, i prema svemu.

KEMAL MONTENO
Nismo se družili kao pevači, ne iz nekog interesa, već kao prijatelji koji imaju mnogo toga zajedničkog. Sa njim mi je bilo lepo i kad pevam, i kad se zaj....., i kad pijem, i kad plačemo, i kad se smejemo. Toma je bio satkan od emocije. Njegova pesma krene iz pete, pa prolazi kroz stomak, kroz srce i dušu, i na kraju izlazi kroz glas i emociju. To ljudi osete.

DUŠAN PRELEVIĆ-PRELE
Niko nije pio kao Toma,a ko nije tako pio, nije ni ljubio kao Toma. Sa njim sam više bio drug u piću, nego u kocki. Mnogi su bili uz njega samo dok je imao brdo para, a napuštali su ga kad je sve izgubio. Ja sam ga voleo u svakom trenutku, ali on mi sada uopšte ne nedostaje... Jer, nedostajem ja njemu, pa ću mu se uskoro pridružiti... Čovek se spasao života, isto kao Zoran Radmilović i Pavle Vujisić... Spasao se ove bede, a mi moramo još ovako da pričamo...

HARIS DŽINOVIĆ
Ja mislim da je Toma Zdravković svojim specifičnim i glasom i načinom komponovanja napravio jedan pravac u muzici koji je vrlo prepoznatljiv i koji se sviđa svim generacijama, što kažu, od 7 do 77 godina...

GLUMICA DANICA MAKSIMOVIĆ
"Mnogo je voleo glumce. On je mene zvao"Danice ti si moje sunce". Rekao je to i u svom šou programu (prim. to ste mogli da vidite ako ste gledali video zapis" Toma u Skadarliji uživo peva "dotako sam dno života). Nisam od onih koji misle da u životu nema umiranja, da nema kraja, ali mislim da je mnogo još mogao da da. Toliko sam mnogo volela njegovu pesmu i dok ga nisam poznavala. Imala sam jednog momka u Aranđelovcu, koji mi je pevao "Danka, Danka", kada sam Tomu upoznala sve pesme sam zavolela, jer su iz duše iskrene"...

MIŠA JANKETIĆ
Ljubav njegovog života, kojoj je posvetio sve svoje pesme, vrlo je određena osoba. Neću da otkrijem njeno ime, da je ne kompromitujem. Njoj je posvetio ceo svoj život. Dok je pričao o njoj, često je plakao. On priča, a suze teku. I nisi mogao da ga ne voliš u tom trenutku. Ali ta zabranjena ljubav ga je uništila.

MILOVAN ILIĆ-MINIMAKS
Toma je bio veliki i izuzetan čovek. Mnogi su ga tretirali kao boema koji je bio nepouzdan, koji ne poštuje dogovore, ali sve to je bio sastavni deo njegovog života. Da nije, ništa u životu ne bi uradio. Da je bio uredan čovek, da nije pio, da celog života nije vozio auto bez vozačke dozvole, više to ne bi bio on. Zaista sam mu na neki način zavidio. Mislim da je bio nesrećan i siromašan i obožavan, čovek koji se retko rađa. Možda će kroz sto godina biti i boljih ljudi, ali takvog kao Toma nikad više. Jer, on je srce u obliku čoveka... zaista nepredvidiv čovek, fenomen. KO NJEGA NIJE VOLEO ILI NIJE POSTOJAO, ILI JE BIO IDIOT. Zbog njega bih išao peške oko sveta...

LENYY
Meni je najprikladnije sećanje na Tomu onaj spot, zapravo snimak nastupa u nekom restoranu sa estradno-glumačkom ekipom, u poslednje vreme se vrti na Palmi. Toma u sakou sa zavrnutim rukavima, peva 'Dotako sam dno života', iskusno se prošeta između stolova, malo zastane kod Dane Maksimović, tu je i Hašim Kučuk Hoki, onda sedne pored Seke Sabljić... Njena reakcija me najviše dirnula.  
U drugom planu se vide Ljuba Moljac i Minimaks. Toma je blizak, intiman, pravi dramske pauze i ono što me najviše fascinira, s kakvom lakoćom ostaje u melodiji — to može samo tako nesebičan lik koji svoje pesme posvećuje drugima, kako se kaže 'peva za dušu'. Teško je to rečima opisati, valjda ga ponesu osećanja publike pa im uzvraća još više, stvori se obostrano poverenje i neka stapajuća melanholija, skoro kao da publika peva kroz njegov glas. Ne znam koji još pevač je toliko osećajan i darežljiv prema slušaocu... možda Ljuba Aličić, a definitivno Staniša Stošić.

NEPOZNATI AUTOR
U većini njegovih pesama, violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je testove za pesme sam pisao, i skoro uvek su one autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, sa savršenom muzikom i savršenim tonom njegovog umirujućeg glasa, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Tokom godina, svojim specifičnim i glasom i načinom komponovanja napravio jedan pravac u muzici koji je vrlo prepoznatljiv i koji se sviđa mnogima.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su "Umoran sam od zivota", "Da l' je moguće", "Danka", "Dotak'o sam dno života", "Kafana je moja istina", "Prokleta nedelja" i mnoge druge.
Bio je boem u pravom smislu te reči i mnogi ga nazivaju prvim boemom srpske narodne muzike. Četiri puta se ženio. I kao što je i sam opisao u svojoj pesmi "Kafana je moja istina", može se naslutiti razlog uništenih brakova.
Još ponešto o Tomi Zdravkoviću-velikanu... "Nedavno, kad je priredio koncert u Puli, u sali je primetio svoju kćer, koju je doveo deda. Grč mu je stegao srce, jer odavno nije video Žaklinu. Bio je, doduše, ponosan što ga ona gleda i sluša, ali je osećao i neizdrživ bol. Na kraju nije više mogao da izdrži i obratio se publici: — Dragi gosti želim nešto da vam kažem — u ovoj sali se nalazi moja kćer, koju retko viđam, pa mi dozvolite da ove večeri pevam za nju, da joj pesmom kažem koliko je volim i koliko mi nedostaje." U sali se razlegao aplauz, a mnogi su i zaplakali.
— Tata ,tatice — govorila je Žaklina srećna dok je sve to pratio urnebesan pljesak. Niko nije primetio da Toma Zdravković, slavni pevač sa milion prodatih ploča i isto toliko obožavalaca... plače, kao malo dete.
Tekst iz knjige "Toma", autora Živka M. Bojanića.
Kira Manevski iz Detroita, bivši Beograđanin, trgovac zlatom i dragim kamenjem, preklinje zlehudu sudbinu... kada je pročitao da je Toma neizlečivo bolestan u kafani je tražio od pevačice da peva samo Tomine pesme... te noći je potrošio na Tomine pesme 2.000 dolara... Toma nažalost to ne može da čuje... Spava i jedva izdržava dijalizu...

REČI ZORANA KALEZIĆA NA KOMEMORACIJI U UDRUŽENJU ESTRADNIH UMETNIKA:
"Cele noći nebo je plakalo i beskrajnom reka suza bogovi su žalili tebe koji si svojom dušom i pesmom za života dosegao nebeske visine. Jesen je tužna u mom kraju, tužna su i prepuna sete hiljade srca i duša napojenih tvojim pesmama, bolno su noćas cvilele violine beogradskih muzičara, beogradske kafane, ulice, noćobdije sa kojima si delio bezbroj noći, svitanja. Tebe pesnika toplog kao majčino krilo, tebe sa glasom hiljada slavuja. Tebe Karamazova, boema, druga sretnih i nesretnih, tebe koji si dušu i srce podelio sa mnogima, koji si do poslednjeg dana prkosio teškoj bolesti, koji si voleo i živeo život, kako si samo ti znao, koji si svojom pesmom za života našao mesto među besmrtnicima,tebi veliko hvala,a za slavu si se za života sam pobrinuo".
4136  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:15:27 pm
*

KAKAV JE BIO TOMA ZDRAVKOVIĆ?


Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom "Zlajini drugari" svadbu jednom Dorćolcu u "Velikoj Skadarliji" kod Srbe. Mladoženjina želja je bila da mu peva Toma Zdravković. "Kralj" je po običaju bio na visini očekivanja. Glasom i čuvenim šarmom fascinirao je sve, pa je uz obode bašte bilo više slušalaca, nego na svadbi.

Kada je svadba završena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane "Tri šešira" iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u baštu dok kiša ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigančica s' velikom korpom punom ruža.

Toma je znao i upita je:

— Je li Zorice, kako si noćas prošla?

— Loše je bilo, mnogo loše Tomo. Ali, veče mi je i pored lošeg pazara, bilo prelepo. Slušala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz džepa izvadio novac i bez reči ga prosledio u njenu kecelju. Zorica mu je uzvratila jednom lepom ružom. Pravo iznenađenje je tek sledilo. Kad' smo nakon što je kiša prestala izašli iz Skadarlije, a pošto smo se rastajali jer smo išli u dva različita pravca, Toma mi reče :

— E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad' sam shvatio da je maloj Zorici dao čitav honorar od 700 maraka! On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao:

— Njoj su pare potrebnije, a i ova ruža, veruj mi, više vredi od bilo kojih para.

...Kad' se Toma preselio na neko lepše mesto, svirao sam negde u Švajcarskoj. Žao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispraćaju najvećem boemu koji je šetao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pričao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruža na kojem je pisalo – "Tomo, moje detinjstvo te žali", a donela ga je, tada već devojka, lepa cigančica Zorica...

ETO KAKAV JE BIO TOMA ZDRAVKOVIĆ!!!


Autor teksta nepoznat
4137  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:14:41 pm
*
SEĆANJA

OSTALA JE SAMO USPOMENA

Petnaest godina od smrti Tome Zdravkovića njegove pesme i boemski duh još žive u narodu!

Danas se navršava petnaest godina od smrti Tome Zdravkovića (20.11.1938 — 30.9.1991), najslušanijeg i najemitovanijeg pevača i kantautora nove gradske pesme. Ovaj talentovani pesnik, pevač i glumac otišao je iz rodnog sela Pečenjevca u Leskovac sa željom da postane član tamošnjeg Narodnog pozorišta. Nije imao novca, pa je umesto u školi završio na ulici i u kafani, gde su nastale pesme koje se i dan-danas rado slušaju.

Njegovu evergrin pesmu "Šta će mi život", u popularnoj humorističkoj seriji Dragoslava Lazića "Ljubav na seoski način", 1971. godine otpevala je Silvana Armenulić, a pesma je od tada nekoliko puta obrađivana i jedna je od najslušanijih numera svih vremena. Svoje velike ljubavi pretvarao je u nežne pesme za zaljubljene, pa je nekada popularnoj televizijskoj voditeljki Danki Novović posvetio pesmu "Danka", a glumici Ljiljani Blagojević baladu "Za Liljanu".

Kao istaknuti estradni umetnik osvajao je nagrade i bio laureat festivala folka "Beogradski sabor", sarajevske "Ilidže", "Hita leta" i "Mesama". Pravi apsurd je činjenica da nije dočekao najveće strukovno priznanje za životno delo — Oktobarsku nagradu grada Beograda, koju je dobio 1991. godine — samo mesec dana posle smrti! Voleo je boemiju, dert i kafanu. Dosta para potrošio je igrajući karte, rulet, ali je zato znao da ceo honorar zarađen od pevanja u beogradskoj boemskoj četvrti Skadarliji stavi u korpu iznenađene devojčice koja te noći nije prodala sve cveće.

Toma Zdravković je sahranjen na beogradskom Centralnom groblju. Do danas nije realizovana želja mnogih estradnih umetnika koji su predložili da jedna ulica u našoj prestonici nosi njegovo ime, da mu se posmrtni ostaci premeste u Aleju velikana i da neke festivalske nagrade nose njegovo ime. Inače, danas u Domu sindikata u Beogradu, sa početkom u 14 časova, biće otvorena izložba fotografija, odevnih predmeta i muzičkih izdanja jednog od najvećih i najpopularnijih pevača srpske narodne muzike.

Autor ove jedinstvene izložbe pod nazivom "U slavu pesme i ljubavi" jeste kustos Muzeja istorije Jugoslavije, koji je već imao nekoliko sličnih postavki. Prisustvo na otvaranju izložbe, pored Tomine supruge Gordane, koja će doputovati iz Kanade, i njegovog brata Novice Zdravkovića, najavile su i mnoge poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života.
A. D. — Z. J. | Kurir


*

BOEM ŽIVI U PESMI

U Be­o­gra­du je u subotu obe­le­že­na pet­na­e­sto­go­di­šnji­ca smr­ti To­me Zdrav­ko­vi­ća, naj­slu­ša­ni­jeg i naj­e­mi­to­va­ni­jeg pe­va­ča i kan­ta­u­to­ra grad­ske pe­sme. Skrom­no ali sa mno­go emo­ci­ja u Do­mu sin­di­ka­ta odr­ža­na je iz­lo­žba fo­to­gra­fi­ja, odev­nih pred­me­ta i mu­zič­kih iz­da­nja ovog ve­li­ka­na do­ma­će mu­zi­ke.

U Beogradu je u subotu obeležena petnaestogodišnjica smrti Tome Zdravkovića, najslušanijeg i najemitovanijeg pevača i kantautora narodne pesme. Skromno ali sa mnogo emocija u Domu sindikata održana je izložba fotografija, odevnih predmeta i muzičkih izdanja ovog velikana domaće muzike. Pesme "Za Ljiljanu", "Sećaš li se Sanja", "Kafana je moja sudbina", "Šta će mi život" koje su tiho svirale izmamile su suze ali i sećanja gotovo svih prisutnih.

— Toma je poslednji boem rekao je Aca Kostić, novinar radija "Hit". Da bi to bili treba da imate srce, a Toma ga je imao. Svi pamtimo neki njegov koncert ili druženje s njim u kafani. Njegove pesme i duh još žive u narodu.

Organizator i autor ove jedinstvene izložbe pod nazivom "U slavu pesme i ljubavi" je kustos Muzeja istorije Jugoslavije Veljko Smajević. Kako nam je objasnio izložba će biti poklonjena Tominoj udovici Gordani Zdravković.

— Drago mi je da se njegove pesme slušaju godinama posle njegove smrti — rekla je Gordana Zdravković. Toma je živeo onako kako se osećao. Tako je pisao, pevao i radio. Već godinama sa sinom živim u Kanadi. Naravno, njegove pesme stalno slušamo u kući. Tomu sam volela i nisam se udala za njega jer je bio veliki umetnik, pevač i kompozitor.

Tomini prijatelji pamte da je voleo da troši pare na karte i rulet. Neki se sećaju i da je znao ceo honorar da pokloni devojčici koja je prodavala cveće.

Velikan narodne muzike sahranjen je na beogradskom Centralnom groblju. Želja mnogih estradnih umetnika bila je da jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime i da mu se posmrtni ostaci premeste u Aleju velikana.

Iako je bilo najavljivano da će se na godišnjici smrti Tome Zdravkovića pojaviti mnoge poznate ličnosti, one su izostale.



NAGRADE Velikan narodne muzike osvajao je nagrade i bio laureat festivala folka "Beogradski sabor", "Hita leta", sarajevske "Ilidže" i "Mesama". Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1991. godine, samo mesec dana posle smrti.

J. Su. | 30.09.2006. | Večernje novosti






Četvrta Tomina supruga
Gordana Zdravković



4138  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:14:03 pm
*

MIT ZA ŽIVOTA

Svi znate ko je Toma, a većina rado peva njegove pjesme. Saznajte još nešto o legendi narodne muzike

Toma Zdravković. Mit za života i dalje do večnosti. Prever naše narodne muzike. Čovek, pesnik, boem, pevač... Živeo je kratko i burno noseći 53 godine usud i zlu kob naroda iz koje je ponikao i prostora kojem je pripadao. I srećan i tužan istovremeno. "Pevač sa najtužnijim očima na svetu."

Teško se probijao kroz život. Od rodnog Aleksinca 20. novembra 1938. do bolničke sobe VMA u Beogradu 30. semptebra 1991. godine.

Pesnik i boem koji je "sve svoje pesme doživeo" i na kraju iskreno, kakav je bio svoj celi vek, priznao je "Kada bih se ponovo rodio, radio bih sve drugačije".

Voljen i cenjen u ljubavi nije imao sreće. Ljubio je i bio ljubljen, ali je pravu sreću doživeo sa četvrtom suprugom Gordanom, tek u poznim godinama u dalekoj Kanadi, kada je več bio na putu bez povratka.

"Mislim da bih istog časa ozdravio kad bih zapevao" — govorio je u vreme kad više nije bilo nade i dok su se anđeli u oblacima prestrojavali da mu oslobode počasno mesto u nebeskom horu.

Toma Zdravković je otišao. Ostale su njegove pesme da žive i stoje kao spomenici vremena i budu svedoci neprolazne vrednosti i veličine čoveka, pesnika, boema i pevača koji, kao niko, nikad pre, ali ni posle njega, nije imao višak duha.


Gajić Srđan
4139  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:13:44 pm
*

TOMA

Ja moram da pijem da ublažim bol,
o, kako je tužan ovaj život moj!
O, kako su noći duge, Danka,
ja ispijam čaše bez prestanka
i šapućem Danka, Danka, volim te...

(Toma Zdravković, "Danka")


Toma Zdravković? To je onaj pevač što je od škole imao samo osnovnu i kurs za traktoristu? Tačno. Onaj što se četiri puta ženio? Upravo tako. Onaj što je čitavo bogatstvo proćerdao po kafanama i kockarnicama da bi iza njega ostao samo jednosoban stan na Petlovom brdu? Potpuno ste u pravu. Pa po čemu je jedan takav zaslužio rubriku u "Vremenu"? E pa, gospođo, teško je to objasniti. Razlog je manje-više bizaran: on je, znate, bio najbolji.

Vidite, njegova priča počinje u selu Pečenjevac kod Leskovca. Pošto tamo posla nije bilo, morao je u varoš trbuhom za kruhom. Radio je najteže fizičke poslove, na građevini i tome slično. Jedno vreme fizikalisao je u leskovačkoj bolnici, a u pauzama bi znao da sedne na stepenice i da peva na sav glas. Na kraju su ga primetili. To je bilo neko drugo vreme kada nije bilo dovoljno isprsiti se za pet-šest hiljada maraka i snimiti ploču. Trebalo je napisati pesmu i otpevati je. A on je znao i jedno i drugo.

Ako se ikada nađe nekakav istoričar popularne kulture kome ovakve teme nisu ispod časti, verovatno će zabeležiti da je dotični Zdravković prvi javni nastup imao ranih sedamdesetih, u hotelu "Dubočica" u Leskovcu. Pevao je pre Silvane, koja mu je i kasnije pomagala. Da, da, reč je o Silvani Armenulić. Ne, gospođo, nije to ona pevaljka kako kažete, već dama kakva Vi nećete postati ni za tri života. Bez uvrede, molim, to su fakti. Elem, Silvana mu je malo pomogla na početku. Ostalo je istorija.

Potpuno ste u pravu, gospođo, njegove pesme nisu imale naročitu umetničku vrednost. Nije imao ni školovan glas. Ipak, čak i danas, posle toliko godina, kad negde krene njegova pesma, oči se ovlaže, ruke podignu, čaša razbije nekako sama od sebe, a svirac, 'bem li mu ćemane, dobro se ovajdi. Najniži porivi, zadimljena krčma, odvratne mačo balkanske alkoholne orgije? Možda ste u pravu, ali, kako da Vam kažem, neki ljudi još uvek vole da osete miris duše, ili bar da joj čuju glas. A Toma je imao dušu, onu što od sreće tugu tka. Balkanci to vole. Pa i Halil Džubran, i Bodler, i bog te pita ko sve nije pevao o pijanstvu. Šta je Toma gori od njih?

Možda niste znali, ali g. Zdravković se družio sa Miroslavom Antićem i Kemalom Montenom. U pravu ste, sve sama mokra braća. Genijalna, ali dobro, nije to bitno. Bolje da pričamo o njegovim ljubavima. U stvari, nema tu mnogo da se priča, on ih je sve lepo opevao. Znate za onu spikerku sa televizije. Lepa žena, tad su samo takve puštali pred kamere, odroni nalik na ove današnje nisu smeli ni Takovsku da pređu. Pa onda ona druga, pa treća... Ali ništa tuđe, nije džabe prepevao onu Masiasovu "Tu es la femme de mon ami". Drugo je to vreme bilo, nekako opuštenije, lepše. Ako baš hoćete, Toma je bio jedan od onih koji su ga obeležili. Jer, za koju godinu, niko se u Leskovcu neće sećati Žike Žmigavca ili nekog sličnog. Tome hoće.

Otkud tolika popularnost i za života, a naročito posle smrti? Ko zna, možda odgovor treba tražiti u tome što je narečeni singer-songwriter svaku svoju pesmu doživeo, otpio i odbolovao. Danas ove opajdare na "Pinku" pevaju o čarima seoskog života dok im na problematičnim mestima pucaju Versaćeovi kostimi. Nijednoj na pamet ne bi palo da ode kod Marka u leskovačku cigan-malu i danima peva "za dž". Nije im nivo. Zato im se imena zaboravljaju i pre nego što se izgovore, a Tomu – pamte.

Zanimljivo, ali u onome što bi nazvali kontrakulturnom sredinom Tomi godinama traže naslednika, ali džaba. Neki su na tom mestu videli Džeja Ramadanovskog. Ne vredi, mali Ganci se skućio, ima ženu, potomstvo, kafić... Može i on da peva o nesrećnim ljubavima koliko hoće, ali ko će da mu veruje? Kako neko reče, ljubav i jektika ne mogu da se sakriju. A ni da se isfoliraju.

Tako Vam je to, gospođo. Ko zna, možda jednog dana i shvatite, kad čujete svoju decu kako šrafe "Umoran sam od života" i vrište kao pomamna. Sumnjate? Dobro, videćemo. Doviđenja, sve najbolje, ljubim ruke. Nego, mali, daj još jednu duplu mučenicu i uzmi sebi nešto. Odlij malo Tomi za dušu. E, tako. 'Ajd, živeli.


Uroš Komlenović | 21.09.2000. | Vreme br. 507


* * *

... Ima u tom tekstu jedno predskazanje: lova je ušla u svaku poru života i zato nema više takvih muzičara kao što je bio Toma, niti će ih biti. Nema više ni novinara kao što je bio Uroš. Jer, jedno je kad stvaraš za pare, a drugo kad to radiš jer svaki atom i duše i tela vrišti da izbaci iz sebe rečenicu ili stih.
Laka vam zemlja, obojici, nesavršeni moji heroji. Nadam se da na nekom nebeskom kariranom stolnjaku zajedno točite "mučenicu" i pevate da ublažite bol.

Jovana Gligorijević | 06.10.2016. | Vreme br. 1344
4140  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:13:27 pm
*

Najlepše Tomine pesme


DOTAK'O SAM DNO ŽIVOTA

Dotak'o sam dno života, i pakao i ponore
ali ti mi dušu uze, prokleti ženski stvore
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Ref. 2x
Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Duboko je, daleko je,
ja osetih svu gorčinu
Dotak'o sam dno života
sad verujem u sudbinu
ali tebe više nema
u snovima ni na javi

Šibali su moju dušu i orkani i tornada
ali ti mi dušu uze, prokleta ženo mlada
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi


DVA SMO SVETA RAZLIČITA

Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta različita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x
Kiša je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, ko moja tuga
ostaće u gradu tom

Ja znam da sve što brzo dođe
ja znam da sve i brzo prođe
jer ti i ja, dva smo sveta različita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna


EJ, BRANKA, BRANKA

Pamtiš li ono leto
Pamtiš li zvezdane noći
Kad si mi tiho rekla
Bez tebe neću moći

Ref. 2x
Ej Branka, Branka, Branka
Reci mi Branka
Ko je kriv zbog našeg rastanka

Pamtiš li onu jesen
Pamtiš li tamne noći
Kad si mi tiho rekla
Bez tebe neću moći

Pamtiš li onu zimu
Pamtiš li bele noći
Kad si mi tiho rekla
Bez tebe neću moći


ŠTA JE TO U MENI

Šta je to u meni što se zove tuga
možda refleksija nekakvih daljina.

Il' zidovi tmina, prostora dalekih
il' bič nekog Boga, što mi dušu šiba.

Ja se samo pitam, nikad' neću znati
zašto li sam rođen, zašto ću nestati?

Šta je to u meni što me tako boli,
možda su životi, jecaji vremena.

Ili neka vrsta davno izgubljena
što još sa mnom živi, što me u smrt vodi.

Ja se samo pitam, nikad' neću znati
zašto li sam rođen, zašto ću nestati?


SVIRAJTE MI TIHO, TIŠE

Svirajte mi vi, tiho, tiho
Svirajte mi vi, tiho, tiše
Tiho, tiho, svirajte mi vi
nema nje

Ref.
Nema nje, nema nje
Pustite me, pustite me
da volim svoju bol
pustite me, pustite me
da volim svoju bol

Ovu noć, tiho, tiho
Ovu noć, tiho, tiše
Tiho, tiho, svirajte mi vi
Nema nje

Prijatelji sad, tiho, tiho
Prijatelji sad, tiho, tiše
Tiho, tiho, svirajte mi vi
Nema nje


YouTube: Toma Zdravković — Dotak'o sam dno života
YouTube: Toma Zdravković — Dva smo sveta različita
YouTube: Toma Zdravković — Ej Branka, Branka
YouTube: Toma Zdravković — Šta je to u meni
YouTube: Toma Zdravković — Svirajte mi tiho, tiše
4141  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:13:16 pm
*

Najlepše Tomine pesme


TAMBURAŠI, TAMBURAŠI

Tamburaši, tamburaši
Svirajte mi malo
Zbog nje svake noći lutam
Zbog nje pijem stalno

Ref. 2x
Cigani, tiho, tiho svirajte
Dušu mi moju jadnu smirite

Tamburaši, tamburaši
Ime joj je Mira
Ne svirajte pesmu njenu
Što u srce dira

Tamburaši, tamburaši
Nju jedino volim
Zbog nje moja duša vene
Kako da prebolim


LJUBAVI, ŽIVOTE MOJ

Ti si moja uspomena divna
Još za tobom moje srce pati
Da l' se sećaš kad si sa mnom
Brala ruže, plakala
I rekla mi da me voliš kao nikoga

Ref. 2x
Ljubavi, živote moj
Ne mogu, ne mogu bez tebe

A sudba je sasvim drugo htela
Drugom ruže i ljubav si dala
Ja ostadoh sam da lutam
Da te tražim, da tugujem
Mesto tebe tvoju sliku da milujem


SLIKU TVOJU LJUBIM

Stalno gledam tvoju sliku
A grudi mi vatrom gore
Tvoje usne nasmejane
Samo što ne progovore

Ref. 2x
Sliku tvoju ljubim
Šapćem tvoje ime
Vetar nosi reči
ne zaboravi me

Da mi nije slike tvoje
Tuga bi mi veća bila
Ti si mene opčinila
I zauvek osvojila

Već davno mi ti ne pišeš
Što te nema da se javiš
O, ljubavi najmilija
Nemoj da me zaboraviš


NADA
Toma Zdravković

Bolje da te nisam sreo,
Bolje da sam umro
Kad sam ugledao tvoje plave oči;
Ono more plavo, sve je bilo lažno.
Sve što beše ljubav
Sad je mržnja prema tebi koju znam.
Sto i više puta plakao sam u životu,
Ali veruj kao danas nisam…
Pa to nije ljubav, pa to nisu boli,
Ja želim da umrem jer istine nema.
Niko me ne voli…

Nado, Nado… Nado, Nado…
Nado, Nado… Nado, Nado.

Zar su prošli dani,
Zar je prošlo ono vreme
Kad sam mo'go ludo da te volim,
Kad sam brao cveće pokraj nekog puta?
Zašto vetar odnese mi moju ljubav,
Moje snove i moj san?
Lažno plavo more,
Ladni vali, lažna ljubav,
Nežne reči, njene oči plave;
Lažna beše ljubav, njene suze lažu.
Neka vetar nosi njenu sen,
Ja ostajem sam...

Nado, Nado... Nado, Nado...
Nado, Nado... Nado, Nado.





YouTube: Toma Zdravković — Tamburaši, tamburaši
YouTube: Toma Zdravković — Ljubavi živote moj
YouTube: Toma Zdravković — Sliku tvoju ljubim
YouTube: Toma Zdravković — Nada Verzija II
4142  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:11:19 pm
*

Najlepše Tomine pesme


KARI ŠABANOVI
Stihovi Aleksandar Ivanović Leso
 
Sjećanje iz djetinjstva
 
Sjećanje me lakom tugom ovi:
... veče slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se čuje kolska škripa,
— s puta idu kari Šabanovi.
 
Mi u susret otrčimo k njima,
a kari nas vrate srećne kući
i sivom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima...
 
... Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.
 
Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa,
niti idu kari Šabanovi.


NOĆAS SAM TUŽAN, CIGANKO MOJA

O Ciganko moja, ja sam noćas tužan
Zapevaj mi jednu pa mi rane leči
Pa raspleti kosu, o Ciganko moja
Nek mi mladost prođe kad muzika svira

Ref. 2x
O mladosti, zašto prolaziš
Hej starosti, brzo dolaziš

Ja nikoga nemam da mi rane leči
Ni majku ni oca, o Ciganko moja
Pa zašto da živim, niko me ne voli
Violina jeca, a srce me boli

Ja nikoga nemam, samo tvoje oči
Što gledaju tužno kad se zora rađa
Nek mi mladost prođe bez suza u oku
Jer je davno moja potonula lađa


ŠTO TE VEČERAS NEMA

Što te večeras nema
Kad oči moje suze liju
Kad duša moja noćas pati
Kad srce samo tebe traži
Ti da se vratiš

Ref. 2x
Vrati se, vrati, ljubavi moja
Vrati se kući, živote moj

Što te večeras nema
Kad lutam sam u ovoj noći
Ej pusta zoro još ne svani
Nek' grani sunce, nje još nema
Nikad ne svani

Što te večeras nema
Kad pijan pričam Ciganima
Da još te ludo, ludo volim
Čaše i flaše, sve je prazno
K'o srce moje

Što te večeras nema...


MARTA

Ref.
Marta, Marta, o, Marta,
I nebo bi plakalo znaj
Kada bi znalo koliko
Bez tebe tužan je dan.

I ova pesma je tužna,
Tužan za mene je svet.
Proklinjem noći i jutra,
Proklinjem sve moje sne.

Ne mogu bez tebe da živim,
Ne mogu da nađem svoj mir.
Molim te, vrati se Marta,
Veruj da ja nisam kriv.





Fotografija: TOMA ZDRAVKOVIĆ Hitovi
Najveći hitovi Tome Zdravkovića na DVD-u, 2006.



YouTube: Toma Zdravković — Kari Šabanovi
YouTube: Toma Zdravković — Noćas sam tužan, Ciganko moja
Pesmu "Noćas sam tužan, Ciganko moja", Toma je posvetio Esmi Redžepovoj.
YouTube: Toma Zdravković — Što te večeras nema
YouTube: Toma Zdravković — Marta
4143  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:10:55 pm
*

ŠTA ZNAČI IMATI STILA?


Šta znači imati stila? U osnovi ništa drugo nego sa stilom lumpovati, piti i propadati. Lako je biti bogat i sređen pa uredno živjeti i imati stila. Drukčije je kad si na dnu, sa šankom kao prvom i posljednjom linijom fronta, nadnesen nad kockasti stolnjak kao domoljub nad šahovnicu, jedino ti društvo limena pepeljara, i jasno ti je da više nikada neće biti drukčije, a ipak će se i dalje za tebe reći kako imaš stila.

To, prijatelju, znači da nisi Balkanac i da dušom i srcem ne pripadaš svijetu novokomponovane i kafanske muzike. Ali možda si pomalo Francuz, tamo takvi momci u pravilu propadaju sa stilom, pa je stoga i moguće da nacionalnom ikonom postane izvorno kafanska pjevačica. Genijalna Edith Piaf, jedna od najvećih. Moglo bi se reći da je sličan osjećaj svijeta, ista ljudska propast koja se u pravilu zbiva u kafanskome ambijentu, kod Balkanaca porodila novokomponovanu narodnu muziku, a kod Francuza Camusa i Sartrea, egzistencijalizam u književnosti.

Ali bio je jedan Srbijanac, veliki kockar i pijanica, koji je bio bliži Edith Piaf, Sartreovim Putovima slobode i Camusovom Mitu o Sizifu nego kafani iz koje je potekao i u kojoj je dopjevao svoj život. Premda je nastupao na istoj pozornici s ostalima, Toma Zdravković gotovo da i nije imao veze sa svijetom novokomponovane narodne muzike. Ali još manje je pripadao duhu jugoslavenske zabavnjačke estrade. A s rock'n'rollom, pak, imao je veze koliko i s arijama iz Verdijevih opera. Pritom, on nije bio pjevač izvornih narodnih pjesama, niti su pjesme koje je napisao i otpjevao s vremenom postale narodne. Na svakoj se pozna, čak i kad ju zadnja baraba pjeva, da je Tomina.

Prvi i posljednji put uživo sam ga slušao 1983., jedne novembarske nedjelje u zeničkome hotelu Metalurg. Bio sam tamo s rođakom, ustvari ujakom u drugome koljenu, radnikom željezarcem, koji je valjda zbog kuferaškoga porijekla imao i finoće i stila u svome cjeloživotnom proleterskom propadanju. On je svu večer mezio šljivu, baš je onako — mezio, jer nikada ne vidjeh čovjeka koji bi bio u stanju pola deci piti po sat vremena, i za to vrijeme barem stotinu puta prinijeti čašicu ustima. Taj moj rođak pio je vrhom jezika, a bio je pijanac od karijere. Čini mi se da više nema takvih ljudi.

Ja sam u to doba pio samo colu i nisam pušio. Sve u svemu, bio sam čist i nevin, kakav bih ostao do danas da se osobne i kolektivne povijesti nisu ukrstile i složile oko toga da i od mene načine Balkanca. Istina, Balkanca s ponešto manjom mjerom očaja i stalnom sviješću da bi se svake nesreće jednom trebao riješiti.

Toma Zdravković te je večeri u Metalurgu pio bijelo vino i zalijevao ga kiselom. Nije pio ni špricer, ni gemišt, nego je miješao po svome, onako kako čine ljudi koji su imali vremena naučiti kada se i zašto vino vodom blaži. Čaše je odlagao na barsku stolicu koja je uz njega stajala nasred pozornice. Na sebi je imao belo džez odelo, ispod kojega se stalno znojila modra razdrljena košulja. Pratio ga je ansambl uobičajenog sastava za to vrijeme: električni bas i gitara, doboš, harmonika i klarinet. Čini mi se da nisu bili baš neki svirači, iako s kafanskim muzičarima tada nisam imao nikakvoga iskustva. Zvučali su kao da ih je usput sakupio, negdje između Loznice, Tuzle i Doboja. Vidjelo se da im je svejedno šta sviraju.

Ali on je pjevao kao da mu je posljednji put u životu. Sjećam se, kad je krenuo s "Kad se voli što se rastaje", da je moj rođak izdahnuo samo jedno dugo i teško Uffff, kao da mu je upravo, u jednom dijeljenju karata za remi, isteklo pola života. Znao je šta mu ta pjesma znači, kao što je znao i onaj koji ju je pjevao, kao što je znala i Edith Piaf, jer je svaku svoju pjesmu životom platila. A ja sam bio opčinjen, iako nisam imao ništa od njihovih iskustava, niti smo, ruku na srce, dijelili isti pogled na svijet. Nisam se mogao identificirati ni s pjevačem, ni s rođakom željezarcem, uz kojega me vezivala bosanska obiteljska nježnost i tek ponešto genetskoga materijala, a od njega me je dijelilo sve drugo, Marijanska brazda dubokog kulturnog nerazumijevanja, klasne razlike, generacijska udaljenost... S obojicom ću se stvarno sresti i po suzi bratimiti kad ih više ne bude. Ni njih, ni svijeta iz kojeg su nastali. To je vjerojatno neka druga priča, ali jednom sporednom Tuđmanu ne mogu zaboraviti, ni oprostiti što je s lica zemlje zbrisao posljednje tragove onog ionako odumirućeg bosanskog svijeta, koji je svoje duhovno i fizičko središte nalazio u Zenici i Kaknju, oko rudnika i željezare. Bit će među Bosancima Srba, Hrvata i Bošnjaka, ali kuferaške nacije neće više nikad biti.

Na kraju je, pred sam rastanak, negdje oko jedanaest, Toma zapjevao: "Prokleta je ova nedelja"... Konobari su skidali stolnjake sa slobodnih stolova i naplaćivali popijeno, šef sale poprijeko je gledao one na kojima se vidjelo da namjeravaju još ostati, a on je pjevao dugo i tužno, prinosio dlanove licu, unosio se sav u melodiju i riječi, dizao pogled uvis, kao da pred sobom nema publiku hotela Metalurg, usred najzagađenijega od svih jugoslavenskih gradova. Pjevao je Toma kao da ga slušaju Camus i Sartre, prije nego što je Jean-Paul sasvim šenuo i okrenuo se studentima i njihovim falšnim revolucijama, pjevao je kao da zaista ima kome pjevati.

Sjećam se da smo poslije, moj rođak i ja, šetali kejom uz Bosnu, kroz maglu i smog, i da smo se rastali bez velikih riječi i pravih znanja o onome što nam se te večeri dogodilo. Njemu, radniku, takva znanja nisu ni trebala. On je živio onoliko dugo koliko su durali srce i jetra, uvjeren da teška pitanja nisu za njegove tvrde željezarske glave. I po tome je bio sličan Tomi Zdravkoviću, kojem nisu ni trebala pitanja da bi imao sve važne odgovore. Bila je nedjelja, prokleta nedjelja u jesen 1983., a iznad Zenice, koju su tih godina zbog zagađenja zaobilazile ptice, rojili su se anđeli da ga čuju. Nisam ih tada mogao vidjeti, ali danas se jasno sjećam tih anđela. Na njih me podsjećaju Tomine pjesme i dva udaljena groba.


Miljenko Jergović
4144  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:10:24 pm
*


TOMA ZDRAVKOVIĆ — OSTALO



Filmovi:

Balkan Ekspres 1983.
Bolje od bekstva 1993.
U filmovima pojavljuje se u ulozi pevača


TV serije:

Doktorka na selu 1982.
Bolji život 1987.

*
 
DVD kompilacija originalnih TV spotova Tome Zdravkovića!
Toma Zdravković — h i t o v i

01. Kafana je moja istina
02. Šta će mi život
03. Dal' je moguće
04. Dva smo sveta različita
05. Lele, lele, ciganko
06. Tužno leto
07. Prokleta je ova nedelja
08. Plakala je
09. Sliku tvoju ljubim
10. Ljubavi, živote moj
11. Idi zauvek
12. Ej, Branka, Branka
13. Noćas sam tužan, Ciganko moja
14. Vozovi moji prolaze
15. Svirajte cigani
16. Pukla žica na gitari
17. Dete ulice
18. Dotak'o sam dno života
19. Danka

PAL — sve zone
izdavač: GlobalCall

*

Toma Zdravković — Živko M. Bojanić

Romansirana biografija popularnog folk pevača Tome Zdravkovića.
Biografija koja će Vam objasniti mnoge stvari.

Povez: broširano
Broj strana: 198 strana
Format: 15 x 20 cm
Pismo: Latinica
Autor: Živko M. Bojanić
Povezani artikli
4145  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:09:44 pm
*


TOMA ZDRAVKOVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


Godina 1979. (28. februar)
Toma Zdravković
01. Umoran sam od života (Toma Zdravković — Novica Zdravković)
02. Prokleta nedelja (Toma Zdravković)
03. Danka (Toma Zdravković)
04. Rastajemo se (Toma Zdravković)
05. Nada (Toma Zdravković)
06. Za tebe Čavale, druže (Milutin Popović — Milutin Popović/Dragan Knežević)
07. Idi zauvek (Toma Zdravković)
08. Rođendan bez tebe (Toma Zdravković — Novica Zdravković/ Milutin Popović)
09. Majci za rođendan (Toma Zdravković)
10. Marta (Toma Zdravković)
      Orkestar "Romalen"


Godina 1982. (22. decembar)
Toma Zdravković | Zlatne ploče
01. Prokleta nedelja (Toma Zdravković — arr. D. Knežević)
02. Umoran sam od života (Toma Zdravković — N. Negovanović — Z. Pejković)
03. Lele, lele, Ciganko (Toma Zdravković — N. Negovanović — B. Bizetić)
04. Ljubavi, živote moj (Toma Zdravković)
05. Što te večeras nema (Toma Zdravković)
06. Majci za rođendan (Toma Zdravković)
07. Što je tužna tako ova noć (Toma Zdravković)
08. Danka (Toma Zdravković)
09. Tamburaši, tamburaši (Toma Zdravković)
10. Noćas sam tužan, Ciganko moja (Toma Zdravković)
11. Kad se voli što se rastaje (Toma Zdravković)
12. Rastajemo se (Toma Zdravković)
      Prate ansambli Ace Stepića, Dušana Radančevica, Borisa Bizetića, Dragana Bendekovića,
        orkestar "BIS" Zorana Pejkovića i orkestar "Romalen"


Napomena: na albumi iz 1979. kao tekstopisac pesme "Umoran sam od života" navodi se Novica Zdravković. Na albumu iz 1982. kao tekstopisac iste pesme navodi se N. Negovanović?


Godina 1983. (23. april)
Dva smo sveta različita
01. Tužno leto (Toma Zdravković — arr. D. Knežević)
02. Žena druga mog (Enrik Masijas — tekst A. Korać — arr. Toma Zdravković)
03. Oj, Dunave, Dunave (Toma Zdravković — arr. D. Knežević)
04. Sliku tvoju ljubim (M. Todorović Krnjevac — P. Radivojevic — M. Todorović)
05. Dete ulice (Toma Zdravković — arr. Toma Zdravković)
06. Ej, Branka, Branka (M. Marković — arr. D. Knežević)
07. Izgubljeni u životu (Toma Zdravkoviž — arr. D. Knežević)
08. Dva smo sveta različita (Toma Zdravković — arr. D. Knežević)
09. Svirajte mi tiho, tiše (M. Marković — arr. D. Knežević)
10. Zaboravljam pesmu (Toma Zdravković/S. Savić — Toma Zdravković — D. Danilović)
      Prate orkestri: Dragana Kneževića, Branimira Đorđevića, Vlaste Jelića, Miodraga Todorovića Krnjevca i
        Danila Danilovića


Napomena: na omotu albuma pored pesme "Dva smo sveta različita" stoji arr. D. Knežević dok na ploči, za istoimenu pesmu stoji arr. V. Marić?


Godina 1984. (5. novembar)
Toma Zdravković
01. Dotakao sam dno života (Toma Zdravković — Toma Zdravković — Z. Skerl)
02. Svirajte noćas samo za nju (A. Korać — A. Savić — Z. Skerl)
03. Ostala je samo uspomena (N. Zdravković — N. Zdravkovic — Z. Skerl)
04. Sta je to u meni (Toma Zdravkovic — Toma Zdravković — Z. Skerl)
05. Ludi Tomi (Toma Zdravković — Toma Zdravković — Z. Skerl)
06. Za Ljiljanu (A. Korać — S. Baltić — Z. Skerl)
07. Gde si sada (N. Zdravković – N. Zdravković – D. Vasić)
08. Dođi moja tugo (T. Zdravković — P. Mars — Z. Skerl)
09. Ružan ko đavo (Toma Zdravković — Toma Zdravković — Z. Skerl)
10. Rogonja (Toma Zdravković — Toma Zdravković — Z. Skerl)
      Studijski ansambl i orkestar Danila Vasića

Napomena: navedeni podaci preuzeti su sa omota, međutim na samoj LP ploči, pored sledećih pesama navedena su sl. imena:
Svitajte noćas samo za nju — arr. A. Korać
Ostala je samo uspomena — arr. D. Vasić
Dođi moja tugo — arr. D. Vasić



Godina 1986. (22. mart)
Toma Zdravković | Zlatna br. 2
01. Idi zauvek (Toma Zdravković)
02. Ej, Branka, Branka (M. Marković — M. Marković — D. Knežević)
03. Čekaj me (M. Popović — K. Somonov — M. Popović)
04. Odlazi, odlazi (B. Košanin)
05. Sliku tvoju ljubim (M. Todorovic Krnjevac — P. Radivojević — M. Todorović Krnjevac)
06. Dotak’o sam dno života (Toma Zdravković — Toma Zdravković — Z. Skerl)
07. Svirajte noćas samo za nju (A. Korać — A. Savić — Z. Skerl)
08. Sudbino (Toma Zdravković — Toma Zdravković — A. Jevtić/Z. Pejković)
09. Sutra se vraćam kući (Toma Zdravković — Novica Zdravković — B. Bizetić)
10. Za Ljiljanu (A. Korać — S. Baltić — Z. Skerl)
      Prate orkestri:
        D. Kneževića, B. Đorđevića
        M. Todorovića, D. Vasića, B. Bizetića,
        D. Radančevića I A. Stepića



Godina 1987. (9. maj)
Dal' je moguće
01. Dal' je moguće (Toma Zdravkovic – Toma Zdravkovic)
02. Pukla žica na gitari (B. Kosanin – C. Vrljes)
03. Fatima (Toma Zdravkovic – Toma Zdravkovic)
04. Ostao sam sam (Toma Zdravkovic – Toma Zdravkovic)
05. Pesme moje (K. Monteno – K. Monteno)
06. Žena je plakala (Toma Zdravkovic – Toma Zdravkovic)
07. Ja nemam prava (Toma Zdravkovic – Toma Zdravkovic)
08. Sviraj, nepoznati druže (K. Monteno – Z. Kozaric)
      Studijski orkestar Faruka Jazica
        Gost na ploči: Kemal Monteno

      Pesme napisane na Trebeviću u sobi 104 pansiona "Osmica" kod Salke Kica


Godina 1991.
Braća Zdravković
01. E, moj brate (Toma Zdravković — ar. D. Knežević)
02. Zora se rađala (Novica Zdravković — ar. Z. Pejković)
03. Aleksandra (Toma Zdravković — ar. D. Knežević)
04. Ne možeš me utešiti, Dragana (Novica Zdravković — ar. Z. Pejković)
05. Navik’o sam ja na noćni život (Novica Zdravković — ar. D. Janković)
06. Zaboravljam pesmu (Toma Zdravković — ar. D. Knežević)
07. Duša boli (Novica Zdravković — ar. D. Vasić)
08. Dete ulice (Toma Zdravković — ar. D. Knežević)

Napomena:
na albumu iz 1983. "Dva smo sveta različita", kao aranžer pesme "Dete ulice" naveden je Toma,
na istom albumu kao kompozitor za pesmu "Zaboravljam pesmu" navode se Toma i S. Savić
4146  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:09:11 pm
*


TOMA ZDRAVKOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


Godina 1963.
01. Što te večeras nema
02. Žena mog prijatelja
03. Deca zemlje
04. Esadjerata

Godina 1967.
xx. Cvetak mali s rosom razgovara (duet Milina Stefanović)
xx. Kad se laste vrate (duet Milina Stefanović)
xx. Kad zora zarudi (duet Milina Stefanović)
xx. Sinoć zvezda s neba pade (duet Milina Stefanović)

Godina 1968.
01. Noćas sam tužan, Ciganko moja
02. Marta
03. Nikad neću da te zaboravim
04. Anđela

Godina 1969.
01. Duška "Beogradsko proleće 69."

Godina 1969.
xx. Ja nemam nikog na svetu
xx. Rogonja
xx. Voli me do sutra
xx. Kamena stena

Godina 1969. (10. juli)
01. Odlazi, odlazi II nagrada publike "Ilidža 69." (Blagoje Košanin)
02. Sjetićeš se mojih riječi (Blagoje Košanin — Milan Petrović)
     uz narodni ansambl Ismeta Alajbegovića Šerbe

Godina 1969. (15. oktobar)
01. Nedžmija (Toma Zdravković)
02. Noći su tužne sve (Toma Zdravković)
03. Ljubavi, živote moj (Toma Zdravković)
04. Neću plakati zbog tebe (A. Stepić — M. Nikolić)
     uz Ansambl Ace Stpica

Godina 1970. (15. oktobar)
01. Sliku tvoju ljubim (Miodrag Todorović Krnjevac — Panta Radivojević)
02. Danka (Toma Zdravković)
     Narodni orkestar RT-Beograd pod vodstvom Miodraga Jašarevića
      Ansambl Ace Stepića


Godina 1971.
01. Poslednje pismo "Beogradski sabor 1971." (R. Grajić — arr. Đ. Karaklajić)
02. Sudbino (Toma Zdravković — arr. A. Jevtić/Z. Pejković)
     Narodni orkestar RTV Beograd pod vodstvom Miodraga Jasarevića i Narodni ansambl Žarka Josipovića Škule

Godina 19xx.
01. Prokleta nedelja (Toma Zdravković — arr. Spaso Berek)
02. Nado, Nado (Toma Zdravković — arr. Spaso Berek)
     Narodni orkestar RTV Sarajevo pod vodstvom Jovice Petkovića
4147  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:08:03 pm
*

TOMA ZDRAVKOVIĆ — biografija


BUKET BELIH RUŽA

Toma Zdravković, za prijatelje Dado, svet je ugledao 20. septembra 1938. u selu Pečenjevcu, kod Leskovca. Odrastao u nemaštini i siromaštvu, kao jedno od petoro dece, nije ni mogao da očekuje moralnu podršku Svevišnjeg. Brzo je shvatio da ga život na selu ne privlači, niti je sebe mogao da zamisli kao individulnog poljoprivrednog proizvođača koji šuruje sa društvenim sektorom. Umesto o njivi, dečački naivno, maštao je o pevanju: oni koji su ga slušali kako pevuši, vrteli su glavom i tvrdili da "tu ima nečega". Šta konkretno, nisu znali, jer im Toma, onako mršav i žgoljav, nikako nije ličio na pevača koji je u seoskim predstavama morao da bude korpulentan i jak. Ohrabren punoletstvom, Toma je rešio da krene u svet preko neizbežnog Leskovca. Tu je, sasvim slučajno, gladan i promrzao, upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić) i na njenom primeru se uverio da od muzičke budućnosti ništa nema bez kafane.

Sredinom pedesetih, kafane su imale rang kulturnih ustanova. U njima se nije provodilo vreme — tu se živelo. Jelo, piće i domaćinska usluga bili su svetinja, baš kao i muzika na čijem se imenu gradio "imidž" kuće i njen ugled. Odlazak u kafanu bio je umetnički doživljaj, daleko sadržajniji od pokretnih filmskih slika ili pozorišne drame. Još kad krene pesma, u oblaku dima i hektolitru alkohola — umetnosti nikad kraja!

Po prvi put u takvom okolišu našao se Toma Zdravković u leskovačkoj "Dubočici". Nije mu bilo teško da uleti u film čiji su kadrovi, samo za posmatrače, stalno bili jednolični: tura pića, tura pesme, tura od gostiju, tura za goste. U muzikantskim krugovima brzo se čulo da u Leskovcu peva "neki Toma" i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone. Sa reputacijom muzičkog mahera, uputio se u tuzlanski hotel "Bristor" i na licu mesta šarmirao publiku koja je iz večeri u veče punila salu. Postao je lokalni estradni heroj, ali se tim nije zadovoljavao: želeo je da sam nešto komponuje, prčkao je po klaviru, i konačno napravio pesmu "Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje — shvatio je da još nije kompozitor.

U Tuzli se prvi put ozbiljno zaljubio. Upoznao je visoku, vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika, studentkinju u Beogradu. Za nju je našao stan u Tuzli, maštao o venčanju, uveren da se tako moralne devojke više ne sreću. Jednog dana, našao je Slavičin dnevnik i šokirao se: njegova mezimica pedantno je vodila podatke o svom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima. Želeći da joj pruži još jednu priliku, po isteku ugovora u "Bristolu", Toma je Slavicu, preko Beograda, poveo u Novi Sad.

"Došli smo prvo u Beograd — pričao je Toma Zdravković novinaru Draganu Gajeru jula 1971. u "Politici ekspres". — U ono vreme bio mi je dobar prijatelj Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru "Terazije". Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči nekom lokalu. Toković, veoma popularan, nije više hteo da peva u Bezistanu, pa me je upoznao sa šefom bara. Misleći da sam na nivou Dragana Tokovića, ponudio me je da ga zamenim. Sutradan je održana proba. Uhvatila me je grdna trema, jer su tad u kafe-baru u Bezistanu svirali najbolji muzičari, kao Vasa Belošević, saksofonista Caki ili Lale bubnjar. Da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Tad sam prvi put u životu video Šekularca. Ta velika imena su mi se podsmevala dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i da sa njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela "Balkan" (...) Nije se vratila do osam uveče, tako da sam opet krenuo iz hotela. Pojavila se tek posle ponoći, u društvu Zorana Miladinovića i nekih devojaka i mladića". Ne želeći da sebi prizna istinu, Toma je sa Slavicom krenuo u Novi Sad. Na jedvite jade dobio je angažman u hotelu "Vojvodina" i nastavio sa svojim ljubavnim mukama.

Nezadovoljstvo na privatnom planu reflektovalo se i na posao: Toma je tražio stepenicu više i konačno dobio priliku da 1962. peva u baru beogradskog "Metropola". U modi su bili šlageri i kancone tipa "Ave Marija", "Granada", "Katari" i "Gitara romana". Često je gostovao u okolini Beograda, pa je tako svratio i do Zrenjaninskog hotela "Vojvodina". Jedne večeri upoznao je zgodnu crnku: ime joj je bilo Olgica. Sasvim omađijan, zaboravivši na Slavicu, Toma ju je pitao da se uda za njega i da iznenađenje bude veće, devojka je pristala! Brak je izgledao uspešan sve dok Toma 1963. nije dobio poziv za vojsku: mada je brzo pušten, zbog slabog zdravlja, bračne trzavice su počele i nekoliko meseci kasnije Toma i Olgica su se razveli u Osijeku.

Kao što ostali svet menja košulje, Toma je u to doba menjao kafane: pevao je u novosadskom "Putniku", beogradskoj "Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu.

"Odleteo sam do Titograda nekim starim "konvejerom" — pričao je Zdravković, u ispovesti za "TV Reviju" 1984. godine. — Stigao sam u Titograd uveče. Sećam se, došao sam do hotela "Crna Gora" i pitao se kako da dospem do Sv. Stefana. Niti znam gde je to, šta je, totalno nepoznat kraj! Predžonjao sam do jutra na nekoj klupi u parku, jer nisam imao lovu za hotel. Ma, love nikad nije bilo. Išlo se, tako, bez para (...) Tako sam stigao i do Svetog Stefana, upoznao orkestar i počeo da pevam na najlepšoj terasi na Jadranu.

Jednog dana, vraćajući se sa plaže, svratim do recepcije. Kažu, imaš telegram. Meni se godinama niko nije javljao. Ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji, iz Pečenjevca, prema Leskovcu, nisu mogli znati gde sam. Ja sam se od njih otkačio, i od kafane do kafane, po celoj zemlji... Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i da želi da me vidi. To me je totalno šokiralo..."

Kad je stigao u Sarajevo, Slavicu nije mogao da prepozna: izgubila je trideset kilograma, bila neizlečivo bolesna. Samo je ćutala, ništa nije govorila. Sasvim razočaran, Toma se nije ni vraćao u Sveti Stefan. Želeo je da ostane u Sarajevu pored Slavice, ali angažman nije mogao da dobije. Morao je opet u Tuzlu, u "Bristol", gde mu je nekoliko dana kasnije stigao još jedan telegram, ovog puta sa obaveštenjem da je Slavica umrla. Nije imala ni dvadeset godina.

Tako je nastala pesma "Buket belih ruža" o čijoj genezi Toma nije javno govorio. Jedino je publika — još tada u "Bristolu" — osetila da Toma ne peva pesmu, već svoj život.


ON DRUKČIJE NIJE NI MOGAO...

Zdravkovićeva kafanska karijera, u međuvremenu, nastavila se angažmanom u niškom hotelu "Park", odakle je prešao u beogradski "Gradski podrum" gde je tri godine, svake večeri, pevao od osam do četiri ujutro. Nepopravljivo sentimentalan, Toma je inspiraciju crpeo iz ličnih iskustava: još jedan emocionalni tesnac rezultirao je pesmom "Ciganka" koja je hitro postala nova kafanska himna, ali je samo mali broj ljudi znao njenog autora. Kad je 1963. "Diskos" ponudio Zdravkoviću da snimi prvu ploču, ovaj je računao na "Ciganku", ali su odgovorni bili ubeđeni da ona nije hit. Odlučili su se za jednu Tominu novu melodiju "Što te večeras nema" koju su upakovali sa numerom Enrika Masijasa "Žena mog prijatelja" i pesmama "Deca zemlje" i "Esađerata".
 
"Diskos" je izdao prvu ploču bez ikakve reklame — zabeležio je Tomina sećanja novinar Dragan Gajer u "TV Reviji". — Tako je onda bilo: ko hoće da kupi, kupi. Bez ikakve najave, bez reklame, ništa! Kad je izašla nova ploča, pomislio sam da ću postati poznat, popularan. Ploča je izašla i ništa se nije dogodilo. Prvi put sam je video u izlogu radnje u "Albaniji". Uđem da vidim da li će neko da je kupi. Neke dve devojčice traže od prodavačice pesmu koju ova nije znala. Nešto kao: moj drug, pa žena, pa prijatelj... Ja shvatim da traže moju ploču, onu "Žena mog prijatelja" Enrika Masijasa. Prodavačica kaže da nemaju. Meni neprijatno, jer radi se o mojoj ploči. Ipak, objasnim prodavačici — eno je, tamo gore. Skine je i stavi na gramofon. Devojčice oduševljene. Jedna komentariše, držeći omot: Jeste, fino peva, ali je mnogo gadan! — Odmah sam zbrisao napolje da me ne prepoznaju..."

"Gradski podrum" nije zažalio što je angažovao Tomu. Naprotiv, mršavko koji po svim principima marketinga nikako ne bi smeo da uđe u kafanu, a kamoli da stane ispred mikrofona, magnetskom privlačnošću plenio je publiku, vodeći je u boemska raspoloženja neviđenom emocionalnom snagom. Zdravković ni tad nije imao gromki, zvonak glas koji je lomio čaše i lustere: njegovo oružje ležalo je u tananim nitima osećajnosti na čijim su se talasima gosti ljuljuškali, prepuštajući se Tominim pričama o sudbinskoj povezanosti kafane i ljubavi.

Da bi na ličnom primeru pokazao da je to tačno, Toma nije morao dugo da čeka. U "Podrumu" je upoznao Milicu, sa kojom se, posle nekoliko meseci, venčao. Svedoci onog vremena sećaju se da je Milica bila mirna i razložna, i uz nju, činilo se, i Toma više nije onaj stari: nije mnogo pio, manuo se kocke i boemskog društva koje ga je, po zlehudoj tradiciji, svuda pratilo. Pomirio se sa činjenicom da će ostati kafanski pevač i da od ploča ništa neće biti. U sklopu bračnog prevaspitavanja, prešao je u kafanu "Stadion": već posle nekoliko nedelja, za kafansku klijentelu Beograda "Stadion" je postao kultno mesto — tamo je pevao Toma Zdravković!

Nastupajući pred probranom publikom, Toma je do savršenstva izgradio svoju kafansku reputaciju. S lakoćom je "upravljao" gostima, menjao raspoloženje, kreirao atmosferu, pa je svima, osim Tomi, bilo logično što mu je Obrad Jovović, šef "Jugotonovog" predstavništva u Beogradu ponudio da snimi ploču. Bez velike nade, odneo je Jovoviću demo-snimke pesama "Ciganka", "Marta", "Nikad neću da te zaboravim" i "Anđela", a ovaj je Iliji Geniću poverio da uradi aranžmane. Na veliko Tomino čuđenje, ploča je brzo objavljena: dogodilo se, eto, da neko i održi dato obećanje! Singl je postao zlatan, što je Tomi otvorilo sva, do tad, zatvorena vrata.

Radio stanice i televizija više ga nisu zaobilazili, počeli su čak da se za njega interesuju i organizatori zabavnomuzičkih festivala, sasvim zbunjeni da li je ono što Toma komponuje i peva, narodna ili zabavna muzika. Ostaće zabeleženo da je na "Beogradskom proleću 69." Toma, u alternaciji sa Anom Štefok, pevao pesmu "Duška". Usledili su singlovi sa pesmama "Ja nemam nikog na svetu", "Rogonja", "Voli me do sutra" i "Kamena stena", i svima je bilo jasno da posle Tome Zdravkovića narodna muzika više nikad neće biti ista.

Primetili su ga čak i šefovi Splitskog festivala, pa su mu 1969. uputili poziv da učestvuje na velikoj internacionalnoj fešti. "Jugoton" je, međutim, smatrao da je bolje da Toma ode na festival "Ilidža 69." i peva pesmu Blagoja Kašanina "Odlazi, odlazi". U konkurenciji pevačkih legendi onog vremena — kakvi su bili Nedeljko Bilkić i Safet Isović, Toma, objektivno, nije imao šta da traži. Zauzeo je drugo mesto, ali se u Beograd vratio sa najvećim hitom festivala: za samo dva meseca singl je prodat u 100.000 primeraka! Bio je to početak gazdovanja Tome Zdravkovića: kad je Mehi Puziću dao pesmu "Majko, majko", koju je ovaj prodao u neverovatnih 500.000 primeraka (postoji verzija da je otišlo i čitavih 700.000 komada!), shvatio je da poseduje redak talenat hitmejkera. Pod Tominim prstima sve se pretvaralo u zlato!


Autor teksta nepoznat
4148  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav Toma Zdravković (1938—1991) poslato: Februar 04, 2011, 09:05:16 pm
*
Rođen: 20. septembar 1938.  
Preminuo: 30. septembra 1991. u Beogradu
Sahranjen u Beogradu, na Centralnom groblju







TOMISLAV TOMA ZDRAVKOVIĆ


"Moja veza s muzikom je mnogo ozbiljnija nego što misle kolege i publika. Vrlo me smešno jednom nešto pitao Miroslav Ilić. Sedimo on i ja sami u 'Šumatovcu' i on me pita: 'Dado, šta ćeš da radiš ako ovo jednom prestane?' Bilo mi je mnogo čudno: zašto da prestane? Šta ima to da prođe? Jer, ja ništa drugo ne umem i ne znam da radim — sem muzike.  
Od nje živim i za nju živim" ...



Ne kockam se da bih dobio, već zato što je vreme relativno, i što me interesuje ono neobjašnjivo u ljudskoj prirodi. Ljudi se kockaju u ratovima, u politici, u investicijama... Taj odnos sa kockom je bitan, jer jedino tako možeš da upoznaš sebe i druge.

Prigovaraju mi da suviše pijem, ja kažem uvek može više

Prigovaraju mi da suviše filozofiram, ja kažem da me ne slušaju.

Nekih se jutara sećamo, ali neke večeri nikada nećemo moći da zaboravimo.
4149  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Šaban Bajramović (1936—2008) poslato: Februar 04, 2011, 09:00:01 pm
*

S R A M O T A   S R B I J E





Milica Bajramović, udovica legende Šabana Bajramovića, dobijaće penziju od samo 7.761 dinara

Milica Bajramović, udovica kralja romske pesme Šabana Bajramovića, primaće porodičnu penziju u mesečnom iznosu od samo 7.761 dinara.

Rešenje o porodičnoj penziji Bajramovićevoj juče je uručio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, a Milica će i ovu simboličnu sumu dobijati zahvaljujući donaciji AIK banke, koja je preminulom pevaču uplatila doprinose za penzijsko osiguranje.

— Hvala svim dobrim ljudima i Rasimu Ljajiću, koji mi je i sam više puta novčano pomagao. Očekivala sam više jer se moj muž 45 godina bavio umetničkim radom, ali zahvalna sam i na ovome — kazala je Bajramovićeva.

Rasim Ljajić navodi da je tužno što je penzija tako mala: — Kontaktirali smo desetak kompanija moleći za pomoć, jer nismo imali drugi način da obezbedimo ova sredstva.

Odazvala se samo AIK banka, koja je uplatila 560.000 dinara, čime su stvoreni uslovi da Milica Bajramović dobije penziju. Na ovaj način makar malo smo ispravili nepravdu, grešku i nemarnost, jer Šabanova porodica zaslužuje više — kazao je Ljajić.

Kako je pojašnjeno u Fondu penzijskog osiguranja, Milica Bajramović nije mogla da dobije veću penziju jer je njen suprug imao samo godinu i tri meseca uplaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje.

Bajramović je preminuo 8. juna 2008. u 72. godini. Tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović izjavio je da je dva dana pre njegove smrti doneta odluka da mu se odobri penzija.



ULICA PO ŠABANU Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je juče da će Skupština grada na prvoj narednoj sednici doneti odluku da jedna ulica u Nišu ponese ime proslavljenog pevača.
— Na ovaj način, grad Niš će odati poštu Šabanu Bajramoviću — kazao je Ilić, i dodao da će skupštinska odluka biti doneta najdalje za petnaestak dana.


D. K. | 19.02.2009. | PRESS
4150  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Šaban Bajramović (1936—2008) poslato: Februar 04, 2011, 08:59:40 pm
*




VEČE SEĆANJA NA BAJRAMOVIĆA

Publika koja je u subotu uveče došla u "Sava centar" na koncert posvećen preminulom pevaču Šabanu Bajramoviću nije se razišla nakon zvaničnog završetka gotovo trosatne svirke i nastavila je da igra uz zvuke "Crnih mambi" — nekada pratećeg orkestra kralja romske muzike iz Niša.

Koncert "Prijatelji Šabanu", organizovan pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića, okupio je prijatelje i simpatizere Bajramovićeve umetnosti: proslavljenu romsku pevačicu Esmu Redžepovu, etno grupu "Misteriozni glasovi Bugarske", hrvatskog rokera Dadu Topića, tursku pevačicu Jildiz Ibrahimovu, etno-pop pevača Luisa Stojanovića i slovenačkog kantautora Zorana Predina. Posle trijumfalnog, završnog segmenta koncerta, u kome je Esma Redžepova digla publiku na noge, na binu su izašle "Crne mambe". Dok je preko video bima išla odjavna špica, članovi grupe su poručili publici da su dobili zadatak da "sviraju dok je (publiku) ne rasteraju".

U tome nisu uspeli ni 20 minuta kasnije, kada je vrlo dobro posećen koncert ušao u četvrti sat. U tim trenucima, velika dvorana "Sava centra" jedva da je do pola bila ispražnjena.

Između tačaka, na video bimu su prikazivani inserti iz filmova u kojima se Bajramović (1936—2008) pojavio, kao i snimci sa njegovih nastupa na Nišvil džez festivalu. Koncert je otvorio ministar kulture Nebojša Bradić, a program su vodili kontrabasista Miša Blam i glumica Suzana Petričević, koji su pričali anegdote iz Bajramovićevog života.


Autor: Beta | Foto: D. Goll | 08.12.2008. | Blic
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »