Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
4026  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:30:05 pm
*

"IZVINJAVAM SE ŠTO POBEĐUJEM!"


Merima Njegomir kaže da proživljava svoje drugo proleće. Neumorno radi, kao da tek počinje karijeru. Krajem prošle godine, izašla je njena monografija "Pesma, godine, život..." čiji je autor profesor Nikola Rackov. Nedavno je snimila kompakt disk sa izvornim crnogorskim pesmama. Uskoro će se pojaviti još jedan sa 16 pesama koje izvodi sa tamburašima i novosadskim orkestrom. Uporedo sprema i album sa novim pesmama, na kojima će se naći kompozicije sa kojima je letos pobedila na muzičkim festivalima na Zlatiboru i u Tivtu. Sprema se i za gostovanje u Kuvajtu...

Merima Njegomir: Nešto čudno se dešava. U ovoj profesiji, godine su izuzetno važan faktor, posebno za ženu. Nepisano je pravilo da što je više godina, to je manje posla. Izgleda da to u mom slučaju nije važno. To me raduje, jer volim da pevam. Ne mogu pesmu da odvojim od sebe. Za mene je muzika svojevrsna meditacija i moja jedina sigurna luka. Zato u profesiji fenomenalno funkcionišem. Kada bih tako funkcionisala i u svakodnevnom životu, bila bih suvi genije...

Mnoge vaše kolege, što u šali, što u zbilji, kažu da neće da učestvuju na festivalima na kojima vi pevate jer se zna ko će pobediti!

Merima Njegomir: Osvojila sam, čini mi se, 25 festivalskih nagrada. U početku karijere, nagrađivali su me uglavnom stručni žiriji. Kako je vreme prolazilo, tako sam sve više osvajala publiku pa su zapljuštale i nagrade publike. Nikada neću zaboraviti nastup na poslednjem "Mesamu", 1996. godine. Pevala sam pesmu "Bol bolujem" u centru "Sava". Dok sam pevala, bila je mukla tišina, kao da niko nije disao. Kad sam završila – tajac! Prošlo je desetak sekundi pre nego što je publika počela frenetično da aplaudira. Bio je to jedan od najdirljivijih trenutaka u mom životu... Pesma je, na neki način, bila autobigrafska. Mnoge stvari u mom životu su se baš tada dešavale, menjale... Osvojila sam tada tri nagrade!

Smetaju li vam žaoke kolega?

Merima Njegomir: Ma ne... Mnogo puta sam čula to da ne treba ići na festivale kad ja pevam. Pre par meseci, na Zlatiboru, moja draga koleginica i prijateljica Goca Lazarević mi je u šali rekla: "Ti da se preseliš na drugu planetu, pa da i drugi pobeđuju!" Slatko smo se smejali. Izvinjavam se svima što pobeđujem! Uostalom, ko izgubi, ima pravo da se ljuti. Ključ mojih festivalskih pobeda je to što umem da prepoznam dobru festivalsku pesmu. Daleko od toga da sam toliko moćna da mogu sebi da nameštam pobede. Pa ja ni mendžera nemam, niti sam ga ikada imala. Rekoh, prepoznajem festivalske pesme, ali zato nema šanse da prepoznam komercijalnu pesmu!

Koliko vam to u karijeri smeta?

Merima Njegomir: Ne smeta mi! Neka svi jure komercijalne pesme, ja jurim isključivo dobre pesme! Drugačiji odnos prema muzici bi bio protiv mog bića. Ja pevam, to je moje zanimanje, živim od toga, ali ne pevam zbog novca. Moji prijatelji dobro znaju da najbolje pevam kad ne pevam za novac. Davno sam shvatila da je moje da pevam samo dobre pesme. Zaharova "Ivanova korita" su to dokazala, po ko zna koji put. Nedavno sam gostovala u Makedoniji i na tu, lepu, naivnu, ljubavnu pesmu, publika skače!

Kako se uklapate u modernu estradu?

Merima Njegomir: Ne razmišljam o tome, ne pratim šta se dešava, isključivo gledam svoja posla. Samo se naježim kad neko hoće da me najavi kao estradnog umetnika. Naježim se, jer je to izgubilo svaki smisao. Ostalo... Zašto bih komentarisala bilo šta? Svojim primerom objašnjavam čemu težim. Težim visokim standardima i bavim se sobom, ali ne u egoističnom smislu.

Čujem da su mnogi zbog vas počeli da izbegavaju i estradne teniske turnire!

Merima Njegomir: Ne pobedjujem ja zato što se zovem Merima Njegomir. Da je tako, i drugi bi mogli da promene svoja imena i uzmu moje, pa i oni da pobedjuju. Pobedjujem zato što jurim svaku loptu, kao da to radim po cenu života. Nedavno sam pobedila na jednom teniskom turniru... Ponovo se izvinjavam! Sport razvija i mnoge druge sposobnmosti. Kad treniram, mnogo lakše funkcionišem.

Vaša ćerka Milica kreće vašim stopama, ali, sudeći po tabloidima, na drugi način!

Merima Njegomir: Milica je jedno divno stvorenje, izuzetna je... Ali, isuviše veruje ljudima. Zato je dobro lupila glavom o zid. Uzme čašu soka, uslikaju je i napišu da pije vino! Toliko je to lupilo, da više snimanje albuma ne spominje. Čak više ni ne izlazi... Zvučaće otrcano, ali presrećna sam zbog svoje dece. Milica je studije privela kraju, Ljubica je završila fakultet i zaposlila se, Jelena je na četrbrtoj godini studija unutrašnje arhitekture, Marko je na drugoij godini prava. Bog mi je dao tu sreću da sam ja njima zdrava, a oni meni dobri...


Vesna Tasić | Balkan media
4027  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:29:45 pm
*




RODITELJI MI BRANILI DA BUDEM PEVAČICA

Merima Njegomir je pevačica koja je osvojila najviše prvih mesta na domaćim festivalima. Na Festivalu u Ilidži i na MESAMu-u pobedila je čak četiri puta, na "Beogradskom proleću" i na Festivalu na Mlavi tri puta, osvojila je dva puta Zlatnu tamburicu u Vojvodini... Za pevačicu godine je proglašavana 1993. i 1996. godine. Dobitnik je estradne nagrade Srbije čime je stekla status estradnog umetnika. Ovih dana upravo završava svoj novi, 25. album!

Merima Njegomir: Moj pevački put ne liči na klasičan put — znate ono rodiš se talentovana, primete te još u osnovnoj školi i tako čim izrasteš u lepuškastu devojku izdaš album. Kod mene je situacija bila potpuno drugačija. Otac je pokušavao na sve načine da me odvrati od bilo kakve pomisli da postanem pevačica. Majka, na koju sam povukla gen muzikalnosti, čim bi ustala rano ujutru istog momenta uključivala bi Radio Beograd koji je u to vreme bio merilo pevačkog kvaliteta. Kad god bi majka zapevala, ja sam pokušavala da je pratim. Međutim, toliko sam falširala da mi je više puta sa nevericom prigovorila da je nemoguće da pored nje, tako muzikalne, kćerka nema pojma sa pevanjem.

U to vreme nije bilo lokalnih radio stanica?

Merima Njegomir: Ma kakvih lokalnih stanica! Samo Radio Beograd, ali njihov program je bio toliko kvalitetan da ga je bilo milina slušati. Pevači su pevali uživo iz studija i to velemajstori poput Zore Drenpetić, Mare Đorđević, Cuneta Gojkovića. Znači od jutra do mraka slušao se Radio Beograd, a ja sam bila ubeđena da ne znam da pevam. Sećam se da čak ni u petom razredu osnovne škole nisam primljena u hor, jer sam se toliko uplašila da sam sve izbrkala. Ipak sudbina se poigravala sa mnom, pripremajući me na nešto najlepše na svetu — na život od pesme, pregršt putovanja, svrstavanje u red najpopularnijih.

Kada je zapravo počela vaša pevačka karijera i kako?

Merima Njegomir: Prvi put sam zapevala na kraju srednje ugostiteljske škole kada sam otišla na eksurziju. Moji školski drugovi i drugarice su se oduševili i tražili da im još pevam. Mislila sam da je sve to slučajno, međutim, nije bilo. Kada sam završila školu dogovorila sam se sa drugaricom da preko leta otputujemo u Nemačku pošto je to bilo moderno u to vreme. Dok smo čekale da otputujemo, "ubijale" smo vreme u restoranu "Citadela" (Banovci) gde se skupljalo naše društvo. Ja bih tamo, povremeno, uz orkestar, zapevala po neku pesmu. Međutim, moj put u Nemačku je bio odložen, a bračni par muzičara koji su svirali u "Citadeli" brže bolje su iskoriostili priliku i ponudili mi posao. Sećam se da je ponuda bila za 250.000 dinara mesečno, a moj otac je čitav život radio za 60.000 hiljada mesečno. I tako 1. maja 1972. godine prvi put sam uzela mikrofon u ruke i počela da pevam.

Kako su vaši roditelji reagovali kada ste počeli da pevate u "Citadeli"?

Merima Njegomir: Otac samo što nije izbacio iz stana. Vikao je po kući: "Zar moja ćerka da ode u pevačice!" Majka ga je umirivala, govoreći da će me to trenutno ludilo sa pevanjem proći. Kada sam izašla napolje, drugarice su me nagovarale da pođem, da je to moja životna šansa koju ne smem da propustim. I ja sam onako mladalački, radoznalo rešila da se izborim sa roditeljima i zapevam. Prvih mesec dana bilo je jako teško. Dešavalo se da zaboravim tekst, da promašim tonalitet. Ipak posle dva meseca potpuno sam se uvežbala. U stvari, bilo je potrebno samo da naučim reči, jer sam melodije, zahvaljujući mojoj majci i slušanju Radio Beograda, već sasvim dobro znala. Šef našeg orkestra Alagić, svima je govorio da se strpe, da ću vrlo brzo biti među najpopularnijim pevačicama ovde. Tada smo dobili angažman u najluksuznijem lokalu u hotelu "Podgorica".

Ipak tek pet godina nakon toga snimili ste prvi album "Volela sam tebe dragi" za Jugoton?

Merima Njegomir: Sadašnje vreme je izvitopereno. Čim neko vidi lepuškastu devojku, odmah je pita zašto ne snimi album. U moje vreme pevač je morao najmanje pet godina da se dokazuje u restoranima, kafanama, da bi uopšte došao u situaciju da snimi album. Pre objavljivanja albuma pevala sam u raznim beogradskim prestižnim restoranima, a uvod u solo karijeru bio je rad u tada najekskluzivnijim restoranu u Beogradu "Romansijer", zajedno sa već poznatim pevačem Stanišom Stošićem. Tu me primetio Svetomir Šešić, jedan od urednika radio Beograda, i pozvao me da uradim prve probne snimke. Već na prvom nastupu moja dva probna snimka ostala su kao trajni snimci Radio Beograda. Bile su pesme "Idem putem pesma se ori" i "Bisenija ćeri najmilija". Posle toga, 1977. godine, kao potpuno nepoznata pevačica Merima Kurtiš počela sam saradnju sa orkestrom "Zlatne strune". Tu sam upoznala Dragana Živkovića-Tozovca, kasnije mog venčanog kuma, koji je komponovao moje prve dve pesme. Godinu dana kasnije snimila sam allbum prvenac "Volela sam tebe dragi", i tako do danas živim i radim na našoj estradi.

Kao vam izgledaju sadašnja i nekadašnja domaća estradna scena?

Merima Njegomir: Teško je to uporediti. Uostalom svako vreme nosi svoje breme. Sada pevačica osim glasa mora da bude potpuno upakovana u mašineriju zvanu savremeni život. Od nje se zahteva da bude šoumen, da u svakom momentu priča niz neobičnih priča, da peva. Ipak smatram da se izgubila prava vrednost. Dolazeći pevači teško će napraviti uspešnu karijeru ako imaju dobru pesmu, a nemaju kvalitetan glas.

Postoji li neko sa estrade sa kim se rado družite?

Merima Njegomir: Ranije smo se svi družili zahvaljujući "Hit paradi", "Raspevanoj jeseni" gde je na turneje išlo dvadesetak najkvalitetnijih pevačica i pevača iz tog vremena. Međutim, i tada sam imala velike porodične obaveze, jer imam četvoro dece i uglavnom sam išla svojim autom i vraćala se kući odmah posle nastupa. Iskrena da budem, tek sada nemam želju da se družim sa estradom. Ispričaću vam jedan događaj koji najbolje govori na šta sada liči naša estrada. Ranije je na nastupima postojao orkestar u kome je bilo najmanje sedmoro ljudi. Pre nekog vremena jedna firma je organizovala proslavu i zamolili su me da otpevam jednu pesmu. Prišla sam orguljašu koji je sam nastupao i pitala ga da li može da me prati u jednoj pesmi, on se nasmejao i rekao da je gitarista, a ne orguljaš i da on stoji ispred klavijatura čisto tako, dok mu fajlovi sami sviraju melodije. On tu stoji, možda nije ni gitarista, možda nema veze sa muzikom, a zahvaljujući novoj tehnologiji on bez rada uzima pare. Tada sam uzela mikrofon i na suvo otpevala pesmu. Moralo bi nešto pod hitno da se uradi, jer zbog takvih prevaranata dobri muzičari sede kući i ništa ne rade.

Kakvi su vam profesionalni planovi?

Merima Njegomir: Pripremam novi album koji će se uskoro naći u prodaji. Želja mi je da još jednim koncertom u Centru "Sava" otpevam 20 različitih pesama na 20 različitih svetskih jezika.


Slobodan Vlajić | Balkan media
Fotografija: Merima Njegomir
4028  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:28:53 pm
*




DRUGI O MERIMI
 


Kada slušam Merimu Njegomir kako peva, ja verujem da ona peva i kada ćuti.
Jer ona peva dušom.
Blago njoj. I svima koji je slušaju...


Dobrica Ćosić


Ars longa, vita brevis.
(Umetnost je duga, život je kratak.)


Seneka


Umetnici su svuda oko nas, ali ćemo ih prepoznati pošto se prethodno samoprepoznaju. Put od rođenja do tog, za umetnika, ključnog čina samoprepoznavanja kratak je, uostalom kao i čitav ljudski život. Međutim, samoprepoznati se mogu samo oni, kojima je potreba za kazivanjem neiskazivnog stalno na vrhu jezika; tu privilegiju imaju samo retki, najređi srećnici, koji su poslati da — posle saopštenja biblijske istine, koja Božiju reč docidno smatra tajnom svih moći postanja i postojanja — muzičkom umetnošću progovore ono što čovek nije u stanju rečima.

To znači da muzika nastaje tamo gde prestaju reči, pa je onda etimološki smisao muzike iznad svakog smisla, jer moć muzike da kaže ponešto, očigledno je poređenje u korist muzike.

Brdoviti Balkan, kao ćilim šaren i isprepletan narodima različitih jezika i konfesija, čarobni svet je i oaza narodnih umetnika. Pesma je, naravno, u žiži moje prevelike želje da svojim skromnim rečima taj fenomen objasnim i iskažem (gle, drskosti!) neizrecivo; pesma ima i reč i muziku i utoliko je, samo naizgled, moja uloga lakša... ali, samo dok, konačno, ne izgovorim ime osobe koju vam predstavljam.

Što je to bitno i novo, a da se o tome ne zna, šta bih ja mogao da dodam fenomenu poznatom kao Merima Njegomir? Siguran sam da je sledeći navodi za vas nisu tajna...

Dakle, čist, prijatan, intonativno savršen glas. Vanredna muzikalnost i muzička memorija. Potpuno vladanje različitim ornamentima i balkanskim melizmima najrazličitije strukture, uz začuđujuću pokretljivost u melodijskim zahtevima.

Izgrađeno i prirodno postavljeno disanje, neophodno za vokalno kazivanje. Znatiželjna i nemirna priroda, koja je njen svakodnevni "terač" i izvor motiva za učenjem pesama udaljenih naroda, kao neki zaboravljeni glas iz davnina, ili, možda neke Verdijeve ili Rosinijeve arije, kao žeđ, ona ljudska i čini se uzaludna, za dosezanjem savršenstva. Ta njena težnja je jedinstvena u svojoj iskrenosti i posvećenosti i teško je, i gotovo nemoguće, naći bilo kakav element patvorenog, artificijelnog u njoj.

Otuda, posle legendarne Živke Đurić, Merima spada u vokalne umetnice sa ogromnim, najheterogenijim repertoarom do sada pokazanim kod nas. Sa ogromnim tragom u vremenu u kome živi.

Kada slušate njene interpretacije vojvođanskih pesama uz Tamburaški orkestar Radio Novog Sada, sigurni ste da je Vojvođanka. Isti utisak njene pripadnosti regionu koji predstavlja pesmom imaćetei kad je u pitanju vranjanska, crnogorska, bosanska, šumadijska ili makedonska muzika. U prilog rečenom, znam mnogo pokušaja interpretacije čuvene pesme Aleksandra Sarijevskog Zajdi, zajdi, ali malo je onih koji se mogu porediti sa njenom. Tom interpretacijom rasplakala bi i kamen!

U čemu je tajna?

Žargonski rečeno, nerv je "kriv". Možda je definicija mog prijatelja, profesora Svetislava Božića, u kojoj tvrdi da je muzika krv, izvesno najbolje objašnjenje fenomena narodnih umetnika i narodne umetnosti uopšte. Tačnost te tvrdnje sigurno ilustruje i slučaj Merime Njegomir, koji, pored svoje potpune neobjašnjivosti, primenom ovog mišljenja, dozvoljava makar minimalno poimanje velike tajne.

Moja želja da svojom nesavršenošću definišem Božije delo, samo je još jedan vapaj za savršenstvom. Nećete mi, nadam se, zameriti. Ni moja vrla koleginica i prijatelji, Merima, koja je i samoj sebi tajna.

A tajna ne bi to ni bila, kad bi je bilo moguće razotkriti. I tu prestaju reči. Počinje muzika...


Bora Dugić
majstor frule


Na zvezdanom nebu naših najboljih interpretatora narodnih i gradskih pesama jedna zvezda svetli posebnim sjajem. Ta zvezda se zove — Merima Njegomir. Priroda joj je podarila lep i kristalno čist glas, velikog obima i ogromnih pevačkih mogućnosti. Dala joj je i nesvakidašnju muzikalnost, a onda je Merima sve te osobine svojim intelektom i ogromnom energijom razvila i dovela do nesumnjivih umetničkih visina.

Kao devojčica sa zemunske periferije, krenula je u muzičku školu, predano savlađujući elemente vokalne tehnike i na taj način sticala neophodnu pevačku sigurnost, koja će joj biti veliki oslonac u građenju duge i uspešne karijere. Žeđ za pevanjem i ljubav prema našoj tradicionalnoj narodnoj i starogradskoj pesmi uskoro ju je odvela na muzičku estradu, a onda su se vrata studija Radio televizije Beograd počela širom da otvaraju za jednu mladu perspektivnu pevačicu.

Uporno radeći na svom muzičkom usavršavanju, ubrzano je išla ka vrhu, a njen pevački repertoar rastao je iz dana u dan. Bilo je veoma vidljivo da je podjednako ubedljiva i u žanru naše stare i nove narodne i gradske pesme, a onda i u svojim češćim izletima u polje ruske narodne pesme ili u područje zabavne, pa čak i klasične muzike. Jednostavno, Merima je u pevačkom smislu pokazala da može sve ono što mogu drugi oko nje, a da ti drugi, nažalost, ne mogu sve ono što ona može. Bila je korak ispred svih.

Njene interpretacije odišu iskrenošću i neverovatnom snagom unutrašnjih emocija. O pevačkoj sigurnosti i da se ne govori. Njeni solistički koncerti, a bilo ih je dosta, postajali su događaji o kojima se dugo pričalo. Na podijumima naših najprestižnijih koncertnih dvorana uz nju su muzicirali i pevali veliki i renomirani orkestri i horovi. U njenim vitrinama nalaze se brojne zlatne i visokokotiražne ploče, plakete i pobednički pehari sa naših najznačajnijih muzičkih festivala. Ali je nešto značajnije od toga — desetine trajnih snimaka narodnih i gradskih pesama u policama fonoteke Radio Beograda, to je Merimina najdragocenija ostavština za budućnost.

Posle dugih godina rada, trenutno na svom pevačkom i umetničkom vrhuncu, Merima ni za trenutak ne posustaje. I dalje iskazuje na najbolji način svoj raskošni talenat, vođena svojim iskustvom, svojom čudesnom energijom, svojim mladalačkim entuzijazmom i neprestanim istraživačkim duhom. Siguran sam da ima još dosta toga da nam daruje kroz svoje pesme i da nam sve to ispriča tananim treptaija svog zvonkog glasa i svoje tople balkanske duše.

I na kraju ovog razmišljanja o njoj i njenoj karijeri, šta još da se kaže? Možda je najbolje ponoviti ono sa samog početka: Merimina zvezda, zaista, svetli nekim posebnim sjajem!


Radoslav Graić
kompozitor i urednik TV Beograd


Kada sam, pre mnogo godina, prvi put slušao Merimu, osećao sam se kao da uzneko blisko biće plovim finskim jezerima u vreme belih noći. Njen prelep, srebrnast glas blistao je kao ponoćno sunce u tamnim talasima — iz jezera u jezero, iz pesme u pesmu.

Njen glas se može uporediti sa najlepšim glasovima našeg vremena. On je veoma kultivisan za sve što Merima peva, a kad bi ona htela da ide dalje, mogla bi sa velikim uspehom pevati sve što postoji u muzici — solo pesmu, i operu, i solo partije u oratorijumima i kantatama... To se najbolje videlo kada je pevala zajedno sa našim najboljim operskim umetnicima.

Ali Merima je daleko više nego glas i veština pevanja. Ona je magna anima (velika duša), njene interpretacije su duboko proživljene, veoma emotivne, date sa savršenim ukusom i merom (a to je upravo ono što je najteže ostvariti). Pri tom je ona i veliki pregalac, njen repertoar je ogroman i ona ga i dalje sve više obogaćuje.

Merima Njegomir je dragulj naše kulture i našeg muzičkog života.


akademik Mihailo Marković


Merimu Njegomir poznajem više decenija. Toliko je duga i bogata naša muzička saradnja. Reč je o pevaču najplemenitijeg kova, divnog, kristalno čistog glasa, izuzetne muzikalnosti.

Vrhunskim interpretacijama naše tradicionalne narodne muzike nastavila je izuzetnu pevačku školu koju je iznedrio Radio Beograd, oličen u Danici Obrenić, Radmili Dimić, Anđeliji Milić i mnogim velikanima narodne muzike, kao njihov jedini pravi naslednik.

Usamljena u svojoj generaciji, negovala je klasičan pevački stil ostvarivši vrhunske interpretacije. O tome najbolje svedoči arhiv Radio Beograda, u kojem Merima ostavila čitav jedan muzički život. Ali, njena interesovanja se tu ne zaustavljaju.

Sa podjednakim uspehom i profesionalnošću izvodi različite muzičke žanrove. Od starogradskih pesama i romanski, do ruskih i makedonskih pesama...

Kao njenog dugogodišnjeg saradnika zapanjuje me energija i profesionalni žar koji poseduje. Bilo da je reč o brojnim gostovanjima na radiju i televiziji, koncertima ili humanitarnim nastupima kojima se uvek rado odazivala, pokazujući svoju širinu i plemenitost.

Nepamtim da smo Narodni orkestar i ja lično imali boljeg pevača, saradnika i profesionalca od Merime Njegomir. Od pregršti zajedničkih nastupa, izdvajam njene solističke koncerte u Kolarčevoj zadužbini sa Narodnim orkestrom, kao vrhunac izvođenja u narodnoj muzici, na kojima je deonstrirala svoje pevačko umeće, izuzetnu profesionalnost i bezgraničnu ljubav prema profesiji.

Merima Njegomir je oduvek bila veliki izazov za narodni orkestar RTS. Njene sjajne interpretacije, bogat muzički opus i uzvišena predanost muzici služe na čast i profesiji i ovom narodu.

Merima i Narodni orkestar RTS — to je dugogodišnja uspešna muzička saradnja, bez premca na ovim prostorima.


Ljubiša Pavković
šef Narodnog orkestra RTS

Fotografija i tekst: Merima Njegomir
4029  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:28:45 pm
**

NEKOLIKO REČENICA O MERIMI NJEGOMIR


Merima Njegomir, interpretator narodnih, gradskih pesama i romansi kao i komponovanih pesama, odabranih sa merom i ukusom i baziranim na korenima srpskog muzičkog-folklornog blaga, već decenijama je prisutna na našoj muzičkoj sceni. Njen neosporno snažan talenat, prožet velikom ljubavlju prema narodnoj pesmi, rezultirao je izuzetnim interpretacijama kako studijskim tako i koncertnim.

Merima Njegomir je pevač čiste intonacije, precizne dikcije, sa istančanim osećajem za melopoetsku frazu. Veoma uspešno interpretira narodne pesme iz raznih krajeva Srbije i Crne Gore. Zahvaljujući uloženom radu na usavršavanju vokalne tehnike i stalno prisutnoj želji za sticanjem novih znanja, Merima Njegomir je "udahnula život" brojnim, potpuno nepoznatim pesmama koje su zapisali naši istaknuti melografi i etnomuzikolozi. Time njen doprinos u očuvanju muzičke tradicije, u ovom trenutku i ovakvom vremenu, još veći i značajniji.

Mirjana Drobac
Etnomuzikolog


Još kao mlada devojka, Merima je skrenula pažnju javnosti na sebe svojim izuzetnim pevačkim kvalitetima. Danas svi ljubitelji ove muzike dobro znaju da ona poseduje lep i zvonak glas, velikog dijapazona, da uvek iskazuje besprekornu intonativnu sigurnost i ogromnu muzikalnost, kao i da je savladala mnoge elemente vokalne tehnike. Sve to joj je pomoglo da veoma brzo, za nekoliko godina, stekne punu pevačku afirmaciju i da se svrsta u red onih najboljih i najpoznatijih. Svoju dugu i sjajnu karijeru gradila je sa puno entuzijazma, radne energije i profesionalizma, brižljivo tragajući za starim ili novim pesmama, koje su je istinski inspirisale i vodile do iskrenih i neponovljivih interpretacija. Sazrevajući kao umetnik, proširila je svoj repertoar do neslućenih granica, tako da danas sa podjednakim uspehom i istom lakoćom peva vranjansku, šumadijsku, kosovsku, vojvođansku, crnogorsku, pa čak i rusku narodnu pesmu, čime malo ko može da se pohvali.

Duboko privržena našoj muzičkoj tradiciji, snimala je veliki broj nezaboravnih narodnih i gradskih pesama, dajući tako svoj neprocenjivi doprinos očuvanju i negovanju naše prebogate muzičke baštine. U isto vreme, mnoge nove kompozicije, koje je Merima prva interpretirala i udahnula im dušu, postajale su zahvaljujući njoj veoma popularne i rado slušane. Svakoj pesmi, koju je pevala, podarila je deo svog bića uz puno iskrenih osećanja i prave ljudske topline.

Danas, u svojoj umetničkoj i izvođačkoj zrelosti, Merima Njegomir je i dalje mladalački aktivna i puna novih ideja i planova za budućnost. Ostalo je još dosta lepih i vrednih pesama, koje treba vrhunski otpevati, još puno solističkih koncerata i festivala, na kojima se treba pojaviti i pobediti i još mnogo diskografskih izdanja, koje treba osmisliti i realizovati. Merima sve to može i želi svim srcem, jer pevanje je bilo i ostalo — njen život!

Miša Mijatović


Bio je maj 1972. godine.Prvi put je stala pred mikrofon plavokosa devojka, koju su jednostavno zvali — Merima. Stoji i danas, pred svima nama, sa umetničkim autoritetom i harizmom koju je izgradila kroz vise od tri decenije tragalačkog, samopregornog, mudrog, kontinuiranog i kreativnog rada, sa hiljadama ostvarenih koncerata i sa prisutnošću u našoj kulturi — koja je čini statusnim simbolom tokova naše narodne muzike, ali i sinonimom za pesmu muzičkih žanrova Sveta.

Merima Njegomir, najpre, poštuje svoje velike uzore: Danicu Obrenić, Anđeliju Milić, Radmilu Dimić, Maru Đorđević... Uči od njih, naučeno propušta kroz svoju prizmu i dograđuje snagom svoje umetničke ličnosti, duboko posvećena i odana nepatvorenoj narodnoj muzici, uvek autentična u interpretaciji — ali i radoznala da istraži neispitano, da otkrije nešto staro i  dobro — a zapostavljeno, da iznese na svetlo dana i ono što tavori etnomuzikološkim zapisima — a vredi, uvek strogo selektirajući repertoar, kako bi pred javnost iznela samo istinske dragulje iz raskošne riznice naše izvorne narodne muzike.

Vlše od tri decenije rada velike umetnice rezultirale su i hiljadama koncerata i humanitarnih akcija, gostovanjem širom sveta — Evropa, Sjedinjene Američke Države, Australija, Kina, Rusija, Bliski istok, a na najuglednijim festivalima i takmičenjima Merima Njegomir, po pravilu, osvaja najviše nagrade. Njena umetnost nalazi se na preko 30 ploča i kompakt diskova, na pet videokaseta, u fonoarhivu Radio Beograda drži rekord sa 130 trajnih snimaka, a video arhiv RTS-a poseduje desetine njenih televizijskih emisija.

Veliki majstor i muzike i drugih žanrova, Merima Njegomir peva ruske, mađarske, američke, grčke, italijanske, kineske, turske, arapske, bugarske, rumunske i druge pesme.

Godine 1993. Merima Njegomir uspostavlja saradnju sa Nikolom Rackovim, redovnim profesorom Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i šefom Katedre za medije, inače vrsnim poznavaocem naše narodne muzike i drugih muzičkih žanrova. Saradnja prerasta u trajnu i veoma kreativnu, ovaj umetnički tandem zajednički osmišljava programe, načine prezentacije, priprema festivale i takmičenja, gostovanja i snimanja za elektronske medije. Rezultat te saradnje su i veliki solistički koncerti Merime Njegomir u dvorani Doma sindikata, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, niz veličanstvenih resitala u Hramu srpske kulture — u Kolarčevoj zadužbini, koncert u Sava centru, a uskoro izlazi i trostruki CD i monograjija Merime Njegomir.

Interpretacije Merime Njegomir već decenijama predstavljaju istinsku referencu za najviše domete u našoj narodnoj umetnosti. "Pevati kao Merima " — želja je mnogih koji dolaze, ali i ideal kome se teži. A Merima neštedimice daruje blago koje nosi u sebi, verujući da svojom pesmom unosi seme u duboko zaoranu brazdu naše narodne umetnosti, nadajući se da će iz toga izići plodovi koji će, jednog dana, umetnost naše narodne pesme izdići i na pijedestal planetarnih muzičkih prostora.

I zato, kada posredstvom medija čujete pesmu "Gde si, dušo", "Jutros mije ruža procvetala", "Zbog tebe" ili "Zajdi, zajdi" — kazanu toplim, zaobljenim, kultivisanim i kristalno čistim glasom, sa moćnom umetničkom ekspresijom i tananim osećajem za proživljeno tumačenje teksta u pesmi, onda znajte da ste u dobrim rukama: to peva Velika dama naše vokalne umetnosti, neprikosnoveni čuvar trezora našeg narodnog blaga — MERIMA NJEGOMIR.

Prof. Nikola Rackov


Mediji o Merimi Njegomir


"Uposlu kojim se bavi /narodna muzika/, Merima Njegomir je, po svemu, netipična. U velikom "cirkusu" bila je i ostala umetnik dostojan poštovanja poput jednog Cuneta Gojkovića, pa otuda i njena radost kada neko nekome šapne: "Pa ona je pravi ženski Cune!"

"Publika Merime Njegomir nije euforična, jer njena omiljena pevačica ne "drami" na sceni, nego jednostavno izađe, stane i — otpeva". "Bravo" — rekla je primadona Radmila Bakočević posle nastupa Merime u Beogradskoj operi.

"Politika", april 1993.


"Ona je primadona izvome narodne muzike, istaknuti umetnik i majka četvoro dece. Pre svega ona je poštovalac tradicije, dobrih korena i klasičnih muzičkih vrednosti. Prva je, u svom miljeu, imala koncert na Kolarcu, a veliki koncert u Sava centru sa pozornice je podržalo čak 220 umetnika!"

"Kuća stil", avgust 1999


"Kad stupi na pozornicu, Merima donosi red, mir, pozitivnu tenziju i — glas. Vazda smirena, elegantna i dostojanstvena, sa manirima koji su iznad standarda, ona prezentuje repertoar u kojem ni najveći puritanci neće otkriti banalnost. Merima je odabrala onaj najteži put — put prave i nepatvorene izvorne umetnosti".

II. Politika", februar 1992.


"A svi su došli da čuju sopran. Obrazovan. Pravi. Redak. Jer, nju vole ili ne vole. Ali je poštuju. Ona, pak, pre svega ceni iskrenost, prezire licemerstvo, plaši se bolesti. Gmizavci je užasavaju, balske haljine ushićuju, raduje se zdravlju, deci i uspehu. Život, pesmu i tenis voli baš ovim redom, a između gužve i pesimista ne bi znala koga da stavi na prvo mesto neomiljenih. Za sebe kaže da je hrabra, veruje u čoveka i kada je razočara, a poseduje mentalitet pobednika. U svakom slučaju, pred vama je, ovog puta, jedna drugačija, možda /ne/očekivana, ali iskrena Merima Njegomir."

"Kuća stil", septembar 2000.


"Prvi koncert, u nizu kojim vrsna vokalna umetnica Merima Njegomir započinje cikus u okviru jubileja — 30 godina umetničkog rada, a održan je u Ruskom domu u Beogradu, bio je pravi užitak za sve prisutne.

Na sceni su ona, klavir i mikrofon. Bez ovog poslednjeg bi i mogla, jer njenom sjajnom glasu nisu potrebna nikakva "pomagala ". Uz živu reč i klavirsku saradnju profesora Nikole Rackova, Merima je najpre otpevala pesmu "A duša boli", koja je već dugo njena "lična karta". Onda se sva silna, pozitivna energija sa scene polako širila, uranjala u sve pore starog zdanja Doma (koji "pamti" nebrojene velike kulturne događaje), širila se kao nezustaviva plima i polako vodila ogroman auditorijum u blago stanje euforije".

"Borba", mart 2002.


"Na dvanaestom internacionalnom festivalu u Vavilonu nastupila je i jugoslovenska umetnička ekipa, u kojoj je blistala pevačica Merima Njegomir, koja je oduševila publiku i izvođenjem jedne stare arapske pesme."

"Bagdan Herald", septembar 2000.

Tekst: CD 3 set — Zapisano u vremenu Merima Njegomir
Izdanje RTS PGP | 2008.
4030  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:28:18 pm
*

MERIMA NJEGOMIR
najlepše pesme



PIVLJANKA / BOLOVALA MLADA VINKA
(Božidar Ivanišević — Momir Koprivica & Božidar Ivanišević)

Bolovala mlada Vinka,
rodom Pivljanka.
Što je tebi, kćeri moja,
pita je majka.

Zašto dušo ne ustaneš,
stiže proljeće;
eno tvoje drugarice
beru cvijeće.

Ja ti majko nikad više
neću ustati,
no i s tobom ja se moram
skoro rastati.

Vinko moja, ružo moja,
majka proplaka,
a niz lice suze liju
ka' iz oblaka.

YouTube: Merima Njegomir — Pivljanka / Bolovala mlada Vinka
4031  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:27:53 pm
**

MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA


ALBUM 3 CD


CD 1

01. Još ne sviće rujna zora
02. Milica jedna u majke
03. Razbolje se Zorna Zorka
04. Sejdefu majka budaše
05. Oj vesela
06. Blago tebi cvijet karanfile
07. Zajdi, zajdi
08. Oj devojko mala
09. Da znaeš mori mome
10. Tamburice kad bi plakat znale
11. Sjaj meseče večeras
12. Magla padnala v dolina
13. Što si leno na golemo
14. Stojanke bela vranjanke
15. Sve tičice zapjevale
16. Kišo tiho padaj
17. Ivuška
18. Oj cvetjot kaljina
19. Rjabinuška
20. Kolika je duga zima bila


CD 2

01. Gde si dušo, gde si rano
02. Maramica sva od bele svile
03. Mila majko šalji me na vodu
04. Slavuj pile
05. Stade se cveće rosom kititi
06. Znaš li dragi onu šljivu ranku
07. Moj dragane što me zaboravljaš
08. Bisenija kćeri najmilija
09. Gradinom cveće cvetalo
10. Devojka je zelen bor sadila
11. Što ti je Stano more
12. Bolna leži Anđelija mlada
13. Sutra mi je dan venčanja
14. Zora zori
15. Karanfil se na put sprema
16. Preleteše tice lastavice
17. Zašto sike, zašto
18. Ako će se ženiš
19. Kot' pokida sa grla đerdane


CD 3

01. Ivanova korita
02. Zbog tebe
03. Što je lepo kad se neko voli
04. Kad zaškripi kapija
05. Zelene su oči tvoje
06. Da nije ljubavi tvoje
07. Samo jedna reč
08. Mezimica
09. Opilo nas vino
10. Ruzmarin
11. Uzmi me
12. Bol bolujem
13. Ljube mi se crne oči
14. Koga da milujem ja
15. Pamtim još...
16. Šta mi značiš
17. Usamljena
18. Vene ljubav
19. Jutros mi je ruža procvetala
20. Što me tako lako zaboravljaš
4032  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:27:30 pm
**


MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Daniluška (LP) 1976.
Mezimica 1982.
Najlepše pesme Branka Miloševića 1983.
Merima Njegomir i orkestar D. Stojković Bosanca
Merima Njegomir uz orkestar Ljube Kešelja 1984.
Opilo nas vino 1985.
Merima Njegomir i orkestar D. Stojković Bosanca 1987.
Merima Njegomir i orkestar Miše Mijatovića 1989.
Jutros mi je ruža procvetala 1989.
Zbog tebe 1990.
Merima Njegomir 1991.
Merima Njegomir i orkestar Ljube Kešelja 1992.
Merima Njegomir i Narodni orkestar RTB pod upravom Lj. Pavkovića 1992.
Šta mi značiš 1993.
Tamburice, kad bi plakat' znale 1994.
Pamtim još 1994.
Bol bolujem 1998.
Najlepše ruske pesme 1998.
Crnogorski Biseri 1999.
Pjesme iz Crne Gore 2005.
Vojvođanska Bajka 2005.
Ruža moja bela 2006.
Zapisano u Vremenu (trostruki CD sa 59 pesama) 2005.


NAGRADE

Grand Prix Mesam '96.
"Zlatni sabor" — Ilidža '88.
Estradna nagrada Srbije
"Zlatni sabor" lista "Sabor" na Mesamu '89. i '96.
Povelja udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike '00.
Prva nagrada publike Mesam '96.
Prva nagrada na festivalu "Mlava Peva"
"Zlatna tamburica" '98.
Niš 2002: "Ambasador Pesme"
Teniski trofej: turnir "Gemax" 2003
"Zlatni mikrofon", TV Jesenjin 2001.
Treća nagrada publike — Ilidža 1985.
Teniski trofej: turnir "Kopaonik" 2001.
Specijalna nagrada Radio Beograda
"Pevačica godine" 1991.
Nagrada Studio B za visoku zastupljenost u programu
"Zlatni mikrofon" PGP RTS
Nagrada "Carica Teodora", Niš 2002.
"Ilidža" '82.: nagrada novinara
"Zlatna tamburica" za pesmu Magle, magle
Vukova nagrada 2005.

Merima Njegomir
4033  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:26:53 pm
*


MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


1977. Volela sam tebe dragi

1978. Eh, što nisam sjajna zvezda

1979. Samo jedna reč
4034  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Februar 05, 2011, 04:26:34 pm
*





MERIMA NJEGOMIR

Merima Njegomir je rođena 9. novembra 1953. godine u Zemunu. Živela je sa još tri brata i roditeljima koji su je od malena učili da nađe "pristojan" posao koji bi podrazumevao i socijalno osiguranje.

Njena majka je od jutra do večeri slušala Radio Beograd, sve vreme pevušeći, a Merima ju je oponašala. Iz ugla majke njena kćerka je bila nemuzikalna i stalno je falširala što je majku posebno nerviralo, tako da je dugo bila u ubeđenju da Merima ne zna da peva. Tek nakon završetka srednje ugostiteljske škole, sasvim slučajno prvi put je stala pred mikrofon, pevajući nekoliko pesama za svoje društvo u pratnji orkestra "Citadela" (Banovci). Godine 1972. od pomenutog orkestra dobila je primamljivu ponudu, koju je posle silnih prepirki sa roditeljima prihvatila. Posle nekoliko meseci rada počele su da se nižu ponude najprestižnijih beogradskih restorana. Pevala je u "Domu armije", "Beograđanci" u hotelu "Putnik", da bi 1975. godine zapevala sa tada već poznatim pevačem Stanišom Stošićem u tada najluksuznijem beogradskom restoranu "Romanitar".

Uporedo je završila višu ugostiteljsku i srednju muzičku školu, smer solo pevanje. Dok je pevala u "Romanitaru" primetio je Svetomir Šešić, jedan od urednika Radio Beograda, i pozvao je da snimi probne snimke, od kojih pesme "Idem putem pesma se ori" i "Bisenija ćeri najmilija" ostaju kao trajni snimci Radio Beograda.

Godine 1977. počela je da peva sa orkestrom "Zlatne strune" gde je upoznala Dragana Živkovića Tozovca, koji joj je komponovao prve dve pesme za album koji je izašao 1978. godine pod nazivom "Volela sam tebe dragi" za Diskos iz Zagreba. Sledeće godine prešla je u PGP u kome je boravila sve do 2001. godine kada je prešla u "Grand produktion".

Ubrzo se udala, a u naredne četiri godine snimila je četiri albuma i rodila četvoro dece — Ljubicu, Milicu, Jelenu i Marka. U svojoj prebogatoj pevačkoj karijeri osvojila je 20 prvih nagrada na raznim festivalima u zemlji. Za pevačicu godine je izabrana 1993. i 1996. godine. Snimila je 24 albuma, i preko 100 trajnih snimaka izvornih pesama za Radio Beograd. Dobitnik je estradne nagrade Srbije čime je stekla status estradnog umetnika.


Tekst: Balkan media
Fotografija: Merima Njegomir
4035  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:25:11 pm
*
Mile Bogdanović govori za Glas povodom 65 godina umetničkog rada


PEVAČ I INŽENJER, SLIKAR I CENTARFOR

Pevač koji ne peva u kafani ostane na repertoaru od stotinak pesama. U suprotnom, stalno mora da uči. Iako se mnogo toga promenilo, kafana je i dalje ostala najdemokratskije mesto! Uvek se vratim rečima Pavla Bogatinčevića, prvaka Narodnog pozorišta: "Dobri ljudi vole kafanu i kafana voli dobre ljude". Mnogi me pamte samo zbog kafane

Miodrag Bogdanović Mile, inženjer, doajen stare srpske pesme, slikar, jedan od osnivača Crvene zvezde i njen prvi centarfor, u oktobru će obeležiti šezdeset pet godina umetničkog rada, koji je počeo 1940. godine na matineu u Državnoj srednjotehničkoj školi na Dorćolu, sa ansamblom Janeza Vrhovca. Nešto kasnije, proslaviće i šezdeset godina od kako se prvi put čula njegova pesma na talasima Radio Beograda, 19. decembra 1944. godine.

Zahvaljujući tome što je u dugom umetničkom pevačkom stažu sačuvao bogatu dokumentaciju, interpretator sa repertoarom od oko dve hiljade pesama u poslednje četiri godine napisao je i objavio tri knjige, a četvrta se nalazi u pripremi za štampu.

Posle muzičke biografije "Tiho noći", čiji je veliki deo pesama sa melografskim zapisima preveden na engleski jezik, objavio je dokumentarističku knjigu "Pesma i prohujale godine", a potom i knjigu melografskih zapisa odabranih srpskih narodnih pesama i kola iz devetnaestog i dvadesetog veka, "Zavičaju mili kraju". Nedavno je izašla njegova treća knjiga "Noći i zore Beograda" sa melografskim zapisima romansi, šansona i evergrin i instrumentalnim verzijama večitih melodija. Do kraja godine objaviće i dokumentarnu biografiju "Četiri života Mileta Bogdanovića".

Knjige koje sam do sada objavio, moja su obaveza čuvanja i negovanja domaće narodne muzičke baštine. Naša narodna muzika je bogata ritmovima i trudio sam se u muzičkom repertoaru da sačuvam i melodijske i tekstualne vrednosti. U knjizi "Noći i zore Beograda" navedeno je 158 objekata u Beogradu u kojima sam pevao — od Belog dvora, Skupštine grada Beograda, Narodnih univerziteta, Domova kultura do najuglednijih ugostiteljsko-hotelskih objekata. Ideju za naslov dokumentarne biografije "Četiri života Mileta Bogdanovića", dao je velikan zabavne muzike pokojni Krsta Petrović. Biće to retrospektiva mog profesionalnog života kao građevinca, fudbalera, slikara i pevača — kaže za Glas Mile Bogdanović.

Više od trideset godina proveli ste na mestu građevinskog inženjera u RTS-u?

Radio sam kao inženjer, načelnik odeljenja za investicije, projektant. Autor sam oko sedamnaest građevinskih objekata Radio televizije Beograd i Udruženih radio stanica Srbije, a bio sam nadzorni inženjer na izgradnji Avalskog tornja. Sećam se, kad su počeli radovi na izgradnji objekta Radio Užice 1971. godine, kao načelnik investicija i glavni inženjer otišao sam da nadgledam radove. Kada sam video da ono što oni tamo rade uopšte ne valja, napišem majstorima da treba da ruše to što su započeli. Dok sam pisao, pitam ih da li njihov rad uopšte nadgleda neki inženjer, a jedan od njih mi reče: "Ma, bio je jedan, majku mu njegovu, kažu da je pevač".

Jedan ste od osnivača Crvene zvezde i njen prvi centarfor, a zahvaljujući fudbalu saznali ste i da vam je otac živ u zarobljeništvu?

Moj otac je kao rezervni oficir u aprilu 1941. godine odveden u Nirnberški logor. Majka, dva brata, sestra i ja nismo znali da li je živ, sve dok posle jedne utakmice nije izašla moja slika u novinama "Vreme". Ispod moje slike pisalo je "Mile Bogdanović - golgeter BASK-a". Nekako su te novine stigle u Nirnberški logor i tako je moj otac, zahvaljujući karikaturi Vladimira Žerdinskog i novinara "Vremena" i "Pravde", Vladimira Kusturića, saznao da smo živi i zdravi.

Svojevremeno ste izjavili da Vam je "srcu najviše prirasla kafana"?

Pevač koji ne peva u kafani ostane na repertoaru od stotinak pesama. U suprotnom, stalno mora da uči. Prvi put sam zapevao u kafani, novembra 1940. godine, sa braćom Miloradom i Jovanom u restoranu hotela "Palas", na zabavi Sportskog kluba "Sloga". Sećam se, bili smo obučeni u sportsku opremu SK "Sloga". Iako se mnogo toga promenilo, kafana je i dalje ostala najdemokratskije mesto! Uvek se vratim rečima Pavla Bogatinčevića, prvaka Narodnog pozorišta: "Dobri ljudi vole kafanu i kafana voli dobre ljude". Zahvaljujući tome što sam pevao u kafani, stekao sam veliki broj prijatelja i mnogi su me zapamtili.

Koliko se u poslednjih dvadesetak godina promenio "duh" Beograda?

Ranije se živelo mirnije i sporije. Kad sam počinjao da pevam, Radio Beograd se, recimo, nije dobro čuo u Somboru, a danas se lako postaje poznat jer imamo puno televizijskih i radio stanica. I kafane su se izmenile. Nekada je vladalo veliko poštovanje među onima koji su dolazili u kafane, kao i prema onima koji su u njoj radili. Bilo je zadovoljstvo otići u restoran na Čuburi, gde je svirao Vlastimir Pavlović Carevac. Prema tome ko je gde pevao, dolazili su gosti. A izbor je bio bogat. U Bulevaru kralja Aleksandra, na potezu od samo dvesta metara, bilo je sedam-osam kafana sa velikim brojem pevača — Vuka Šeherović, Radojka i Tine Živković, harmonikaš Šamovac, Bora Janjić i ansambl "Cicvarići" iz Šapca.


Katarina Vuković | 30.08.2005 | Glas javnosti
4036  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:24:45 pm
*

Mile Bogdanović o najlepšim pesmama XX veka


    


 "TIHO NOĆI" PESMA MOG ŽIVOTA

Doajen naše estrade na repertoaru ima više od hiljadu i po melodija, u glavi drži oko hiljadu, a za svoju monografiju je izabrao sto četrdeset pet

Za Nikoljdan je prestonica osvanula pod snegom. Rat je još trajao. U studiju Radio Beograda se snimala muzička emisija. Tamburaški orkestar Makse Popova i pevači u šinjelima i kaputima. Među njima i dvadesetjednogodišnji fudbaler. Od tada je prošlo tačno 55 godina a Mile Bogdanović se svog prvog snimanja na radiju seća kao da je juče bilo.

U stvari, prvi put sam u Radio Beogradu pevao sa horom osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj", čiji sam đak bio, na Vidovdan 1934. godine, pesmu "Siroče" — kaže. — Kasnije kao člana hora Begradskog vodovoda zapazio me je profesor Miodrag Vasiljević i pozvao na audiciju u Radio Beograd. Pevalo se bez orkestra. Položio sam i pozvali su me na snimanje na Nikoljdan. Do ovog Svetog Nikole je sam u Radio Beogradu za buduće generacije ostavio 240 trajnih snimaka.

S pravom je ponosan na svoju radio-karijeru, ali mu je, kako sam kaže, srcu najviše prirasla — kafana. Nikada nije ni pio ni pušio a još od momačkih dana pevao je u toj, za srpski narod, instituciji i uvek je o njoj mislio i govorio sve najlepše. Zauzvrat on je za svoju publiku, i koncertnu i onu koja ga je slušala uz čašicu razgovora, bio i ostao gospodin pevač. Narod ga je prozvao jugoslovenski Frenk Sinatra, a stari Beograđani, kojima i sam kao Dorćolac pripada, smatrali su da mu lepše stoji "naš Moris Ševalije". On lično smatra da izraz "narodni pevač" najbolje odslikava njegov rad.

Zmaj ga prati svuda

Od početka karijere postavio je sebi kao radnu obavezu i skupljanje i čuvanje pesama koje su, po njegovom mišljenju deo našeg kulturnog blaga. Kao jedan od dokaza da je i taj posao obavio, Mile Bogdanović pokazuje debelu svesku koja mu je stalno nadohvat ruke, stoji na vrhu police u dnevnoj sobi njegovog stana u Ulici cara Uroša. U njoj je Mile upisao hiljadu i po pesama koje su na njegovom repertoaru.

To je trenutno stanje — kaže — jer gotovo svakog dana čujem po neku lepu pesmu koja nije na mom spisku i, upišem je. Naravno, ja ne znam napamet svih hiljadu i po, ali oko hiljadu još držim u glavi. Pesma mog života, ona koja je obeležila moju karijeru je "Tiho noći" po tekstu Jovana Jovanovića Zmaja. Nju sam čuo od moje babe Sofije a naučio da pevam od učiteljice Ružice Mihajlović u osnovnoj školi koja je, zamislite slučajnosti, nosila Zmajevo ime. Ovaj pesnik me pratio celog života jer i živim u blizini ulice koja nosi njegovo ime a kao predsednik Saveza udruženja estradnih umetnika Srbije radim baš u Zmaj-Jovinoj. "Tiho noći" je i pesma koju sam prvu otpevao na Radio Beogradu, a tako se i zove moja monografija koja je upravo u štampi.

U toj knjizi, na 392 strana, obuhvaćen je ceo život Mileta Bogdanovića i sve tri njegove karijere, sportska, muzička i građevinska (pevač je penzionisan kao građevinski inženjer na RTS-u). Biće tu i izjava mnogih umetnika i kolega, izvoda iz novina i časopisa o njemu, podaci o svim Miletovim trajnim radio- snimcima, o dvesta pesama koje se nalaze na njegovim pločama, kasetama i diskovima i, što je posebno važno, 145 pesama, bisera naše narodne muzike sa originalnim tekstovima i melografskim zapisima, po njegovom izboru. Od tog broja šezdeset je prevedeno na engleski jezik, tako da i stranci a i naša deca u dijaspori koja ne znaju maternji jezik mogu nešto iz ove knjige da nauče. Pitamo Mileta zašto je od hiljadu i po pesama, koliko ima u svojoj evidenciji, izabrao baš 145, a ne neku okruglu cifru?

E, to me još niko nije pitao — smeje se Mile — a razlog je sasvim prozaičan. Zbir tih cifara je deset, to je i datum mog rođenja, uopšte taj broj me prati u životu i donosi mi sreću. U suštini pesme sam birao po kvalitetu tekstova i melodija i za njih smatram da će u narodu živeti i u sledećem milenijumu. One su jednostavno naše trajno blago.

Pamet se pomeravlja

Kad je počeo da peva na radiju, mnoge pesme koje je on donosio nisu znali ni Vlastimir Pavlović Carevac ni Đorđe Karaklajić. Mile ih je otkrivao po selima, kafanama, hvatao u pričama potpuno anonimnih ili njemu bliskih ljudi. Tako je pesmu "Nešto mi se pamet pomeravlja" čuo i zapisao od jednog seljaka u Čajetini 1946. godine. "Bleda deva kraj potoka stala" naučio je 1934. od svoje bake u Kragujevcu a melodiju te pesme je kasnije uzeo Zvonko Bogdan za svoj "Stari fijaker". Na koncertu u Brčkom 1950. godine jedan mladić mu je pokazao pesmaricu njegovog oca. U njoj je bila i pesma "Kafu mi, draga, ispeci" koju je prvo pevala Nada Mamula, a proslavila je Predraga Gojkovića Cuneta. Hit koji peva Merima Njegomir "Zbog tebe" napisao je jedan od članova zagrebačke grupe "Zlatni dukati".

Ovaj estradni umetnik ističe da su posle Drugog svetskog rata glavni šlageri bile dalmatinske pesme i baš zahvaljujući njima on je pre tri decenije postao popularan. Ima ih više od sto na repertoaru a kao jednu od najlepših pominje "Lipi moj Jadrane plavi" koju je napisao Vjekoslav Knežević nekadašnji prvak u skoku uvis SFRJ, koji je veći deo života proveo u Zemunu. Veoma popularne bile su i pesme Zagrepčanina Vlaha Paljetka: "Danijela", "Noćas mi, draga, moraš šaptat nežne reči", "Dok palme njišu grane", "Za svaku dobru reč". Za ovu poslednju pesmu Mile Bogdanović kaže da nisu tačne priče da je ona bila omiljena pesma Josipa Broza. On to tvrdi na osnovu svog iskustva jer je predsedniku SFRJ pevao više od sto puta.

Pesmu omiljenu u srpskom narodu "Tamo daleko" prvi put sam čuo od mog oca Bojana, nosioca Albanske spomenice, komandira telegrafskog voda na Krfu — nastavlja Mile prebiranje po svom opusu. — Po njemu, tekst je napisao, tada vojnik, a inače učitelj iz Negotina, Života Mihailović. Melodija je po nekim tvrđenjima engleskog ili francuskog porekla, verovatnije je ovo poslednje.

Pevaj kao što govoriš

U Borovu Selu, 1951. godine, čuo je od Aleksandra Dejanovića, legende vojvođanske pesme "Ne sadi, dušo, bosiljak rani". Stihovi te pesme su zaista divni: "Čuješ li mene, rođena Smiljo, /sinova mojih zlatna vodiao/ čuješ mene svoga dragana /elenče moje, ptico lagana." Dobitnik Vukove nagrade upozorava da pesmu "Igrali se vrani konji" treba pevati isključovo po Vuku, jer je tvorac našeg pisma ujedno i tekstopisac ove pesme veoma teške za izvođenje. Mile Vogdanović smatra da pevači treba da se drže one Vukove, prilagođene njihovom fahu: pevaj kao što govoriš, jasno, razgovetno i sa ispravnim naglaskom.

Za mnoge naše veoma stare i prelepe pesme ne bi se čulo da nije bilo takvih pevača kao što su Ksenija Cicvarić, Vule Jevtić, Danica Obrenić, Anđelija Milić... Ksenija je zaslužna što je "Milica jedna u majke" nastala na tromeđi Crne Gore, Sandžaka i Hercegovine, postala jedna od naših najpopularnijih pesama i što je obišla svet, pevaju je naši ljudi i u Australiji i na Novom Zelandu — priča Mile Bogdanović i pojašnjava da kad kaže "naš" misli na prostor SFRJ i na sve građane koji na tom tlu žive. Jer, naša je, veli, svaka pesma koju volimo i osećamo kao svoju bez obzira ko ju je, kada i gde stvorio.


U anketi TV Novi Sad

VODE "KONJI VRANI" Na kraju ovog milenijuma, kada se svode računi i biraju najličnosti, događaji, otkrića, Mile Bodanović se kao urednik voditelj zajedno sa Đorđem Radmilcem uključio u akciju RT Novi Sad biramo najlepše pesme dvadesetog veka. Predviđeno je da gledaoci svojim glasovima izabru prvih sto a potom od njih i prve tri najlepše. Snimljeno je i emitovano nekoliko emisija, a bombardovanje NATO-a privremeno je zaustavilo ovu akciju. Mile kaže da su gledaoci najviše glasali za petnaest pesama kojima bi i on bez razmišljanja dao svoj glas. Nabraja: "Igrali se vrani konji", "Milica jedna u majke", "Ko pokida sa grla đerdane", "Zlatibore, pitaj Taru", "Oj, golube, moj golube" "Salaš u malom ritu", "Ja zavoleh devojku iz grada", "Dobro jutro, Šumadijo", "Svi pljevaljski tamburaši", "Ima jedna krčma u planini", "Ej, došla Drina", "Stani, stani, Ibar vodo", "Gine, vene, srce u meneka", "Magla padnala v dolina", "Tiho noći", "Tamburice, kad bi plakat znala".

Ove pesme, a ima ih još mnogo takvih, pevaće se sigurno i u sledećem milenijumu — kaže Mile Bogdanović. — Na izmaku 20. veka desilo se da naša narodna muzika nije više prepoznatljiva kao, na primer, mađarska i grčka. Mnogo je turskog i sve više južnoameričkog ritma. Nadam se da će se to u godinama koje dolaze promeniti. Jer, šta će nan tuđe, kad bogatstvo našeg folklora, između ostalog, čine i dvadeset različitih ritmova, čime se nijedan narod u našem okruženju ne može pohvaliti.
 

Milica Stamatović | Ilustrovana politika

Fotografija iz 2002. godine
4037  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:24:21 pm
**
nastavak

SINOĆ I NOĆAS U BEOGRADU
Dvoboj Mileta Bogdanovića i Predraga Gojkovića
15 ČASOVA PESME
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd

CELU NOĆ I DANAS DO PODNE DVA POZNATA PEVAČA, PRED MNOGOBROJNOM PUBLIKOM HOTELA "JUGOSLAVIJA", DOKAZIVALA — KO ZNA VIŠE PESAMA

Uz dva orkestra kompjuter, nekoliko sudijskih ekipa, i oko 350 zvanica sinoć od 21. čas pa danas do podne trajao je maratonski dvoboj pevača Mileta BOGDANOVIĆA i Predraga GOJKOVIĆA - CUNETA u salama hotela "Jugoslavija". Među gostima smo zapazili Boru Pavlovića, sekretara Gradskog komiteta SK, glumca Ljubu Tadića, voditelja kviza "Sve od sebe" Miću Orlovića, trenera "Dinama" Zlatka Čajkovskog, Dragana Živkovića Tozovca, Silvanu Armenulić i mnoge druge.

Svi su sa velikim oduševljenjem pratili takmičenje dva pevača. U nadmetanju "Ko zna više", u 15 rundi po četrdeset pet minuta trebalo je da se odluči koji od dvojice pevača zna više pesama iz oblasti zabavne i narodne muzike, romski i starogradskih pesama.

Izazov
U jednom nedavnom intervjuu Cune se pohvalio kako zna mnogo pesama. Čuo je to i Mile Bogdanović i — posle verbalnih duela odlučeno je da dvojica pevača pred mikrofonom dokažu ko je u pravu.

Zakazan je dooboj ali su pre njegovog početka oba pevača bila testirana. Pokazalo se da znaju toliko pesama da bi mogli da pevaju bar pet dana. To je ipak bilo premnogo pa se odlučilo da meč traje 15 rundi, u pet disciplina.

Prva disciplina je da jedan od dvojice pevača počne neku pesmu, a drugi je dužan da nastavi. Zatim — pevanje na zadatu reč. Sinoć su njih dvojica, na primer, pevali celih 45 minuta pesme u kojima se pominje - konj. Morali su i da naizmenično pevaju pesmu za pesmom, s tim što nije smelo da se dogodi da neko peva ono što je drugi već otpevao. Bilo je i pesama u stilu "na slovo, na slovo". Takmičari su bili dužni da pevaju pesmu koja počinje poslednjim slovom pesme koju je otpevao njegov protivnik. Najzad — pevanje onih pesama koje zada protivnik. Cune je uspeo da otpeva sve i čak — demantuje kompjuter jer je mašina "zaboravila" da je jedna zadata pesma već bila izvedena.

Pripreme
CELO takmičenje, osim zvanica, pratio je i konzilijum lekara, koji je pred sam početak takmičenja pregledao oba pevača. Tu su bili: lekar opšte prakse otorinolaringolog /lekar za uho, grlo i nos/ i — kardiolog. Njima su pravili društvo i maseri.

Pevači su, naime, posle svake završne runde imali pravo /od ponoći pa nadalje/ da dok jedan peva, drugi "podmazuje" grlo ili traži pomoć masera.

Da li zato što se prvi umorio, ili što ima jače živce, tek prvi je zaspao Mile Bogdanović. Ali, to mu nije ništa smetalo da bez zamerke otpeva svoju rundu.

Cune je bio u tri sata izjutra u punoj formi. Dok je protivnik pevao on nije hteo da spava, već se umešao među goste.

Posle svake runde proglašavan je pobednik, i uz to primao poklone radnih organizacija koje su pomogle da se ovo jedinstveno takmičenje održi. Pobednik posle svih 15 rundi — dobio je povelju.

Kada smo ih napuštali zamolili smo ih da kažu šta misle ko će pobediti.

— Mada moj protivnik sada vodi sa poenom prednosti, ipak verujem da ću konačno pobednik biti ja — rekao nam je Predrag GOJKOVIĆ - CUNE.

— Ja znam mnogo pesama, ali i moj protivnik. Očekujem da će dvoboj biti završen nerešeno — izjavio je Mile BOGDANOVIĆ, pre početka osme runde.



DANAS U HOTELU "JUGOSLAVIJA" CUNE GOJKOVIĆ PROTIV MILETA BOGDANOVIĆA
PEVAČKI MEČ STOLEĆA

Oba "borca" treba da ispolje dosad neviđenu fizičku kondiciju i da se tokom 15 časova nadmeću u poznavanju najraznovrsnijih melodija.

Posle nezaboravnog bokserskog "meča stoleća" u kome su Klej i Frejzer još jednom dokazali da im nema ravnog u ringu, hotel "Jugoslavija" biće danas 26. marta u 21 čas poprište "pevačkog meča stoleća". Akteri su u nas veoma popularni interpretatori, kako neko reče "lepih" melodija, Mile BOGDANOVIĆ i Cune GOJKOVIĆ.

Organizatori ovoga nesvakidašnjeg duela su BEOGRAD 202 i redakcija POLITIKE EKSPRES. "Meč" će, kao i onaj bokserski, trajati petnaest rundi. Razlika je samo u vremenu trajanja. Dok su se bokseri borili po tri minuta, jedna runda "pevačkog meča stoleća" traje ceo sat.

Sam naziv pevačkog takmičenja "Ko zna više" jasno stavlja do znanja o čemu je reč. Pevači se takmiče pevajući svaki put novu pesmu. Znači - ponavljanja nema. Specijalni kompjuter, nabavljen za tu priliku, beležiće prvu strofu pesme, tako da, ako neko posle izvesnog vremena pokuša da "proturi" isti tekst, kompjuter reaguje, i takmičar dobija negativne poene.

Već smo rekli da takmičenje traje petnaest rundi. Svaka runda je zanimljivost za sebe. Jer — u jednoj rundi pevači pevaju jednu pesmu naizmenično po strofama. U drugoj se zadaju teme. Na primer — cveće. I oni pevaju o cveću. I tako redom.

U jednom satu, koliko traje runda, efektivno se peva 45 minuta. Ostatak do celog sata žiri koristi za donošenje odluke o pobedniku u rundi. Onaj ko otpeva više pesama, pobedio je. I tako do kraja. A kraj je - sutradan u podne. Znači, neprekidno petnaest časova.

S obzirom da u elitnim salama hotela "Jugoslavija", "Dunav" i "Sava"', ima samo oko 500 mesta, organizator je za sve one koji su zainteresovani, obezbedio radio prenos preko BEOGRADA 202 počev od ponoći 26. marta do šest časova izjutra 27. marta. Ali to nije sve.

Za one koji će ceo duel pratiti preko radio — prijemnika, specijalni reporter će se povremeno uključivati u vreme ispred i posle prenosa. Posebna zanimljivost je da će slušaoci biti obaveštavani preko BEOGRADA 202 svakog petnaestog minuta u satu /22. 15, 23. 15, 00. 15 itd./ o slobodnim mestima u dvorani. Jer, sigurno je da će biti malo onih koji će izdržati svih petnaest sati. Zato je organizator štampao ulaznice koje su perforirane i podeljene na sate. Tako će gost doći da sedi onoliko dugo koliko može da izdrži. On kupuje celu kartu za 75 dinara na kojoj svaki sat vredi 5 dinara. Na izlasku mu se vraća novac za onoliko sati koliko je ostalo na karti.

Tako je omogućeno da ovaj duel vide mnogi ljubitelji muzike, kao i obožavaoci dvojice vrhunskih pevača.

Pošto se danas 26. marta, na televiziji prikazuje i kviz iz Beograda, organizatori su se sporazumeli sa zabavnom redakcijom TV-programa, da deo pevačkog takmičenja bude emitovan direktno, pa će se tako pružiti prilika širem krugu gledalaca /u Televiziji kažu da ih ima oko sedam miliona/ da i oni vide "Pevački meč stoleća".



MEČ MILE — CUNE
TESNI MARATON
Politika Ekspres 27. mart 1971. g.

Beograd

Pevački maraton je završen, pobedio je Predrag Gojković - Cune. Petnaestočasovno nadmetanje dva vrsna pevača i još vrsnija poznavaoca i starog i novog narodnog melosa, i ne samo njega, okončano je juče u podne u hotelu "Jugoslavija", u čijoj su, do poslednjeg mesta ispunjenoj dvorani verni poklonici dva interpretatorska stila i manira celu noć i pola dana grčevito navijali za svoje ljubimce.

Tesna, minimalna prednost pobednika /43 : 42 poena/, samo je delimičan ilustrator i podjednakog znanja i podjednakih glasovnih kvaliteta dvojice takmičara, koji su se, i dušom i srcem, starali da niko iz sale ne zažali što je tako dugo bio svedok njihovog napornog boja.



NAPUŠTAM TAKMIČENJE

Taj napor koji se juče u podne, baš u osudnim trenucima bitke, vidno ispoljavao na podbulim očima, iznurenim licima i zapaljenim tabanima takmičara, indirektno je zapretio da su se, u poslednjem času, uoči poslednjeg 15. sata rata uoči samog kraja Gojkovića popelo na dva poena, pretvori u neslavni lični dvoboj teških reči i neuvijenih uvreda.

Inž. Miodrag Bogdanović, čiji su osmeh, lako, neusiljeno hodanje pistom i veoma topli glas, plenili i simpatije ljudi iz protivničkog navijačkog tabora, posle sedam uloženih prigovora, od kojih ni jedan nije uvažen, ljutito je rekao u mikrofon: — Cune je pevao pesmu u kojoj je ponovio strofu samo da bi ispunio predviđeno vreme, reči koje slede očito nije znao. Vi ste mu priznali poen, odbili ste moj osnovani prigovor, a to je nekorektno i nepošteno. Zbog toga napuštam takmičenje.

Strpljiva objašnjavanja organizatora — predstavnika našeg lista i Radio — Beograda 202 urodila su, međutim, plodom i posle mnogo žučnih reči, i nemoćnih suza Predraga Gojkovića, uvređeni Miodrag Bogdanović, koga su nervi, eto, izdali pre glasa, nasmejan se vratio na scenu da bi samo nešto kasnije dobio i formalnu potvrdu takmičarske komisije da se njegov prigovor naknadno uvažava i da se Predragu Gojkoviću oduzima poen.



GLASNE ŽICE

Lekarska komisija kontrolisara je takmičare i njihovo zdravstveno stanje.

— Pregledali smo glasne žice pevača i zaključili da su spremni za "maratonsko" takmičenje — kaže dr Dušan Cvejić, otorinolaringolog — Situacija nije bila izmenjena ni posle nekoliko "rundi".

Oko tri časa, stroboskop, aparat za posmatranje vibracije glasnih žica, pokazao je minimalne promene, koje su potvrđivale lak zamor.

— Posle jedne "runde" glasne žice Mileta Bogdanovića bile su nešto "drhtavije" od Cunetovih — kaže dr Cvijić. Na kraju meča vibracije glasnih žica Predraga Gojkovića bile su čak bolje nego na početku.

Ovo je, inače, bilo uopšte prvi put da se lekarima pružila prilika da na ovaj način kontrolišu glasne žice pevača.



SEOBA

Nervoza je gotovo redovani pratilac umetnika i sportista, jer, sigurno, nije ni malo lako i jednostavno biti nepogrešiv i zadovoljiti ukus širokog adutorijuma od nekoliko stotina, ili hiljade gledalaca. Ova, "kob" pratila je i sonoćne rivale u pevačkom duelu Predrag Gojković - Cune — Miodrag Bogdanović, ali, što je veoma interesantno, nisu joj obojica istovremeno podlegali. Na početku takmičenja Cune je bio vidno nervozan i rastresen, dok je Mile Bogdanović, za razliku od svoga protivnika, bio potpuno smiren i veseo — rekla nam je posle završetka susreta Milena Drašković, fiziotarapeut hotela "Jugoslavija", koja se od početka do kraja duela nije odvajala od pevača.

Pred kraj, međutim, situacija se potpuno izmenila i Cunetova nervoza kao da se preselila na njegovog rivala, jer, kao što ste i sami videli, Mile je u jednom momentu potpuno izgubio kontrolu nad sobom i demonstrativno napustio pozornicu.



PREPUNO

Veoma veliki odziv za pevačko takmičenje "Ko zna više", održano sinoć u hotelu "Jugoslavija", iznenadio je ne samo učesnike, Predraga Gojkovića - Cuneta i Miodraga Bogdanovića, već i organizatore one, do sada, najspektakularnije priredbe u nas. Posetioci su se svakih nekoliko sati smenjivali, pa je na taj način do juče ujutru prodato preko 1000 karata. Oko osam časova, blagajnici su prazne blokove zamenili jednim novim, u kome se nalazilo sto karata, ali je i to bukvalno razgrabljeno u roku od samo pet minuta. Većina stolova dve najveće sale u hotelu bila je zauzeta već u ranim jutarnjim časovima, pa je preko stotinu posetilaca prestojalo nekoliko "rundi", koje sa pauzom traju čitav čas, samo da bi uživali u pesmi svojih ljubimaca.


PRAVI MEČ

Ova jedinstvena predstava u nas kojom se, koliko nam je poznato ne može pohvaliti ni neko u svetu, okončana je, dakle, sasvim prijateljski. Glavni sudija, Miodrag Marinković, urednik Radio televizije Beograd uručio je nagradu pobedniku popravljajući to proglašavanje i rečenicom: — "Pobeđeni, razume se, ima pravo na revanš".

Tehničke sudije, lekari, fiziotarapeuti, asistenti, sekundanti, sekretari štabova i glavni sudija takmičenja, učinili su plemenito nadmetanje jednom vrstom prave sportske discipline.

A i takmičari su se, sve do inci-denta, jedan prema drugom odnosili zaista sportski i konrektno. Čak, i možda previše korektno, jer je teško poverovati da su u prvoj i poslednjoj rundi uspevali da jedan drugom pronalaze i po četrdesetak pesama od kojih protivnik ni jednu nije znao da nastavi.

Inž. Miodrag Bogdanovitp je izgubio. Predrag Gojković je pobedio. Ali, i da je rezultat obrnut, ne bi to bilo nikakvo iznenađenje. Ovo takmičenje nije bilo samo nadmetanje u tome ko zna više pesama. Ja sam na njega došao želeći da dokažem da će kvalitet i pesme i glasa večno imati svoju visoku cenu.

Ove reči Prdraga Gojkovića, izrečene posle meča, samo su potvrda uverenju da je ovaj duel vredelo prirediti.





Tekst i fotografija
iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 godine


[postavljeno 19.11.2008]
4038  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:23:57 pm
**
nastavak

NEOBIČNO TAKMIČENJE PEVAČA
"KO ZNA VIŠE"
PETNAEST ČASOVA PEVANJA
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd
Mile Bogdanović i Cune Gojković "ukrstiće glasove" sredinom marta

Već smo javili — pevački asovi Mile Bogdanović i Cune Gojković sastaće se sredinom marta da bi javno dokazali ne ko je bolji pevač već — ko zna više pesama. Do ovog neobičnog takmičenja došlo je posle Cunetove najave da zna "Najviše pesama na svetu". Njegov učitelj Mile Bogdanović prihvatio je izazov i predložio — pevački duel.

Ovaj pevački duel neće biti duel izdržljivosti. Jer, nikom od organizatora a ni publici koja ća sigurno do poslednjeg mesta ispuniti salu ugostiteljskog objekta koji bude izabran, nije stalo da vidi svoje ljubimce iznurene, izmučene i promukle. Naprotiv, to će biti, u stvari, vedra priredba na kojoj će dva vrhunska pevača pevati non - stop, ali određeno vreme a na toliko specifičan način da slobodno možemo da kažemo da je to takmičenje decenije.

Za sad, u prvim razgovorima, predviđeno je da takmičenje između Mileta i Cuneta traje 15 časova, "15 rundi", svaka po 50 minuta, a između njih — po 10 minuta odmora.

Propozicije još nisu definitivno uraćene, ali već sad postoji okvirni plan utvrđen na sastanku sa dvojicom pevača.

Taj duel ličio bi, u mnogome, na igru "na slovo na slovo". Kockom bi bilo odlučeno, ko će od njih dvojice prvi početi. Taj, prvi, počinje strofu prve pesme. Drugi treba da nastavi sa drugom strofom. U koliko uspe, onda je on taj koji "zadaje" novu pesmu, a onaj prvi, mora da nastavi. Ukoliko ne uspe pevač da nastavi da peva drugu strofu pesme - gubi poen, a njegov protivnik ponovo zadaje novu pesmu.

Pored toga, predviđeno je i takmičenje po temama: pesme koje govore o rekama, o planinama, očima, ljubavi, godišnjem dobima...

Do sredine marta, kad je predviđeno da se ovo takmičenje održi, ostalo je još dosta vremena. Međutim, mi ćemo redovno naše čitaoce obaveštavati o svemu što je u vezi sa ovim pevačkim duelom. I ne samo to. Čitaoci "Ekspresa" dobiće mogućnost da Miletu ili Cunetu, za koga se opredele, unapred pomognu da pobedi. Kako... o tome u jednom od sledećih brojeva.

Zasad još samo ovo: u Radio Beogradu 202 užurbano se radi ne samo na propozicijama nego i na organizaciji ovog takmičenja. Jer, nije mala stvar obezbediti orkestar koji će izdržati 15 časova sviranja /naravno, ne jedan/, lekare, članove žirija, "sekundante", pa i mesta za sve posetioce, konobare, portire, garderobere...


A. Pajić


PEVAČI TRENIRAJU ZA "DVOBOJ"
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd

Do zanimljivog pevačkog duela između Mileta Bogdanovića i Predraga Cuneta Gojkovića ostalo je još mesec dana. Oba takmičara pripremaju se punom parom, odnosno intezivno.

Naš, po stažu, najstariji aktivni pevač — Mile Bogdanović — svakodnevno, pa i noćas, pre i posle nastupa u "Palas", svo vreme provodi u preslušavanju svojih i tuđih snimaka na trakama i pločama. Kao što se vidi na sledećoj slici, u isto to vreme, u svom stanu, Predrag Cune Gojković bacio je "Pasijans". Ipak, verujemo, ni on nije baš previše samouveren, tim pre što mu karte nisu odgovarale na ono što ga muči — ko zna više.

Kao što smo već pisali, sredinom marta u dvorani hotela "Jugoslavije" održaće se 15 — časovno takmičenje, na kome će ova dva pevačka asa uložiti sve od sebe da bi pokazali ko zna više pesama. U redakciji Radio Beograda 202 i "Politike Ekspres", takođe, užurbano se priprema definitivna verzija propozicija za ovo nesvakidašnje takmičenje pevačkih asova.



PEVAČKO NADMETANJE "KO ZNA VIŠE" SVI DETALJI POZNATI!
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd
Još jedan dan do "takmičenja decenije" Proglašenje pobednika "tačno u podne"

Sutra je veliki dan — kako za Cuneta i Mileta, tako i za sve ljubitelje dobre pesme i neobičnih takmičenja.

Ukratko da ponovimo: u 21 čas, Miodrag Marinković, glavni sudija pevačkog takmičenja "Ko zna više" da će u dvorani "Dunav" hotela "Jugoslavija" znak za početak takmičenje koje će trajati petnaest časova, u petnaest rundi po 45 minuta svaka. Izdržljivost i znanje.

Svaka runda ovog takmičenja ima svoje neobično obeležje. Evo kako će to izgledati:

runda — od 21. do 21, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME /jedan počne, otpeva prvu strofu, drugi nastavlja/
runda — od 22. do 22, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME /recimo - ljubav, cveće, planete, reke.../
runda — od 23. do 23, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME /svako od njih bira pesmu koju peva/
runda — od 00. do 00, 45 časova:
PEVANJE "NA SLOVO NA SLOVO" /po zadatku sudija pesme na slovo, recimo "A", ili "Ž".../
runda — od 01. do 01,45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA /jedan drugom zadaju pesme, teme.../
runda — od 02. do 02, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME
runda — od 03. do 03, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA
runda — od 04. do 04, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME
runda — od 05. do 05, 45 časova:
PEVANJE "NA SLOVO NA SLOVO"
10. runda — od 06. do 06, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA
11. runda — od 07. do 07, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA /ponovo/
runda — od 08. do 08, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME
runda — od 09. do 09, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME
runda — od 10. do 10, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME
runda — od 11. do 11, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME

Proglašenje pobednika je tačno u 12 časova u subotu 27. marta, dakle, posle ogromnog ispita izdržljivosti i znanja.

Lekarska ekipa
Kao što smo već javili — juče su obojica takmičara bili na detaljnom pregledu. Specijalisti su najavili /i naravno potpisali/ da su obojica spremni da izdrže ovaj izuzetan napor.

Ali, to nije sve. Za čitavo vreme takmičenja, u sali, dežuraće trojica lekara; dr Branko Stanisavljević, vođa lekarske ekipe i specijalisti za uho, grlo i nos Dušan Cvejić i Kosta Mitrovik. Pored toga — dvojici rivala biće na raspolaganju i dve maserke koje će im pružiti svu potrebnu pomoć u pauzama u njihovim garderobama iza scene u kojima su i divani za odmaranje.

Preostale ulaznice
Najverovatnije je da, dok ovo čitate, više nema ulaznica za početak takmičenja. Međutim, kao što smo već rekli, sve ulaznice se u JUGOTURSU u Vasinoj ulici prodaju do petka u 17 časova, a sat kasnije mogu da se kupe u hotelu Jugoslavija, na ulazu sa DUNAVSKE STRANE, odakle se ulazi za sale "Dunav" i "Sava". Tamo će ulaznice biti prodavane za čitavo vreme takmičenja — ukoliko ima mesta. O tome kakvo je stanje u dvorani obavestiće vas Beograd 202 svakog pet-naestog minuta u satu. Najzad, Beograd 202 OD PONOĆI DO ŠEST UJUTRU DIREKTNO PRENOSI TAKMIČENJE. Sistem ulaznica smo objasnili: svaki sat traje pet dinara. Ulaznica se kupuje za čitavo vreme — od dolaska do kraja takmičenja s tim da se novac vraća onome ko ode ranije.



JELO I PIĆE

Hotel "Jugoslavija" se pobrinuo da za 50 dinara, koliko staje obavezna konzumacija u koje bilo vreme da gost dođe, svako dobije maksimum — najraznovrsnije specijalitete prema dobu noći odnosno dana i sva moguća pića — od obične vode do francuskog šampanjca.

Sve u svemu — ova neobična priredba koju organizuju Beograd 202 i redakcija našeg lista obećava jednu noć i jedno prepodne koje će se dugo pamti.



VEČERAS U 21. ČAS CUNE ILI MILE?
Politika Ekspres 26. mart 1971. g. Beograd
Direktan TV prenos početka. Besplatan prevoz kolima "Autotehne". Kompjuter instaliran.
Tim lekara i najsavremeniji uređaji brinu o zdravlju takmičara. Pokrovitelji: Prokupac i Jugoturs

Večeras u 21. čas počinje najneobičnije takmičenje ikad održano u nas — dvoboj "Ko zna više" između Mileta Bogdanovića, doajena naših pevača, i Cuneta Gojkovića jednog od najpopularnijih interpretatora i člana ovogodišnje "Pesme leta".

Oba takmičara su u izvrsnoj formi - zaključili su lekari koji su, da sve bude sigurno, instalirali danas u "Jugoslaviji" precizan aparat veličine jednog frižidera koji će signalizirati i najmanju promenu u organizmu takmičara, promenu koja bi bila opasna po njihovo zdravlje. Trojica lekara dežuraće svih petnaest časova pored njih tako da su neopravdane bilo kakve bojazni za njihovo zdravlje.

Od Ilije Grubora, jednog od organizatora takmičenja i predstavnika hotela "Jugoslavija" doznali smo pred samo zaključenje lista da je sve spremno — što se ugostiteljskih usluga tiče. Ovo je i za "Jugoslaviju" koja je navikla na svakakva iznenađenja — izuzetan događaj pa su svi "sektori" pojačani.

Povećao se broj sponsora pojedinih rundi koji će svojim poklonima iznenaditi izdržljivost i znanje takmičara. To su: Ljubljanska banka, filijala Beograd, Konfekcija "Željezničar", Subotica, Naftna industrija "Naftagas", Novi Sad, Hemijska fabrika "Idol", Novi Sad, Tovarna gospodarske opreme "Gorenje", Velenje, Vukovarska tekstilna indus-trija "Vuteks", Vukovar, Mesna industrija "Gavrilović", Petrinja, Preduzeće za prodaju, uvoz i izvoz drveta i drvnih proizvoda "Jugodrvo", Beograd, farmaceutsko — hemijska industrija "Galenika" Beograd — Zemun i "Centroturist", Beograd.

Dobili smo nekoliko desetina pisama naših čitalaca koji traže odgovor na pitanje: kako će se kontrolisati da li je neka pesma već otpevana pre no što je drugi takmičar započne. Pored ogromnog tima sudija i zapisničara, sekudanata i pomoćnika u dvorani "Jugoslavije" montiran je i specijalni kompjuter koji su nam stavili na raspolaganje "Dečje novine" Gornji Milanovac i koji u roku od tri sekunde signalizira ako je neka melodija već "prošla".

Beograd 202 i redakcija našeg lista pripremili su za svoje slušaoce i čitaoce jedno iznaneđenje: UKOLIKO U BILO KOJE VREME ŽELITE DA DOĐETE U HOTEL "JUGOSLAVIJU" NA OVO TAKMIČENJE, DOVOLJNO JE DA OKRENETE TELEFON HOTELA "JUGOSLAVIJA", TRAŽITE VEZU SA ŠTABOM ORGANIZACIJE i automobil "Autotehne" će doći pred vašu kuću da vas besplatno doveze u Jugoslaviju i naravno, vrati kući.

Najzad — mali broj ulaznica koji je još preostao za početak takmičenja, za uključivanje TV Beograd može da se kupi do 17 časova kod JUGOTURSA, pokrovitelja ovog takmičenja, u Vasinoj ulici. U 18 časova otvara se specijalna blagajna u hotelu JUGOSLAVIJA sa Dunavske strane. Kasnije, svakog petnaestog minuta u satu Beograd 202 obaveštavaće vas o tome koliko je mesta prazno.


Tekst i fotografija
iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 godine


[postavljeno 19.11.2008]
4039  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:23:37 pm
**

P E V A Č K O  N A D M E T A NJ E  "K O  Z N A  V I Š E"
M I L E  B O G D A N O V I Ć  I  C U N E  G O J K O V I Ć


PEVAČKI DVOBOJ: MILE BOGDANOVIĆ I CUNE GOJKOVIĆ
KO ZNA VIŠE


Jedinstveni pevački dvoboj u svetu održan je 26. marta 1971. godine u hotelu "Jugoslavija" u Beogradu. Ove godine pevači će obeležiti trideset godina od dana takmičenja.

Ovo pevačko takmičenje najavljeno je: "Ko zna više". Takmičenje je trajalo punih petnaest časova, tj do 27. marta 1971. godine u 12 časova.

Pobednik ovog takmičenja bio je Predrag Cune Gojković rezultatim 43 : 42.

Organizatori ovog takmičenja bili su: Radio Beograd 202 i "Politika ekspres". Ideju da se ovo nadmetanje održi dao je urednik u Radio Beogradu, Đorđe Seničar, posle jednog programa u kome je sudelovao Cune Gojković koji je podržao ovaj predlog. Trebalo je naći protivnika. Predlog Đorđa Seničara je bio da to budem ja, što sam i prihvatio.

Do dana nadmetanja prošlo je skoro 6 meseci. Za to vreme bile su pripreme oba takmičara, a održana je i generalna proba u hotelu "Palas" u Beogradu, novembra meseca 1970. godine. U žiriju su bili Miodrag Marinkovigl, Đorđe Seničar i Vlada Dimitrijevik Svirao je orkestar Đorđa Negovanovića. Predstavnik "Politike ekspres" i jedan od autora bio je novinar Saša Pajić. Za ovo pevačko nadmetanje organizatori i učesnici potpisali su sporazum o najneobičajenom takmičenju koje je ikad održano kod nas, a verovatno i u svetu. Nadmetanje za koje su sastavni deo sporazuma bile propozicije koje su obuhvatile sve žanrove iz repertoara oba pevača. Ono što je važno da ovom prilikom kažem je da se takmičari nisu nadmetali naizmeničnim pevanjem iste pesme /jedan počne - drugi nastavi/ već su u petnaest časova nadmetanja 15 rundi, kako je to stajalo u propozicijama bile su sledeće runde:

a) naizmenično nastavljanje iste pesme,
b) nastavak pesme sa slovom kojim takmičar završi strofu,
v) na određenu temu, odnosno reč,
g) iz kovertiranih 120 pesama,
d) na zadati broj koji su takmičari dostavili takmičarskoj komisiji dva sata pre početka takmičenja.

Ono što je najvažnije iz propozicija nije se smelo ponoviti ista pesma od bilo kog takmičara. Zaista, teški uslovi iz propozicije, ali su takmičari to prihvatili verujutći u sebe.

Dozvoljeno vreme između dve pesme - nastavljanja je 10 sekundi. U toku takmičenja bilo je odmora šest puta po pet minuta kada su lekari /kardiolog, internista i specijalista za uho, grlo i nos/ vršili pregled. U tih 15 rundi šest je završeno u moju korist, dve runde u korist Cuneta i sedam rundi je bilo nerešeno. Na osnovu ovoga, ne znam ni dan danas kako je rezultat bio 43 : 42 za Cuneta. No, to nije ni bilo važno. Važno je da se čuje dobra pesma, veliki repertoar, jer u svemu tome pobedila je pesma. Lično mislim da je Cune velikan naše pesme.

U mojoj knjizi "Tiho noći", mojoj muzičkoj biografiji, nalaze se podaci o nazivima svih pesama ovog takmičenja, o komisiji lekara, komisiji muzičkih stručnjaka, fiziotarapeuta i drugih. Ja Ću ovoga puta reći da je predsednik takmičarske komisije bio poznati dirigent zabavnog orkestra RTB Ilija Genić. Svirali su orkestri pod upravom Radeta Jašarevića, Žike Ilića, Đorđa Negovanovića i Toše Elezovića. Voditelji su bili Nenadović Đorđe, Ivan Bekjarev i Ivanka Jovanović.

Prisutno je bilo preko hiljadu posetilaca u sve tri sale hotela "Jugoslavija" /Dunav, Sava, Panorama/. Interesovanje je bilo ogromno, tako da za mnoge nije bilo mesta. U publici su bile brojne poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života: Đuka Julijus, novinar "Politike", Soja Jovanović, reditelj, Milena Dravić i Dragan Nilkolić, glumci, Radmila Dimić, Predrag Živković Tozovac, Toma Zdravković, pevači, i mnogi drugi.

Radio Beograd je neprekidno vršio prenos. Dnevna štampa, posebno "Politika ekspres" i "Večernje novosti" pripremili su ovo takmičenje još mnogo pre njegovog održavanja. Sve vreme bila je i moja porodica, supruga Ančica i ćerke Milica i Bojana.

Ovo nadmetanje počelo je i emisijom TV Beograd "Kviz" koju je vodio Mića Orlović. Bili su i predstavnici brojnih sponzora i donatora.

I Cune i ja smo se dugo pripremali za ovo takmičenje i imali svoju strategiju, a imali smo i svoje sekundante. Moji sekundanti bili su veliko ime naše narodne pesme Vule Jevtić i novinar Radio Beograda Branko Nikolić, a Cunetovi bili su Aca Trandafilović i Đorđe Gagić.

U svojoj strategiji Cune je umeo i to da mi pesme završava sa suglasnikom, jer je teško naći pesmu čiji je početak sa suglasnikom i odmah je nastaviti. Ja sam to primetio i u jednom trenutku sam završio pesmu slovom "Ć" /pesma "Noć, tamna noć"/. Sekunde su prosekundi Đorđe Gagić mu reče: "Ćiri, biri, Mare moja", posle koje je Cune nastavio da peva. Po propozicijama ovo se nije moglo uzeti kao pesma, jer to je pripev a ne pesma. No, ja nisam stavio primedbu. Negde oko 5 časova ujutru, Cune mi je završio strofu slovom "U". Pogledao sam kroz prozor i video izlazak sunca. Odmah sam reagovao i počeo da pevam pesmu "U ranu zoru". Publika je ovo pozdravila burnim aplauzom.

Ja sam dobio brojne nagrade, posebno zbog toga što sam u 6 rundi vodio. Ali, bile su i druge nagrade, želje i podrške. Tako je, recimo, čistač obuće Čeda iz ulice 7. jula poslao telegram sa željom da pobedim, a da mi sedam dana čisti obuću besplatno. Drugi telegram dobio sam od Frizerske zadruge "Beograd" iz Nušićeve ulice, tri kompleta šišanja, pranje kose i brijanja, ako pobedim.

Cune i ja na ovom takmičenju otpevali smo blizu 300 pesama. Bila je nedelja, 27. mart u 12 časova kada je proglašen pobednik, Cune Gojković, uz nagrade njemu i meni.

Ali, izgleda da ni meni, ni Cunetu nije bilo dovoljno što smo pevali 15 časova, već smo uveče nastavili. Ja u hotelu "Palas", a Cune na koncertu u Domu sindikata. Posle tog dvoboja, mnogi ljudi su pitali i mene i Cuneta da li ćemo nastaviti ovo takmičenje s obzirom na naše velike repertoare.

Marta meseca 1981. godine mi smo obeležili jubilej, deset godina nadmetanja. Ovaj koncert, održan je u dvorani Doma sindikata. Svirao je ansambl Mikice Kurtovića. Voditelj je bio Đorđe Nenadović. Moj sekundant bio je Vule Jevtić, koji je i pevao na tom koncertu /umro je dva meseca posle ovog koncerta/. Cunetov sekundant bio je Aca Trandafilović. Interesovanje za ovaj koncert bilo je ogromno, ali nismo bili sigurni da će se taj koncert održati. Razlog su dva događaja tog 27. marta 1981. godine. Prvo, to su bile velike demonstracije Albanaca na Kosovu, i drugo, velika poplava koja je zadesila Obrenovac i okolinu. No, sala je bila puna i mi smo pevali.

Sa tog koncerta snimljena je audio kaseta, direktno - uživo, prvi put kod nas. Audio kasetu pod nazivom "Ko zan više" proizveo je "Diskoton" iz Sarajeva.

Posle ovog jubileja i mene i Cuneta su često pitali zašto ne nastavimo takmičenje, jer onoliko koliko mi znamo pesama nije moglo da se otpeva za 15 časova.

Na predlog Zorana Radovanova i Pere Stojkova mi smo nastavili nadmetanje u restoranu "Bečkerek" u Zrenjaninu krajem 1994. godine i početkom 1995. godine. Održano je 6 ciklusa. Otpevali smo oko 800 pesama. Predsednik žirija bila je poznata novosadska umetnica Julija Bisak. Voditelj je bio Minja Subota. Svirao je ansambl Petra Sama. Ovo nadmetanje dobilo je naziv "Dva viteza pesme". Predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Ljuba Slijepčevitp uručio je meni i Cunetu poklone u znak sećanja na naše pevanje u lepom banatskom gradu.

Ove godine Cune i ja obeležavamo 30 godina od dana našeg pevačkog dvoboja. Posle tog jubileja imamo nameru da pripremimo i objavimo na kompakt disku i video kasetama sve ono najlepše što smo pesmom mogli da kažemo.

Posle jubileja sledi nova priča o "Dva viteza pesme".


Tekst i fotografija
preuzeti iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 g


[postavljeno 19.11.2008]
4040  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:23:18 pm
**

NARODNA MUZIKA, VELIKI ČUVAR SAMOG NARODA
Miodrag Mile Bogdanović:
ZAVIČAJU, MILI KRAJU
Odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz XIX i XX veka-velika
ostavština za budućnost


U sasvim kratkom vremenskom periodu (jedva godinu dana) od izlaska iz štampe izvanredne memoarske knjige Mileta Bogdanovića "Pesma i prohujale godine", velike svedočničke i dokumentarističke vrednosti istraživačke i odabrano autobiografske provenijencije, prosto nakrcane punim životnog, umetničkog i intelektualnog iskustva, evo nas pred novim izdavačkim i skoro zanesenjačkim izazovom ovoga dragog i omiljenog čoveka, izazovom nove knjige pamtilice i razgovoruše zamajane samim draguljima našega nacionalnog melosa u golemom i nesagledivom gospodstvu srpske nacionalane muzike tako moćno utemeljenje u celovitost korpusa naše nacionalne kulture uopšte.

Nije moguće oteti se utisku da je težak i mukotrpan posao priređivanja ovehresto-matske knjige, ne samo u najvećoj saglasnosti sa više decenijskom željom Bogdanovića da ovakvu sakljupačku i odgovrnu knjigu sačini, nego i u najvećoj saglasnosti i potrebom da svoj dugogodišnji sakupljački.umetnički i popularizatorski rad u segmentu pevanja narodne pesme, kruniše knjigom kakva je ova,a koju do sada u ovome obliku i ovim postupkom sačinjenu nismo imali.

Kada se zna da je ljubav za našu narodnu muziku Mile Bogdanović još od najranije mladosti stekao u svome porodičnom domu,i kad se zna da je ovoj svojoj najvećoj umetničkoj ljubavi posvetio gotovo ceo svoj umetnički život od blizu šest decenija prebogatog umetničko-pevačkog života, postaje skoro sasvim jasnom činjenica zašto se ovaj dragoceni umetnik i sjajan čovek oglašava po ko zna koji put delom iz same suštine našeg nacionalnog bića, bezpogovorne istraživačke,umetničke i iskustvene vrednosti.

Podjednako fantastično zaljubljenički, od svoje prve radio emisije 19 decembra 1944 pa sve do dana današnjeg, Mile Bogdanović svoju pevačku i umetničku karijeru potpuno vezuje za sudbinu naše pevane narodne pesme i sudbinu svog stradalog srpskog naroda, ovih već davnih i neponovljivih godina, čemu nije lako naći poređenje u svakolikoj posebno pevačkoj istoriji i tradiciji u nas.

Nekoliko hiljada koncerata, najčešće dobrotvornih, gotovo neprestana putovanja koja još uvek traju, kako po zemlji tako i po inostranim zemljama.ogromno životno i radno iskustvo prebogati, jedinstveni i stalno obnavljan repertoar koji se kvantifikuje na hiljade pesama, samosvojno i gotovo autentično razumevanje našeg folklora, posebno srpske narodne pesme izvorne bistrine i lepote, studiozno i lucidno interpretatorsko majstorstvo kome ravna nema u našoj gustoj i prebogatoj pevačkoj produkciji, učinili su Mileta Bogdanovića ne samo izuzetnom umetničkom ličnošću najviših mera i oblika, nego i legendom pevačkog posla, pravom merom toga posla u nesagledivom i začaranom gospodstvu naše narodne muzike uopšte, paradigmom za dobru i izvornu narodnu pesmu.

Hiljade programa narodne muzike na Radiju i hiljade najraznovrsnijih umetničkih programa na Televiziji nosačima zvuka, koncertima, brojnim i svakovrsnim drugim prilikama, kao rado viđen gost, prijatelj, omiljen i dragi čovek, i posebno mnogobrojna i visoka umetnička i društvena priznanja koja su decenijama pratila ovu jedinstvenu i izuzetno uspešnu umetničku karijeru, u čistoj ljudskoj i umetničkoj ličnosti ovoga umnog i obrazovanog čoveka, sve te činjenice, dakle, zajedno, formirane su skoro zavareniču obavezu Miletu Bogdanoviću da priredi ovu jedinstvenu umetničku hrestomatiju sa dragocenim melografskim zapisima i originalnim tekstovimad sve pod najšire značenje naslovom "ZAVIČAJU, MILI KRAJU", i na taj način spasi od zaborava i utuljenja, od uništenja i nehata, ne samo značajnu muzičku ostavštinu i baštinu, nego i taj glavni beleg da smo uopšte narod, i da smo u duhovnom smislu zaista postojali i još uvek postojimo među kulturama i među narodima.

Utemeljujući ovaj svoj jedinstveni i teški poduhvat na materijalno-istorijskoj dokumentaciji kulture Srba od VIII i IX veka, pa preko perioda ropstva pod Turcima (XV vek), sve do danas, sklopila se živa, dragocena i koloritom bogata slika naše muzičke narodne duhovnosti, visoke kritičnosti lucidnog, prosejanog iskustva i ukusa. Narodna pesma kao PAMTILICA i kao RAZGOVORUŠA, kao brižna čuvarka naše tradicije, uvek potekla iz života, u njemu uvek slavljena i poštovana, s njim se rađala i nestajala, kao i sam čovek ili srpski narod!

Zaista se pevalo i muziciralo na svadbama, u bojevima, mnogim verskim obredima i drugim prilikama, zajedničkim sedeljkama, prelima i skupovima, ostavši tako najmoćnijim elementom naše nadaleko čuvene nacionalne sabornosti muziciranje na instrumentima najčešće ručno sačinjenim od materijala koje je nudila sama priroda u kojoj je taj zdrav čovek i živeo, i u kojoj se kao božansko proviđenje uznosio njegov pojedi načni ili grupni pevački glas, plemenito ozvučivši prostor u kome živi i radi, raduje se i tuguje, rađa se ili umire. Prirodno, na ovom su se planu s razlogom i najvidljivije osetili stilski i drugi uticaji vremena, tuđih nacionalnih muzičkih tradicija, tematskih, lirskih i mnogih drugih primesa i natruna koje su donosili vreme, istorijski periodi i sudbina same zemlje.

Zato nam se i čini umesnom sintagma, da je srpska narodna pesma stara koliko i sam srpski narod, dakle, petnaestak vekova. Verna sebi i svojoj autentičnosti, ona /naša narodna pesma/ postala je lako prepoznatljiva i uočljiva bez obzira na sve uticaje koje je po logici svoje istoričnosti morala izdržati, u čuvenom okruženju drugih slavnim nacionalnih tradicija /Turska, Bugarska, Rumunija, Mađarska i dr./

Knjiga Mileta Bogdanovića "ZAVIČAJU, MILI KRAJU" s velikim pijetetom, poštovanjem i respektom sabira i vrednuje sve te uticaje i s najdužnijim poštovanjem navodi taj poduži registar slavnih imena kako naše književnosti, tako i slavne kompozitore koji su komponovali u duhu narodnog stvaralaštva i duhu izvorne i tradicionalne srpske narodne pesme.

To su itekako velike ostavštine za budućnost i ponos budućim generacijama.

Ali autorska narodna pesma, što je i prirodno, javila se znatno kasnije, a sa njom i svi mnogobrojni oblici njenog izvitoperavanja i njene komercijalizacije koja sa izvornom narodnom muzikom, najčešće, nema nikakve veze, sem što se na neumetnički, površan i prizeman način obraća samome narodu, pokušavajući da u njemu stvori drugačiju duhovnu svest o narodnoj muzici i narodnoj pesmi od one svesti na kojoj je srpski narod vekovima isticao svoju duhovnost. U 350 seriozno i lucidno izabranih narodni pesama, 50 najlepših narodnih kola sa autentičnim /originalnim/ melografskim zapisima i tekstovima, i čitavim obiljem fotografija pisaca, tekstopisaca, uglednih kompozitora i autora muzike, nakrcala se velika i beskrajno dragocena ljubav barda naše pevane narodne pesme Mileta Bogdanovića, snagom koja nas je oduvek plenila i dalje pleni svojom večnom lepotom i svežinom, i pre, i sada, i uvek.

To je velika prava vera umetnika u svome narodu, koja se vratila stalnim prisustvom toga umetnika u svesti i životu samoga naroda. Večno žive samo oni koje narod pamti i u svome sećanju čuva. A Miodrag Mile Bogdanović još za života postao je legenda koje se voli, pamti i čuva. Zato Miletu Bogdanoviću i dugujemo zahvalnost za izdavački podvig u kome smo i kao narod i kao ljudi večno živi.


Branislav Bojić-Banika
književnik

Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
4041  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:22:54 pm
**

REČ AUTORA





Moje interesovanje za pesmu sa nasih prostora, posebno za srpsku narodnu pesmu pocinje jos od rane mladosti. Imao sam srecu da od svojih roditelja nasledim i naucim mnoge pesme. Moja zelja da budem radio pevac ostvarila se i 19. decembra 1944. godine imao sam svoju prvu emisiju na Radio Beogradu.

U dugom, skoro sesdesetgodisnjem umetnickom, pevackom stazu, zatim kao gradjevinski inzenjer i fudbaler, bio sam u prilici da mnogo putujem. Ova putovanja bila su prilika da cujem i naucim mnoge pesme i tako obogatim svoj repertoar. Prisustvo izvornim sredinama pomoglo mi je da bolje razumem nas folklor i srpsku narodnu pesmu. Ovo je pomoglo ne samo meni vec i brojnim muzicarima u narodnoj muzici i etnomuzikolozima, jer su bili u prilici da od mene zabeleze mnoge do tada njima nepoznate pesme. Bio sam zadovoljan jer sam u programe narodne muzike na radiju, televiziji, nosacima zvuka, koncertima, kulturno umetnickim programima, doneo mnoge divne pesme koje ce se verujem vecno pevati.

Za svoj umetnicki rad dobio sam brojna visoka priznanja i nagrade. Ova priznanja su bila moja obaveza prema cuvanju, negovanju i prenosenju na naredne generacije izvorne, tradicionalne srpske narodne pesme. Imajuci u vidu ovu moju obavezu odlucio sam da priredim i budem autor knjige-zbirke sa melografskim zapisima  i tekstovima pod nazivom: "Zavicaju, mili kraju". Odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz 19. i 20. veka.

Na osnovu istorijskih dokumenata razvoj culture Srba pocinje od 8. i 9. veka. Obzirom na to da su Turci od sredine 15. veka zauzeli Balkansko poluostrvo, srpska narodna muzika koja datira od tada, ogledala se najpre u duhovnom i drugim pesmama u okviru raznih svecanosti. Pevali su uz gusle, tambure, bubnjeve.

U narodnim pesmama ostalo je traga o vezanosti srpskog coveka za muziku. Muziciralo se i pevalo na svadbama, bojevima i drugim prigodama, mitoloskim, ljubavnim i drugim pesmam na prelu. Narodni pevac je podrazumevao upotrebu instrumenata prilikom slavlja razlicitih vrsta. U 16. veku muziciralo se uz cemane, vrstu cimbala, truba, bubnjeva, zurla. Postojanje ovakve instrumentalne muzike zabelezeno je u Srbiji, Beogradu, Nisu, Raci na Savi, Smederevskoj Palanci, Paracinu, Krivoj Palanci. U 17. veku u Beogradu pevalo se uz pratnju tamburasa. U to vreme osecao se uticaj turske muzike. Treba reci da se u to vreme uz muziku i pesmu igralo. Tada pocinju i prvi nastupi igraca narodnih kola u narodnim nosnjama, sto ce reci, srpske folklorne igre i pesme.

Za pesmu se moze reci da spade u red najstarijih umetnosti. Po ovome srpska narodna pesma stara je koliko i srpska nacija, sto je skoro 15 vekova. Srpska nacija u okviru Slovenske nacije bila je okruzena turskom, vizantijskom i latinskom nacijom. Oni su delimicno uticali na srpski folklore koji se najpre ogledao u pevanju narodnih pesama i igranju narodnih kola. Nazalost moze se reci da je u srpskoj narodnoj pesmi prisutan uticaj gore navedenih nacija. Na srecu, bogat srpski folklor i srpska narodna pesma i narodno kolo, razlikuju se od folklora i pesme naroda u okruzenju zadrzavajuci svoju prepoznatljivost.

U 17. i prvoj polovini 19. veka zahvaljujuci velikanima srpske poezije pesnicima, slavni kompozitori pisu muziku na peziju pesnika tog vemena. Da ih spomenemo: Vuk Stefanovic Karadzic, Jovaj Jovanovic Zmaj, Aleksa Santic, Branko Radicevic, Petar Preradovic, Djura Jaksic, Janko Veselinovic, Vojislav Ilic, Dragutin Ilic, Jova Ilic, Milorad Petrovic Seljancica, Jovan Grcic Milenko, Velimir Rajic, Branislav Nusic, Draga Dejanovic, Spiridon Jovic, Vasa Zivkovic, Tihomir Djordjevic, Isidor Bajic, Marko Nesic, Stevan Hristic, Petar Konjevic, S. Bosnjacki, M. Rajacic, Stanislav Binicki, Bozidar Joksimovic, Jenko Davorin, Pajo Kolaric, Boza Kovacevic, Mita Topalovic, Kornelije Stankovic. Moze se reci da su pesme ovih pesnika i kompozitora muzike zlatno doba srpske narodne pesme.

Kasnije u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka pojavljuju se kompozitori, autori muzike, pesnici i tekstopisci. Treba reci da su pesme ovih autora pisane u duhu narodnog stvaralastva, izvorne i tradicionalne srpske narodne pesme i narodnih kola das u na zavidnoj  umetnickoj vrednosti ida ce se uvek pevati i svirati. Poznatiji autori muzike i tekstopisci ovog vremena svakako su: Miodrag Todorovic Krnjevac, Dragisa Nedovic, Obren Pjevovic, Dragan Tokovic, Radojka Zivkovic, Radoslav Graic, Milutin Popovic Zahar, Petar Tanasijevic, Danilo Daca Zivkovic, Danilo Danilovic, Zarko Petrovic, Dusan Jaksic, Dragan Aleksandric, Vukasin Vule Jevtic, Vita Zivotic, Misa Mijatovic, Slobodan Mulina, Maksa Popov, Zvonko Bogdan, Mica Jankovic, Milija i Ilija Spasojevic, Djurica Cirkovic, Vlastimir Pavlovic Carevac, Djordje Karaklajic, Laza Kostic, Zika Miljkovic, Predrag Zivkovic Tozovac, Svetozar Lukovic, Novica Stojimirovic, Mirjana Vlaovic, Bora Dugic, Ljubisa Pavkovic, Svetislav Vukovic, Radmila Mudrinic, Radmila Todorovic Babic, Ljuba Manasijevic, Marina Tucakovic, Toma Zdravkovic, Aleksandar Sasa Petrovic, Milan Cupovic, Branko Belobrk, Mica Levic, Sava Vukosavljevic, Zoran Mulic, Rade Jasarevic, Buca Jovanovic, Dobrivoje Ivankovic Doca, Miroljub Arandjelovic Kemis, Miljko Vitezovic, Mica Teofilovic, Mirko Kodic, Edi i Sasa Medosevic, Bora Djordjevic, Vlado Baralic, Moma Stanojevic, Bora Visnjicki, Bora Runic, Zoran Dasic, Zarko Milanovic, Mica Stojanovic.

U drugoj polovini 20. veka dolazi do stvaranja takozvane folk-pop muzike koju pre svega prihvataju mladi i to ne samo na nasim prostorima vec i u dijaspori. Te melodije su daleko od srpske narodne muzike, sto se moze reci i za neke tekstove. Melodije z ate pesme uzete sui z turske, spanske, grcke, juznoamericke muzike i muzike drugih nacija. Na zalost, ove pesme popularisu se u emisijama nekih radio i televizijskis stanica, proizvodnji nosaca zvuka.

Danas imamo pojavu da su se ortodoksni ismevaci narodne muzike sada pojavili kao njeni najveci protagonist uzimajuci izvorne grupe iz Bugarske, Makedonije i Srbije.

Na ovim poslenicima ukljucenim u stvaranje i izvodjenje srpse narodne pesme  je obaveza da se bore protiv svega sto je tudje u nasoj narodnoj muzici. U svetu je stvaranje i izvodjenje narodne muzike ozbiljna stvar, sto nazalost kod nas nije slucaj.

U knjizi je nekoliko priloga narodnih pesama i narodnih kola u izdanjima muzickih kuca u periodu 1887. do 1941. godine. To su narodna izdanje Jovana Frajta knizarnice Geca Kon iz Beograda, izdanja "Napredak" iz Novog Sada. Ovo poslednje je prilog Biblioteke kuce Kostic, Dr. Bosko Kostic iz sela Mesarci.

Ova izdanja pokazuju znacajnu vrednost muzike i teksta. Ove pesme se pevaju danas, a verujem pevace se vecno. Izdanja pokazuju da se u Srbiji u to doba vodila briga o muzickom obrazovanju i kulturi. Knjiga "Zavicaju, mili kraju" je skroman doprinos srpskoj narodnoj bastini a time kulturi i umetnosti.


Mile Bogdanović

Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
4042  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:22:31 pm
**

Pesme na gramofonskim pločama, audio kasetama, kompakt diskovima i video kasetama

U periodu od 1950. do 2001. godine snimio sam blizu 300 pesama na gramofonskim plocama, audio kasetama, kompakt diskovima i video kasetama. Od ovog broja oko 200 pesama su srpske narodne pesme iz perioda 1930. do 1995. godine. Pesme su snimljene sa brojnim orkestrima, ansamblima i grupama, duetima. Da ih pomenem: Veliki narodni orkestar Radio televizije Beograd pod upravom: Djordja Karaklajica, Vojislava Bubise Simica, Marka Souca; Narodni orkestar RTB pod upravom: Vlastimira Pavlovica Carevca, Miodraga Radeta Jasarevica, Branka Belobrka, Bozidara Bokija Milosevica, Ljubise Pavkovica; Tamburaski orkestar Radio Beograda pod upravom Makse Popova; Narodni orkestar Zarka Milanovica; Tamburasko orkestar Radio televizije Novi Sad pod upravom Save Vukosavljeva, Janike Balasa, S. Cvetica Cice, Zorana Mulica; Tamburasko orkestar Radio televizije Sarajevo; Ansambl Miodraga Todorovica Krnjevca; Ansambl Danila Danilovica Daniluske; Kvartet gitara Velje Teodosijevica; Vokalno instrumentalni sekstet "Skadarlija"; Ansambl "Svilen konac"; Ansamb "Narakord"; Orkestar "Romansa" Zarka Petrovica; Ansambl "Kolubarci" Mice Teofilovica; Dueti sa: Vasilijom Radojcic, Dusanom Nikolicem, Gordanom Runjajic, Predragom Gojkovicem Cunetom; zenske voklane grupe "Sumadija" Djordja Karaklajica i "Filigran"; Orkestar Umetnickog ansambla JNA; Muski octet Radio Beograda.

Jedan broj pesama snimljen je u vise orkestarskih aranzmana i sa razlicitim orkestrima. U fonoteci Muzicke produkcije Radio Beograda ciji sam solista od 19. decembra 1944. godine ima blizu 200 trajnih snimaka pesama koje pevam, od cega oko 30 sa Narodnim orkestrom Vlastimira Pavlovica Carevca.


Evo i snimljenih srpskih narodnih pesama na nosacima zvuka:

Cim rujna zora zarudi
Oj, devojko djindjo moja
Sedlaj konja Rado
Suze radosti
Prohujali dani
Gledam bajnu zoru
Imam jednu zelju
Bledi mesec
Ti ne znas sta je ljubav
U nadi
Papirne ruze
Sto se bore misli moje
Jedren grade
Od prvog dana susreta
Oj, djevojko Jelo
Ja ljubim Milu
Oj, Uzice mali Carigrade
Bleda deva
Ako me ostavis
Nemoj da me kunes
Na kraj sela cadjava mehana
Ja te ljubim devo mila
Ako tebe ljubit nes mem
Dodji u septembru
Neverna je moja draga
Procvet'o je jasmin
Sedi deva
Kod ovako divne noci
Set'o sam dole, gore
Pred Cenkinom kucom
Davno je bilo to
Serenada Beogradu
Divan je kiceni Srem
U mom selu
Ovim sorom Jagodo
Pred tvojom sam evo kucom
Secas li se onog sata
Pod jablanom ruze cvetaju
Doci cu ti zoro bajna
Drugar mi se zeni
Zbogom moja ljubavi
Susret
S' one strane Morave
Kisa stala noc je pala
Sto da cutim
Posetala bela bula
Tebi dadoh sebe
Zaljubljen sam draga
Kad te vidim na prozoru
Samo jedan karanfil
Osam tamburasa s' Petrovaradina
Mladi kapetane /Solunska pesma/
Zasto places jadno srce
Fijaker stari
Ne vredi plakati
Maro od bisera grano
Sinoc kad je pao mrak
Siromah sam druze
Jedan cvet
Grana od bora
To je bio divan dan
Zracak viri
Poslednje pismo /Solunska pesma/
Ti bi htela pesmom da ti kazem
Ne sadi duso bosiljak rani
Hocu da zivim
Na kraju grada
Krece se ladja Francuska
Spavak mi, spavaj, Ancice
Posla deva u vrt kapelana
Cija li je taraba
Oj, devojko duso
Oj, devojko Smederevko
Tiho noci
Nesto mi se pamet pomeravlja
Salas u malom ritu
Devojka je posla u goru
Devojcica ruzu brala
Djurdjevska kisica
Zlatibore moj zeleni bore
Snove snimam
Ne budi me zoro rana
Od prvog dana susret
Tekla voda na valove
Caj goro cajna
Cuvam ovce tri godine
Sto se nisi ocesljala
Tamna noci, tamna li si
Miljeno cvece sareno
Gine, vene srce u menika
Stize premalece
Zvoni zvonce, coban tera ovce
Jedno jutro cim je zora svanula
Cvece moje plavi jorgovane
Moj konjicu
Sagradicu sajku
Pevaj mi pevaj, sokole
Zaspala devojka
Oj, livado rosna travo
Sto mi je merak
Noc, tamna noc
Aj, vince, vince slatko
Oj, goro, goro
Ladovina usred vinograda
Zora rudi, majka sina budi
Tekla voda na valove
Zveda vecernja
Zora zori, dan se beli
Tamo daleko
Beograd stari, Beograd novi
Lepo ti je rano uraniti
Na te mislim

Snimljene pesme na gramofonskim plocama, audio kasetama, kompakt diskovima, video kasetama u najvecem broju (skoro dve trecine) su u Produkciji gramofonskih gramofonskih ploca Radio televizije Beograd odnosno RTS. Jedan broj pesama u produkcijama Jugoton, Jugodisk, Diskos, Diskoton, RTV Studio "B", Izdavacko preduzece "Vrelo", Izdavacki zavod Jugoslavija, Cetar za kulturu Smedereva…


Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
4043  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:22:09 pm
**

SRPSKE NARODNE PESME
Peva: Mile Bogdanović
Trajni snimci pesama iz registra Muzičke produkcije Radio Beograda, 1995. godine



Pesme sa Narodnim orkestrom Vlastimira Pavlovića Carevca

Zora rudi, majka sina budi
Vise sela zelena livada
Cvece moje plavi jorgovane
Ljubicice i ja bih te brala
Sedlaj konja Rado
Dizdar vice sa velika brda
A sto mi se pamet pomeravlja
Gorom jezde kiceni svatovi
Oj, djevojko Jelo, jagnje moje bjelo
Stig'o svaba do Dunava
Berberi su pravi ljudi
Zulfo, mori Zulfo
Tera Lenka
Sto mi je merak
'Ladovina usred vinograda
Pojdo na gore, pojdo na dole
Pevaj mi, pevaj sokole
Oj, devojko djindjo moja
Drugar mi se zeni
Svadbe stizu, jesen je
Cija li je taraba
Goro, goro, ti visoko rastes
Bosioce moj zeleni
Secas li se mila draga


Sa narodnim orkestrom Žarka Milanovića

Ne sadi duso bosiljak rani
Sedlaj konja Rado /duet Mile Bogdanovic i Dusan Nikolic/
Sedi deva pored mora
Oj, devojko duso i rumena ruzo
Moj konjicu
Noc, tamna noc
Jel' ti zao sto se rastajemo /duet Mile Bogdanovic, Dusan Nikolic/
Devojcica ruzu brala
Ja posadih Jelo zelen bor u basti
A sto mi se pamet pomeravlja /duet Mile Bogdanovic, Dusan Nikolic/
Pod onom groom zelenom


Sa Tamburaškim orkestrom Makse Popova

Oj, livado rosna travo
Gde si, da si, moj golube
Zlatibore moj zeleni bore
Oj, devojko iz Ugrinovaca
Tekla voda na valove
Devojka je posla u goru
Lutao sam dan i noc


Sa ansamblom Miodraga Todorovića Krnjevca

Tekla voda na valove
Zlatibore moj zeleni bore
Lutao sam dan i noc
Oj, devojko iz Ugrinovca


Sa Narodnim orkestrom RTB

Oj, Uzice, mali Carigrade
Oj, devojko djindjo moja
Ovim sorom Jagodo
Seto sam dole, gore
Neverna je moja draga
Zvezda vecernja
Grana od bora
Oj, goro ti visoko rastes
'Ladovina usred vinograda
Kod ovako divne noci
To je bio divan dan


Sa Velikim narodnim orkestrom RTB

Ja ljubim Milu /Mile Bogdanovic i grupa "Sumadija"/
Ti ne znas sta je ljubav /Mile Bogdanovic i grupa "Sumadija"/
Beograd stari, Beograd Novi
Svako ima svoje sunce
Secanja
Ne budi me zoro rana
Snove snivam


Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
4044  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Miodrag Bogdanović (1923—2012) poslato: Februar 05, 2011, 04:21:49 pm
**

V E L I K A N
NAŠEG MUZIČKOG NEBA




MILE BOGDANOVIĆ

... Mile Bogdanović nije samo umetnik, pevač. On je više od toga. U osnovnom zanimanju on je diplomirani građevinski inženjer. Radio je više od trideset godina na vrlo odgovornim mestima. Bio je načelnik odeljenja za investicije, projektant, nadzorni inženjer. Autor je vise građevinskih objekata Radio televizije Beograd i Udruženja radio stanica Srbije. Za taj svoj rad dobio je brojna izdanja. Mile je uspešan slikar. Njegove slike su pejzaži u akvarelu. Imao je nekoliko izložbi u Beogradu i u Srbiji. Na svakom radnom mestu i svakoj funkciji, bio je maksimalno odgovoran i savestan i služio je svim kolegama kao uzor.

Njegova velika ljubav bila je sport fudbal. Jedan je od osnivaca Crvene zvezde 05. marta 1945. g. i njen prvi centarfor.

Međutim, muzika je Miletu Bogdanoviću ipak, pored njegovog profesionalnog posla, bila neuporedivo njegova najveća ljubav do današnjeg dana.

Mile Bogdanović je rođen u beogradskoj patrijahalnoj porodici. Pesmu je nasledio od svojih roditelja majke Olge i oca Bojana.

Prvi susret sa mikrofonom Radio Beograda Mile je imao pred Vidovdan 1934. godine kada je kao član hora Osnovne škole "Zmaj Jova Jovanović" pevao pesmu "Siroče". Prvu emisiju na radio Beogradu imao je 19. decembra 1944. g. Ove godine Mile obeležava jubilej 60 godina kao pevač, vokalni solista narodnih pesama. Ima li pevača koji su duže u našoj muzici? Verovatno da i u svetu ima malo onih koji mogu da se uporede sa njim!

Ovome treba da dodamo i njegov vrlo bogat repertoar kako narodnih pesama tako i pesama popularne muzike /romanse, šansone, evergrin/ koje je on sa velikim uspehom pevao.

Mile Bogdanović je od 2000. godine do danas napisao tri knjige: "Tiho noći", "Pesma i prohujale godine" i "Zavičaju mili kraju". U pripremi za štampu je knjiga "Noći i zore Beograda".

Čitajuci njegove knjige shvatamo da je on uvek bio potpuno predan muzici i da je ona neraskidiv sastavni deo njegovog bogatog života, ali kako je velikan naše zabavne muzike, pevač, pokojni Krsta Petrović u knjizi "Tiho noći" pisao "Četiri života Mileta Bogdanovića".

Spontano, iskreno i potpuno predavanje muzici, uz njegov osobiti glas i talenat, čini ga velikim umetnikom, pa čak, usuđujem se to da kažem, jedini od nasih najvećih vokalnih solista. Treba reći da je on zabeležio na terenu brojne pesme i doneo ih na radio i televiziju Beograd, u produkciji gramofonskih ploca /PTT RTS/ i tako sačuvao od zaborava. On je može se reći: "Čuvar našeg narodnog blaga."

Kako je vreme teklo, tako je i Mile Bogdanović izrastao u jednog od najboljih pevača. I sam je postao učitelj brojnih početnika ili prometer onima koji su zaslužili da se o njima nesto više zna, obzirom na njihove vokalne kvalitete. U javnosti se ne zna da je on zaslužan za "rađanja" izuzetnih i uglednih pevača. Navešću samo neke od njih: Aleksandar Aca Trandafilović, Toma Zdravković, Predrag Živković Tozovac, Zora Drempetić, Đorđe Marjanović, Živan Milić, Beki Bekić, Aleksandra Sanja Keserović, Nada Popov, Mira Mrđa, Miloš Bubanja, Raša Pavlović i dr.

Jedna stvar treba ovde posebno da se pomene. Mile Bogdanović je jedan od inicijatora i osnivač strukovnih udruženja estradnih umetnika i izvođaca u Beogradu, Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Svakako da njemu pripadaju najveće zasluge za rešavanje njihovog umetničkog i socijalnog statusa. Mile Bogdanović je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika i izvođaca Srbije /10 godina/, predsednik udruženja Udruženja muzičara narodne i zabavne muzike "Čubura" /12 godina/, predsednik Saveza estradnih umetnika Srbije /12 godina/ i predsednik Saveza estradno muzičkih udruženja Jugoslavije /2 godine/.

Mile Bogdanović je pevao širom naše zemlje i bivše Jugoslavije i u inostranstvu uvek sa uspehom. U Beogradu je pevao na skoro 150 mesta /Beli dvor, Kolarčeva zadužbina, Dom sindikata, Skupština Srbije, Skupština grada Beograda, brojne institucije u kulturi, Domovi kulture, Narodni univerziteti, Galerije i drugo. Zatim u najuglednijim ugostiteljsko hotelskih objektima./

Impresionira i to da je u dosadašnjoj umetničkoj karijeri učestvovao u oko 3 000 humanitarnih koncerata.

Dobitnik je mnogih visokih priznanja i nagradi. Udruženje za negovanje izvorne narodne pesme "Koreni" dodelilo mu je počasnu člansku kartu sa brojem "1". Ovo nesumljivo potvrđuje njegov doprinos bogastvu i čuvanju riznice naše narodne pesme.

Mile Bogdanović i danas radi i stvara neumorno, kao u najboljim danima. Njegove literarne sposobnosti i urođena pedantnost mu omogućavaju da sve radi zaista besprekorno kvalitetno. Svestan je da sve sto uradi pretstavlja pravi dar onima koji prate i izučavaju istoriju i razvoj naše muzike u bliskoj proslošti /a i inostrane muzike/, a da narednim generacijama treba da bude dokumenat.

... Kao Miletov bliži prijatelj i saradnik vrlo često sam svedok popularnosti, simpatija i poštovanja, a posebno od muzičara koji se svuda ukazuju. Mile je uvek okružen pažnjom i dubokim poštovanjem svih prisutnih. Prijatno je videti kako su muzičari oduševljeni što imaju priliku da budu sa njim, posebno i da sviraju. Mileta doživljavaju kao živu legendu.

Srećan sam i ponosan što za prijatelja imam ovakvog velikana, koga svi poštuju i dive mu se, počev od običnih ljudi pa do vrhunskih autora u muzici kao i iz javnog života, kulture i umetnosti.


Čedomir Vučković

Deo teksa i fotografija (1952)
preuzeti iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 g


[postavljeno 08.10.2007]
4045  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:17:04 pm
*

REKLI SU O MIROSLAVU ILIĆU...






Miroslav Ilić je jedan od poslednjih i svakako najreprezentativnijih predstavnika muzike bliske izvornoj, autentični pevač koji ne liči ni na koga i zato i dalje izaziva veliku pažnju i uživa poštovanje čak i u onim krugovima koji nisu skloni narodnoj muzici. Odlikuje ga neverovatna energija, izvrsna dikcija i osećajnost; možda najlepša boja glasa od svih muških vokala koji su ikad interpretirali srpsku narodnu i novokomponovanu muziku pripada upravo Miroslavu Iliću.
by Petar

Autor fotografije nepoznat
4046  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:16:55 pm
*




MIROSLAV ILIĆ JE IZUZETAK

U srećnija vremena kada se tačno znalo ko narodnim pesmama sme da se bavi, a ko ne, ova vrsta muzike je bila neprikosnovena. Napadali su je, uskraćivali u medijima, ali ona je suvereno vladala i na svoju stranu privlačila najveći broj slušalaca.

Anketna služba TV Beograd objavila je 1981. da je 93 odsto ispitanih izjavilo da isključivo ili najčešće sluša novu narodnu muziku, a tek sedam odsto da je posvećeno samo zabavnoj (1985. taj odnos je bio 92 prema 8.). Pojavili su se Brena, Miroslav Ilić, Vesna Zmijanac i niz drugih pevača iz Srbije i BiH. Koncerti na stadionima i u sportskim halama bili su redovna pojava, a tiraži ploča išli su i od 500.000 do milion. Narodnjački list Sabor dosegao je tiraž od 180.000, dok se pop-rok časopisi nikad nisu mogli da održe.

Krajem osamdesetih utihnuo je "novi rok talas". Pop muzika je gotovo prestala da postoji. Hrvatski muzičari više nisu dolazili, a sve ređe su to činili i oni iz BiH. Žalili su se da ovde više nema publike za njih. U Srbiji je ostala praktično samo jedna muzika - narodna. Njen zvuk je dopirao odasvud — iz stanova i kuća, kancelarija i proizvodnih hala, iz automobila i restorana. To je bilo vreme njene potpune dominacije. A onda se desilo nešto neverovatno, prosto neshvatljivo, neočekivano. Sredinom devedesetih narodnjački deo estrade, odjednom, masovno, bukvalno preko noći, zaposeli su — rokeri. Za tren, narodnjačka scena je pretvorena u zabavljačku. Umesto lepe narodne pesme sada smo na tom mestu slušali zabavnu. Harmonika je nestala, a glavni instrumenti su postali sintisajzeri i električna gitara. Proterani su narodni orkestri, a ustalili su bendovi čiji su članovi izgledom jasno govorili da pripadaju sasvim drugom miljeu. Mnogi su i do danas ostali mišljenja da to što se desilo uopšte nije bilo slučajno, već je rezultat dobro osmišljenog i još bolje realizovanog plana da se narodna muzika koja je bila bez premca i gušila sve druge nekako pobedi.

Do sredine devedesetih narodna muzika je suvereno vladala potiskujući sve ostale u drugi plan ne dozvoljavajući im da steknu značajnije pozicije. Ali dolaskom rokera, sa takvim kompozicijama koje su obezbeđivale dominaciju se prestalo i to naglo, odjednom, kao da je presečeno. Takve pesme više nisu snimane niti je obnavljan pevački kadar. Danas tu muziku čuvaju izvođači koji su već uveliko u šestoj i sedmoj deceniji života i kao takvi oni više nisu interesantni ni svojim vršnjacima, a kamoli mladima. Miroslav Ilić je izuzetak, ali on je sad napunio 57 godina i pitanje je koliko će još biti zanimljiv.

  
Dejan Stevanović, Beograd | Glas javnosti

Fotografija: Balkan media
4047  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:14:59 pm
*
Miroslav Ilić


PRAZNIK ZA DUŠU

Sjajnim koncerom u Sava centru, Miroslav Ilić je 10. decembra proslavio svoj 55. rođendan. Izgledao je Miroslav te večeri kao najsrećniji čovek na svetu! U prepunoj sali, na svojevrsnoj rođendanskoj žurci, nije bilo čoveka koji njegovim maestralnim interpretacijama nije bio oduševljen. Iako Sava centar važi kao uštogljen i previše akademski strog ambijent za pevače, Ilićevi obožavaoci su dokazali da nije tako. Poneti pevačevim i svojim emocijama, mnogi su, uz njegove hitove, poskakali i počeli da igraju.

Čim je izašao na binu i otpevao 'Eto mene', pevač je zatražio da se upale sva svetla, da bi dobro video publiku, a onda je, kao pravi domaćin, predstavio sve koji su na koncert došli. Svoju suprugu Gordanu koja je, kako je rekao, već 33 godine glavnokomandujući parade koja se zove Miroslav Ilić. Dodao je da toliko dugo pokušava da je ubedi kako mu je stalo do nje, da to, eto, čini još jednom, pred četiri hiljade svedoka... Predstavio je i svog najdražeg gosta, unuka, koga je pozvao da se popne na pozornicu, da vidi koliko je ljudi njegovom dedi došlo na rođendan! Bili su tu njegova ćerka Marija, sin Marko, zet Dragan Šutanovac... Kao šlag na torti, među gostima se pojavio predsednik Srbije Boris Tadić koji je pozdravljen ovacijama. Naime, Tadić je venčani kum Miroslavljeve ćerke Marije i njenog supruga Dragana Šutanovca. Kao šlag na torti, među gostima se pojavio predsednik Srbije Boris Tadić koji je pozdravljen ovacijama. Naime, Tadić je venčani kum Miroslavljeve ćerke Marije i njenog supruga Dragana Šutanovca.

Ređali su se Ilićevi nezaboravni hitovi 'Devojka iz grada', 'Joj, Rado, joj Radmila', 'Smej se, smej', 'Dan osviće, a ja odlazim', 'Ova noć', 'Polomiću čaše od kristala', 'Luckasta si ti', 'Rastanka se našeg sećam'... 'Jedan dan života', Miroslav je otpevao sa Gocom Tržan. Orkestar Miše Mijatovića, sa specijalnim gostom Borom Dugićem je bio na visini zadatka. Specijalni gost neprolaznog pevača bio je mladi, talentovani pevač iz istog kraja – Miroslav iz Mrčajevaca, čije je interpretacije Tozovčevih pesama publika toplo pozdravila.

Bez ikakvih suvišnih efekata, šljokica i sličnih rekvizita za paljenje publike, sve je bilo izuzetno kulturno, odmereno, elegantno. A aplauz oduševljene publike gotovo da nije prestajao!

Po završenom koncertu, slavljenik je sa porodicom, bliskim prijateljima i zvanicama prešao u Art kafe, gde su goste čekali švedski sto i piće. Među zvanicama, gotovo da nije bilo Ilićevih kolega. Estradne boje su branili Vera Matović, koja je došla sa suprugom, Saša Matić sa lepšom polovinom, Nada Obrić u ulozi novinara, koja je sa mikrofonom u rukama preslišavala Dragana Šutanovca, Boki Milošević sa suprugom... Na kraju je slavljenik otvorio šampanjac i isekao rođendansku tortu. Sve u svemu, svi su se složili da su Ilićeve pesme te večeri, kao i obično, bile praznik za dušu...


Vesna Tasić | Balkan media
4048  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:14:38 pm
*



 

M I R O S L A V  I L I Ć

"Kada smo počeli zajedno da pevamo, bio je upadljivo normalan. Nedopustivo normalan. Kaže da je zavoleo devojku iz grada. Uh, j…te, a ja zavoleh momka sa sela. I to zauvek", rekao je o Miroslavu Iliću, svom estradnom saborcu, Đorđe Balašević, pojavivši se iznenada na koncertu u "Areni", u kojoj je pred 16.000 ljudi Miroslav Ilić proslavljao svoj rođendan i 35 godina rada.

Po prvi put "Beogradsku arenu" napunio je jedan narodnjak. Svi došli veseli, gospođe u kostimima i sa frizurama, ali i mladi, mnoooogo mladih. Strpljivi, nasmejani, čekali su u redovima da se parkiraju, priđu, uđu, sednu. I onda, ko grom zatreslo se: "Polomiću čaše od kristala", pa "Ova noć", "Smej se, smej"… Majstor na sceni. U jednostavnom odelu, bela košulja, bez kravate, opremljen dobrim raspoloženjem i moćnim glasom.

■ Auuu, koliko vas ima. Pa jedno četiri, pet puta više nego nas u Mrčajevcima. Dragi prijatelji, dobro mi došli. Ako vam se igra — igrajte. Ako vam se peva — pevajte — rekao je publici Miroslav. I pevalo se. I s juga i sa severa. Na tribinama — transparent "Rođače — srećan ti rođendan". Onda pesma "Pozdravi je, pozdravi" i svi na noge. Popularni pevač, praćen skladnim orkestrom Miše Mijatovića i gostima Borom Dugićem i Momom Stanojevićem, najavio je uzavrelu atmosferu koja je usledila.

■ Ovo je najveća rođendanska žurka na Balkanu — rekao je Miroslav, a uz žurku i pesme "Vino točim, a vino ne pijem", "Lažu da vreme leči sve", "Rastanka se našeg sećam"… I sama sam se iznenadila koliko mu pesama znam. I koliko je bilo kolega reportera koje znam sa najvažnijih političkih događaja. Možda to i ne treba da čudi. Miroslav Ilić je pevač iza koga su 23 studijska albuma i 17 singl ploča, vredan rad i život bez skandala.

U goste je pozvao Snežanu Đurišić, s kojom je otpevao "Uvek si mi falila". Na bini se pojavio i bivši bugarski fudbaler Hristo Stoičkov, koji je pripremljenih i potpisanih simboličnih 35 fudbalskih lopti degažirao u publiku. Ustvari, nije 35, nergo 34, a onu poslednju, ili prvu, namenio je Miroslavljevom ocu Žiki.

Posle još nekoliko pesama, na sceni se pojavila i Goca Tržan i s Miroslavom otpevala "Jedan dan života". A onda u novom ritmu rastresla publiku, pesmom "Stoperka".

■ Molim vas da svi koji možete, ustanete da zajedno čestitamo rođendan — rekla je Goca i s publikom otpevala "Danas nam je divan dan". Dok se Miroslav smejao i od milja joj rekao "Goco — ludačo", ona mu je odgovorila: — I dabogda tvoj unuk oženio moju Lenu.

Posle pesme "Tako mi nedostaješ" i čuvene "Devojke iz grada", koja je proslavila ovog gospodina sa sela, Miroslava je na bini iznenadio Đole Balašević. Pojavio se uobičajeno ležerno obučen — bela majica, a preko nje košulja s nekakvim silnim ordenjem na levoj strani. Negde kod srca.

■ Ne mogu da verujem, ovo mi je bila velika želja, ko brdo velika — rekao je Miroslav Ilić. A onda je banku preuzeo Đole:
 
■ Za njega su mi rekli da je nezgodan kad se napije. Ja ga takvog nisam upoznao. Uglavnom su ga prljali oni koji su nezgodni kad su trezni. E, za mog prijatelja seljaka, koji se rodio da bude gospodin. Jer, važno je znati svoje korene — pozdravio je Đole Miroslava Ilića, uz burno odobravanje publike, i otpevao pesmu "Ratnik paorskog srca".

Pozivajući slavljenika da se vrati na binu i ponovo preuzme mikrofon, Balašević je rekao:

■ Gazda, gde stojiš, da se poklonim na pravom mestu!!!

Pošto je zaboravio da mu kupi poklon, pre no što je sišao sa bine, Đole je sa sebe skinuo košulju sa ordenjem i poklonio je Miroslavu.

I onda opet  pesma — "Polomiću čaše od kristala", "Pričaj mi o njoj" i "Luckasta si ti", uz koju se publika potpuno raspištoljila.

Smenjivali su se hitovi: "Nije život jedna žena", "Jesen sedamdeset i neke", "Naljutićeš me ti".

Miroslava Ilića s tribina su pozdravili i pitomci Vojne akademije, kojima je otpevao "Srbija je naše blago" i poručio:

■ Da ste živi i zdravi još godina sto i da vas čuva Bog i ministar.

U VIP ložama bilo je mnogo javnih ličnosti, među njima visoki funkcioneri Demokratske stranke, uključujući i Miroslavljevog zeta, potpredsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca.

Dok se na video-bimovima vijorila srpska zastava, za kraj koncerta Miroslav je otpevao "Tamo daleko".

S ovog koncerta publika je otišla dobre volje. Oni koji su došli, očigledno su znali šta ih čeka.







Tekst: Jasminka Kocijan  | Foto: Marko Risović  | 10.12.2007.
4049  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:14:15 pm
*
Miroslav Ilić





PRVI "NARODNJAK" U ARENI

Miroslav Ilić biće prvi "narodnjak" koji će održati koncert u beogradskoj Areni i to samo petnaestak dana poslije svjetske zvijezde Rihanne!

Miroslav Ilić će velikim koncertom obilježiti 35 godina rada na estradi i 35 godina od megahita "Devojka iz grada", koji je sada već evergreen. Ilić tradicionalno organizuje koncerte na svoj rođendan, 10. decembra.

"Ne vidim poseban razlog da se u prvi plan stavlja to što ću ja biti prvi pevač iz mog ambijenta koji će pevati u Areni. Nismo mi 'narodnjaci' baš toliko loši, uopstalom videćete 10. decembra", uz osmijeh je rekao Ilić na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare.

Pjevač, koji je uvesaljavao i rastuživao Srbiju velikim hitovima poput "Lažu da vreme leči sve", "Jesen", "Pozdravi je, pozdravi", "Dajem reč", "Jedan dan života" (duet sa Lepom Brenom)..., obećao je potpuno drugačiji koncert u Areni od svih dosadašnjih, a imao ih je mnogo.

"Želeo sam da to bude Arena, jer sam tražio prostor u kojem ću moći da napravim ne samo koncert, već slavljeničku atmosferu, spektakl. Biće ovo jagodica na šlagu za ovih 35 godina mog pevačkog puta, koji smatram uspešnim", kaže Ilić.

On se podjsetio teksta koji je poznati novinar, publicista i kritičar Milan Vlajčić svojevremeno objavio, a u kojem je govorio o energiji koju je doživeo na koncertu Miroslava Ilića u Domu sindikata. "Nije on mene hvalio, niti je odjednom postao zaljubljen u narodnu muziku. Ali, napisao je nešto što mi je ostalo i dan danas u sećanju. Napisao je da je shvatio koliko pozitivne energije su razmenili pevač na sceni i publika. Nadam se da ću 10. decembra doneti dovoljno količine pozitivne energije i da će mi ona biti vraćena".

Miroslav Ilić nije želio da kaže ko će mu biti gosti na koncertu, jer je još u pregovorima sa nekim zvijezdama muzike, ali ne samo narodne.

"Ako bude sve kako sam zamislio, biće mi velika čast i radost da ugostim te zvezde na mom koncertu, a bogami biće i šokantno", zagonetan je ostao Miroslav Ilić, a potom je na molbu novinara zapjevao "Jesen je plakala s tobom, jesen sedamdeset i neke, kada smo poslednji put šetali kraj reke".

Kaže da svih ovih godina "tvrdoglavo on pravi spisak pesama za koncerte, koje je imao", pa će tako biti i ovog puta, a jedino što je otkrio jeste da će mu na bini prvi put biti i trubači (Dejana Petrovića iz Užica), koji će otpratiti publiku iz dvorane.

Direktor "Arene" Djordje Milutinović rekao je da će mu biti čast da ugosti Miroslava Ilića, jer su svi njegovi koncerti uvek bili "iz srca i duše". "Malo je takvih koncerata danas, a njegovi su uvek bili i sa screm i iz duše. Čast mi je što je on odabrao Arenu, a ne da je Arena odabrala njega. Siguran sam da će njegov koncet biti događaj koji će ljubitelji muzike dugo pamtiti", dodao je Milutinović.


Balkan media | 14.11.2007.

Autor fotografije nepoznat
4050  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Ilić (1950) poslato: Februar 05, 2011, 04:13:56 pm
*
Miroslav Ilić: Mrčajevčanin među zvezdama





SELO MI JE SAČUVALO DUŠU

"Ja znam šta je izvor života. I dan-danas se najlepše osećam u Mrčajevcima. Tamo sam kao riba u vodi. Selo me je spaslo da ne postanem stipsa ili gramziv, da se ne pretvorim u mašinu"

Ja sam rođen u cvetu livada, čuvah stada pokraj reke Gruže... U ovim stihovima je sva tajna Miroslavljeve duše, života i karijere. Ovde počinje i mogla bi da se završi priča o estradnom radniku, vrhunskom poznavaocu pevačkog zanata, čoveku u kome teče plava seljačka krv, kako Miroslav Ilić sebe doživljava, provincijalcu kojem je i dan-danas ceo svet na dlanu ali samo Morava na srcu. Ali kako je Miroslav jedan od retkih ambicioznih sa pokrićem, onda su na kraju svake njegove ispovesti neizbežne one tri tačke.

Ja sam rođen u cvetu livada, čuvah stada pokraj reke Gruže... U ovim stihovima je sva tajna Miroslavljeve duše, života i karijere. Ovde počinje i mogla bi da se završi priča o estradnom radniku, vrhunskom poznavaocu pevačkog zanata, čoveku u kome teče plava seljačka krv, kako Miroslav Ilić sebe doživljava, provincijalcu kojem je i dan-danas ceo svet na dlanu ali samo Morava na srcu. Ali kako je Miroslav jedan od retkih ambicioznih sa pokrićem, onda su na kraju svake njegove ispovesti neizbežne one tri tačke.

■ U mojoj rodnoj kući u Mrčajevcima još stoji debela knjiga o projektima za male, velike i srednje farme. Kao golobradi mladić, za razliku od većine mojih vršnjaka, maštao sam da budem farmer. Najsrećniji čovek na svetu bi bio da ostvarim tu želju. Ali kako god da bude, jedan san ću sigurno pretočiti u stvarnost: da oživim ceo estradni vek a da ne budem bivši pevač koji je otvorio piljarnicu.

ODLUČNA PROTINA KĆI

Rođen je 10. decembra 1950. godine u Mrčajevcima. Za svog jedinca majka Milica i otac Života su želeli udoban život i pravolinijsku karijeru koju odgovoran, muškarac sa fakultetskom diplomom, poštuje i čuva sve do penzije, kao i da su mu porodica svetinja i briga za ženu i potomstvo na prvom mestu. Miroslav nije upao u prosečnost tadašnje srednje klase, ali u svemu ostalom je na ponos Ilića.

U kući su ga zvali Miro, a u osnovnoj školi Sarajčica, po sevdalinki "Sarajčice, hajde bona" koju je pevao na jednoj školskoj priredbi. Iz školske klupe ga je kao vunderkinda, što se pevanja tiče, izvukao Obren Pjevović, i tada čuveni samouki kompozitor narodnih pesama, i učlanio u poluprofesionalni ansambl "Raspevana Šumadija" koji je on lično osnovao.

■ Članovi tog ansambla bili su i Dobrica Erić, Goca Jeftović, danas prvakinja Beogradske opere, Bosa i Rade Bogićević, pioniri novokomponovane muzike. Kao najmlađi član bio sam svojevrsna atrakcija. Sa jedanaest godina pevao sam u Domu sindikata. Tri godine kasnije, uoči male mature, u Nišu sam snimio i prvu ploču sa pesmom "Odrastao sam dole kraj same Morave". Od honorara majka je kupila štof i sašila mi prvo odelo.

Mada je rastao u ambijentu gde se negovala muzika, njegovi su među retkima u selu imali radio, onaj Teslin, a potom je otac, sa pojavom prvih ploča, kupio i gramofon, a i samo selo je negovalo horove, Miroslav nije ni sanjao da će biti pevač, pogotovo ne narodne muzike.

■ Gimnaziju sam učio u Čačku i kao cela moja generacija slušao radio Luksemburg, "Šedouze", "Iglse", Dženis Džopli, Džimija Hendriksa... "Padali" smo na hipi pokret, dugu kosu i uske farmerke. Kao srednjoškolac godinu i po dana sam primao vojnu stipendiju, a onda sam proglašen nesposobnim za aktivnu vojnu službu zbog oštećenja sluha na jedno uvo.

Bio je sasvim solidan đak, maturirao na Aleksi Šantiću ("putovanja su idealna za čitanje i uvek u kofer pakujem bar jednu knjigu, a jedini sajam na koji Gordana i ja idemo, sa preciznim spiskom šta ćemo da kupimo, jeste Sajam knjiga", kaže), ali to nije bilo dovoljno da se upiše na neki od beogradskih fakulteta. Zato je otišao u Skoplje i stao u najmanji red. Tako je postao student elektrotehničkog fakulteta.

■ I sada mi je žao što nisam završio fakultet. Bio bih nekako kompletniji, dovršeniji kao ličnost. Ali, čudesni su putevi gospodnji.

Uoči novogodišnje noći u Skoplje je doputovala Gordana, lepa ćerka prote u Mrčajevcima, njegova gimnazijska ljubav. U prvim satima te 1971. godine ona, maturantkinja i on, brucoš, rešili su da se venčaju iako su unapred znali da se njegovim, a pogotovo njenim roditeljima ta njihova odluka, najblaže rečeno, neće dopasti. Nisu im predviđali da će sastaviti ni šest meseci bračnog staža.

Vratili su se u Čačak. Miroslav nije hteo nikakvu svadbu, ali je njegov deda po majci insistirao i finansirao slavlje. Venčali su se 5. septembra a tačno mesec dana kasnije rodila im se kći Marija. Živeli su kod Miroslavljevih roditelja, on se upisao na Višu tehničku školu u Čačku, elektrotehnički smer, a ona na Pravni fakultet u Kragujevcu. Bio je to tipičan studentski brak sa neminovnom materijalnom zavisnošću od roditelja. Miroslav se nosio mišlju da ode u Austriju, na godinu-dve, zaradi pare sa kojima bi mogli da žive dok ne završe fakultet, pa onda lepo da nađu posao.

■ Potpuno slučajno u "Ekspres Politici" pročitam oglas da se u Beogradu organizuje audicija za mlade pevače. Pobednik će učestvovati u tadašnjem velikom muzičkom karavanu "Pesma leta". Podvučem ta dva-tri reda. Razmišljam: mogao bih da probam, lepo pevam, možda bih nešto i zaradio, ali oni sigurno već imaju pobednika, audicija im samo dođe kao dekor, pokriće. Ostavim novine i nikom ništa ne govorim. Međutim, uzme ih Gordana i vidi ono podvučeno. Ubedi me da pokušam. Probudi me u pet sati ujutro, sa spremnom belom košuljom i pantalonama ispeglanim tako da si na ivicu mogao da se posečeš. Audicija se, ima tu neke simbolike, održavala, tako se tada zvala, u Velikomoravskoj ulici. Otpevao sam sevdalinku "Vrbas voda nosila jablane" i vratio se kući.

DEČKO KOJI OBEĆAVA

Da je baš on pobedio, saznao je, opet, iz novina. Ko za inat, "Pesma leta" te godine nije održana. Ali, novine, gde je pisalo da je pobednik na audiciji mladić iz Mrčajevaca, Miroslav Ilić, video je Obren Pjevović i pozvao ga da izabere neku od pesama koje je upravo komponovao. Pred Miroslavom je bilo mnogo lepih pesama, ali je on izabrao baš onu koju su pre njega odbile takve pevačke veličine kao Aca Trandafilović, Cune Gojković, Dobrivoje Topalović. Dopali su mu se stihovi Dobrice Erića. Pesma je bila mirna, sa potpuno različitim refrenima. Kad mu je Obren otpevušio, Miroslav je zaboravio da je kod Pjevovića došao, pre svega, kako bi glasom obezbedio egzistenciju svojoj porodici. A pare su tada padale na orijentalna zavijanja i ritmove flamenka.

I tako, slavuj iz Mrčajevaca, pesnik naivac i narodni kompozitor uđoše u sve anale naše narodne muzike. "Devojka iz grada" je od tada, a imao je dvadeset i jednu godinu, lična karta Miroslava Ilića. I da nikada ništa potom nije snimio, narod bi ga pamtio kao velikog pevača. Ali, tada je bio samo dečko koji obećava, onaj koji slavu okušava na kašičicu i češće gleda u prazan nego u pun novčanik.

Odlazak u vojsku ponovo ga je bacio u anonimuse. Kad se vratio, čekala ga je porodica, nezaposlena supruga, dvoje male dece, Marija i Marko. Šta sad raditi, mozgao je i dan i noć. Sa suprugom se dogovorio da se, na oročeno, dve godine na probu vidi ima li tu hleba ili nema, opet prihvati mikrofona. Milutin Popović Zahar mu daje pesmu "Vino točim, a vino ne pijem" (u skladu sa ovim naslovom Miroslav se ponaša već punih petnaest godina) i, klupko počinje da se odmotava. Od 1981. do 1987. godine Miroslav Ilić je bio najpopularniji pevač na prostorima bivše SFRJ. Sve što je snimio prodavalo se u milionskim tiražima, gde god je gostovao tražila se karta više, svaki njegov korak bio je pod lupom javnosti...

■ Popularnost je čudna igra. Od nje sam se uvek branio. Bio sam je svestan ali sam se trudio da je ne vidim. Nije mi bilo potrebno da svakog trenutka tražim potvrdu da sam ja zvezda. Do pre nekoliko godina ovo je bila kuća u kojoj ti ni po čemu nisi mogao da zaključiš da tu živi jedna od najvećih zvezda sa ovih prostora. Ja to nisam voleo. Gordana je to malo promenila.

■ Ja se nisam udala za zvezdu i Miroslav se u kući nikada tako nije ponašao — kaže Gordana, koju Miroslav zove Šiki, onako kako je njegova ujna, zbog visine, zvala njegovog ujaka. — Stavila sam u njegov radni kutak samo nekoliko nagrada koje simbolično pokazuju i dokazuju šta je postigao u svojoj pevačkoj karijeri.

Od popularnosti se branio — Mrčajevcima. Tek na višegodišnje insistiranje supruge pristao je da se preseli u Beograd, u kuću koju su kupili, mimo svih "estradnih pravila", u Višnjičkoj banji gde i danas žive Gordana i on. Marija je udata za Dragana Šutanovca i imaju trogodišnjeg sina Predraga, a Marko je još "singl" ali vodi svoj samostalni život.

■ Selo je moj prirodni ambijent. Ja znam šta je izvor života. I dan- danas se najlepše osećam u Mrčajevcima. Tamo sam kao riba u vodi. Selo mi je sačuvalo dušu, spaslo me da ne postanem stipsa ili gramziv, da se ne pretvorim u mašinu. Sa druge strane, to moram da potcrtam, Gordana je sve ove godine bila jako snažan generator jedne energije koja je meni davala krila. I zato, zaslužuje bar da joj javno kažem: hvala.

Miroslav ističe da nikada nije bio trgovac. Možda bi iz ove perspektive za neke situacije mogao za sebe da kaže "magarčino jedna, ko ti je kriv što si bio ponosan Mrčajevčanin", ali:

■ Da mi je neko 1971. godine rekao da ću osamdesetih moći da kupim kuću u Beogradu, ćerki i sinu stan, i da ih školujem po evropskim standardima, rekao bih mu da je lud. A sve sam to uspeo. I sad, recite vi meni da li ja imam i jedan jedini razlog da ne budem presrećan!

Kad govori o sebi bez dvoumljena kaže:

■ Nemam ništa protiv sebe. Plemenit sam, human, čovekoljubac... Nikad se nisam okruživao poltronima i dupeliscima. Do 1990. i neke bio sam jedan od najomiljenijih kolega u svom esnafu zato što mi niko živi nije smetao. Moja deviza je: živi i pusti druge da žive! Ali kad je u muzici sve postalo velika šatra, kiseli kupus i gibanica, koje ja inače obožavam ali život nije samo to, konačno sam progovorio. Sa druge strane stigle su reakcije tipa: šta je njemu, poludeo je, ostario... A ja samo nisam dao da mi pljuju po dostojanstvu za koje sam se krvavo borio. Svoju slobodu nikad nisam hteo da ustupim nikom ni na pet minuta. A vrhuncem te svoje slobode smatram pravo na svoje mišljenje i stav. Ne sviđa mi se više da budem licemeran i lažno kolegijalan. Svestan sam toga da izigravam Don Kihota, ali bar mogu da kažem šta mislim. Malo li je to zadovoljstvo?!

Kao i decenijama unazad, svi Ilići i Šutanovci će Uskrs proslaviti kod deda Živote u Mrčajevcima. Između dva porodična okupljanja i praznika, Uskrsa i Đurđevdana koji je krsna slava Ilićevih, Miroslav će u Zagreb. Na koncerte koji će, kao i pre dve godine, ponovo izazvati pravu hajku novinara sa obe strane granice.


piše: Milica Stamatović, 2004. | Ilustrovana politika

Autor fotografije nepoznat
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »