Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
401  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: Jun 20, 2013, 11:58:16 pm
**

OJ, GOLUBE1

Oj, golube, moj golube,
Ne padaj mi na maline.
Maline su još zelene,
Jošte nisu za zobanje.
Kada maline zrele budu,
I same će opadati.
Ja ću ti ih nakupiti,
Tebe mladog nahraiti.


OJ GOLUBE, MOJ GOLUBE
Narodna
Kosovo i Metohija


Oj, golube, moj golube,
Oj, golube, moj golube,
Ne padaj mi na maline,
Goro zelena,
Ne padaj mi na maline,
Ružo rumena.

Maline su još zelene,
Maline su još zelene.
Kad maline budu zrele,
Goro zelena,
Kad maline budu zrele,
Ružo rumena.

I same će opadati,
I same će opadati,
Kao suze devojačke,
Goro zelena,
Devojačke i momačke,
Ružo rumena.

"Prizren — svatovska (devojačka) pesma na dan svadbe, mladencima pod pendžerom. Ovom pesmom Mara Đorđević je započela svoje javne nastupe sa kosovsko-metohijskim pesmama, pa joj je zbog toga i najdraža. Danas je ovo možda i najpopularnija srpska pesma".
[Izvor: Dupli CD Mare Đordjević — Pesme sa Kosova i Metohije / RTS PGP 2000.]

1 CD Teofilovići — Sabazorski vetrovi │Snimano, 14. maj, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka

YouTube: Mara Đorđević — Oj golube, moj golube
YouTube: Jordan Nikolić — Oj golube, moj golube
402  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: Jun 20, 2013, 11:46:32 pm
*

UZMI ME CONKE, UZMI ME DUŠO
 
Uzmi me Conke, uzmi me, dušo,
I ja si imam od malko malko:
Od gusku šiju punu s rakiju,
I ja si pijem i selo pojim,
I opet mislim svadbu da pravim.

Neću te ćelčo, neću te, šugljo,
Ti si siroma selski govedar,
A ja bogata dželepska ćerka.

Uzmi me Conke, uzmi me, dušo,
I ja si imam od malko malko:
Od miš' mešinu punu sirenje,
Tri oke vurda u sred grmuda.

Neću te ćelčo, neću te, šugljo,
Ti si siroma selski govedar,
Ja da zakasam dželepska ćerka!

Uzmi me Conke, uzmi me, dušo,
I ja si imam od malko malko:
Od ora ljusku puncatu brašno,
I ja se ranim i selo ranim,
I opet mislim svadbu da pravim.

YouTube: Ljubivoje Vidosavljević & Gordana Nedeljković — Uzmi me Conke, uzmi me, dušo
403  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — J poslato: Jun 20, 2013, 11:19:57 pm
**

JEDNO JUTRO, ČIM JE ZORA SVANULA1

Jedno jutro, čim je zora svanula, svanula,
našim šorom zasvirala tambura, tambura.
To se prati moj deran, ide kući nakresan.

Jedno jutro meni majka govori, govori:
"Što su 'ćeri, polupani pendžeri, pendžeri?"
"Polup'o ih moj deran kad je doš'o nakresan."

"Znaš li, majko, što bi bilo najbolje, najbolje?
Da izneseš ovaj krevet napolje, napolje,
pa da legne moj deran kada dođe nakresan."

1 Simeon Marinković Srpska narodna PESMARICA | Kreativni centar, Beograd, 2004.

YouTube: Zoran Gajić — Jedno jutro čim je zora svanula
YouTube: Nikola Vučetin Bata — Jedno jutro čim je zora svanula
YouTube: Anđelka Govedarović — Jedno jutro čim je zora svanula
404  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — I poslato: Jun 20, 2013, 10:50:43 pm
*

IDU KOLA PREKO POLJA

Idu kola preko polja
Širidiri daj, preko polja
Širidiri daj, preko polja, haj

Tu se vozi mlado momče
Širidiri daj, mlado momče
Širidiri daj, mlado momče, haj

Mlado momče i devojče
Širidiri daj, i devojče
Širidiri daj, i devojče, haj

Na volove povikuje
Širidiri daj, povikuje
Širidiri daj, povikuje, haj

Na devojče namiguje
Širidiri daj, namihuje,
Širidiri daj, namiguje, haj

Daj devojče jedno oko
Širidiri daj, jedno oko
Širidiri daj, jedno oko, haj

Ćuti momče: Bog t' ubio
Širidiri daj, bog t' ubio
Širidiri daj, bog t' ubio, haj

Dok mi mama za breg zađe
Širidiri daj, za breg zađe
Širidiri daj, za breg zađe, haj

Biće tvoja oba oka
Širidiri daj, oba oka
Širidiri daj, oba oka, haj

Oba oka i devojka
Širidiri daj, i devojka
Širidiri daj, i devojka, haj


YouTube: Ženski vokalni ansambl — Idu kola preko polja
405  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Jun 18, 2013, 11:19:23 pm
*

KRAJ JEZERA JEDNA KUĆA MALA
Zvonko Bogdan

Kraj jezera jedna kuća mala
tamo draga dragog čekala
obeć'o je da će doći
i da će joj prsten doneti

Zora svanu, suza više nema
a ni dragog kog je čekala
kraj jezera uplakana
maramica bela ostala

Ako nekad ljubiš momče mlado
znaj da će te brzo ostavit'
jer on ne zna šta je ljubav
i ne može dugo veran bit'

YouTube: Dušan Jakšić — Kraj jezera jedna kuća mala
406  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — K poslato: Jun 18, 2013, 11:07:09 pm
*

KUPI ME

Nisam našao mir, samo dublji vir
Neke sudbine zle što je odvede
Nisam našao put da prebolim nju
Svud sam prošao, u mestu ostao, ostao

Nek' mi oprosti Bog što ti stvaram bol
Uvek kada si tu vidim samo nju
Krv mi ponovo vri dok me gledaš ti
Njenim očima, njenim očima

Ref. 2x
Kupi me sa dve, tri laži
Počni tamo gde je ona stala
Jer svako ima svoju cenu
A moja je noćas mala

Kome srce da dam nju da ne sanjam
Kada zalud je sve, stalno vraća se
Krv mi ponovo vri dok me gledaš ti
Njenim očima, njenim očima

YouTube: Amadeus band — Kupi me
407  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Miša Đurković — Slika, zvuk i moć [ogledi iz pop-politike] poslato: Jun 10, 2013, 10:56:48 pm
**

BIJELO DUGME


U Nušićevoj ulici u Beogradu, u izlogu prodavnice muzičkih diskova, stoji ogroman poster napravljen za potrebe promocije kolekcije albuma Bijelog dugmeta, kojom je obeležena tridesetogodišnjica njihovog osnivanja. Naravno, na njemu se nalazi fotografija najveće pop-ikone sa ovih prostora, Josipa Broza Tita, kako opušteno u belom odelu sedi za pijaninom i svira. U ovoj jednostavnoj i provokativnoj fotografiji sažeta je ogromna simbolička snaga, mnoštvo emocija, pitanja, zaključaka i provokacija: ovim potezom Bregović ne samo da je odao počast svom velikom idolu na koga se, kako je uvek govorio, maksimalno furao već je zapravo na inteligentan način u metaforičnom smislu za klavir postavio sebe i publici predstavio sažetak ne samo svog petnaestogodišnjeg rada sa Dugmetom već i svih svojih snova, želja, ideja, utopija i verovanja, zapravo svog suštinskog identiteta koji je po prirodi ostao vezan za tu nekadašnju veliku, složenu i strašno inspirativnu zemlju. Ukratko, ako se složimo da je Džejms Bond, mada imaginarni lik, sublimacija svih onih otvorenih i prikrivenih fantazija svakog poštenog i iskrenog muškarca, moramo reći da su na ovim prostorima samo dva čoveka u stvarnosti ostvarila tu vrstu apsolutne realizacije i postali (i tokom čitavog života ostali) istinske pop-ikone, hodajući mitovi, večite zagonetke koje daleko prevazilaze sve ostale zajedno. Jedan je onaj što sedi za klavirom, a drugi je "veseli Bosanac" koji nam za leto sprema neviđeni zemljotres.*

Vest da se posle više od petnaest godina Bijelo dugme okuplja da održi tri koncerta u tri najvažnija grada SFRJ, prodrmala je poput struje čamotno eks-jugoslovensko estradno i muzičko nebo. Panika se meša sa ljubopitljivošću a uzbuđenje sa raznim vrstama straha, dok se posle dužeg vremena traga po prašnjavim fasciklama i dosijeima da bi se pronašao svaki mogući podatak i još jednom postavilo nikad odgonetnuto pitanje o tome u čemu je tajna sa Dugmetom i zašto je to ostala prva, poslednja i najveća rok-grupa na ovim prostorima. A suština odgovora je ipak i pre svega u pomenutoj "lopuži koju nikad nisu uhvatili", neverovatnom vođi, tati ovog benda. Nek mi ne zamere pokojni Ipe, sva tri velika pevača, Bebek, Tifa i Islamović, kao i Pravdić, Redžić, Ristovski, Mića Vukašinović, Điđi Jankelić i drugi koji su prošli kroz ovu grupu, ali suština ovog fenomena ipak se vrti oko Brege. Ovo je naravno i lična posveta kolegi filozofu i antropologu amateru koji je kao retko ko na ovim prostorima razumeo dušu jugoslovenskih naroda.
 
Upravo od ovog poslednjeg i treba krenuti. Negde krajem osamdesetih u jednom intervjuu Bregović je sažeo suštinski problem u tretmanu popularne muzike na ovim prostorima kada je rekao da je osnovno to što narodu uvaljuju nešto što on neće, a istovremeno mu "i ono što voli proglase za govno. Ali narod se, jebo te, odupire svakoj okupaciji... Sva ta euforija oko narodnih pjevača spontan je narodni revolt! Pa zamisli narod koji se zagrlio, pije rakiju i sjedi u kafani — a pjeva pesmu od... Rahmanjinova!"

Ovu nesrećnu podeljenost elite i naroda, kao i tragičnu činjenicu da je kod nas zapadna popularna (dakle narodna) muzika nametana kao elitna, upravo je on prvi shvatio i pokušao da je prebrodi sa Dugmetom. Bregović je naprosto razumeo da sve ono što na ovim prostorima pretenduje da bude originalno, zanimljivo a istovremeno shvatljivo ljudima, mora da bude napravljeno kao neka vrsta prerade već postojećih narodnih, etničkih, folklornih elemenata. Ovaj princip se još radikalnije ispoljio u umetnosti i popularnoj kulturi. Bregović je sa Dugmetom bio prvi koji je rokenrol prilagodio i približio tom istom narodu mešajući ga sa narodnim nasleđem: oni su ga od intelektualističke, elitističke i prilično klaustrofobične forme zasnovane na običnom podražavanju zapadnih uzora pretvorili u stvarnu popularnu muziku dostupnu milionima. Ovo je bilo moguće zbog dve stvari: prvo zato što je njihova muzička originalnost bila zasnovana na kod nas jedinom mogućem obliku originalnosti, eklekticizmu nastalom iz spajanja žanrova aktuelnih u svetu i domaćih folklornih elemenata — koju god formu da su preuzimali u određenom trenutku (hard 'n hevi zvuk Parpla i Cepelina, novi talas, klasični pop-rok mejnstrim) uvek su nalazili načina da ga nadograde i oboje lokalnom atmosferom i balkanskim duhom; i drugo, Bregovićevi tekstovi su u raznim svojim varijantama stvarni odrazi najčešćih osećanja i raspoloženja ovdašnjih ljudi — od euforije do teške depresije, od nesputane životne radosti do onog teškog derta, gorčine, razočarenja, sa puno ironije, ali i dovoljno jednostavnosti, ponekad mačistički i sa dovoljno politike kao nezaobilaznog sastojka svih naših života... Međutim, on je istovremeno u pravu i kada tvrdi da su sve to na ovaj ili onaj način zapravo obične ljubavne pesme — ljubav je na ovim prostorima vrlo složeno i uslovljeno osećanje...

Što je najvažnije, Bregović je čitavog života namerno bežao od velikog intelektualizma, ponekad ga svesno ironizujući i čak idući u krajnost potpunog narodnog veselja koje bi velika većina naših urbanih mislilaca bez ikakvih problema otpisala kao kič. Činjenica da je gotovo na svakom albumu imao klasične, skoro narodnjačke poskočice nije samo komercijalno dodvoravanje narodu — to je jasan stav i zalaganje za legitimitet muzike uz koju ljudi bezbrižno mogu da igraju i da se šale, dok se u njima naslućuje pomalo mangupske erotike. Ne slučajno, pesme poput Kad bih bio bjelo dugme, Hop cup, Hajdemo u planine ili Napile se ulice uvek su otvarale prostor za one složenije slojeve albuma (kao što i u životu iza veselja dolaze oni smireniji i kompleksniji momenti) uz koje je moglo da se sanjari, pati, tuguje, ili plače. Upravo zahvaljujući ovom istinski narodnom konceptu u izvornom smislu te reči, Dugme je svoj drugi album Šta bi dao da si na mom mjestu još 1976. prodalo u tada fantastičnih 250.000 primeraka — to je prvi rok album koji je narod prihvatio. Kasnije su prodavali milione. Razni urbani kritičari, ljubomorne kolege, polupismeni intelektualci obično su odbacivali čitav ovaj koncept i čak su mu kačili prezrivu etiketu "pastirski rok" aludirajući na za njih neprihvatljivo mešanje urbanog i ruralnog. Bregović se srećom nikada nije osvrtao na ekipu koja je pokušavala da bude veći katolik od pape čime je postao jedan od pionira čitavog world music projekta i proširenja rokenrol formi autentičnim lokalnim elementima. Lipe cvatu i Đurđevdan su postali istinske narodne himne i time nagovestili njegov kasniji rad, a šteta je što zbog političkih razloga Kosovska kao jedan vrlo zanimljiv (i redak) pokušaj spajanja roka i albanskih etničkih motiva nije zaživela.
 
Naravno, kada se polazi od suštinski eklektičkog koncepta nužne su bile takozvane pozajmice. Bregović, fakat, jeste jedan od najvećih lopova na ovim prostorima ali, kako je i sam primetio (što je ostalo zableženo u Vesićevoj biografiji Dugmeta Lopuže koje nisu uhvatili), pomenuti epitet se na ovim prostorima koristi u pozitivnom smislu. Istorija razvoja Dugmeta jeste istorija "kopiranja" imidža, ponašanja, muzičkih formi, fraza, ponekad i celih pesama... Ali samo je Bregović mogao to da spoji na takav način da krađa postane legitimna umetnička tehnika. Da nije krao ono najbolje iz celokupnog balkanskog kolorita, od makedonskih gajdi, srpskih i ciganskih truba, do dalmatinskih klapa i bosanskih poskočica, muzika sa ovih prostora nikada ne bi u toj meri postala dostupna ostatku sveta.

Moglo bi se još mnogo govoriti o raznim aspektima njihovog rada, o tome kako je svaki album imao neku vrstu uspešne provokacije, o tome kako su prvi marketing ovde doveli do savršenstva, o brojnoj ekipi fantastičnih spoljnih saradnika, o Dugmetu kao jednoj vrsti preseka istorije i duha Jugoslavije... Ono što je međutim najvažnije jeste muzika koja nastavlja da živi i da novim generacijama daje istu vrstu emocije kao i ranijim. Dugme je ipak pre svega bilo i ostalo bend za raju, a Bregović koga je Duško Trifunović opisao bolje i od njega samog, davno je poručio "Pamtite me po pjesmama mojim".

Miša Đurković

______________

* Tekst je objavljen pred tri povratnička koncerta Bijelog dugmeta održana u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu u junu 2005.
408  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / FA "Đido" Bogatić poslato: Jun 10, 2013, 10:26:45 pm
**
GODIŠNJI KONCERT FOLKLORNOG ANSAMBL "ĐIDO" U BOGATIĆU


RASPALILI PUBLIKU

Više spletova starih i novih igara i pesama. Veština i uvežbanost. Sjaj raskošnih narodnih nošnji iz svih krajeva Srbije i Crne Gore. Na kraju podela diploma i zahvalnica za dugogodišnju vernost kolektivu

Članovi folklornog ansambla "Đido" u Bogatiću, koji godinama okuplja devojke i mladiće odane igri, pesmi i druženju, održali su prošle nedelje u Domu kulture u Bogatiću, pred brojnom publikom, tradicionalni godišnji koncert. Pored gotovo besprekorne uigranosti svi izvođači zračili su posebnom energijom raznovrsnih boja, koju im je davala njihova narodna nošnja, specifična za razne krajeve Srbije ali i Crne Gore iz prošlih vremena, kakve su bile i izvrsne koreografije igara koje su izveli pod umetničkom palicom Miloša Simića.

Oni su zaokupljali pažnju razdragane publike u prepunoj sali oko dva sata, a u istom ritmu nastupili su mladi pevači, grupa i solisti izvodeći pomalo zaboravljene, stare, izvorne pesme.

— Raduje me veliko prisustvo publike i sjajno igranje i pesma našeg ansambla. Pokazali su zapaženu uigranost i odanost kolektivu i igri, koja pleni. Veoma je uočljivo i iskustvo ansambla. Oni godinama pronose slavu Mačve i Srbije, širom sveta i zaslužuju da i dalje to čine, kaže Ivan Radovanović, direktor Kulturno-obrazovnog centra Bogatić.

U sličnom tonu govore i svi akteri koncerta, a egzaltirana publika je u više navrata skandirala izvođačima bis!

Na kraju je kako tradicija i nepisana pravila u ovom kolektivu govore, izvršena dodela diploma, zahvalnica, cvetnih aranžmana i umetničkih slika članovima "Đida", koji su u ovoj reprezentativnoj družini proveli, pet, deset i petnaest godina.


Priredio: Lj. Đ. za "Glas Podrinja", 16.05.2013.
409  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Živadin Kojić Žića (1939) poslato: Jun 08, 2013, 01:25:56 pm
**
PESMA I POLJOPRIVREDA U ŽIVOTU ŽIVADINA KOJIĆA ŽIĆE IZ ČOKEŠINE


POLA VEKA BISERNOG GLASA

Zlatne i srebrne gramofonske ploče na kojima su snimljene nezaboravne melodije, svedoče o prohujalom vremenu, napuštenim vodenicama, lepim devojkama, ljubavnim jadima... Pevušeći u 75-oj obrađuje mali posed, gaji ovce, peče rakiju, podno legendarne plave planine

Kad god je odlazio na posao, mercedesom, iznad volana na instrument tabli nosio je sveže ruže, ubrane u svom vrtu. Uvek na istom mestu, ispred vrata prodavnice Borovo u centru Šapca, čekala ga je lepa devojka, verovatno obožavateljka. Njoj je ruže poklanjao. A posle par meseci, čekalo ga je iznenađenje. Ona je odlučila da se uda. Vratila mu je čitav buket, već zavelih ruža.

Pamti i pamtiće taj dan, pre skoro pola veka, kad je zaustavio auto ispred šabačke crkve i napisao pesmu: "Nek uvenu ruže, što sam tebi dao!"

Stihovi, muzika, svirka na harmonici i pevanje. Sve u njegovoj režiji. Pedesetih godina prošlog veka Živadin Kojić-Žića u studiju produkcije gramofonskih ploča RTB snimio je antologijsku pesmu. Ploča je postala zlatna. Prodata je u preko 100 hiljada primeraka.

Mnogi je i danas sećaju, kaže naš sagovornik, pevušeći dobro znane stihove, koji su ga proslaiili.
 
VERAN ZAVIČAJU

Žića Kojić iz Čokešine, nedaleko od drevnog manastira, poznatiji po nadimku Čokešinac, ima solidno imanje i penziju kao istaknuti umetnik. Zavičaj nije zaboravio, posle napornog estradnog rada, širom bivše države. A harmoniku i pesmu je voleo od malih nogu. I majka Angelina iz Badovinaca je lepo pevala. Možda je dobar glas nasledio od nje. Seoski učitelj Maksim Antonić-Macan i njegova supruga Jovanka, brzo su uočili dar i malog Žiću poveli da peva po seoskim priredbama. To i kasnija pomoć nastavnice Ane Dakić, koja je vodila muzičku sekciju u lozničkoj gimnaziji "okalili" su njegov nastup pred publikom. Prvi put je na razglasnoj stanici u Vukovom domu zapevao "Poranila devojčica golube da hrani". I narod je to, okupljen ispred bandera, gde su se zvučnici retkih radio prijemnika u to doba obično nalazili, burno pozdravio. Nizali su se nastupi po selima i došla je prva harmonika koju je kupio na kredit, za mast, brašno i slaninu.

OTAC ŽELEO PRAVNIKA

Grešan ćeš biti, ako ovog malog ne pošalješ da se muzički obrazuje, rekao je Jovica, mom ocu Milanu, koji je želeo da budem pravnik, priseća se Žića reči Jovice Petkovića, tada čuvenog muzičara.
 
Prve note naučio je od zemljaka, čika Raje, a 1956, kupio je "Marini", harmoniku, koju je naštimovao čuveni štimer-majstor Đura Pajić iz Šapca.

Sa 13 godina i velikom željom da peva i svira, pojavio se na audiciji Radio Beograda. Vrsni stručnjaci na čelu sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem između 600-700 kandidata, odabrali su njega. Nizale su se pesme:"Moj živote, šta li mi te truje", "Javljam ti se majko iz tuđine", "Nek uvenu ruže, što sam tebi dao", "Banjaluko, tebe Vrbas deli"...

Napisao je i komponovao 120 pesama, koje su snimljene na pločama i kasetama. Sam je svojih i drugih autora snimio 25. Mnoge su postale zlatne i srebrne, a on hitmejker produkcije RTB.

Moje pesme govore o mom životu, lomatanjima po svetu, kafanama i hotelima, ljubavnim jadima, težačkom trajanju, patnjama i lečenju uz čašicu vina ili rakije, nostalgičnim sećanjima na gradsku arhitekturu, vodenicama kojih više nema i rekama koje i dalje teku, kaže Žića, naglašavajući da je sarađivao sa svim poznatim muzičarima tog vremena. Posebno izdvaja pokojnog Budimira Bucu Jovanovića.

NAJDRAŽA MAČVA

Žića je i u 75. godini, veoma vitalan, uvek nasmejan, raspoložen za šalu, a najviše za pesmu i svirku.

Obrađuje mali posed, šljivik sa 1.600 stabala. Gaji ovce. Voli da priprema kulinarske đakonije, a u slobodno vreme piše, pevuši i svira na svojoj "dalapi", koju je kupio 1964.

Tako su nastala i njegova dva sabrana izdanja (na diskovima), njegovih poznatih melodija. Prvi je: "Moji biseri", a drugi "Moja Mačva". U oba je "utkao" mnogo ljubavi prema zavičaju, Drini, Ceru i svemu ostalom što čini život lepim i uzbudljivim.

Pripremio: Lj. Đukić, 16.05.2013.
410  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Živadin Kojić Žića (1939) poslato: Jun 08, 2013, 12:35:54 pm
**

ŽIVADIN KOJIĆ ŽIĆA
PESME SA ALBUMA MAČVO MOJA


MAČVO MOJA

Mačvo moja najlepša na svetu
draga si mi kao pčela cvetu
na te mislim kad se pusti veče
i na Drinu kraj tebe što teče

Ref.
A Mačvanske vragolanke
kradom dođu na sokake
prevarile i mamu i baku
pa čekaju momke na sokaku

Mila majko piši mi o Mačvi
i o Drini što kraj Mačve teče
čuvate li stare običaje
ima l' prela kada dođe veče

Viđate li na Drini splavare
da l' još melju vodenice stare
da l' pod pekom mirišu pogače
da l' Mačvanke još nose pregače

Da l' širokim šorom kao nekad
kočijama trkaju se svati
strelja li se kroz prsten jabuka
da l' zveckaju na mladi dukati




ZAŠTO SI MI OBEĆANJE DALA

Zašto si mi obećanje dala
Da ćeš moja ostati doveka
Kad si znala da u srcu svome
Čuvaš mesto za drugog čoveka

Ref.
Kome noćas svoje usne pružaš
Čiju tugu ti usnama blažiš
Ko je čovek kome ljubaš nudiš
Zašto mene ti u drugom tražiš

Verovah ti jer sam te voleo
Laž prihvato k'o da je istina
Drugu ženu ni pogled'o nisam
Za mene si ti bila jedina

Sad je kasno za sve da se kajem
Ožiljak mi u srcu ostaje
Osta rana u duši doveka
Bolna duša nesrećnog čoveka




DAĆE BOG DA TE PREBOLIM

Daće bog da te prebolim i da više tako ne volim
kao što sam tebe voleo dok sam tvoje usne ljubio

Voleo te k'o nijednu doživeo ljubav bednu
verovao sve što kažeš nisam znao da me lažeš
i zato sam tako prošao jer sam ludo srcem voleo

Daće bog da te prebolim...

Daće bog da te prebolim i da drugu ženu zavolim
ako budem snage imao jer sam tebe ludo voleo

Tepaću joj moje janje a voleti mnogo manje
pričaću joj lepo svašta o ljubavi neka mašta
kao što sam ja maštao dok sam tvoje usne ljubio

Daće bog da te prebolim...

Daće bog da zaboravim i da više na te ne mislim
ako budem snage imao jer sam tebe ludo voleo

Da umornu dušu smirim da spokojno život živim
iz sećanja da te brišem da zbog tebe ne uzdišem
ako budem snage imao jer sam tebe ludo voleo

Daće bog da zaboravim...




STARA VODENICA

Jedna stara vodenica
u vrbaku drema
u njoj više kao nekad
pomeljara nema

Stalo kolo vodeničko
što kamen okreće
kao da se nikad više
okrenuti neće

Bistra voda
vodenički kamen okretala
lepa Mara sa ocem je
ušur uzimala

Mali ušur čuvao je
vodeničar stari
miraz sprem'o
jedinici Mari

Godinama žito mleo
vodeničar stari
za njegovu vodenicu
sad niko ne mari

Ona mu je kraj potoka
spomenik i sveća
i na vreme što je prošlo
da ljude podseća

Još ponekad na krov slete
ptice pevačice
da bi našle koje zrno
rasute pšenice

Umro stari vodeničar
vodenica stala
a kćer Mara od ušura
u varoš udala

YouTube: Stara vodenica


U ŠABAČKOJ MALI

U šabačkoj Mali neko se veseli
iz daljine vidim jedan šator beli
Odjekuje pesma cura i mladića
svira violina braće Cicvarića:
cvaka cvak, cvaka cvak,
cvaka cvak, cvaka cvak

Odjekuje pesma kao vihor lak
a muzika svira: cvaka cvak, cvaka cvak
Peva mala Sofka, bacaju se novci
to u Mali lumpuju šabački trgovci:
cvaka cvak, cvaka cvak,
cvaka cvak, cvaka cvak

Odjekuje pesma, pesmom žale njega
nema više starog kafeđije bega
njegovu kafanu neko drugi drži
beginica više kajganu ne prži
cvaka cvak, cvaka cvak,
cvaka cvak, cvaka cvak

Cicvarića nema a ni trgovaca
stari deda ne lumpuje jer nema novaca
u kafani nema lampe ni fenjera
nema kočijaša, starih fijakera
cvaka cvak, cvaka cvak,
cvaka cvak, cvaka cvak






Kupovinom ovog CD-a pomažete humanu akciju hiruškog zahvata jednog srca koje kuca za Vas!
Zahvalan autor Ž. Kojić


[Postavljeno 08.08.2010.]
411  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — C poslato: Jun 08, 2013, 01:58:50 am
*

CVATI RUŽO MOJA
Jozo Penava

Cvati ružo moja, uspomeno mila
aj, stoput' sam te suzama zalila
Ljubeć' oko garavo,
garavo i plavo
a ne znadoh šta me je čekalo

Znaš li ružo moja kad sam te sadila
aj, garavo sam oko zavolela
okusila čemera,
čemera i meda
pa se srce umiriti ne da

Plavo me je oko pogledalo majko
aj, dok se nisam zaljubila jako
a kada sam ljubila
u najvećoj meri
i plavo me oko izneveri

Sad mi zbogom ostaj, ružice uvela
aj, ljubav nam je svu radost uzela
na mom srcu ružice
ostadoše rane
a na tvom se osušile grane

Jozo Penava (1909—1987), hrvatski kompozitor, rođen je 26. maja 1909. godine u selu Palež kod Kiseljaka;
takođe je jedno vreme bio šef Tamburaškog orkestra u BiH.


"... Kada sam snimala pesmu 'Cvati ružo moja' ja sam je donela na drugačiji način. Inače je tu pesmu, davne neke godine, možda 70-tih godina snimila Zora Dubljević, i ja sam je preradila na moj način, sa jednom drugom dikcijom. I... nema objašnjenja, nema u tom tekstu ničeg autobiografskog, je li, pa sam sad pronašla sebe i plačem, ali u jednom momentu smo prekinuli snimanje jer osetila sam kneglu u grlu... Prosto, i svidela mi se ta moja interpretacija, postavka te pesme... i tekst je tužan... Ne znam, odjednom mi se neki film stvorio... Eto, recimo, desilo mi se..."
Jasna Kočijašević


YouTube: Jasna Kočijašević — Cvati ružo moja
412  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Jun 08, 2013, 01:21:03 am
*03.12.2011.

NE BUDI ME RANO
Dragan Toković

Ne budi me rano
Ne budi me zorom
Ne budi me umornu
Ne... ne budi me usnulu

Jer, čekala sam, čekala
Čekajuć' te, usnula
Čekala sam, čekala sam,
Čekala
Čekajuć' te usnula
Gde si noćas bio, moja bekrija

Zar ne vidiš dragi
Zar ne vidiš mili
Zar ne vidiš jedini
Da... da zbog tebe venem

YouTube: Dragoslava Genčić — Ne budi me rano
413  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Jun 08, 2013, 01:17:45 am
*

STARA VAROŠ1
Podgorična

Stara varoš, da te Bog ubije,
da te Bog ubije, Stara varoš.

Nekad si mi varoš draga bila,
varoš mila bila, Stara varoš.

U tebe sam dragu ja imao,
dragu ja imao, Stara varoš.

A sad si mi varoš omrznula,
Varoš omrznula, Stara varoš.

Jer u tebe niđe nikog nema.
niđe nikog nema, Stara varoš.

Kao varijanta peva se u Bijelom Polju.

1 Set 3 CD 403910 | Pesme Ksenije Cicvarić | Izdanje PGP RTS | 1998.

YouTube: Ksenija Cicvarić — Stara varoš
414  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Mihailo Spasojević (1823—1896) poslato: Jun 08, 2013, 12:32:56 am
**
nastavak

MIHAILO SPASOJEVIĆ (1823—1896)
ZABORAVLJENI SRPSKI MUZIČAR I ČUČUK STANIN BIOGRAF


Biograf svoje tetke Čučuk Stane

Godine 1903., posle smrti Mihaila Spasojevića, izašla je štampom jedna mala knjižica, brošura, kojoj puni naslov glasi:

Jovan Đorđević: ČUČUK-STANA. Biografijska crta. — Mostar, Izdavačka knjižarnica Pahera i Kisića, 1903; str.48; 12-na. Mala biblioteka, sv. 49.

Vidi se da je knjižica izašla 1903. godine i da je njen autor, profesor Velike škole, Jovan Đorđević (1826—1900), znameniti pozorišni radnik, poznat kao autor teksta zvanične srpske himne "Bože pravde". Stevan Sremac (1855—1906), srpski pripovedač, bio je njegov nećak. Kad se pogleda u biografiju Jovana Đorđevića, vidi se da je on preminuo 1900. godine, a knjiga je izašla u Mostaru 1903. godine. Kako to objasniti? Na jednoj strani te knjižice stoji: "preštampano po rukopisu iz 1884." A na samom kraju stoji napomena: "Podatke ove saopštio je g. Mihailo Spasojević, računovođ Kralj. Srp. Državne Štamparije, sin Stojne, sestre Stanine." Rukopis prof. Jovana Đorđevića bio je napisan 1884. godine kada su se sreli Jovan Đorđević i Mihailo Spasojević i razgovarali o čučuk Stani. Đorđević je posle razgovora sa Spasojevićem došao do zaključka da bi njegova kazivanja trebalo zapisati da ne padnu u potpun zaborav. Tako je nastala mala, ali zanimljiva biografska građa o čučuk Stani, koja je ostala u rukopisu. Posthumno ona je izdata u Mostaru 1903. godine. Ko se mogao setiti tog rukopisa, ako ne Đorđevićev sestrić Stevan Sremac, akademik i poznati srpski pripovedač, koji je boravio u Mostaru kao gost Alekse Šantića i Svetozara Ćorovića. Bilo mu je stalo da objavi i spase ovaj rukopis svog ujaka Jovana Đorđevića od propadanja, pa je konačno i uspeo da ga objavi. Tako je ova prva mala biografija čučuk Stane postala dobra osnova za docnije monografije slavne srpske junakinje o kojoj će se pisati i govoriti i u budućnosti.

Đorđe Perić

BUKTINJA časopis za književnost, umetnost i kulturu | Broj 36  
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2013.
415  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Mihailo Spasojević (1823—1896) poslato: Jun 07, 2013, 11:21:04 pm
**

MIHAILO SPASOJEVIĆ (1823—1896)
ZABORAVLJENI SRPSKI MUZIČAR I ČUČUK STANIN BIOGRAF


U starom Beogradu, u XIX veku, živeli su mnogi zanimljivi ljudi sa čudnim životopisima, o kojima se tek u naše vreme otkrivaju neki zanimljivi detalji iz njihovog života. Takav je slučaj i sa beogradskim činovnikom Mihailom Spasojevićem o kome saopštavam nekoliko biografskih podataka koji mogu da budu zanimljivi za našu muzičku kulturu i istoriografiju.
 
U beogradskom dnevnom listu Večernje novosti za 1896. godinu izašla je kratka beleška o smrti Mihaila Spasojevića, a potom i posmrtna lista iz kojih saznajemo nešto šturih podataka o njegovom životu. Tamo piše sledeće: "Jedan od starih činovničkih veterana, dugogodišnji blagajnik Državne štamparije, Mihajlo Spasojević, preminuo je sinoć u 75. godini starosti. Pok. Mihailo bio je unuk Čučuk Stanin, po njenom drugom mužu, kapetanu Jorgaću1 i kao savestan i pošten činovnik uživao je poštovanje u građanstvu, a sa svoje vesele naravi bio je rado viđen u svim društvima. Njegovu smrt žaliće, pored njegove supruge i njihovih  p e t  kćeri još i svi mnogobrojni poznanici, srodnici i prijatelji. Bog da mu dušu prosti!"2 Nešto kasnije, u istom dnevnom listu izašla je i posmrtnica, u kojoj stoji da je Mihajlo Spasojević bio "računovođa Državne štamparije u penziji" i da je preminuo'' 28. novembra u 6 časova po podne, u 74. godini života, posle dugog bolovanja. Ožalošćena porodica." Iz posmrtnice se očekivalo da ćemo saznati bar dva podatka: da li je preminuo 1874. ili 1875. i kako su se zvali članovi te porodice, majka i pet ožalošćenih kćeri. Jer njegovo ime: Mihailo, Mijailo, sugeriše da se on rodio 1823. kada i srpski knez Mihailo Obrenović, po kome je dobio ime, pa je moguće da je to prava godina njegovog rođenja, a to znači da je porodica bolje znala u godini smrti koliko je on tačno godina imao.
 
I na tome bi se stalo, da ne postoji i jedan rukopis u kome se više govori, kako o samom Mihailu Spasojeviću, tako i o njegovim precima i potomcima. Za te podatke o njemu zaslužan je njegov unuk, poznati srpski arhitekta Dragomir Tadić (1893—1976). U njegovom rukopisu dati su sledeći "kratki biografski podaci", koji nisu uvek tačni i koje sam nastojao da ispravim i dopunim. "Moj deda po majci, Mihailo Spasojević, rodio se u izbeglištvu, u Besarabiji (Hotin), od oca Nedeljka i majke Stamene, najmlađe sestre Čučuk Stane." Da je arhitekta D. Tadić imao prilike da vidi objavljena sećanja njegovog dede Mihaila Spasojevića, on bi uvideo da je pogrešio. Spasojević je kazivao da je njegovo poreklo od čučuk Stanine sestre Stojne. Njihov otac prezimenom Plještić potiče iz Hercegovine. Imao je tri kćeri: Stanu (čučuk Stanu, 1797—1849), Stojnu i Stamenu. "Sve tri kćeri , još dok su male bile, pošlje Plještić u Banat, u Belu Crkvu, gde su bile kod tamošnjeg popa i učile ženski rad. Po želji očinoj nosile su sve tri sestre u Beloj Crkvi muške nemačke haljine, pa su se docnije u tim haljinama vratile u zavičaj."3 Dalje piše D. Tadić: "Posle pogibije Hajduk Veljka (1813), Čučuk Stana je izbegla u ondašnju Vlašku, a prihvatio je veliki prijatelj i član Heter(ij)e Olimpijus Georgakis, zvani Jorgać, veliki grčki junak, koji je poginuo slično kao naš Sinđelić. Iz Vlaške je odveo Čučuk Stanu u Grčku i tamo se sa njom venčao."4 Po kazivanju Spasojevića, kada su Turci provalili u manastir, Jorgać se povukao zajedno sa Petrom Dubonjcem u manastirski podrum gde je bila barutana. Pošto je glavnina Turaka prodrla u manastir, on upali barut i svi odlete u vazduh; nekoliko Grka i sa njima Petar Dubonjac i veliki broj Turaka. Bilo je to 1821. godine. "Jedan isti trenutak načini udovicom i Stanu i njenu sestru Stojnu", pričao je Mihailo Spasojević. Petar Dubonjac je bio prvi muž Stanine sestre Stojne i Jorgaćev pašenog. "Sestra Stojna, udovica Petrova preuda se za Nedeljka Spasojevića u Bukureštu, gde je i umrla oko 1838. Iz Hotina se odseli Stana sa svojom i svoje sestre decom 1842. preko Carigrada u Atinu", kazivao je dalje Spasojević.

"U braku su (Stana i Jorgać) imali troje dece: dva sina, Mihaila i5 ..., i ćerku Frosinu", pisao je D. Tadić. "Posle smrti Čučuk Stane, u životu je ostala još samo kći Frosina. Bila je vrlo imućna i primila se da školuje svoja dva sestrića: Teofila i Mihaila Spasojeviće. Pošto je moj ded pokazivao velike naklonosti ka muzici, ona mu je omogućila, pored redovnog školovanja, da izučava i muziku u Atini. Po svršetku školovanja, oba su se brata vratila u Srbiju. Stariji Teofilo je stupio kao računoispitač u Glavnu kontrolu6, a moj deda Mihailo za blagajnika Državne štamparije u Beogradu, gde je proveo punih 40 godina."7 U službenim Srbskim novinama od 24. maja 1855., u rubrici: Zvanične vesti, nalazi se podatak o zaposlenju: "Njegova Svetlost visočajšim ukazom svojim od 20. o. m. BN 538 (postavlja): litografa Pravitelstvene Tipografije Mihaila Spasojevića, pomoćnika računovoditelja Pravitelstvene tipografije premilostivo postaviti." Dalje u Tadićevom rukopisu stoji: "Po kazivanju moje majke (Frosine), njihov je otac izvan službe sve vreme posvećivao muzici i, po ženidbi, počeo da okuplja kod sebe sve ondašnje ljude, bilo muzičare ili ljubitelje muzike. Sastajali su se svake subote i gajili kamernu muziku i kamerno pevanje. Više se ne sećam svih imena, ali znam posigurno za dva: Šlezingera (1794—1870) i nekog Šrama8, koji je u Beogradu u ono vreme privatno predavao po srpskim kućama klavir. Moj deda je svirao više instrumenata: klavir, harfu, gitaru i naročito flautu. Moja mati Frosina (dobila ime po tetki iz Atine, Čučuk Staninoj ćerki!), kao mlada devojka i sama se priključila tom ansamblu i kao učenica svog oca i pomenutog Šrama, pratila ih je na klaviru, a i sama je uzela učešća u solo pevanju. Imala je izvanredan dramski sopran. Njeno učešće se datira između 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.9 Međutim, moja najstarija tetka po majci, Lenka udata Marković10, seća se i pričala mi je da ona pamti taj kamerni ansambl još 70-tih godina kao mlada devojka."11 Pošto je Josif Šlezinger preminuo 1870, teško se može uzeti kao član kamernog sastava o kome je ovde reč. "Osim muziciranja, piše dalje D. Tadić, moj deda se bavio i poučavanjem svojih srodnika, naročito u sviranju na flauti. Njegovi su đaci: sinovac, Živan Spasojević (1876—?), profesor Pravnog fakulteta, mašinski inž. Vlada Marković i arhitekt Đura Bajalović (1879—1956), školski drug Vladin. Svi su oni nastupali i javno u sali ondašnje Građanske Kasine (ugao Knez Mihailove i 7 jula), a naročito Bajalović, koji se u Beogradu afirmirao kao izvrstan flautista. Verovatno da je nakon učenja kod mog dede nastavio i posle njegove smrti da uči i usavršava se. Moja mati Frosina i po svojoj udaji nastavila je da gaji tradiciju svog oca i nas je decu od malena poučavala i sama; a za časove iz klavira, violine i tradicionalne flaute uzela nam je učitelja Jana Urbana u Valjevu. Ja sam takođe nastavio tradiciju mog dede i majke, gajeći muziku i tako se moj mlađi sin Dušan, pijanista, posvetio sasvim muzici."12

Mihailo Spasojević se bavio i kompozicijom, ali se njegove kompozicije nisu sačuvale. O tome D. Tadić piše: "Kazivala mi je mati da je moj deda takođe pisao mnoge partiture i komponovao. Kao maturant beogradske realke, gde sam učestvovao u prvom đačkom orkestru pod upravom Steve Šijačkog, s njim sam govorio i sa Josifom Marinkovićem da dođu i pregledaju puna dva sanduka notnih rukopisa mog dede. Međutim, ubrzo se zaratilo, a 1914. godine u kuću mojih tetaka, u ulici Kraljice Natalije 11 udarila je austrijska granata i sa ostalim stvarima uništila i te note." Ipak, ostale su dve kompozicije Mihaila Spasojevića, pripojene ovim sećanjima o kojim je Tadić na kraju zapisao: "Sećam se da smo često izvodili jednu njegovu kompoziciju za flautu i klavir Tuga Menelaja, koje se arije i danas sećam i mogu je rekonstruisati. Takođe mislim da je njegova pesma, koju je moja mati volela da peva, a i mi deca: Pogled oka tvoga plava, kojih se i reči i melodije sećam i danas."13 Te muzičke kompozicije Mihaila Spasojevića prilažemo ovom radu.

Iz ovih sećanja mogu se izvući dva podatka, značajna za muzički život starog Beograda. Prvo, vidi se da je kućnih i salonskih muzičkih priredbi bilo u starom Beogradu, kao što se navodi u ovim sećanjima, i pre pojave Beogradskog gudačkog kvarteta 1889. godine. Zna se da je takvih zabava bilo i u kući muzičara i kompozitora Milana Milovuka i njegove supruge Katarine Milovuk, direktorke Više devojačke škole, kao i u kući profesora Gavrila Vitkovića i njegove supruge, profesorke Lujze. I te muzičke priredbe su se davale pred odabranim gostima 60-ih i 70-tih godina, posle tragične smrti kneza Mihaila. Do ovih sećanja nisu bila poznata muzička okupljanja u kući Mihaila Spasojevića, što je doista jedan mali prilog istoriji muzičkog života starog Beograda. Drugo, Mihailo Spasojević je bio jedan od prvih poznatih srpskih flautista, muzički pismen i obrazovan, kakvih je bilo vrlo malo u polovinom XIX veka. Duvački instrumenti bili su poznati jedino u Šlezingerovoj "knjažesko-serbskoj bandi", pa je moguće da je i mladi Spasojević po pozivu ponekad sa njima svirao o praznicima, što zahteva da se istraže i donesu novi podaci. U starijim godinama on je i poučavao mladiće u sviranju na flauti, pa je imao i nekoliko učenika. Nasledio ga je njegov đak Đura Bajalović koji je, doista, u drugoj polovini XIX veka i javno nastupao na većim muzičkim priredbama i zabavama studentske omladine u Beogradu.

Đorđe Perić

_______________

01 Pogrešno; nije bio unuk čučuk Stanin već njene sestre.
02 Anonim: Umro, Večernje novosti, 29. novembar 1896.
03 Jovan Đorđević: Čučuk Stana, Mostar 1903, s.5-6. Imale su i brata Mihaila, rođenog kasnije u ustanku oko 1812. godine.
04 I taj deo nije tačan. U borbama sa Turcima u Moldaviji, zatvorio se sa svojim ljudima u manastiru Seku, gde je opkoljen od brojnijeg turskog neprijatelja.
05 U navedenoj monografiji D. Popović Stojković Čučuk Stanini sinovi se zovu Milan (+ 1876) i Aleksandar (+ 1844) i ćerka Frosina (Jevrosima-Eufrosina, rođena pre 1821, živa 1884; živela je u Atini).
06 Teofilovi sinovi su Vlada i Živan Spasojević, profesori univerziteta; napomena D. Tadića.
07 Dragomir Tadić: Podaci o počecima kamernog muziciranja u Srbiji, rukopis Biblioteke Muzikološkog instituta u Beogradu, sign. 4277. sa napomenom: ''Svi navedeni podaci dati su na osnovu sećanja i pričanja moje majke Frosine Tadić, rođene Spasojević.''
08 Stevan Šram (1853 - ?), poznati beogradski muzičar, saradnik Stevana Mokranjca i jedan od čet-vorice osnivača Beogradskog gudačkog kvarteta, 25. septembra 1889. godine. (videti: Vladimir R. Đorđević: Prilozi biografskom rečniku srpskih muzičara, Beograd 1950, s.64). Sa Mihailom Spasojevićem Šram je mogao zajednički da nastupa samo do tog datuma.
09 Njeno učešće u kamernom orkestru je bilo devojkom, do udaje. Devedesetih godina ona se udaje u Valjevo za valjevskog apotekara Milorada Tadića. Videti: Milisav D. Protić: Smrt velikog crkvenog neimara arh. profesora dr Dragomira Tadića, Pravoslavlje, 15. septembar 1976.
10 Napomena D. Tadića: Lenka Marković, "baba poznatog našeg violiniste Vlade Markovića."
11 D. Tadić, navedeni rukopis.
12 D. Tadić, navedeni rukopis. Sin Dušan Tadić (1928), poznati pijanista živi u Parizu.
13 D. Tadić, navedeni rukopis; datirano: 28. II 1963. u Beogradu.


BUKTINJA časopis za književnost, umetnost i kulturu | Broj 36  
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2013.
416  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Jun 07, 2013, 09:51:28 pm
*

POSLE ČAŠE VINA

Na ovome svetu nemam nikog više
kada ona ode ja izgubih sve
i jadi se moji u vinu sakriše
ne treba mi niko kada nema nje

Ref. 2x
Posle šaše vina prijatelj sam svima
posle čaše dve opraštam joj sve
a kad zora svane proklinjem kafane
jer uzalud sve, ne mogu bez nje

Tako svake noći lažem srce svoje
kad se ona vrati, bit' će lepše sve
dok muzika svira samo pesme naše
još više je volim, više nego pre

Pitaju me zore, pitaju me noći
zašto je još volim kad je prošlo sve
odavno već ona s' drugim život deli
i nikada neće biti kao pre

YouTube: Toma Zdravković — Posle čaše vina
417  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Maj 22, 2013, 12:22:40 am
*

SVADBA

Svadba, svadba, svadba će,
spremaj curo darove.
Svadba, svadba, svadba će,
spremaj curo darove.

Aj, preko puta u komšije momak lep,
kad namigne misli da je njegov svet.
Misli momak da ne mogu bez njega,
da sam samo njegova.

Aj, tri sam momka do sad ja prevarila
a kamoli neću tebe jednoga.
Misliš more da si momak bez mane,
da ne mogu bez tebe.

Ej, kad me mati rodila
prkosom je moju kosu kitila,
ej, kad mi lice umila
na lepe momke mislila.

Svadba, svadba, svadba će,
spremaj curo darove. 2x

Aj, sinoć me je jedan momak pitao:
— Curo moja, da li bi me volela?
Dao bi mi sve što ima siroma'
samo da sam njegova.

Ej, kad me mati rodila
prkosom je moju kosu kitila,
ej, kad mi lice umila
na lepe momke mislila.

Svadba, svadba, svadba će,
spremaj curo darove. 2x

Aj, došlo vreme da se udam, hoću ja,
po selu se priča da sam najlepša,
ali mene više momci ne traže,
šta da radim neće me?

Aj, udaću se za prvoga deliju
samo nek otvori moju kapiju,
pa kad vidi da sam cura najlepša
biće srećan do veka.

Ej, kad me mati rodila
prkosom je moju kosu kitila,
ej, kad mi lice umila
na lepe momke mislila.

Svadba, svadba, svadba će,
spremaj curo darove. 2x

YouTube: Dragoslava Genčić — Svadba 1975. god.
418  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Maj 18, 2013, 12:57:46 am
*

JEDINA MOJA

Ljubav sam čuvao samo za tebe,
Samo za tebe.
A ti si samo volela sebe
Volela sebe.
Život u duši ostavi tugu
Neću moći voleti drugu,
Jedina moja, jedina moja.

Ja mladost svoju pokloni' tebi
Pokloni' tebi
Bolje da nisam, patio ne bi'
Patio ne bi'.
Naš'o bi ženu za život celi
Koju neću s drugim da delim,
Jedina moja, jedina moja.

Ne reci meni ni reči više
Ni reči više.
Idi od mene al' samo tiše,
Al' samo tiše.
Ne diraj ranu u mojoj duši
Ne diraj život koji se ruši,
Jedina moja, jedina moja.

YouTube: Marinko Rokvić — Jedina moja
419  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Rasim Samardžić poslato: Maj 18, 2013, 12:31:01 am
*




Rasim Samardžić — singl 1980. | diskos NDK 4938

01. Rasim Samardžić — Ja sam čuvar djevojačkih srca (Časlav Đoković — M. Ilić — B. Đoković)
02. Rasim Samardžić — Da mi budeš vječno nasmijana (Časlav Đoković — arr. I. Spasojević)
420  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Šabac / Muzička tradicija Šapca poslato: Maj 18, 2013, 12:02:18 am
*
ONO NAŠE, ŠTO NEKAD BEJAŠE


PRVI KLAVIR U "KAPIJI JEVROPE"


Tačno 180 godina je prošlo od kada se čuo prvi klavir u oslobođenoj Srbiji. Nije se to dogodilo u prestonom Beogradu, a ni u Miloševom Kragujevcu, nego u varoši Šabačkoj. I to, u konaku gospodara Jevrema, kneževog rođenog brata i jedinog pismenog od Obrenovića. U vreme dok je on upravljao gradom, od 1816. do 1831, "Šabac je bogata varoš na granici dvaju carstva koja se i imenom 'Malog Pariza' mogla nazvati", zapisao je visoki gost i znameniti nemački putopisac Feliks Kanic. "To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača podjednako sa Beogradom, štaviše u mnogo čemu i prednjači". Dok su celim Beogradskim pašalukom i samom prestonicom još odjekivale gusle, dvojnice i šargije, u Šabac je prispeo nemački učitelj muzike Josif Šlezinger. Po zapovesti Jevremovoj, počeo je da podučava klaviru njegovu kći Anku.

Novi gospodar je sa sobom doneo i naviku da rano ustaje i prvi sa poslovima dan započinje. Dok je u svojoj sobi u konaku već u zoru ispijao prvi fildžan kafe, njegov sekretar Aleksa Popovski čitao mu je tek prispele evropske novine i časopise "ter" ili "AllgeOsterreischischer Beobachmeine Zeitung". Prevodio ih je i na srpski, već prema potrebi, mada je Jevrem dosta stranih knjiga čitao i sam, i o njima rado pričao sa gostima. Za Srbiju onog vremena, u kojoj se još spavalo na podu, na ležaju od slame i aure, u kojoj se gotovo na podu i jelo, za sinijom, sedeći na tronošcima i grabeći jelo drvenim kašikama iz zajedničke činije, tek sagrađeni gospodarev konak je izgledao kao čudo neviđeno. Učeni Joakim Vujić, koga će istorija nazvati ocem srpskog pozorišta, sa oduševljenjem je pisao o velikom trpezarijskom stolu i stolicama, a da se na spratu, uz ostalo što udobnosti služi, nalazi "jošte i jedan divan sa stakleni pendžeri, odakle se oku čelovečenskom veseli pogled ukazuje". Bili su to prvi pravi prozori u Miloševoj Srbiji, koji su zamenili neproziran papir na oknima. Veruje se da su itekako uticali da najpre Šapčani, a onda i cela zemlja, jasnije progleda. I, okrene se Jevropi.

 
MILOŠ BRATU OTEO MUZIČARA Da bi svojoj deci dao bolje obrazovanje, Jevrem Obrenović je 1829. doveo u Šabac učitelja Dimitrija Tirola. Već te godine Jevremova deca počela su "udarati u gitar i klavir". Ali, knez Miloš je bratu zamerio što u kući drži "Jevreja", pa su učitelj i njegova supruga ubrzo ispraćeni iz Šapca. Jevrem je ipak ubrzo doveo Austrijanca Šlezingera. Posle službe u Konaku, on je stvorio vojničku muzičku kapelu ili "bandu". U proleće 1831. Miloš je zatražio i dobio da mu se "banda" pošalje u Kragujevac. Josif Šlezinger je ostao upisan kao prvi profesionalni muzičar u slobodnoj Srbiji, pionir njenog muzičkog života, i sve do druge polovine 19. veka, jedini kompozitor. U Srbiji je ostao do kraja života.


Vesti online | 11.07.2010
421  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Maj 17, 2013, 11:45:00 pm
*

SVANI ZORO

Svani zoro, ne svanula svima
Sad će proći dragi s drugovima
Moj dragane, moje milo cveće
Moje oko videti te neće

Moj dragane, moje oči čarne
Ja te čekam cele noći tavne
Hoćeš li mi pored dvora proći
Hoćeš skoro moj dragane doći

YouTube: Vasilija Radojčić — Svani zoro
422  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Maj 13, 2013, 11:30:52 pm
**

OJ, JABLANE...1
muzika: Isidor Bajić
stihovi: Milorad Petrović Seljančica


Oj, jablane, širi grane,
Pravi veći hlad,
Neka mi se nahladuje
Moj delija mlad!

Svake noći u samoći Cura tuguje,
Svakog dana pod jablanom
Momče mladuje.

Al, neka ga nek' hladuje
Još za koji dan,
A u jesen neka dođe
Meni na divan.

1 NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

YouTube: Sonja Perišić — Moj jablane, širi grane
Živka Đurić — Oj jablane, širi grane
Dušica Stefanović Bilkić — Moj jablane, širi grane
Anica Jocić — Moj jablane, širi grane
423  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Maj 13, 2013, 11:01:44 pm
*

KAFU MI DRAGA ISPECI
narodna

Kafu mi, draga, ispeci
baš kao da je draga za tebe
aj, ja ću doći oko pola noći
da sjednem kraj tebe

Dušek mi, draga, razmjesti
baš kao da je draga dušo za tebe
aj, ja ću doći oko pola noći
da legnem kraj tebe

Ne dolazi, dragi, ne treba
jer ti drugu dragu sada miluješ
aj, ti si rek'o da si bolju
dragu stek'o od mene

YouTube: Predrag Gojković Cune — Kafu mi, draga, ispeci
424  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: Maj 13, 2013, 10:17:56 pm
*

ŠTA ĆU KUĆI TAKO RANO
narodna

Šta ću kući tako rano
Ko me čeka tamo.
Žene nemam da me čeka
Kraj meka dušeka.

Žena me je ostavila
Sve zbog rujna vina.

Idem kući, žena viče:
Đe si, nesrećniče?

Od kafane do kafane
Lečim srcu rane,
Lečim rane medecinom,
rakijom i vinom.

YouTube: Šaban Šaulić — Šta ću kući tako rano
YouTube: Bora Spužić Kvaka — Šta ću kući tako rano
YouTube: Mitar Bulatović i Serbian Radio Orchestra — Šta ću kući tako rano
425  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 13, 2013, 03:58:09 am
**

MOJA MATI ĆILIM TKA1
narodna

Moja mati ćilim tka, grana od bora,
Hoće mene da uda, pala kraj mora.
Nemoj mati ćilim tkati,
Grana od bora pala kraj mora.

Nemoj mati ćilim tkati, grana od bora,
Neću ti se ja udati, pala kraj mora.
A kad dođe onaj pravi, biće dobar ćilim stari,
Grana od bora pala kraj mora.

1 Nikola Rackov Pesma, godine, život... Knjiga o Merimi

YouTube: Slobodanka Danka Stojiljković — Moja mati ćilim tka
YouTube: Mila Đorđević — Moja mati ćilim tka
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »