Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3976  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:12:49 pm
*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ III


UNIVERZITET U KAFANI

Sudbina je htela da se mladi službenik pošte upozna sa harmonikašem Milančetom Stanisavljevićem baš kad je ovaj grozničavo tražio zamenu za odsutnog pevača i nastup u Vršcu

Predrag Gojković Cune je početkom pedesetih godina prošlog veka otišao u vojsku, što se u Jugoslaviji tada doživljavalo kao čast i obaveza prema domovini. Služio je vojsku u Ogulinu, u Hrvatskoj. Taman kad je trebalo da skine uniformu, 1953. godine je izbio sukob sa Italijom oko Trsta, pa je ostao u vojsci još šest meseci. Čim je demobilisan aprila 1954. vratio se svom radnom mestu u pošti, horu KUD "Đoka Pavlović" i pevanju za Radio Beograd, ali nije dugo ostao u tim granicama. Sudbina je htela da se Cune upozna sa harmonikašem Milančetom Stanisavljevićem baš kada je ovaj grozničavo tražio zamenu za odsutnog pevača, jer je trebalo da nastupi u Vršcu. Kako je polumesečna plata za tu "gažu" bila dva puta veća od one u pošti, Cune je bez mnogo razmišljanja potpisao ugovor.

— Imao sam stalne svirke u Smederevu, Banjaluci, Travniku, Mostaru, Zemunu, Beogradu i svuda gde smo pozivani — s ponosom priča Cune. — Imali smo stila, pa nam se ugled svakodnevno uvećavao. Uvežbani i precizni, nijedan gazda nije imao sa nama problema. Gotovo da nije postojala pesma koju nismo mogli da izvedemo, što je za kafanu uvek važno. Honorari i dobri bakšiši nisu izostajali. U jednom dobrom raspoloženju, za mene krajnje bezbrižnom, sa najvišom mogućom ocenom sam završio taj kafanski univerzitet! Imajući za sobom tu vrstu estradnog iskustva, osećao sam da kao slobodni umetnik posedujem veliki potencijal. Pun elana, samopouzdanja i planova, okrenuo sam se novim izazovima. Snovi su polako počeli da mi se pretvaraju u stvarnost.

SRPSKI MEKSIKANCI

Naravno, Predrag Gojković u to vreme nije mogao da pretpostavi kakva ga iskušenja, ali i hvalospevi tek očekuju. Čarobni svet umetnosti mu je bio nadohvat ruke, mada je taj trnoviti put tek trebalo da pređe. Tako ga je tokom nastupa u zemunskom hotelu Central zapazio Dragan Tomljenović-Žvalja, koji je kasnije postao suprug pevačice Radmile Karaklajić. Vodio je tročlani bend koji je izvodio tada veoma popularne meksičke pesme. U toj grupi je bio i Voja Jovanović, koji se nikako nije mirio sa Žvaljinim liderstvom. Potpuni raskol između njih je nastao kada je Voja insistirao da trio dobije ime po njemu. Žvalja za to nije hteo da čuje, tražio je da se sastav zove "Beograd". Voja je otpušten, a Cunetu je tako ponuđeno njegovo mesto. S obzirom da ga je meksički melos magično privlačio, poziv je oberučke prihvatio.

— Posle samo nedelju dana, uspešno i tečno sam umeo da otpevam nekih petnaestak meksičkih pesama — opisuje Cune. — Pošto je kod Žvalje bio i uslov da se svira neki instrument, prihvatio sam se kontrabasa. Ubrzo smo došli i do prvog hita. Zvao se "Halisko". Sa njim smo debitovali u Mataruškoj banji. Pratio nas je orkestra Milije Spasojevića. Posle toga smo tri puta nedeljno imali nastup u najprestižnijem beogradskom restoranu "Stambol kapiji". Na tom mestu nas je čuo urednik emisije "Između večeri i jutra" Đura Mrđenović. On je u svom programu na Radio Beogradu besomučno puštao "Haliska". Zahvaljujući njemu, preko noći sam postao zvezda među kafanskim pevačima.

Predrag Gojković Cune se sa svojim prvim velikim hitom Halisko proslavio i van Jugoslavije. Samo nekoliko nedelja od nastanka te pesme, on se 1958. godine pojavio kao takmičar u Milanu, na prestižnom evropskom festivalu Šest dana kancona. Uz pratnju ansambla Milije Spasojevića, u kome je svirao kontrabas, izuzetno je nadahnuto izveo Halisko, pa mu nagrada nije mogla izmaći. U veoma jakoj konkurenciji u to vreme najvećih evropskih pevača, među kojima i onih iz Italije, Španije, Francuske i Engleske, zauzeo je odlično drugo mesto. Dobio je plaketu i statuu Srebrni lav. U Beograd se iz Milana vratio kao velika zvezda koja je, tamo daleko, očitala lekciju pevačima iz bogatijih zemalja sa mnogo većom muzičkom tradicijom od Jugoslavije. Ljudi su se, gde god bi ga spazili, utrkivali da mu čestitaju. Cune je počeo da deli i prve autograme.

Od tada se u inostranstvu takmičio sijaset puta i uvek bio pri vrhu. Znao je Cune šta i ko ga sve čeka na tim internacionalnim festivalima, pa je uvek nastojao da bude u punoj formi. Sasvim drugo je snimanje radio-emisija, koja su zatim predstavljane strogim evropskim muzičkim žirijima.

— Na primer, za potrebe specijalnog programa Radio Beograda, koji je trebalo da se pošalje u Monte Karlo na šampionat najvećih radio stanica Staroga kontinenta, desetak dana sam po kući pevao u svakoj njenoj prostoriji u kojoj sam se zadesio — priča dalje Cune. — Trud se na kraju isplatio, jer je emisija osvojila zavidno treće mesto.

Još tri puta se na taj način Cune oprobao u Monte Karlu i trijumf mu je redovno za pedalj izmicao. Na promociji nacionalnih radio-emitera u Monaku, Cune je u tamošnjem tonskom studiju, kao predstavnik Radio Beograda, zadivio prisutne svojim glasom, potisnuvši u drugi plan konkurente iz 26 zemalja Evrope. Najzad, pored emisije Kantoman, Cune je svoju zemlju predstavljao i na uglednom Pri futura radio festivalu u Berlinu, gde je program Čovek orkestra ostavio sve bez daha. Sticao se utisak da se mnogoumnoženim Cunetovim glasom bez ijednog instrumenta iz zvučnih kutija čuje ceo jedan orkestar! Sličan poduhvat je kasnije primenio za potrebe pozorišne predstave "Sveti Georgiju ubiva aždahu" Duška Kovačevića u Ateljeu 212. Kompozitor Vojislav Kostić je Cunetu poverio višeglasnu interpretaciju, u kojoj je njegov vokal nadomestio gotovo čitavu filharmoniju!

PRODAVAČICA LJUBIČICA
 
Posle velikog uspeha u Italiji popularnost Predraga - Cuneta Gojkovića je osetno porasla. Mogućnost da peva i snima domaću zabavnu i južnoameričku muziku pronašao je u svom senzibilitetu i nemirnom duhu, koji je uvek težio nečem novom. Iz tog razloga nikoga nije začudilo što je za Radio Beograd snimio više numera uz pratnju džez orkestra kojim je dirigovao Vojislav - Bubiša Simić, kao i Revijskim orkestrom pod vođstvom Ilije Genića. Na festivalima u Zagrebu, Opatiji i Beogradu nikada nije bio plasiran ispod drugog mesta, što je kod publike izazivalo uvek novo interesovanje za Cuneta. Početkom šezdesetih godina prošlog veka usledio je i drugi veliki hit u karijeri ovog sjajnog pevača.

— Posle romantičnog italijanskog filma "Prodavačica ljubičica" objavio sam singl ploču sa istoimenom čuvenom numerom, koja je za samo nekoliko nedelja doživela srebrni tiraž od 50.000 prodatih primeraka — ističe Cune. — Malo ko je očekivao taj uspeh, a ja sam se osećao veoma moćnim, pa mi se činilo da sve što pipnem pozlatim — seća se Cune. A onda je došao do ključnog trenutka karijere.

 

DIRIGENT VOJNOG HORA
Posle obavezne vojne obuke, do punog izražaja je došlo muzičko umeće Predraga Gojkovića Cuneta.
— Nije to bilo "hvatanje krivine" nego to što boljeg od mene da vodi hor nisu mogli da pronađu u celoj ogulinskoj okolini — priseća se Cune svog boravka u vojsci. — Kao dirigent, formirao sam skup dobrih pevača iz redova vojnika i civila, jer su gradski čelnici Ogulina pošto-poto hteli da to bude reprezentativni hor sa kojim će se ceo kraj ponositi. Oduševljeno smo bili prihvaćeni svuda. Divljenje tim horom je bilo toliko veliko da sam dobio čak 15 dana nagradnog odsustva — seća se Cune.

RAZBIO KONTRABAS
Nagrada "Srebrni lav" u Italiji je bio prvi Cunetov međunarodni uspeh, postignut doslovno u velikom stilu.
— Šansu da pružim sve od sebe nisam propustio. Pesmu "Halsiko" sam otpevao kao nikada ranije. Tokom izvođenja sam se za kontrabasom toliko raspametio, da nisam mogao da se kontrolišem. Povukli su me temperament i emocija te pesme. Negde pri kraju numere viknuo sam iz sve glasa: "Mama mija, ke belo voče" ("Majko mila, kakav glas"). U tom zanosu, kontrabas mi je iskliznuo iz ruku, pao na drveni pod bine i potpuno se slomio. To je publika doživela kao nameru, šou program. Ovacijama sam ispraćen sa scene, pa je festivalsko priznanje usledilo logično.


Aleksandar Gajović | 28.04.2011. | Vesti online
3977  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:12:25 pm
*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ II


OD ŠVERCERA DO POŠTARA

U gladnim ratnim godinama bavio se crnom berzom, kasnije upisao Trgovačku akademiju i, dok je majka Rosa želela sinu da bude oficir ili sveštenik, sudbina je Cuneta vodila na treću stranu

Živopisno se Cune seća vremena pred Drugi svetski rat i optimizma kako im se ništa loše ne može dogoditi. Njegovi su jedini u Ulici Grčića Milenka posedovali radio-aparat, pa su se sve komšije sjatile kod njih da čuju najnovije vesti. Neprestano je emitovan govor Petra Drugog Karađorđevića, koji je pokušavao u narod da unese mir i spokojstvo.

— Tog tmurnog aprilskog jutra 1941. godine probudila me je majka Rosa, pošto je trebalo da krenem na pevačku probu. Izvela me je, kao i uvek, na ulicu, kako bi me ispratila. Pogled joj je, dobro sam ga upamtio, delovao zabrinuto. Dok sam bio na putu prema Sokolani, usledila je stravična detonacija. Prvi projektil je pao na zgradu moje osnovne škole "Vojislav Ilić". Ta strahota trajala je dugo, kao da nikada neće prestati. U mom kraju, na Pašinom brdu, pod ruševinama je smrt našla većina ljudi koje sam poznavao. Gotovo da nije bilo kuće u Beogradu bez crnog barjaka.

ŠMEKER KOJI OSVAJA

Kako to inače uvek biva, Drugi svetski rat je ugasio mnoge živote i ljudima doneo nemoć i jad. Tih ratnih godina je bilo samo važno preživeti i opstati. Na muziku i pevanje niko nije pomišljao.

— Bio sam zaustavljen u obrazovanju, životnom napredovanju i učenju pevanja. Umesto da umetnički stasavam, trebalo je prebroditi godine okupacije i ogromne nemaštine. Upustio sam se u šverc. Prodavao sam "na crno" sve i svašta, pošto je trebalo dočekati naredni dan. Najviše sam trgovao brašnom, mašću i duvanom. Od muke sam i propušio. Sve dok u poznim godinama nisam osetio srčane tegobe, cigaretu iz ruke nisam ispuštao — seća se Cune.

Kraj Drugog svetskog rata i slom okupatora svima je doneo olakšanje i radost, ali je potom zavladala velika glad, besposlica i siromaštvo. Bonovi za hranu nisu mogli da ublaže beznađe koje se produbljivalo lošim odnosima među ljudima. Započeli su do tada neviđeni progoni političkih neistomišljenika. Vreme je za svakog postalo krajnje neizvesno i nesigurno. Iz mnogih pravaca u Cunetovom kraju se čuo plač njegovih drugova i drugarica kojima su roditelji odvođeni u nepoznatom pravcu.

A Cune se vratio školi i pevanju. Upisao Osmu mušku gimnaziju na Crvenom krstu. U njoj se družio sa Velimirom - Batom Živojinovićem i Danilom - Batom Stojkovićem, koji će vremenom postati srpske glumačke legende. Na igranke je najčešće išao sa Ružicom Sokić, koja će takođe kasnije biti velika glumica.

Večeri uz šaputanja na uvo su nastavljena na klupama u obližnjem Pionirskom parku. Tu je Cune uz gitaru pevao zaljubljenim parovima koji su se zatim upućivali zagrljeni prema Kalemegdanu. Sa gitarom pod miškom on je tada odlazio — kući! Priznaje da nije bio šmeker i neki prefinjeni osvajač devojačkih srca. Tačnije, nije imao sreće da bude visok, vitak i mišićav, već nizak i zdepast, pa je ubrzo shvatio da devojke ne može da osvoji izgledom i stasom već samo svojim čarobnim glasom.

— Posle velike mature našao sam se na životnoj prekretnici — veli Cune. — Majka Rosa je, razumljivo, težila sigurnosti, pa je zato silno želela da postanem sveštenik ili oficir. Iskreno, mene nije privlačilo ni jedno, ni drugo, ali ni pomišljao nisam da se majčinoj odluci suprotstavim. Oprobao sam se nakratko u obe profesije, ali nije mi zaista nije išlo dobro. Na kraju sam upisao Trgovačku akademiju, koju na žalost, ili na sreću, nikada nisam završio.
 
Posle samo dva razreda, zahvaljujući glasu i nadahnutoj interpretaciji, kao i preporuci šefa orkestra Radio Beograda Žarka Milanovića i soliste Radio Beograda Miodraga Jovanovića, Cune je primljen u hor KUD "Đoka Pavlović". Bio je to skup odličnih pevača, koji su službom bili vezani za državnu poštu. Cune je, tako, postao solista u horu, ali i radnik u pošti. Time je zadovoljio majčine, ali i svoje ambicije, jer mu se pružala velika prilika da se pevački usavršava.

Pristupanje horu Kulturno-umetničkog društva "Đoka Pavlović" je za Predraga Gojkovića Cuneta bilo pun pogodak. Ne samo da je u Pošti dobijao redovnu platu, jer su svi članovi hora morali da budu i službenici državne pošte, već je sa orkestrom koji je pratio horske pevače i kojim je rukovodio muzički pedagog i učitelj Maksa Popov na koncertima obišao pola tadašnje Jugoslavije. Posle svake priredbe Cune je osećao kako stalno napreduje u pevanju. Šansu da pevački stasava na tim svirkama nije propuštao. Trudio se da ukazano poverenje iskoristi što bolje i da uz Popova što više nauči.

— Nimalo ne potcenjujem ono što se u mojoj karijeri prethodno događalo, ali kada sam 1948. godine stao pred mikrofon Radio Beograda, onda se u mom životu sve promenilo i na pravi način muzički započelo — kaže Cune. — Pevajući narodnu pesmu "Angelina vodu lila, nad vodu se nanela", položio sam još jednu profesionalnu audiciju. Ovoga puta za stalnog pevača u instituciji kakav je tada bio Radio Beograd. Sve mi je od tada krenulo onako kako se samo poželeti može.

PEVAČI ZA NAUK

I u tom Cunetovom radijskom angažmanu, baš kao i onom u horu KUD "Đoka Pavlović", kumovao je šef orkestra Radio Beograda Žarko Milanović, koji je inače po profesiji bio pravnik. Na sva usta ga je nahvalio kod svojih pretpostavljenih, ali je prijemni ispit Cune morao da prođe. Kada je otpevao pesmu "Angelina vodu lila, nad vodu se nanela", u studiju Radio Beograda odjednom je nastao muk. Zbunjenost i nedoumicu da li je uopšte prošao audiciju prekinuo je u jednom trenutku Žarkov glas: "Šta sam vam rekao, mali, bre, opasno peva, biće otkrovenje narodne muzike". Između njih dvojice je posle tog prijemnog ispita nastalo veliko i iskreno prijateljstvo, u kojem je Cune od Žarka za sva vremena naučio kako se pesma pravilno izvodi, akcentuje i ritmički prati, a bitno je popravio i dikciju. Od njega je prihvatio i savete za ponašanje na sceni, čega se Cune uvek, baš kao i danas, rado seća.
 
— Mnogo toga mogu da zahvalim Žarku Milanoviću, kome nikada dovoljno neću moći da se zahvalim za sve ono što je učinio za početak moje karijere — priznaje Cune. — Bio je to, pre svega, veliki gospodin, koji je muziku imao u malom prstu. Kao violinista delovao je otmeno i sjajno. Još bolje je vodio svoj orkestre, praveći sjajne notne aranžmane. On je dugo oblikovao pravac srpske narodne muzike. Taj njegov rad je, na svu našu sreću, zauvek ostao zabeležen na trajnim snimcima Radio Beograda, audio i CD izdanjima pod nazivom "Za nauk". U folkloru nije bilo tajne za njega. Ušao je u sve pore izvorne i narodne muzike. Uz tog sjajnog čoveka i pedagoga stasali su mnogi veliki pevači. Vasilija Radojčić, Vera Ivković, Dragoslava Genčić, Milan Babić, Anđelka Govedarević, Braća Bajić i moja malenkost su samo neki sa kojima je Žarko radio i pomogao da naprave kvalitetnu i bogatu karijeru — seća se Predrag Gojković.



"RATNI" DRUGOVI
Tokom rada na crnoj berzi sa namirnicama za preprodaju, Cune je upoznao harmonikaša Aleksandra Trandafilovića, čiji će sin Miodrag Todorović Krnjevac imati velikog udela u Cunetovoj karijeri. To poznanstvo će se vremenom pretvoriti u divno prijateljstvo i veliku profesionalnu saradnju. Veći deo Krnjevčevog opusa Cune je pretočio u vrhunsku interpretaciju i pesme za sva vremena.

RUŽA JE BILA NAJLEPŠA
Najbolji provod u Beogradu je bio u "Najlon bašti", gde su mu ponekad dozvoljavali da otpeva ponešto, ističe Cune.
— Posle se išlo u "Lazarac", koje je bilo opasno mesto, jer su se sukobljavali momci nabreklih mišića. Na tom, inače popularnom sastajalištu mladih, stalno su izbijale tuče zbog neke devojke. Ruža Sokić, srećom po mene, nikada nije bila povod tih pesničenja, iako je za mene ona u to vreme bila najlepša devojka u Beogradu.


Aleksandar Gajović | 27.04.2011. | Vesti online
3978  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:12:02 pm
*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ I


JEDAN ČOVEK CEO ORKESTAR

Za glas Predraga Gojkovića Cuneta kaže se da se rađa jednom u sto godina, ali je on prešao trnovit put dok to nije i dokazao

Predragu Gojkoviću Cunetu kao pevaču hvalospevi nikada nisu nedostajali. Naprotiv. Šumadijski slavuj, Srpski Orfej ili Zlatni vokal 20. veka, samo su neki od komplimenata koji su ga pratili tokom karijere duge šest decenija. Za njegov glas se kaže da se rađa jednom u sto godina. Na zadovoljstvo ljubitelja dobre muzike Cune ovaj natprirodni talenat nije proćerdao na jeftina zadovoljstva, kako su to već umele mnoge njegove kolege, nego je tu svojstvenost usmerio u najlepšem pravcu. Ako je čovečji glas najsavršeniji muzički instrument, onda je prava fascinacija kako ga to Cune koristi. Bez obzira da li peva narodnu pesmu, starogradsku, zabavnu, meksičku, šlager ili sevdalinku, pred njegovim milozvučjem nema ravnodušnih, a osećaj čudesnog savršenstva potpomognut je besprekornom dikcijom otpevanih stihova.

MUŠTULUK NA UTAKMICI
 
Bila je nedelja, 6. novembar 1932. godine, kada je u Kragujevcu domaći fudbalski klub Radnički odmeravao snagu sa slavnim mađarskim Ferencvarošem. Na tribinama gradskog stadiona se tada, kao funkcioner kluba, nalazio i berberin Jovan Gojković. On se godinu dana ranije iz rodnog Kuzmina doselio u srce Šumadije, gde je upoznao naočitu Radmilu. Njoj je bilo tek 17 godina kada ju je zaprosio, da bi se s prvim danima njenog punoletstva i venčali. Tek što je počelo drugo poluvreme pomenute utakmice, a zima već nagoveštavala dolazak, babica iz bolnice je uspela da ga pronađe i sva zadihana mu na uvo saopšti da je dobio sina! Usledilo je veliko veselje u kafani, gde je gazda Jovan proslavio rođenje prvog deteta, ali i pobedu svog kluba.

— Otac je bio boem, ali i pravi frizerski majstor, čiji su salon redovno posećivala i gospoda i dame — rado priča Cune. — Ugled i ime je po dolasku u Kragujevac brzo sticao. Imao je u radnji dvojicu šegrta i kalfe. Posao mu je baš išao od ruke, ali je i mnogo toga palo na teret moje majke. Očeva obaveza je bila da plaća osoblje frizeraja, a njena da im priprema obroke. Trinaest meseci posle mog rođenja dobio sam sestru Anku, pa je mama Rosa imala posla preko glave. I sve je stizala! Rođen sam u Kraljevini Jugoslaviji, gde je muzička tradicija bila duga i bogata, pa je bilo prirodno da neko kao što je bila moja majka pevuši i radi u kući po ceo bogovetni dan — objašnjava Cune. — Imala je dobar sluh, koji sam očito od nje nasledio. Bila je prava domaćica, kojoj su red i rad, uz odgajanje dece, bili prioritet. Pedantnost u svakom pogledu. U tom smislu, svaku reč u tekstu pesme je savršeno pravilno izgovarala. A između dve otpevane numere, naginjala se nad kolevkom i govorila: "'Odi da te majka cune!" Ono "cune" je značilo poljubi. Tako sam i dobio nadimak Cune.

Na božje puteve se, kažu razboriti, ne može ničim uticati. Tako se voljom sudbine porodica Gojković nastanila 1963. godine u Beograd. Živeli su u centru grada, u živopisnom kraju ulice Grčića Milenka. Cune, kome je tada bilo četiri godine, ubrzo je postao miljenik čitavog kvarta jer niko kao on nije umeo tako lepo da peva. Povremeno bi taj dar morao da ispoljava po "kazni", što njemu izgleda nije padalo teško.

— Kod kuće sam naučio nešto što se zove domaće vaspitanje, ali sam kao i svaki mališan umeo ponekad da ga zaboravim — priseća se tog svog perioda Cune — Prolaženje ulicom pored čika Diše kafedžije ili pekara Stojčeta bez skidanje kačketa i obraćanja sa "ljubimruke" imalo je svoju cenu! Naime, za taj čin "nevaspitanja" sam morao da im na licu mesta otpevam njihovu omiljenu pesmu! U suprotnom, govorili su mi da će me prijaviti ocu, koji je bio pravedan, ali veoma strog. Kazne se nisam plašio toliko koliko sam voleo da pevam, pa uvek kad mi je bilo do toga, Dišu ili Stojančeta namerno ne bi pozdravljao. Oni su to znali, pa su oko toga sa mnom terali šalu.


Ljubi ih majka: Anka i Cune Gojković prvi put pred publikom

Pevanje, s druge strane, kao da je Cunetu bilo životno suđeno. Kada je krenuo u prvi razred Osnovne škole "Vojislav Ilić", učenici su mogli da biraju sekciju koju će pohađati. Na raspolaganju je, između ostalog, bilo crtanje, pisanje, sport, pevanje... Bez obzira što još uvek nije imao punih sedam godina, on je tačno znao šta želi. Otišao je na audiciju za školski hor kod profesora Kostića, koji je bio vidno iznenađen njegovim sluhom. Prvo je Cune otpevao jednu, pa drugu, a zatim treću i četvrtu pesmu, da bi onda učionicom odjeknuo aplauz svih članova komisije. — Bio je to moj prvi zasluženi aplauz koji sam dobio na otvorenoj sceni — naglašava Cune. — Dobijao sam ih u karijeri još hiljadu puta, ali onaj na školskoj audiciji će mi zauvek ostati u sećanju. To je kao prva ljubav koja zaborava nema.

KOD NUŠIĆEVE ĆERKE

Iz tog vremena su dva događaja snažno uticala na dalji Cunetov pevački put. Kao sveži osnovac gostovao je sa grupom devojčica u programu Radio Beograda u Kolarčevoj zadužbini, koji je pripremila redakcija na čijem je čelu bila Gita Nušić-Predić, ćerka srpskog komediografa Branislava Nušića. Njegova rola bila je da imitira Jovu, koji "Ružu kroz svirale zove", u istoimenoj i tada veoma popularnoj narodnoj pesmi. Uspeh je bio iznad svih očekivanja. Nešto kasnije, uz malu pomoć jedne očeve stalne mušterije iz berbernice, koja je kao najveća i najbolja bila izuzetno posećena, postao je član dečjeg hora Radio Beograda, kojim je rukovodila baš Gita Nušić-Predić. Ona se odmah setila nadarenog dočeka iz Kolarca, čijem se dolasku veoma obradovala. Tu je prvi put u duetu i zapevao sa sestrom Ankom, koja je takođe imala divan glas i lep stas. Pevačka nadanja malog Cuneta time nisu presahla.

Ako je prvi razred osnovne škole Predragu Gojkoviću Cunetu ostao u romantičnom sećanju, onda mu je sva lepota koju život donosi nestala u godinama koje su zatim usledile. Drugi svetski rat i strahote koje su došle sa njim raspršili su mnoge njegove nade u do tada ušuškanom detinjstvu. Bajkovit san o zvezdanoj karijeri mu je odjednom nestao pred očima. Gotovo preko noći je gurnut u surovu stvarnost, čije su posledice za celokupno čovečanstvo bile nesagledive.

— Nikada neću zaboraviti taj 6. april 1941. godine, kad su Nemci na Beograd i njegovo goloruko stanovništvo sručili tone bombi. Nemoguće mi je bilo da shvatim suštinu rata i demonstraciju sile jer su miljama bili daleko od mog poimanja života kao prirodne pojave. Noć pre napada okupatora iz vazduha pomagao sam ocu u berbernici. Toliko je u salonu bilo ljudi, da je moje prisustvo u radnji bilo neophodno. Sa svim svojim osobljem, otac Jovan nije bio u stanju da sve postigne i usluži. I u ranije sam u sličnim okolnostima rado uskakao u posao. Moje je bilo da mušterijama nanosim penu na lice, a njegovo da je skida — s tugom u glasu seća se Cune.


 
PRVA ULOGA U HALJINICI
Talas divljenja prema vodviljima ili pozorišnim komadima s pevanjem nisu zaobišla ni malog Predraga Gojkovića.
— Svima je bio cilj da jednom nastupimo u Narodnom pozorištu. Svetla pozornice su me toliko magično privlačile, da mi nimalo nije smetalo što sam na daskama koje život znače debitovao u ulozi devojčice! Predstava se zvala "Prelo na selu" i u njoj je bilo predviđeno da glume osam devojčica. Jedna se, srećom, nije pojavila, pa sam spremno uskočio u kostim jedne Ruže — priča Cune, napominjući da su njegove ambicije od tada, očekivano za dečaka tog doba, počele da rastu.

KOLEVKA NA KANAP
Vredna, marljiva i snalažljiva, majka Radmila je dugačkim kanapom vezala kolevku sa malim Predragom i još manjom Ankom za svoju nogu i tako ih stalno ljuljala. Ruke su joj tada bile slobodne kako bi u isto vreme obavljala poslove u kuhinji. Neprestano je, radeći, pevala, pa je Cune još u kolevci imao prilike da čuje i nauči neke pesme. Prvo melodiju, kasnije i tekst.

 
Aleksandar Gajović | 26.04.2011. | Vesti online
3979  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:11:09 pm
**

ŽARKO MILANOVIĆ O CUNETU...


Slušali ste ga kako peva, slušali ste njegov zlatni glas... U pitomom šumadijskom kraju je ponikao, u kraju senovitih proplanaka, rodnih njiva, plavih šljivara, u kojem je čitavi narodni život tekao kroz pesmu i reflektovao se u pesmi, gde je od detinjstva, slušajući i pevajući, upijao u sebe akorde sela i seoske idile. A u rane dane ovaj izvanredno osećajni i daroviti pevač narodne pesme slušao je i zavoleo podjednakom ljubavlju i staru, dobru gradsku pesmu. Radoznali pevač se potom okrenuo prema muzičkom folkloru susednih i drugih naroda. Sa uspehom, koji nam je nepodeljeno svima drag, i sada, kao zreo umetnik, interpretira narodne pesme sa sela, gradske pesme, pesme sa juga Srbije, bosanske narodne, ciganske pesme i pesme, romanse, drugih naroda. Međutim, i ovako širok dijapazon, raznovrstan repertoar i veliki estradni uspesi ne stvaraju od njega osećanje, "završenog posla". Njegovo interesovanje prelazi i sam folklorni žanr, kojim se bavi sa toliko žara, i okreće se zabavnoj muzici.

Pomenimo iz bogatog i raznorodnog repertoara Predraga Gojkovića pesmu "Kafu mi draga ispeci" (sa kojom je na gramofonskoj ploči doživeo nezapamćeni uspeh), ciganske pesme "Tarapani", bosanske sevdalinke "Ali—paša na Hercegovini", pesme srpskog sela "Čuvam ovce kraj zelene jove", "Kad zasvira harmonika", meksikanske melodije "Oj, Halisko", melanholične melodije mađarske ciganske muzike "Stari cigan", ruske romanse "Te tvoje oči zelene"...

Slušali ste Predraga Gojkovića, zapazili ste — on peva lako, bez naprezanja, prirodno, unoseći se u svaki deo melodije ili ukrasa sa podjednakom osećajnošću. Uživanju, koje je vidljivo u svakoj njegovoj interpretaciji, pridružuju se mekan baršunast glas sa mogućnostima izdržavanja tonova kakve se retko gde susreću. Njegove varijacije i ukrasi ostaju uvek originalni, i narodni, izvedeni majstorskom glasovnom tehnikom.

Predrag Gojković Cune prezentira slušaocu na ovoj gramofonskoj ploči brižljivo odabran izbor pesama iz Srbije i Bosne.






1.
a) ZAŠTO SVIĆEŠ TAKO RANO
b) STANI, STANI, IBAR VODO    
c) NA MORAVI VODENICA STARA
2.
a) STANIKA Ml BOLNA LEGNALA
b) IZ BANJU IDE
c) RUSE KOSE CURO IMAŠ


1.
a) JEDREN GRADE
b) LEPO TI JE BITI ČOBANICA
c) KRAJ MORAVE BELI BAGREM CVETA
2.
a) NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI
b) ŠTO TI JE STANO MORI
c) MISLIO SAM SVAKI DAN

Narodni orkestar ŽARKA MILANOVIĆA


Predrag Gojković Cune — Zašto svićeš tako rano & Stani, stani, Ibar vodo & Na Moravi vodenica stara
3980  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:10:38 pm
**

REKLI SU O PREDRAGU GOJKOVIĆU...


ŽARKO MILANOVIĆ, pravnik i muzičar:
Kada sam u sada već davnoj prošlosti, odlučio da učinim što je potrebno da narodne pesme koje peva Predrag-Cune Gojković zaplivaju i na talasima Radio Beograda, uradio sam to iz dubokog uverenja da Cune u vrlo visokoj meri raspolaže sa sve tri komponente neophodne za ovaj umetnički rad.

Prva od tih komponenti odnosi se na glasovne mogućnosti, koje su kod Cuneta već tada bile sasvim izražene: prijatna, meka, somotasta boja glasa, izvanredna čistoća pevanja, vrlo veliki tonalni disponibilitet, besprekorna ritmička stabilnost, odlično vladanje dinamikom u pevanju i izgovoru teksta vrhunskog kvaliteta.

Drugu komponentu prestavlja, još u vreme Cunetove mladosti, vrlo izražen talenat za našu NARODNU pesmu, i to, kako za onu seosku o našim selima i prelima, livadama i pobrđima, kao i o rekama kraj kojih se igraju vrani konji, tako i za sentimentalnu muziku gradskog karaktera o serenadama, kafanama, propalim ljubavima, besanim noćima i tugovanju za nevernom dragom.

Najzad, treću komponentu predstavljao je Cunetov ogromno veliki radni kapacitet, njegova vrednoća i želja da što više nauči, da prodre i u druge regione muzičkog stvaralaštva i da i tu pokaže ne samo svoj interes, nego i vrlo visoke rezultate svojih pevačkih ostvarenja. Kroz ovu zadnju komponentu, Cune je pokazao i svojstvo univerzalnog umetnika čija zainteresovanost i želja ne poznaju granice država, ni rasa, niti granice široke tematike kojom narodi i pojedinci kroz pesmu ispoljavaju svoju dušu i svoja osecanja tuge, bola, žalosti i radosti.

Posmatrajući rad i delo Predraga-Cuneta Gojkovića iz današnje perspektive i posle ovoliko proteklih godina njegove prisutnosti u najvišim muzičkim institucijama u zemlji i inostranstvu, osećam veliko zadovoljstvo što su se moje predpostavke o Cunetovoj vrednosti pokazale još u ona davna vremena tačnim i opravdanim.


VOISLAV SIMIĆ, kompozitor i dirigent:
Cune je jedna izuzetna ličnost među pevačima svih žanrova od zabavne muzike do opere. On ima izvanredan sluh, možda i najbolji od svih pevača koje znam. Glas mu je i dalje mlad i savršeno vlada njime, kao da je završio najviše vokalne škole, a da ne govorim o ogromnom repertoaru koji verovatno nijedan pevač nema.

Cune je osim toga, izuzetno šarmantan, duhovit i elokvenlan, tako da čini jednog savršenog estradnog umetnika. Dugo godina sam radio sa njim sa velikim zadovoljstvom. Sećam se emisije Radio Beograda "Čovek orkestar" koju je zamislio Predrag Knežević, a za koju sam pisao aranžmane gde je Cune pevao deonice jednu za drugom, koje smo sastavili u celinu, i zvučalo je kao orkestar. To je dokaz zašto članovi žirija u Monte Karlu nisu mogli da veruju da je to uradio samo jedan čovek. To je mogao samo Cune!


Dr. MILOVAN BOJIĆ, profesor Beogradskog univerziteta:
Nije dovoljno pevati, treba pevati na taj način. Ko traži pesmu, ne nalazi. Cune sam biva nađen. On nas budi pesmom i krade ono što mi sanjamo. Biseri njegovog glasa krune se ka dnu naših srca, kao kapi dugo očekivanog tropskog pljuska. Peva posebno, pomišljam da se obraća Bogu.

Njegove pesme imaju dušu bogatu snom, kao što su zimske gore bogate bajkama. Savršenstvo Cunetove pesme krepi, podstiče, Čini nas jačim.


ĐORĐE MARJANOVIĆ, vokalni solista:
Pevač-fenomen. Time je sve rečeno. Naš najbolji interpretator koji se rodio na ovim prostorima. Od prvog dana našeg poznanstva, za 40 godina druženja, u teškim trenucima mog života i pevačke karijere bio mi je oslonac-siguran, provereni drug. Doživljavam ga kao brata.


RADOSLAV GRAJIĆ, kompozitor i urednik u TV Beograd:
CuNe je bio i ostao nesalomivi stub naše popularne muzike. Dugo smo i uspešno sarađivali i uvek sam se divio njegovom beskonačnom dahu i njegovoj ogromnoj muzikalnosti. Imponovala mi je njegova velika žanrovska širina, koju je malo ko od naših vrsnih pevača posedovao. Kao sjajan pevač, imao je i jednu manu! To je bila njegova naglašena profesionalnost, koju ova sredina nažalost ne ume mnogo da ceni.


ŽIKA ŽIVULOVIĆ SERAFIM, novinar i publicista:
Pratim takoreći od početka, uzbudljivu i uspešnu karijeru Cuneta Gojkovića, Njegovog Veličanstva Kralja stare, dobre, srpske narodne pesme, što me ispunjava uvažavanjem i divljenjem njegovoj umetnosti. Njegov sporni, prefinjeni glas, njegova virtuoznost i njegov neodoljivi šarm, čine ga, po mojoj skromnoj oceni, zasebnim poglavljem na našoj estradnoj sceni.


MERIMA NJEGOMIR, vokalni solista:
Jedan od najvećih kompimenata koji sam dobila na početku svoje pevačke karijere od Predraga Živkovica-Tozovca je bio da sam ženski Cune! Imala sam sreću da kasnije nastupam sa Cunetom, da postanemo dobre kolege i još bolji prijatelji. Pedeset godina umetničkog rada odnosno pevanja govori o neponovljivosti njegovog glasa i njegove muzikalnosti. Želim mu još puno jubileja i ovakvih albuma.
S poštovanjem — Merima.


PREDRAG KNJEŽEVIĆ, novinar:
Ako bismo u diskotekama i fonotekama, odnosno tonskim arhivima najvećih radio stanica razvijenih zemalja sveta tražili neki od tonskih snimaka jugoslovenskog pevača i pevačice, uključujući interpretatore narodnog i zabavnog melosa predhodne Jugoslavije, verovatno je da bismo našli dva do tri snimka ukupno. Ali, među njima bi bio samo jedan vokalni solista koji je nezaobilazan ne samo zbog toga što na koncertnim podijumima već decenijama uzbuđuje auditorijum, nego zato što su ta dela pravi muzički rariteti vrsnog reprezentivca. Predrag-Cune Gojković je odavno afirmisan kao pevač izvanredne širine, neobično izraženog sluha i muzikalnosti uopšte, ali je pored toga i glumac kao da je po profesiji dramski umetnik. Taj nadareni muzičar suprotnog karaktera, da sa lakoćom prenosi slušaoca iz jedne atmosfere u drugu, maestralno, i to iskljušivo zvukom, a ne gestikulacijom i drugim izražajnim sredstvima.


JOVAN RISTIĆ, reditelj:
Imao sam sreću da radim sa Cunetom i da pored njega učim kako se neguje muzička tradicija i kako se u svetu estrade ostaje pola veka u vrhu na najdostojanstveniji način. Za sve što je uradio za kulturu i baštinu našeg naroda, jedno veliko hvala gospodinu Predragu Gojkoviću-Cunetu.


OLIVER NJEGO, prvak beogradske opere:
Da nisam, kao dete, čuo Cuneta Gojkovića možda se uopšte ne bih bavio pevanjem. On je "kriv" što sam se opredelio za profesiju pevača. Slušajući njegovo pevanje shvatio sam da je pored neophodne muzikalnosti veoma važan i osećaj za frazu, koju on poseduje.

Imitirajući njega postao sam ovo što jesam. Moram priznati, da sam još uvek "ljubomoran", kako on, po mom mišljenju, to nedostižno radi.


VOJISLAV VOKI KOSTIĆ, kompozitor:
Kada čujem Cunetov glas, setim se reči moga oca: "Ovaj umetnik ima svetu vatru". Cuneta je "sveta vatra" uvrstila u "veličanstvenog" srpske vokalne muzike.


RADMILA TRIFUNOVIĆ-DIKLIĆ, urednik u muzičkoj redakciji TV Beograd:
Predrag Gojković-Cune, pripada generaciji pevača narodne muzike koja je lepotu i suštinu našeg folklora, posebno srpskog, neposredno upoznavala na nepresušnom izvoru znanja koje su posedovali Vlastimir Pavlović-Carevac, Žarko Milanović, Miodrag Jašarević, Maksa Popov, Đorđe Karaklajić, Duško Radetić i Sava Vukosavljev. U saradnji sa tim umetnicima i njihovim orkestrima, o broju pesama koje je sa njima snimio, dosta je pisano, a bio bi to i veoma dugačak spisak. Gradio je karijeru pažljivim izborom pesama i gotovo enciklopediskim znanjem melodija i tekstova.

Skoro o svakoj njegovoj ploči puno i pohvalno je pisano i govoreno; bilo je bezbroj reportaža intervjua, radio i tv emisija. Kako objasniti Cunetov pedesetogodišnji uspeh skoro podjednak i kod publike i kod kritike? Prvo što pada li oči — njegov veliki snimljeni repertoar — jeste svakako, ali nije glavna preporuka. To bi, u takvom zaključku, moglo da liči na neku "zanatsku" proizvodnju, što apsolutno nije. Veliki vokalni (talenat, čudesna raspevanost glasa, lakoća izvođenja i iskrenost u tumačenju teksta sa puno emocija, to bi moglo da bude objašnjenje pedesetogodišnjeg uspeha Predraga Gojkovića. Možda, još i to što nas Cune pesmom vraća u ono poizmaklo vreme, koje nam se najčešće vraća sa pesmom. Tako se najbrže sreću juče i danas.




Zapisano u vremenu
Predrag Gojković Cune
Set 3 CD
RTS PGP — 1999.


Sigurno je da svaki umetnik može postići više. Možda sam to mogao i ja. Međutim, to bi značilo još više odvajanja od porodičnog života, našta nisam bio spreman. Uspeo sam da uskladim profesiju i porodični život, zbog čega sam veoma ponosan. Zadovoljan sam postignutim. Ali, moj uspeh ne bi bio ni toliko veliki, niti bi trajao toliko dugo, da me u tome nisu podržavali i pomagali mnogobrojni muzičari, muzički stručnjaci, novinari, radio i televizijske stanice, moja porodica i naravno publika širom sveta kroz generacije.

Svima, VELIKO HVALA
Vaš Cune
3981  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:10:05 pm
*

PESME PREDRAGA GOJKOVIĆA


RUŽE SU UVELE

U praznoj sobi gde si nekad bila
nema više ničeg da me na te seća.

Odnela si slike uspomene, pisma
odnela si miris neubranog cveca.

Ovde te još čekam ko na kraju puta
nežnost svoju dugo čuvao sam za te.

Prevari sve druge vrati se još jednom
kad se zvezde jave u te kasne sate.

Ref.
Ruže su uvele u tvojim očima
ako sa drugima mirišu noćima.

Ptice odletele milovanja znana
a ja te volim kao prvog dana.


OJ, PRIJEDORE

Oj Prijedore, ti si pun sevdaha
Pun sevdaha a i djevojaka;
U Prijedoru pokraj reke Sane
kolo vode Prijedorčanke mlade.

Oj Prijedore, ti si pun sevdaha
Srce moje puno je uzdaha;
U ljubavi nesrećan sam bio
Kad sam tebe draga zavolio.

Ti si znala da te srce voli
Da neverstvo tvoje mene boli;
Draga moja ti nesrećna bila
Što si mene mladog ostavila.

Kad se sjetim Prijedora i Sane
Srce moje ponovo uzdane...




Predrag Gojković Cune je prvi put zapevao 1939. godine na Kolarcu, a od 1948. je stalno prisutan na domaćoj muzičkoj sceni.
Svoj prvi solistički koncert održao je 1961. godine.


YouTube: Predrag Gojković Cune — Ruže su uvele
YouTube: Predrag Gojković Cune — Oj, Prijedore
3982  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:09:52 pm
*


PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE — DISKOGRAFIJA


ALBUMI

Tema u obradi *


19xx. RTB LPII516

1981. Ne mogu ti nista osim cveca dati (10.02.1981) Jugoton LSY 61555

01. Ne mogu ti nista osim cveca dati
02. Sreo sam te prvi puta
03. Te oci tvoje zelene
04. Kad mi pises mila mati
05. Stara pesma - Das alte lied
06. Oprosti mi ti, gitaro
07. Krvava ruza
08. Ceo sam svoj zivot, tebi poklonio
09. Samrtno prolece - Halalos Tavasz
10. Pevaj Balalajko

1981. Janicar (13.11.1981) Jugodisk LPD 0020
01. Janicar
02. Ljubav mi srce mori
03. Coban tera ovcice
04. 72 Dana
05. Igrali se vrani konji
06. Zapevajte pesme stare
07. Jesen stize rana
08. Ja prosetah kraj Morave
09. Ja posadih jednu ruzu belu
10. Aj, cija frula ovim sorom svira

1988 = 29.09.1988 Ko to kaže Srbija je mala, RTB 200573
Kafu mi draga ispeci
Ko to kaže Srbija je mala

1999 50 godina sa vama RTS CD 404412, 404436, 404450
CD 1
01. Kafu mi draga ispeci
02. Što grad Smederevo
03. Povela se Jelka
04. Pšeničice, sitno sjeme
05. Tri devojke zbor zborile
06. Jutros kad sam pošo u lov na jelene
07. Oj, Prijedore
08. Sagradiću sajku
09. Pod Kikindom zeleni se trava
10. Sentomašu Lazo
11. Odmetnu se Mara u hajduke
12. Tužno vetri gorom viju
13. Telal viče od jutra do mraka
14. Dobro veče Anka
15. Di ćeš, Maja
16. Moj zumbule, što si uvenuo
17. Pošetale devojčice
18. Oj, Angelino
19. Vita, vita jelo
20. Probija se kolovođa

CD 2
01. Moj konjiću, laki, lagani
02. Blago meni i tebi devojko
03. Što mi je merak
04. Evo srcu mome radosti
05. Gorom jezde kićeni svatovi
06. Jesil' mi se naspavala
07. Snijeg pade, drumi zapadoše
08. Jedren grade
09. Mara ima čarne oči
10. Sve se kunem i preklinjem
11. Sta to miče kroz šibljiće
12. Ja posadih višnju na jaliju
13. Emina
14. Kaži, kaži, libe Stano (Esma Redžepova)
15. Blagunjo dejče (Esma Redžepova)
16. Samo jednom srce ludi
17. Ljubav mi srce mori
18. Komšinica

CD 3
01. Zasto svićeš tako rano, Stani, stani, Ibar vodo, Na Moravi vodenica stara
02. Moj čardače
03. Aj, po Gradini
04. Imam jednu želju
05. Aj, gde si draga
06. Ah, moj doro
07. Oj, Užice, mali Carigrade
08. Niz polje idu babo sejmeni, Što ti je Stano, mori, Mislio sam svaki dan
09. Kad ja imam konja vrana
10. Igrali se vrani konji
11. Oj, Moravo, oj
12. Zapevajte pesme stare
13. Janjičar
14. Dunave, moje more

2003 Nestao je san, Grand CD 179
01. Morava
02. Želim samo jednu pesmu
03. Nestao je san
04. Mrak je, svetla pogašena
05. Kafu mi draga ispeci
06. Srcem krenu uspomene
07. Drugovi moji pitaju
08. Mladi kapetane
09. Znaju pesme i zore rane
10. Eno dole kraj Loznice

2005 Najlepse pesme o Zemunu, RTS CD 406966
(MIRKO SOUC - JOVAN LJUBINKOVIC PUBA)
ZARKO DANCUO - ''Dunav, Dunav tiho tece''
7 MLADIH - ''Kad se becar Zeni''
ZARKO DANCUO - ''Jelena''
PREDRAG GOJKOVIC CUNE - ''Poslednja sajka''
ZARKO DANCUO - ''Jos stvorena nije pesma'
MIRJANA BESIREVIC - ''To je bio san''
V.N.O. RTB - ''Zemunsko kolo''
ZARKO DANCUO - ''Ej sokaci beli''
7 MLADIH - ''Fraj sisanje''
ZIVAN MILIC - ''Gledao sam sa Gardosa''
ZARKO DANCUO - ''Ne trazi me''
V.N.O RTB - ''Alasko kolo''
ZARKO DANCUO - ''Pricaju mi oluci''
ZIVAN MILIC - ''Anka''
ZARKO DANCUO - ''Ne budi mi zoro rana''
ZARKO DANCUO I SVILEN KONAC - ''U bostanu''
ZARKO DANCUO - ''Pod lipom''
ZARKO DANCUO - ''Na Gardosu nista novo''
V.N.O. RTB - ''Gardosko kolo''

Xxxx Zlatna kolekcija
1. Kafu mi draga ispeci
2. Kad zasvira harmonika
3. Vetar duva Dunavom i Savom
4. Moj konjiću
5. Beograde moj
6. Hoću mladost da preživim
7. Kućo moja sa sedam prozora
8. Nevena
9. Hej drugovi
10. Život leti
11. Kad mi pišeš mila mati
12. Te oči tvoje zelene
13. Sreo sam te prvi put
14. Oprosti mi gitaro
15. Ceo sam svoj život tebi poklonio
16. Krvava ruža
17. Ne mogu ti ništa osim cveća dati
18. Gdje si da si moj golube
19. Kad u jesen lišće žuti
3983  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:09:30 pm
*


PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI

Tema u obradi *


196x Birajte svoju ploču, RTB EP 12000
1. Od svega me sačuvala majka - Safet Isović
2. Zajko kokorajko - Aleksandar Sarievski
3. Evo srcu mom radosti - Predrag Gojković
4. Zračak viri kroz grančice - Predrag Gojković

196x duet Zivka Djuric (PGP RTB EP12200) pesme Radeta Bogicevica
1. Maramica svilenica
2. Znas li dragi onu sljivu ranku
3. Poranio momak mlad
4. Bre devojce, a gde cuvas ovce

1960 ork. Milije Spasojevića, Jugoton EPY 3100
1. Kad zasvira harmonika
2. Beograde moj
3. Moj konjiću
4. Vetar duva Dunavom i Savom

1963 Beogradsko proleće EP 50953
1. xx
2. Pave, ja i mandoliona
3. xx
4. xx

1962 ili 01.1963 RTB EP 50130-1
1964 = 24.02.1964 RTB EP 50130-2
1966 = 16.05.1966 RTB EP 50130-3
1. Cha, cha, cha flamenco
2. Smeđa Triana (Triana morena)
3. Prodavačica ljubičica (Violetera)
4. Kao pre (Comme au premier jour)

1963 = 22.01.1963 RTB EP 50131
1. Momak veseljak
2. Nisam želeo to
3. Baron Ciganin
4. Poljubac

1963 = 25.01.1963 (zlatna 01.02.1965), ork. Žarka Milanovića, RTB EP 12229
1. Kafu mi draga ispeci
2. Ali-paša na Hercegovini
3. Bosno moja, divna, mila
4. Što bi bila Đuzel đula

1963 = 20.07.1963 RTB EP 12228
1. Probija se kolovođa
2. S one strane Lipovice
3. Oj, Prijedore
4. Oj, livado, rosna travo

1964x RTB EP 50132
1. Halisko (Ay Jalisco)
2. Vreme će svedok biti (El Tiempo sera Testigo)
3. Ljubomora (Jalousie)
4. Strune moje gitare (Cuerdas de mi Guitarra)

1964 = 12.02.1964 RTB EP 50133
1. Mandoline na mesečini (Mandolins in the Moonlight)
2. Mesec nad Meksikom (Luna de Mexiko)
3. Doviđenja Dolores (Adios Dolores)
4. Nada (Venganza)

1965 (Vojislav Đonović gitara) RTB EP 50134
1. Brazil (Aquarelo do Brazil)
2. To nije bio pravi put (Por un capricho)
3. Poklon tebi (Quiereme mucho)
4. Naša jesen (No te importe saber)

1965 = 01.02.1965, sekstet Dušana Radetića
1. Pod Avalom svi je znaju
2. Šumadinka devojka
3. Imal igdje išta slađe
4. Pšeničice sitno sjeme

1966 = 12.02.1966 RTB EP 50135
1. Mama Huanita (Mananitas tapatias) - iz filma Jedan dan života
2. Alma Llanera (To je moj kraj)
3. Tomando, Tomando
4. Malaguena

1966 = 17.06.1966 RTB EP 50136
1. Jedan tužan pozdrav (En mi viejo San Juan)
2. Deco celog sveta (Enfants de tous pays)
3. Ona samo zna (Sombras)
4. Devojke moga kraja (Les filles de mon pays)

1967 = 21.01.1967 RTB EP 17130
1. Zlatan prsten
2. Molitva je za me
3. Odnela je draga srce moje
4. Kad ne bude više mene

1968 = 02.04.1968
Stari ciganin (kondor)

1969 = 05.11.1969 RTB EP 12530
1. Ljubav mi srce mori
2. Te oči tvoje plave
3. Bila je moja dragana
4. Kasno je, kasno sada

1970 = 24.03.1970 Tozovac i Cune RTB S 10002
1. Zašto, zašto
2. Na rastanku poljubi me

1971 = 12.03.1971 uz ans. Ace Stepića
1. Zašto da patim
2. Hoću mladost da proživim

1971x RTB S 10054 + omoti
1. Autobus kolo uz narodni orkestar - Lepa Lukić, Mira Vasiljević, Dragoslava Gencić, Nedeljko Bilkić, Predrag Gojković, Dragan Živković Tozovac
2. Autobus kolu uz džez orkestar - Nada Knežević, Predrag Gojković

1971 = 12.03.1971 uz ans. Ace Stepića
1. Zašto da patim
2. Hoću mladost da proživim

1971 = 29.06.1971 ans. Dušana Radančevića, Jugoton SY - 21812 + omoti "Pesma leta '71"
1. Don Zuan "Pesma leta '71"
2. Kafu mi draga ispeci

1972 = 16.06.1972 Jugoton SY 22097 + omoti "Pesma leta '72"
1. Zapevajmo pesme stare "Pesma leta '72"
2. Kontrado, Kontrado

1972 = 15.11.1972 RTB LPV 1231 (sa LP-a Nase priredbe 1900 - 1950-te, vidi Tozovca)
1. Hej oracu s krive Drine - Predrag Gojkovic Cune

197x ork. Vlaste Jelića NP6802
1. Zvezda-Zvezda

1973 = 23.03.1973 i 28.03.1974 iz serije Pozorište u kući, Diskoton SN 0064
1. Skadarlijo
2. Čizmice crvene

1973 = 06.07.1973 duet Silvana Armenulić, Jugoton SY 22386
1. Gde si da si moj golube
2. Kad u jesen lišće žuti

1974 = 07.01.1974 Studio B SP 74054 + omoti
1. Kad u ribu pođem
2. Još se sećam

1974 = 28.05.1974 uz ans. Bogdana Kojovića
1. Hej drugovi
2. Život leti

1975
Kraj Morave beli bagrem cveta

1975 = 24.01.1975
Moj je život reka bez povratka

1975 = 27.09.1975 RTB SF 13126
1. Oci i zvezde "Sabor '75"
2. Emina

1978 = 05.01.1978 RTB S 10576
1. Mani, Mani
2. Natpevavanje Lepa, Usnija, Tozovac i Cune

1980 Beograd disk SBK 0501
1. Kafu mi, draga, ispeci
2. Đerdapske delije

duet Esma Redžepova - Kaži kaži libe Stano
duet Esma Redžepova - Blagujno dejče požaranče
duet Zorica Brunclik - Znaš li dragi onu šljivu ranku
1979 Splet narodnih pesama - duet Zorica Brunclik i Cune
3984  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Predrag Gojković Cune (1932—2017) poslato: Februar 05, 2011, 06:06:44 pm
*




PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE
(Kragujevac, 06.11.1932 — Beograd, 21.07.2017)


50 godina sa Vama

"Kada bi Orfej, sin Boga Apolona i muze Kaliope zapevao, kada bi zazvonila njegova lira, drveće i stenje bi se pomicalo kako bi mu bilo bliže, vuk bi lezao pokraj jagnjeta i ganuto ga slušao, jasika ne bi ni list pomakla, u prirodi bi zavladao savršeni sklad i mir." Tako kaže antički mit o nenadmašnom pevaču, umetniku čudesne nadarenosti — Orfeju.

Ovih nekoliko redova nije slučajno izabrano za početak priče o Predragu Gojkovicu Cunetu, pevaču orfejevske nadarenosti. Kada bi astrolozi pisali njegovu biografiju, svakako bi znali pod kojom je zvezdom rođen, kakva ga je to nadprirodna sila obdarila osobinama nedostupnim ne samo običnom coveku, već i onima koji su nadareni umentošću kojoj je Cune posvetio pedeset godina života.

Čovecji glas je najsavršeniji muzicki instrument, za sada nenadmašan. Lakoća kojom njime vlada Predrag Gojković je fascinantna. Podpomognut savršenom dikcijom poprima milozvučje pred kojim slušalac ne može ostati ravnodušan. Ustvari on je zarobljen čudesnim osećanjem savršenstva, koje traje sve dok se pesma ne završi, pa čak i posle toga.

On ume da peva i kad se smeje i kada place i kada se raduje, kao sto je to vesto izvodio u reprezentetivnoj radio-emisiji "Kantoman". Pevao je tako u raznim odajama svog stana bez muzicke pratnje, radi spremanja specijalne emisije, koja je u Monte Karlu, na Evropskom sampionatu najvecih radio stanica Starog kontinenta, osvojila zavidno trece mesto. Prilikom prezentacije, u velikom studiju državne radio stanice Monako, u konkurenciji 26 ozabranih stvaralaca Radio programa Evrope, Cune je jos pre cetvrt veka ostavio iza sebe umetnicka radio-fonska dostignuca zemalja sa znatno bogatijom i duzom tradicijom radija kao sto su: Velika Britanija (BBC), Francuska, Nemacka, Danska, Norveska, Spanija, Finska, Svedska...

Udruzen sa svojim imenjakom Predragom Knezevicem, nekadasnjim voditeljem emisije "Vreme sporta i razonode", autorom originalnih radiofonskih ideja i inicijativa, Cune je tri puta uzimao ucesca na tradicionalnom medjunaradnom festivalu u Monte Karlu i uvek u konacnom plasmanu bio pri samom vrhu. Takodje uspesno reprezentovao je Jugoslaviju na radio-festivalu u Berlinu "Pri futura", emisijom "Covek orkestar". Mnogostrukim umnozavanjem Cunetovog glasa stice se utisak kao da se cuje neki neobicno prijemcivi zvuk kompletnog orkestra!

Sada se vracamo u 1932. godinu. Bila je nedelja 6. novembar. U Kragujevcu je fudbalski ljubimac "Radnicki" igrao protiv madjarskog "Ferencvarosa". Jovan Gojkovic, koji je dosao iz rodnog Kuzmina, funkcioner kragujevackog tima, po zadatku i obavezi nalazio se na stadionu kada mu je u 15.15 minuta sva zadihana babica saopstila da se supruga Radmila porodila i da su dobili sina. Tada je Predrag Gojkovic, kako se to obicno kaze — ugledao ovaj svet.

Majstor Jova je bio ugledni frizer, kako za gopsodu tako i za dame. Imao je dva segrta i dvojicu kalfa. A kako je po tadasnjim pravilima morao ne samo da ih placa, vec i hrani, ceo teret je padao na domacicu kuce. Posle 13 meseci Predrag je dobio i sestru Anku, pa je majka Rosa, kako su je zvali od milja, imala pune ruke posla. Svezala bi kolevku za jednu nogu i ljuljala dete, kako bi joj ruke bile slobodne za ostale kucne poslove, i pevala, pevala, pevala... Tako je maleni Cune slusao i ucio prve pesme. Najpre melodiju pa tek kasnije tekstove.

Porodica Gojkovic se 1936. godine seli u Beograd, u ulicu Grcica Milenka, gde postaje vrlo omiljena u kraju. Decak Predrag se vec procuo po lepom pevanju, pa ukoliko bi prosao pored cika Dise kafedzije ili Stojceta pekara, a pritom ne bi skinuo kapu i duboko se poklonio, morao bi za taj cin "nevaspitanja" da na licu mesta otpeva njihove omiljene pesme. Bolje to nego da se pošale majstor Jovanu Gojkovicu, Cunetovom ocu.

To pevanje bila je prva preporuka za solistu hora u skoli "Vojislav Ilic". 1939. godine, kao ucenik prvog razreda gostovao je sa grupom pevaca (devojcica) na skolskom programu Radio Beograda u redakciji Gite-Nusic Predic, u Kolarcevoj zaduzbini. Predrag je imao zadatak da imitira Jovu koji "Ruzu kroz sviralu zove", u istoimenoj narodnoj pesmi. Uspeh je bio fantastican.

Sestoparilsko bombardovanje Beograda 194l.godine iz osnova je promenilo zivot porodice Gojkovic. Snalazili su se kako su znali i umeli, kao uostalom i svi Beogradjani tokom nemacke okupacije. U to vreme Cune je upoznao Aleksandra Trandafilovica, harmonikasa, oca kasnije poznatog Mije Todorovica Krnjevca. Otuda potice prisna veza sa Todorovicima, i veliki deo Mijinog kompozitorskog opusa otpevao je i snimio Cune Gojkovic, kao i uvek na — maestralan nacin.

Posle rata, po zavrsetku male mature 1947. godine, Predrag Gojkovic se nasao na zivotnoj prekretnici. Majka je zelela da bude svestenik ili oficir! Probao je i jedno i drugo i na kraju se skrasio na trgovackoj akademiji. Posle dva zavrsena razreda, zahvaljujuci lepom pevanju, primljen je u hor "Djoka Pavlovic" i postao postanski sluzbenik. Sa Maksom Popovim, vodjom orkestra istog drustva, peva solisticke numere na koncertima sirom zemlje. Medjutim, zahvaljujuci Zarku Milanovicu, pravniku i poznatom muzicaru, koji je imao svoj narodni orkestar, Cune je 1948. godine stigao pred mikrofon Radio Beograda. Za sav nauk o pesmi, dikciji, ponasanju na sceni, najvise ima da zahvali bas Zarku. Drugi nauk stekao je pevajuci po kafanama u Vrscu, Smederevu, Mostaru, Beogradu ("Domovina", "Kalemegdanska terasa", "Bristol"...). U zemunskom hotelu "Central" upoznaje se sa Draganom Tomljenovicem koji ga prima u svoj "Meksikanski trio". Ubrzo, zatim, postaje clan ansambla Milije Spasojevica koji ga vodi u Milano na festival "Sest dana kancona". U veoma jakoj konkurenciji italijanskih, spanskih, francuskih i drugih pevaca, osvaja sjajno drugo mesto sa pesmom "Halisko". To je prvi veliki uspeh Prderaga Gojkovica Cuneta. Od tada krece njegova popularnost koja ide samo uzlaznom linijom. Redjaju se snimci za RadioBeograd sa Dzez orkestrom kojim diriguje Vojislav Simic, Revijskim orkestrom pod upravom Ilije Genica, ali i sa manjim ansamblima. Slede festivali u Beogradu, Opatiji, Zagrebu... Snima za sve jugoslovenske Radio i televizijske stanice. U pitanju su bile iskljucivo zabavne melodije.

Za 8. mart 1961. godine Radio Beograd je uprilicio emisiju posvecenu zenama u kojoj su pevaci zabavnih melodija pevali narodne pesme.Cune je zapevao "Kafu mi draga ispeci", koju je naucio od Nade Mamule. Februara 1962. godine sa orkestrom Zarka Milanovica snimio je "Kafu" na singl-ploci. Vec u maju postala je prva "zlatna ploca", ne samo u Jugoslaviji nego i na Balkanu. Od tog trenutka iz osnova menja repertoar. Sve manje snima zabavne pesme, a sve vise narodne, romanse i starogradske pesme. Slede ponovo festivali, ali ovog puta narodne muzike. Ko i do tada, uglavnom osvaja prve i druge nagrade na "Beogradskom saboru", sarajevskoj "Ilidzi","Kupu pevaca" u Parizu...

Jos jedna godina karakteristicna je za umetnicku karijeru Cuneta. Te 1966. godine odlazi na turneju u Ameriku i tamo ostaje tri godine. Pevao je od jedne do druge obale SAD prosirujuci znatno svoj repertoar, a u predahu nalazi mir u porodicnom krugu kraj supruge Leposave Lepe i kcerki Natase i Katarine.

Po povratku u zemlju ponovo festivali, zatim TV serija "Nase priredbe" u reziji Jovana Ristica, dva igrana filma "I Bog stvori kafansku pevacicu"i "Jagode u grlu", za koji na filmskom festivalu u Nisu dobija glumacku nagradu kao najbolji debitant na filmu.

U opereti "Slepi mis" Johana Strausa, u beogradskom Narodnom pozoristu, Cune peva "Ko lepi san". Sa radio-emisijama Predraga Knezevica ponavlja uspehe na evropskim smotrama najuspesnijih radio-emisija.

Uz Dragana Stojnica, Gertrudu Munitic, Mikija Jevremovica, Cune je bio jedan od najomiljenijih pevaca supruznika Josipa Broza Tita i Jovanke Broz, kojima je na stotine puta godinama pevao na uvce njihove najomiljenije pesme "Kafu" i "Sonju". Aleksandar Leka Rankovic i Koca Popovic uzivali su da im Cune peva na "bis" njegov, takodje mega hit pesmu "Janicar".

Za muzicki arhiv Radio Beograda snimio je preko 1.000 pesama izvorne narodne muzike iz Srbije, ali i meksikanskih i evergrin pesama. Dobio je sve strukovne nagrade i ima najvisi status zasluznog, istaknutog estradnog umetnika. Dobio je Orden zasluga za narod kojim ga je odlikovao drug Tito. I danas zivi u svojoj kuci u beogradskom kraju Zarkovu, koju je napravio sredinom sedamdesetih godina.

Ni pozorisna karijera nije mimoisla Cuneta Gojkovica. U Ateljeu 212 za predstasvu "Sveti Georgije ubiva azdahu" Dusana Kovacevica, muziku je komponovao Voki Kostic, a Cunetu je poverena viseglasna interpretacija bez ijednog instrumenta.

Snimio je na "nosacima zvuka" 52 singl-ploce, vise koktel-albuma , samo nekoliko solistickih albuma, a 1999. goidne diskografka kuca PGP RTS izdala je trostruki CD Cuneta pod nazivom "50 godina sa vama — 50 Years With You", sa 52 raritetne izvorne i nove pesme srpske muzike, sa jedinstvenim snimcima iz fonoteke Radio Beograda. Pored pesme za sva vremena "Kafu mi draga ispeci", nezaboravni su mu hitovi i numere "Janicar", "Sonja", "Dunave, moje more". "Zapevajte pesme stare". "Stani, stani, Ibar, vodo", "Zasto svices tako rano", "Na Moravi vodenica stara", "Moj konjicu, laki, lagani", "Ljubav mi srce mori", "Tuzno vetri gorom viju"... Po mnogima je Cunetova verzija poznate pesme Alekse Santica "Emina", najuspesnija obrada ove prelepe izvorne narodne pesme iz Bosne i Hercegovine.
 
Radio je u mnogim emisijama na malim ekranima kao soumen, voditelj, a nezaboravan TV tandem su Cune i njegov kolega Predrag Zivkovic Tozovac. Na cuvenim turnejama "Pesma leta", uvek je bio u samom vrhu.

U istoriji YU estrade sigurno ce kao nezaboravan koncert ostati duel, nadpevavanje sa Miletom Bogdanovicem, koji su 1980. godine u beogradskom Domi sindikata (hramu narodne i zabavne muzike) pevali blizu 18 sati, i otpevali zajedno preko 6.000 pesama. Cune je pobedio Mileta, a rekord u broju otpevanih pesama do danas nije oboren, i po svoj prilici skoro i nece biti nadmasen. Cune spada u grupu onih istaknutih estradnih umetnika koji su otpevali ponajvise koncerata u humanitarne svrhe, a u svojim vitrinama ima za svoj humanitarni rad bezbroj plaketa i priznanja Crvenog krsta.

Predrag Gojkovic Cune je nedavno snimio novi album za "Grand produkciju", i trenutno je najproduktivniji pevac i soumen nase narodne muzike i estradne scene. Po svoj prilici, jos dugo cemo slusati Cuneta, jer je njegov zivotni moto: pesnik rece — gde je srece i veselja, pesmu traze, gde je tuga, uz pesmu je blaze.


Preuzeto sa: Balkanmedia, 29.10.2001.
Autor teksta nije naveden
3985  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 06:05:19 pm
**



KSENIJA CICVARIĆ

U francuskoj sansoni ostavili su traga Edit Pjaf, Sarl Aznavur... U italijanskoj kanconi Domeniko Modunjo, Milva... U nasoj crnogorskoj narodnoj muzici, to je Ksenija Cicvaric. Izuzetnom senzibilnoscu i senzualnoscu svoje licnosti, andjeoskom lepotom glasa, Ksenija je sirom svijeta, a posebno putem talasa Radio crne Gore (tadasnjeg Radio titograda), pronijela svu monumentalnost nase crnogorske duse. To je, svakako, cast jednom narodu kada iznjedri takvu licnost...

Pjevala je Ksenija na slavama,  susretima, druzenjima i sigurno gradila imidz jedinstvene umjetnice sa kojom je pravo zadaovoljstvo druziti se jer ona je sirila beskrajnu ljubav kako pojavom, jos vise glasom. Biti kcerka, supruga i iznad svega majka velika je hrabrost u zivotu zene. Pri tome, biti otvorena za javnost svojim bisernim glasom (koji je kao gumicom izbrisao stare tvrdnje da se crnogorski melos sastoji samo od tri tona i gusala) prava je rijetkost i dragocjenost za jedan narod. Takva je bila i ostala Ksenija Cicvaric.

Ona je dragoj publici uz radio — prijemnike, kasnije i televizore, poklanjala opcinjavajuci tonski slijed cime je potvrdjivala da je u njihovim snovima pronasla stvarnost. Moze se reci da je Ksenija Cicvaric pjesmom, vjerna muzickom miljeu satkanom od zlatnih, treperavih iskrica, diskretno, poput treperanja Ribnickih topola, jako kao podgoricki sjeverac koji tjera krv brze da struji... bez obaveza poput maestrala koji se zaplete u djevojackoj kosi i nestane... obiljezila XX vijek u crnogorskoj narodnoj muzici.

Ovjekovjecila je pjesme iz stare Podgorice, Niksica, sa Cetinja, iz Bijelog Polja, Pljevlja..., a pjesme bi legle na dusu i dotakle najtananija ljudska osjecanja. Nije ni cudo jer je imala ucitelja Hamdiju Sahimpasica, koji je molio da pjeva njegove pjesme jer im je jedino ona mogla udahnuti dusu. Sjetimo se pjesme "Da mi je znati Boze moj...", izvodjenje koje se svakim slusanjem nanovo dozivljava s konstatacijom — Ona je jedna jedina!

S pjesmom "Mlada Jelka ljubi Janka" osvojila je, davnih sezdesetih, velikog janiku Balasa. Tako je bilo i sa Vlastimirom Carevcem, koji je trazio da orkestar prati ksenijino otvaranje usana, njenu bit, uzdah! I izuzetna simbioza senzabiliteta Carevca i ksenije nije izostala. Ksenija je bila posebno zahvalna "cika Caru" (kako ga je od miloste zvala) sto joj je omogucilo da snimi svoje pjesme. Radio — Beograd, ciji je bila stalni sluzbenik obogatila je sa 62 trajna snimka. Svoje umijece, mnogi instrumentalisti podredjivali su osobenom Ksenijom izvodjenju: Bila je boginja na sceni! Zbog pjesme "Sjever ruzu niz polje nijase...", tih 60-tih, poklonise joj nosnju kraljice Mileve. Sve je, pak, osvojila s Milicom..., Sitnom knjigom..., Zornom Zorkom...

Da bi covjek uspio u svojim zeljama mora da voli, a Ksenija je voljela Podgoricu, pjesmu, Crnu Goru i postala je neumorna u traganju za tananim finesama zvuka.

Bili su to nadahnuti melodijski iskazi, igra tonova, s ukrasima koji pravi muzicki poslenici mogu samo suvoparno zapisati, jer Ksenijin glas je bio raskosan u svojoj ljepoti, nasuprot njoj, skromnoj, drugarskoj, sluzbenici, domacici, majci sestoro djece...

Ona je bila obuzeta svojom pjesmom, pjesmom ljepote i radosti. Muzika iz naroda je opsjela, a ona ju je zauzvrat postavila na oltar vjecnosti.


* * *

No, kad se priblizava februar, osjeti hladnoca zime i snijegova, jave se uspomene na Damu koja je postala Pjesma crnogorskog narodnog melosa — Kseniju Cicvaric, koju su odnijeli ledeni sati 11. dana hladnog februara 1997. godine. A gdje su odlicja...? Njena pjesma je njeno najvece odlikovanje koje jos niko nije uspio da dobije.

S poštovanjem
Nada Vučinić,
muzički urednik RTCG




Antologija
Ksenija Cicvarić
Goraton — 2002.

[postavljeno 02.01.2010]
3986  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 06:05:02 pm
**

KSENIJA CICVARIĆ


Pesma ženska. Susreti, čekanja, rastanci. Uzbudljiva. Ispevana, kao da je snažnija od svake reči. Utkana u sećanje večita ljubav — brat, sestra, majka... Sačuvana u jednom narodu: njegova lepota, smisao i trajanje. Zato, ko delimično spozna skladnost i pokret otpevane reči na putu je slobode. Ali onaj, ko je peva i stvara celim bićem, slobodan je.

Ksenija Cicvarić otpevala je svoje pesme na radost nas koji smo je slušali i voleli, i na zadovoljstvo onih koji će je tek slušati i zavoleti. Naraštajima je zaveštala predivne melodije svoga zavičaja glasom jedinstvenim u našem narodnom pojanju. Svojom spontanošću i muzikalnošću, Ksenija, kao da niže nisku sitnih bisera, izaziva čudesno treperenje u našim čulima, terajući nas da pesmu osetimo kao ogromnu energiju pokreta, skladnosti i lepote. Otuda onaj utisak, na prvi mah, da je vrlo lako i jednostavno pevati njene pesme. Slušajući je, bude se u nama emocije od savršeno otpevane reči, i glasa — koji navire prostrano i jasno. Ljubav ove žene prema muzici načinila je od nje neumornog tragača lepote zvuka. Poštujući narodni citat sa puno ljubavi i doslednosti gradila je melodiju, pokušavala i uspevala da svojom nadarenošću oduhovi zapis, igrajući se tonovima, ukrašavajući ih elegantno i graciozno. Sve pesme otpevane su nekom savršenom mirnoćom i osobenim stilom. Ornamentika njenog pevanja podseća na ukrase, srmom i sedefom optočene, na kakvoj gospodskoj nošnji, kapi, somotu, svili...

Ksenija Cicvarić se šezdesetih godina doselila u Beograd. Postala je cenjeni clan Radio Beograda, a svojim brojnim snimcima jedan od najušpesnijih pevača. Donela je sasvim nov melos i demantovala mišljenje da se crnogorska narodna pesma može samo uz gusle pevati. Otkrila nam je poseban način pevanja. Neke njene melodije postale su pravi hitovi i od mnogih pevača usvojene. Ipak, najveći deo pesama ostao je samo njeno imanje. To su one najteže, najzrelije, najlepše.

Ksenija Cicvarić je snimila šezdeset dva trajna snimka za zvučni arhiv Radio Beograda u periodu 1962—1979. godine. Prvi njen susret i tonsko snimanje, sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem i njegovim orkestrom, povezao je na istom mestu dva velika majstora: Carevca, velikog stilistu, znanca naše narodne muzike, i Kseniju, pevača izuzetnog senzibiliteta. Njihova saradnja trajala je nekoliko godina (do Carevčeve smrti) i za to vreme snimljeno je preko dvadeset melodija, devetnaest snimaka, najuspešnijih, nalaze se na CD 1.  

Veci broj pesama, snimljenih u periodu od 1964—1979. godine sa narodnim orkestrima Žarka Milanovića (deset pesama) i Radio Televizije Beograd (sedamnaest pesama), usnimljen je na CD 2 i CD 3. Ovi orkestri, na cčlu sa Žarkom Milanovicćm i Radetom Jačarevićem, uložili su takođe veliki trud znalački pomažući Kseniji u njenoj interpretaciji.

Trostruki kompakt disk sadrži četrdeset šest numera sa preko sto pedeset minuta muzike. Na njemu se nalaze podgoričke pesme, ali i pesme iz drugih krajeva Crne Gore i Srbije (stari Ras — Sandžak) koje se pevaju u Podgorici. Dovoljno je saslušati nekoliko melodija pa uvideti da one poseduju izuzetnu estetsku vrednost. U njima su uživale generacije, a prenosili su ih stariji na mlađe. Pevali su ih po kućama, na sedeljkama, po baštama... Ipak, trebalo je vremena da se pojavi Ksenija Cicvarić i utka u ove pesme znak lepote i radosti. Otuda je čast i veliko zadovoljstvo jednom narodu kada iznedri ličnost koja uspe da iskaže njegova najčistija i najplemenitija osećanja.



Zapisano u vremenu
Pesme Ksenije Cicvarić
Set 3 CD
RTS PGP — 1998.

[postavljeno 11.02.2009]
3987  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 06:04:42 pm
**




K S E N I J A  C I C V A R I Ć


O SEBI
Po narodnosti sam Crnogorka. Rođena sam u Podgorici 1929. godine. Moje pjevanje sam naslijedila od moje majke Simeone... Ja nemam nikakvo muzičko obrazovanje... Pošto je moj tata dosta djece imao, nije imao mogućnosti da me školuje...

PROFESOR MILO POPOVIĆ KSENIJINOM OCU
— Radivoje, da znaš kako imas dijete pametno, muzikalno. To je nesto nevjerovatno...
— Ja to, veli, sve znam Milo, al' bolje da...
Ja sam ćutala i slušala, ali verujte kad se nešto uvuče u dušu... bez muzike nisam mogla da živim...

O PODGORICI
Podgoričke porodice, to su bile prave domaćinske kuće. To je bio mnogo fini narod... rasni narod... Voljeli smo se... Ma šta da vam pricčm... majke Crnogorke — to su najbolje majke na cijelom svijetu... Dosta sam djece rodila, pet sinova i jednu ćerku... Imam dana četvoro djece, dvoje nemam...

RADIO TITIGRAD
Izašao je konkurs za radio pjevače. Napisala sam molbu. Šef orkestra bio je Janika Balaš, sa njegovim orkestrom iz Radio Novog sada... Kad sam zapjevala prvu moju pjesmu "Mlada Jelka ljubi Janka"... Vi ste primljeni... Mi ćemo biti ponosni što ćemo imati takvu Kseniju.

JUGOSLOVENSKI FESTIVAL NARODNE MUZIKE U CRNOJ GORI
Da vam kazžm... Kad sam otvorila pozornicu sa pjesmom "Sjever ružu niz polje nijaše"... Tu sam pobijedila... Kad je bio završetak, digle su se kolege iz hora, nosili su me na ruku... dobila sam crnogorsku nošnju kraljice Milene. Kako sam izgledala, to ja znam!...

RADIO BEOGRAD
Prelazim u Beograd da živim. Moj suprug je bio pilot, konkurisao je za JAT... I upoznala sam se sa čika Carom... Ja sam, reko', došla da živim u Beogradu, i sad ću da budem sa vama. Tražili su mi repertoar. Odmah sam, treći dan, počela da snimam... Kod Radio Beograda sam bila stalni službenik...

CAREVAC
Čika Car je imao fantastičan orkesatr. Imala sam veliku sreću da to doživim... Čika Car dok me pratio — kad sam snimala moje pjesme, izvorne, onda nije bilo komponovanih, ja to, vjeruj, ne bih znala da pjevam — uvijek je govorio: "Gledajte dobro, pratite je po ustima kako otvara!"... Kad je primjetio moju grimasu na lice: "Je li, Ksenija, je l' nešto nije dobro?" "Nije."... "Hvala lepo, Ksenija. "Mogu da kažem da je to bio jedan izuzetan čovjek, veliki muzičar, gospodin... I hvala mu veliko što sam doživjela, što sam snimala te moje pjesme...

O DRUGIM MUZIČARIMA
Radila sam sa Brankom Belobrkom, sa Jašarevićem, Duškom Radetićem, sa Žarkom Milanovićem, to je jedan izvanredan čovjek...

O PJESMAMA
Znate šta, sve moje pjesme, ustvari, to su prave gradske pjesme... To su sve pjesme iz zapisa, iz Crne Gore, to su pjesme iz stare Podgorice. Ja sam pjevala pjesme iz Nikšića, sa Cetinja, Bijeloga Polja i Prijepolja... Sandžak... volim sandžačku pjesmu... Ona mi je legla na srce, na dušu. Imala sam sreću, dobrog učitelja. To je bio Sahinpašić. On mi je doslovno rekao... kaže: "Bona, Ksenija... Joj, molim te, kaže, ko Boga, prihvati, veli, ove moje pjesme, jer to, bogami, niko neće otpjevati kao ti..." To su pjesme Il je vedro il oblačno, Drug se drugu žali na djevojku, Da mi je znati Bože moj...

O SVOJIM NAJMILIJIM PJESMAMA
Sejdefa je otpjevana u Ulcinju, jer "u šajku lađu na more"... Ona je stara pjesma... U Beogradu sam napravila bum sa Milicom, sa Veselicom, sa Sitnom knjigom... Mlada Jelka ljubi Janka to je pjesma moje majke... Tu je pjesmu pjevao zatvorenik... To je pjesma koja mi je najmilija...

ZAVEŠTANJE
Znate šta, dragi moji, vi ste meni dragi, kao sto sam i ja vama, nema druge... Ima dosta mojih pjesama, ali vjerujte, ne zna se koja je od koje ljepša... Neka ostane uspomena mojoj djeci, mojim milijema i mome narodu...


Intervju Ksenije Cicvarić Prvom programu Radio Beograda — emisija "Pesmarica", u zimu 1991. godine.

[postavljeno 16.05.2008]
3988  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 06:04:20 pm
*







KSENIJA CICVARIĆ

Ksenija Cicvarić, rođena je 1929. godine u Staroj varoši — Podgorica. Rasla je u porodici sa puno djece, gdje nisu postojala sredstva ni mogućnosti za školovanje.

Ipak, zahvaljujući svojoj majci Simoni, Ksenija je stekla obrazovanje koje ne bi stekla ni u jednoj školi. Sa izuzetnom prirodnom nadarenošću, Ksenija je dopunjavala ljepotu pjesme. Kao i što sama kaže u tom vremenu, odjeća nije bila važna koliko je važan bio kvalitet glasa. Pa se i sa "starim kaputom" moglo uspjeti, ako je, naravno, za to postojao talenat.

Moze se reći da je Ksenija svojom pjesmom; vjerna muzičkom miljeu satkanom od zlatnih, trepetavih iskrica, diskretno, poput treperenja Ribničkih topola, jako kao podgorički sjeverac koji tjera krv da brže struji... bez obaveze poput maestrala koji se zaplete u djevojačkoj kosi i nestane... obilježila je 20. vijek u cnogorskoj narodnoj muzici.

A nije ni čudo jer je njen učitelj bio Hamdija Sahinpašić. Šahinpašić je takođe bio dirigent i jedan od osnivača tuškog tamburaškog orkestra "Gajret" koje je djelovalo u okviru KUD-a "Ramadan Šarkić". Rasla je Ksenija u Varoši, klela se i "valahi i bilahi", pila i jela i kod Osmanojce i kod Markojce, mirisala fislidzen čiju je ljubav upoređivala sa pravom ljubavlju, pa kaze: "Da zna dragi da ga volim, k’o fislidzen cvijeće i da zbog njeg’ srce moje drugom poći neće"...

Zbog pjesme "Sjever ružu niz polje nijaše..." dobila je na poklon nošnju kraljice Milene. Zar je potrebno ovdje pričati o uspjehu. Da bi se voljela Ksenija mora se voljeti Podgorica, a da se voli Podgorica nužno je čuvati blago koje proizilazi iz narodne pjesme.

Bila je nedostižna u pjevanju. Pjevala je svugdje. Dio zivota do smrti provela je u Beogradu. Bio je ovo težak period za ''Kraljicu Kseniju", al su joj nostalgiju prekrivale uspomene i slike iz stare Podgorice. Rado je bila viđena u Podgorici, šetala se sokacima, a njena najveća ljubav bili su susreti sa Podgoričanima koje je neizmjerno voljela.

U mahali, gradu gdje je rasla i živjela Ksenija, nije postojala razlika u vjeri i naciji. Svi su bili jedno, i muslimani i pravoslavni. Svi su se kleli Sahat kulom, Mladom Jelkom, Sejdefom i Milicom.

11. februara 1997. godine zauvjek je napustila ovaj svijet, dama, simbol multietničnosti, bratstva i jedinstva, kroz pjesmu i život, Ksenija Cicvarić.

Danas u Podgorici, nažalost, ne postoji ni jedna ulica koja nosi ime ove zvijezde.

Zlatna slova u crnogorskoj istoriji izvorne pjesme ispisali su i pišu: Hamdija Šahinpašić, Ksenija Cicvarić, Šukrija Žuti Serhatlić, Mirko Rondović, Kadira Ćano, Branka Šćepanović, Pljevaljski tamburaši, Zdravko Đuranović, Zvuci sa Ribnice…


Autor teksta nepoznat
3989  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 06:03:58 pm
*

Pesme Ksenije Cicvarić





3990  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 05:08:06 pm
*

KSENIJA CICVARIĆ — DISKOGRAFIJA



SET 3 CD
3991  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 05:07:39 pm
*

KSENIJA CICVARIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI

3992  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ksenija Cicvarić (1929—1997) poslato: Februar 05, 2011, 05:07:18 pm
*



KSENIJA CICVARIĆ
Podgorica, 1929. — Beograd, 1997.


SLAVUJ SA RIBNICE

Ksenija Cicvarić rođena je u Podgorici 1929. godine (od oca Radivoja Bracovića i majke Simone, rođene Zlatičanin) gdje je završila gimnaziju. San da studira pjevanje, zbog materijalnih uslova porodice, nije joj se ostvario. Pjevačku karijeru počela je šesdesetih godina u Radio Titogradu a nastavila u Radio Beogradu u ansamblu slavnog Carevca. Veliki radnik, pouzdani prijatelj, divan drug i čovjek, nezavidljiv kolega, oduševljavala je publiku na brojnim i nezaboravnim koncertima širom Jugoslavije.

Slavuja sa Ribnice, koji je plijenio ljepotom svoga glasa, pričinjavajući drugima radost, lomila je tuga (izgubila je sina i muža). Patila je i pjevala ("Mlada Jelka", "Oj vesela veselice", "Milica jedna u majke", "Sejdefu majka buđaše", "Dolinom se šetala djevojčica mala") i sopstvenu tugu liječila pjesmom. Otuda u njenom glasu dramska ozbiljnost, uzdržanost, odmjerenost, prefinjena lirika, toplina u boji glasa — božji dar. Pjevati — značilo je živjeti. Crnogorska narodna nošnja (jedna od najskupljih na svijetu) savršeno je odgovarala njenom stasu, ljepoti, otmenosti i melanholičnom osmjehu. Riječi njenog savremenika i prijatelja Moma Markovića bude sjećanja na njen lik: "Smjenjivali su se vrhunski izvođači iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Skoplja i Ljubljane. Prva dama te divne večeri bila je i po muzičkom umijeću i po ljepoti Ksenija. U crnogorskoj narodnoj nošnji pjesmom i pojavom očarala je sve. Bili smo najbolji. Nažalost nema više takvih festivala, nema više velike zajedničke države, nema ni Ksenije".

Jedanaestog februara 1997. godine u sedamdesetdrugoj godini života napustila nas je Ksenija — najautentičniji predstavnik izvornog crnogorskog melosa. Sačuvala je veliki dio blaga naše narodne pjesme a njen prefinjeni ukus i senzibilitet znalački su odabirali najbolje. Snimala je ploče i kasete koje su bile i ostale najveći hitovi u našem narodu. Svojim lirskim glasom, specifične boje i interpretacije elegičnih narodnih pjesama, pojavila se na Ribnici, nastavila širom — Jugoslavije i stigla do srca naših ljudi širom svijeta. U ovom vijeku takav glas Crna Gora nije dala.

I sam sam imao mnogo nastupa i koncerata pa veoma dobro znam da je uraditi nešto zanatski i umjetnički jedno, a voditi dijalog sa publikom nešto sasvim drugo, a možda i najteže. I kao što Hamlet kaže glumcima da glume da "kriv poludi, nevin preblijedi a neprosvećen se zbuni", tako je i u muzici kontakt sa publikom ponajvažniji. Umjetnost je ono najljepše što čovjek ima — duša svijeta. Ksenija je pjevala dušom a publika je to osjećala.

Izvorni narodni melos krije snagu jednog naroda i jednog vremena. To ne može dati jedan čovjek niti nositi jedan čovjek. Pa ipak, vrhunski umjetnik, kao dio te cjeline, raspaljuje vječnu i neumrlu luču. Za najveće pjesme potreban je i najveći pjevač. A za to su mu potrebni talenat — božji dar i veliki razlozi. Ksenija Cicvarić imala je i jedno i drugo.


Aleksa Asanović

[postavljeno 26.02.2008]
3993  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:05:38 pm
*

OSTAVILA TRAG U VREMENU

Svojim pesmama i glasom ostavila je neizbrisiv trag u našoj narodnoj muzici. Tradicionalnu pesmu Mira Vasiljević održala je podučavajući mlade talente. Kroz njen ansambl "Đerdan", koji i danas vodi, prošle su mnoge pevačice — Gordana Stojićević, Jasna Đokić, Izvorinka Milošević, Gordana Lazarević, Snežana Đurišić... Nedavno je obeležila 45 godina pevanja.

Srećna sam što sam ostavila trag u vremenu — kaže za "Novosti" Mira Vasiljević. — To je najbolji pokazatelj da je ono što sam radila imalo neke vrednosti. Karijera mi je bila ispunjena radom i mnogobrojnim priznanjima. Ipak, sebe nikad nisam smatrala zvezdom, već velikim radnikom. Zato sam i opstala.

Kako danas funkcioniše "Đerdan"?

Ansambl broji više od 20 članica. Uglavnom nastupamo u televizijskim i radio emisijama. Koncerata, osim humanitarnih, gotovo da nema. Sve članice nastupaju i kao solisti. "Đerdan" je moja velika ljubav. Oformila sam ga u trenutku svoje najveće popularnosti. Oduvek sam se trudila da našu tradicionalnu pesmu sačuvam od zaborava. Studirala sam klasičnu muziku, ali volela sam narodnu pesmu i poštovala njene korene.

Da li je bilo teže uspeti tada ili sada?

Nikada nije lako. U moje vreme, da biste postali radio pevač, morali ste da položite audiciju u Radio Beogradu, što uopšte nije bilo jednostavno. Kvalitet je bio jedino merilo. To danas, nažalost, nije slučaj. Podrazumevalo se da pored talenta posedujete i obrazovanje i budete kompletna ličnost. Ako ste sve to imali i stekli ime, onda ste, zaista, nešto uradili.

Šta preporučujete mladim pevačima?

Ukoliko žele da traju moraju da misle i na sutra. Ako im je Bog dao talenat, treba da porade na svom duhovnom i intelektualnom usavršavanju. Ovo je posao kao i svaki drugi, samo što je izložen očima javnosti. Ima mnogo talentovanih pevača. Ali, nije dovoljno pronaći ih, već i naučiti kako da predstave pesmu i svoju ličnost. Tužno je što danas neko može da plati snimanje ploče i da se pojavi na TV, bez obzira na to da li vredi ili ne. Mladima ništa ne zameram, već onima koji te pevače ponekad lansiraju na pogrešan način.


S. Dobrosavljević | 04.03.2006.

Članak o Miri Vasiljević objavljen u "Večernjim novostima", povodom 45 godina umetničkog rada.
3994  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:04:11 pm
*

ALBUM: MIRA VASILJEVIĆ
 

PRVA LJUBAV
U prvom razredu osnovne škole zaljubila sam se u komšiju, takođe iz prvog razreda, a pošto on tada kao i svi dečaci, ništa nisu razumeli od toga, ja sam mu bacila kapicu u baru. Čak sam napisala i pesmicu o tome. Bilo je to u mom rodnom Ripnju.


PRVA CIGARETA
U muzičkoj školi "Mokranjac" sa mojom drugaricom Mimi Šispek Đorđević popušila sam prvu pravu cigaretu, još nekoliko puta pokušala i nije mi prijalo, da bi kasnije u "Đerdanu" pušila i po dve-tri kutije dnevno. Jer, sve što radim, radim zdušno. Kada sam videla koliko mi šteti, bacila sam i upaljač i cigarete kroz prozor i više nikad nisam pušila. To je stvar odluke. U stvari, može se reći da sam prvi put pokušala da učim da pušim zavijenu cigaretu od kukuruzovine u našoj bašti u Ripnju gde smo brat i ja izigravali velike ljude. Ali to je bilo samo jednom.


PRVI POSAO
Veoma rano. Onog trenutka kada sam mogla da radim, majka i ja smo odlazile na njivu da zaradimo za hranu, a u toku leta u mom rodnom Ripnju radila sam i u opštini. To je bio moj prvi honorar u novcu. To su bile teške godine i za moju majku, i za mene koja sam rano ostala bez oca.


PRVI AUTO
Bio je to polovni fića, a godina 67—68. kada sam počela i da snimam prve ploče. Tada sam inače predavala muzičko obrazovanje u osnovnoj školi, a moji muž je bio načelnik za prosvetu. Bila sam presrećna i sve sam drugarice pozvala da dođu u dvorište i gledaju kako moj Miša vozi, a on još nije bio dovoljno savladao vožnju i udario pravo u — zid. To je ujedno bio i moj najveći blam.


NAJ PRIJATELJI
Na moju sreću, imam ih mnogo, ali moram da izdvojim Mimi sa kojom sam prijatelj od muzičke škole do današnjih dana — onaj pravi, otvoren za tugu i žalost, za sve tajne, za sva razumevanja, a to je najveća sreća.


NAJ PONOS
Što sam baka sa najviše unučadi. Čini mi se da je tako. Imam šestoro od moje dece, četvoro od sestre, koja je pored mene odrasla. Pa, tu su i unučići od "Đerdana", a među njima je i već slavnih, kao što je Vukašin Marković iz serije "Srećni ljudi".


15.02.2003. | Novosti
3995  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:03:48 pm
**




GODINE SU PROLAZILE

Godine su prolazile
mladost moja s njima ode
ljubavi su dolazile
kao kapi bistre vode.

Refren
Kad bih htela tebi da se vratim
iza sebe nemam puta
šta da tražim tamo
gde je jednom
divna ljubav prekinuta.

Godine su prolazile
ne štedeći svoje dane
radosti su odlazile
kao snegom zavejane.

Godine su prolazile
sede kose sve je više
i meni su ostavile
jedno vreme što se briše





Fotografija sa singla "Život piše uspomene" / 1969.

YouTube: Đerdan & Mira Vasiljević — Godine su prolazile
3996  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:03:29 pm
*

MIRA VASILJEVIĆ & ĐERDAN — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
3997  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:03:07 pm
*

MIRA VASILJEVIĆ & ĐERDAN — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


Godina 1965.
Sa Budimirom Jovanovicem (prvi singl)

Devojacka kletva
Jesen stize ja odlazim
Pesmo moja
Tri godine dana


Godina xxxx
Duet sa Tomom Djordjevicem i ansamblom Ilije Spasojevica

Daleko ti si sada
Dodji dragi u veceri rane
Basto moja
Zagledah se majko


Godina xxxx
Duet sa Tomom Djordjevicem i ansamblom Antusa Gabrica

Kada sam te draga sreo
Zašto me dragi ostavi
Sreo sam te jednom
Plakacu od sreće


Godina 1967.
Duet sa Lepom Lukic i Budimirom Jovanovicem

Dodji mi, dragane
Zašto sam tako nesrecna
Zbogom ostaj ljubavi moja
Pesma Zavicaju


Godina 1968.
Sa Budimirom Jovanovicem

Zašto me ostavi
Pitam sebe
Srusise se snovi sreće
Duni vetre nek planina huci


Godina 1968.
Duet sa Lepom Lukic i ansamblom Dragoslav Jankovica Civre iz Pozarevca
(cije su cerke Dragica, Radica i Slavica svirale u Mirinom Djerdanu početkom sedamdesetih)

Što se srdis ceri moja
Sto me dragi gledaš tako
Vrati se sa lastama
Ne stidi se mlado momce


Godina 1969.
Sa Ilijom Spasojevicem

Danas mi je dragom rođendan
Još se secam ljubavi naše
Placem jer ja nemam sreće
Zašto srećem tvoje oci


Godina 1969.
Sa ansamblom Dusana Radetica
Kompozitor sviju pesama Predrag Zivkovic Tozovac

Jedinica
Svakog dana pita nana
Sreli smo se iznenada
Kada prođem mlada ja selom

Godina 1969.
"Beogradski sabor"

Kada zoris, zoro moja (Tekst: Mica Milutinovic / Muzika: Antus Gabric)


Godina 1970.
Sa Budimirom Jovanovicem

Nikada neću voleti
Bolujem dragi, bolujem
Ljubavi zašto nisi vecna
Placem jer ja nemam sreće


Godina 1970.
Sa Ilijom Spasojevicem

Zivot piše uspomene
Uzeo si moju radost
Ne smesi se lažno
Oj, ti orle


Godina 1971.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Sini munjo
Nemoj da me kunes
Prazan medaljon
Kod druge utehu trazi


Godina 1971.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Oci su mu kao kremen
Gorda žena
Oluja
Slusajte ljudi


Godina 1972.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Kockar
Pevacica


Godina 1972.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Momak za jedno vece
Vreme nema miljenika
Avantura
Mirino kolo


Godina 1973. Prva LP ploca
Sa ansamblom Zarka Milanovica i pesme

A strana
Aj ja sam secer
Ja na prozor
Tisina nema vlada svu
Gde ćeš biti lepa Kejo
Cija je onozvezda
Vita jela do neba
Oprosti mi mila mati

B strana
Hitovi

Sini munjo
Nemoj da me kunes
Prazan medaljon
Kod druge utehu trazi
Momak za jendo vece
Mirino kolo


Godina 1973.
Sa ansamblom Miodraga Jasarevica

Zri, zri tamnjanika
Aj, ja sam secer


Godina 1974.
Sa ansamblom Zarka Milanovica i pesme (dve svoje i dve izvorne)

Iz dana u dan (duet sa suprugom Misom Vasiljevicem)
Odakle si sele
Oj, selene
Nekad cvale bele ruze


Godina 1974.
Sa ansamblom Djerdan (gosti: Tihomir Paunovic i Boki Milosevic)

Otici ću u pastire (tekst Desanke Maksimovic na insistiranje D. Maksimovic)
Sreća (tekst Desanke Maksimovic na insistiranje D. Maksimovic)
Crven fesic
Hajde dragi zvezde da brojimo


Godina 1975.
Sa ansamblom Djerdan (starogradske pesme)

Iamam jednu zelju
Ti bi hteo pesmom da ti kažem


Godina 1975.
Sa ansamblom Djerdan

Moj radnik
Bolna lezi Andjelija mlada


Godina 1975.
"Hit Parada"
Uz pratnju aansambla Bokija Milosevica (pesme Mije Krnjevca)

Sumadija u jesenje dane
Pevarena ostavljena


Godina 1975. Druga LP ploca
Sou ansambl "Djerdan"

Danas mi je dragom rodjendan
Zivot piše uspomene
Oci su mu kao kremen…

(stari hitovi i druge koje su se vec nasle na predhodnim singl plocama)
Mira je sa Djerdanom na albumu odpevala odabrane pesme koje su izvodile na kocertima. Clanice su bile Izvorinka Milosevic, Gordana Stojicevic, Radmila Stojkovic, Jasna Vasiljevic a svirale su sestre Jankovic Dragica, Radica i Slavica, Snezana Spasic i Dorjana Pirjevac.


Godina 1976.
Sa ansamblom Djerdan

Sto se vrati
Rastanak


Godina 1977.
Sa ansamblom Djerdan

Rodjo moj
Ko't pokida sa grla djerdane
Secanje
Duni mi, duni ladjane


Godina 1977.
"Hit leta"
Sa ansamblom Djerdan (vokal Gordana Stojicevic)

Seoski vasar
Tece Sava


Godina 1977.
Sa ansamblom Djerdan

Joj, mala de si bila
Oj, Jelo Jelice
Djerdansa pesma
Oj, Jelo, Jeleno


Godina 1978.
"Hit parada"
Sa ansamblom Djerdan

Ponoc već je prošla
Dunje ranke


Godina 1979.  LP ploca
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Dragana Aleksandrica

Budi opet zivot moj
Pisi mi
Vrati se
Ovce cuva Milos cobanive
Sagradicu sajku Ove pesme peva Mira a ostele devojke iz Djerdana i
pesme
Lepe li su nano Gruzanke devojke
Obrase se vinogradi
Domovino mila moja
Koje li je doba noći
Igrale se delije
Maturanti


Godina 1980.
Sa ansamblom Djerdan

Vestacki muskarci
Ne sljvim svog diku


Godina 1982. LP ploca
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Ljubise Pavkovicem

Nikome te ne dam
Lolo moja bas si vrak
Zeljo moja
Luda noć Pita lola
Zavet
Stara ljubav
Nana jednu a ja dve
Seoski vasar


Godina 1983.  
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Ljubise Pavkovica

Moj dragane
Zubor voda zuborila
U dugim noćima
Jedan momak
Sini munjo
Ostani, ostani
Pusti me da živim
Godine su prolazile
Predosecanje


Godina 1984.
Porodicni Djerdan Mirine cerke, unuk i bratanica
Veliki narodni orkestar Dragana Knezevica

Volela bih da te nisam srela
Cujte pesme
Sama ja sam ti
Zar te srce ne zaboli
Uspavanka sinu
Baka i unuk
Zar od bola da pogresim
Zaljubices se jednom i ti
Stegni mi ruku
Zašto sad dolazis
Pevam i pevacu još


Godina 1998.
CD hitovima koji se ovde postavljeni


Godina 2003.
CD 30 godina Djerdana
3998  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Februar 05, 2011, 05:02:43 pm
**



MIRA VASILJEVIĆ
(Ripanj kraj Beograda, 25.11.1934.)

Karijeru je započela 1961. godine, kada je postala solista Radio Beograda. Godine 1965. snimila je svoju prvu ploču, "Devojačka kletva" sa kompozitorom i harmonikašem Budimirom Jovanovićem. Krajem šezdesetih, Mira je snimala i sa kompozitorima Ilijom Spasojevićem i Predragom Živkovićem Tozovcem.

1970. godine Mira postaje i kompletan kantautor snimajući ploču sa četiri sopstvene kompozicije: "Sini munjo", "Nemoj da me kuneš", "Prazan medaljon" i "Kod druge utehu traži" sa ansamblom Žarka Josipovića Škule i postaje jedna od najpoznatijih i najpopularnijih pevačica.

Mira je 13 godina radila kao nastavnica muzičkog obrazovanje po raznim školama i istovremeno snimala ploče. Posle velikog uspeha pesme "Život piše uspomene" i popularnosti, prestala je da radi kao nastavnica i posvetila se isključivo pevanju.

1973. godine nastupila je na Beogradskom saboru sa pesmom Petra Tanasijevića, "Zri, zri tamnjanika" i osvajila prvu nagradu. Iste godine kao specijalni gost Mira je gostovala u Soko Banji na takmičenju za prvu harmoniku kada je došla na ideju da osnuje ženski vokalni ansambl pod nazivom "Đerdan". Zajedno sa Verom Ivković i Anđelkom Govedarević, obratile su se Radio Beogradu i dobile još jedan vokal, Gordanu Lazarević. Nakon nekoliko meseci vežbanja, koreografije i režiranja na kome je radio Jovan Ristić, ansambl "Đerdan" pojavio se pred publikom i od mnoštva ljudi bio prihvaćen s velikim oduševljenjem.

Mira je mnogo doprinela našoj estradi poučavajuci mlade talente u svom ansamblu. Ona je jedna od retkih koja je svoje znanje prenosila na mlađe koleginice pomažući im da postanu poznate i popularne. Članice "Đerdana" su se redovno smenjivale i njihovo mesto su zauzimale nove mlade talentovane devojke. Pored Vere Ivković, Anđelke Govedarević, Gordane Lazarević u "Đerdanu" su pevale: Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Jasna Đokić, Desa Vukovicć Dragana Lazarević, Snežana Đurišić, Biljana Trmčicć Jasminka Rajčić, Jovana Hadžić, Snežana Đerdan...

Mira i danas nastupa i kao solista a i sa ansamblom "Đerdan". U decembru, u Nišu je dobila nagradu za životno delo a u februaru nagradu od Dijaspore za doprinos kulturi.


Angelina, 15.04.2007.

Fotografija: LP "Mira" / PGP RTB ‎– LPV 1253 / 1973
3999  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ljubivoje Vidosavljević (1921—2014) poslato: Februar 05, 2011, 05:01:25 pm
*

TREZOR

Pre magnetofona i magnetoskopa, Razgovor veterana br. 15, prvi deo - Ljubivoje Vidosavljević, pevač Radio Beograda i producent u Televiziji Beograd, priča o vremenu pred Drugi svetski rat, vojničkim danima, zarobljeništvu i boravku u Grčkoj.

U Atini upoznaje kompozitora i pesnika Hristosa Heropulosa sa kojim je kasnije pevao na grčkim radio stanicama. Po dolasku u Beograd polaže audiciju za pevača narodne muzike kod Vlastimira Pavlovića Carevca. Tada je šest pevača: Danica Obrenić, Anđelija Milić, Radmila Dimić, Zorka Butaš, Vukašin Jeftić i Ljubivoje Vidosavljević primljeno za stalne soliste Radio-Beograda, koji su kasnije ostavili veliki broj trajnih snimaka u Zvučnom arhivu radija.





Pevači i solisti Redakcije za narodnu muziku Radio-Beograda pedesetih godina.
Sede s leva na desno:
Sava Jeremić, Maksa Popov, Mara Đorđević, Đorđe Karaklajić, Vlastimir Pavlović Carevac,  Ljubivoje Vidosavljević.
Stoje u drugom redu, s leva na desno:
Radojka Živković, Zorka Butaš, Danica Obrenić, Aleksandar Dejanović, Anđelija Milić, Radmila Dimić.
Za dve osobe u trećem redu, nemamo podatke.


Osnivanjem Televizije Beograd, Vidosavljević je detaširan na dalji posao na Televiziju, na mesto sekretara Kulturno-umetničke redakcije, gde mu je glavni urednik bio Lola Đukić, a kasnije prelazi u sektor Proizvodnje programa, odakle je otišao i u penziju 1980. godine.

Pored rada na Televiziji, nastavio je i sa pevanjem, kako kaže, iz zadovoljstva.



U ovoj emisije slušamo pesme koje je Ljubivoje snimio sa Carevčevim orkestrom: "Raslo mi je badem drvo", "Marš na Drinu", "Kolika je noćca", "Bolan mi leži kara Mustafa", "Moj Milane"; sa orkestrom Đorđa Karaklajića  "Sedi Mara na kamen studencu";  kao i grčke pesme koje je napisao Hristos Heropulos: "Then Pirazi", "Oniro Ftoho Mu", i "Then In Anaga Na Mu Pis An M'Agapas". Korišćeni snimci Zvučnog arhiva Radio-Beograda.

* Učesnici: Ljubivoje Vidosavljević i Kamenko Katić

* Snimatelj Željko Malić, asistent Milorad Ševo, snimatelji zvuka  Ljuba Jovanović i Milan Đorđević, rasvetljivač Dragan Urošević, organizator Gordana Grdanović, realizacija Sandra Milošević i Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić

* Snimano 27. septembra 2009, Redakcija za Istoriografiju



Saša Janoš / dopuna za fotografiju
dve osobe u poslednjem redu na fotografiji, s leva na desno su:
gitarista Dušan Radančević (imao svoj ansambl) i
legendarni harmonikaš Dušan Radetić (vođa Seksteta Radio Beograda)
Obojica bili muzički urednici na Radio Beogradu.


RTS | 26.08.2010.
4000  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ljubivoje Vidosavljević (1921—2014) poslato: Februar 05, 2011, 05:01:07 pm
*


PESME IZ BOGATOG REPERTOARA LJUBIVOJA VIDOSAVLJEVIĆA




Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »