Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3926  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Marija Grozdanović (1929) poslato: Februar 05, 2011, 06:52:00 pm
*


PESME MARIJE GROZDANOVIĆ



3927  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Marija Grozdanović (1929) poslato: Februar 05, 2011, 06:51:42 pm
*




MARIJA GROZDANOVIĆ

Marija Grozdanović (1929) karijeru je započela na nagovor svih onih koji su je čuli kako peva i savetovali joj da ide na audiciju Radio Beograda. Prvo je položila audiciju za Hor JNA, a zatim i na radio-stanici gde je postala radio-pevač 1956. godine. Imala je širok repertoar, ali su joj ostale najdraže vranjanske i makedonske pesme, od kojih se i danas mnogi sećaju njenog mecosoprana i izvođenja pesama: "Stojanke, belo Vranjanke", "Stani, mome, da zaigraš" i "Magla padnala v dolina". Na Radio Beogradu i gramofonskim pločama nema mnogo snimljenih pesama, a razlog za to jeste Marijina estradna delatnost – skoro trideset godina nastupala je širom tadašnje zemlje i Evrope s Ansamblom Radojke i Tineta Živkovića. Njena karijera trajala je dugo, a danas je penzionerka i živi u Beogradu.

piše: Saša Janoš "Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine" | Pančevac
3928  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nada Vodeničar (1936) poslato: Februar 05, 2011, 06:48:16 pm
*
NAŠA GOŠĆA: NADA VODENIČAR, NOVINAR I RADIO-PEVAČ


NEMA VIŠE BEĆARCA U MOME SOKAKU

Nada Vodeničar živi skoro čitav život u Crepaji. Po zvanju je profesor književnosti, po zanimanju novinar, ali njena najveća ljubav je vojvođanska srpska narodna pesma. I to ista ona pesma, koje smo se, svesno ili ne, odrekli i zaboravili je. Stariji je znaju kao vrsnog interpretatora vojvođanske pesme, a mlađi kao novinara nedeljnika "Ekonomist".





PANČEVAC: Kada ste se prvi put susreli s vojvođanskom srpskom narodnom pesmom?

N. VODENIČAR: Bilo je to veoma davno, krajem 1936. godine, kada sam se rodila, pa su roditelji pevali i radovali se svojoj kćeri. Oni su bili užitelji i uvek se pevalo u kući. Još kao devojčurak sam nastupala na priredbama u osnovnoj školi i kasnije. U Mokrinu na priredbi radio-pevača imala sam čast da prvi put nastupim i to je za mene bila velika stvar. Kasnije se sve desilo slučajno. Otišla sam u Beograd na studije, Mija Krnjevac me je čuo i pozvao na audiciju za Radio Beograd, gde sam napravila prve korake kao pevač. Bilo je to u jesen 1956, ali sam tek 11. maja 1958. imala svoju prvu emisiju s Jovanom Miloševićem, duetom Živka Milošević i Lela Aleksić i naravno s Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, "čika-Carem", i njegovim Narodnim orkestrom.

PANČEVAC: Kako to vojvođanske pesme, a na Radio Beogradu?

N. VODENIČAR: Tek 1960. sam pošela da snimam za Radio Novi Sad, zahvaljujući tome što je čika Sava Vukosavljev, učitelj, aranžer i dirigent Tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, sreo moga tatu, učitelja, i prekorio ga zato što mu ćerka peva u Beogradu, a ne u Novom Sadu. Tako sam ja otišla, a saradnja s Radio Novim Sadom trajala je do 1976, kada su oni prestali da me pozivaju. Verovatno su imali veliki broj pevača interpretatora vojvošanske pesme. Ovo govorim s ironijom, jer mislim da su mnogo doprineli da se srpska narodna pesma iz Vojvodine jednostavno izgubi u narodu. Ja živim u Crepaji, a nema bećarca u mojoj Crepaji, nema "Sjaj, meseče, večeras" u mojoj Crepaji, i moji Crepajci se uopšte ne vesele uz ove pesme, nego ima nekih drugih, koje i ne pratim. Ali tek pred zoru, kada im proradi ona krv južnobanatska, kreću s našim pesmama.

Moja ljubav je pesma. I tu pesmu ne može da mi oduzme niko, ali ovom narodu može. I oduzeta mu je! Naravno, tu izuzimam nacionalne manjine, koje su zadržale i neguju svoju pesmu. A naša nacionalna muzika cenjena je svugde u svetu, samo ne kod nas. Zašto? Da li smo mi toliko pametni da više volimo grčku, tursku i neku orijentalnu muziku ili smo toliko naivni?

PANČEVAC: Kako je u ono vreme bilo biti radio-pevač?

N. VODENIČAR: Znate, kada uđete u studio, noge vam se odseku i nije baš prijatno kada znate da vas sluša mnogo, mnogo sveta. Ja sam prisustvovala tim živim emisijama, ali nisam pevala, nas su pripremali, a mi smo dolazili i slušali. U to vreme pevalo se na kvalitet, ne na kvantitet. Pevač je pevao pesme svog porekla, 15-20 pesama, i to je bila njegova uža specijalnost. Nije se išlo na sve "sve čika Car" nije dozvoljavao. Na Radio Novom Sadu sam zatekla briljantnog Janiku Balaša i 17 tamburaša, s kojima sam nastupala na turnejama i snimila 50-60 trajnih snimaka. Na pločama ima malo mojih snimaka; šetiri male ploče i nekoliko velikih s više pevača zajedno.

PANČEVAC: Da li danas pevate?

N. VODENIČAR: Skoro sam bila s kolegama u restoranu i malo pevala, a ljudi su se čudili zašto sam ostavila pevanje. Pa, jednostavno, bavim se analitičkim novinarstvom, koje zahteva celog čoveka, a pevanje i dalje negujem. Rado bih ja danas zapevala, samo kada bih imala uslova. Nadam se da ćete vi, Pančevci, napraviti ponovo Veliki tamburaški orkestar Radio Pančeva, koji je rasformiran 1999. godine. To je prava šteta. Napravite ga, pa da mi počnemo ponovo da pevamo naše vojvođanske pesme.


Saša Janoš | Pančevac
3929  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nada Vodeničar (1936) poslato: Februar 05, 2011, 06:47:58 pm
**


NADA VODENIČAR RADOJČIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


1966. Zelena livada | diskos EDK-5103 | 27.09.1966.
 
01. Zelena livada (S. Pantelić — M. Milutinović)
02. Kad pogledam preko kola (S. Pantelić — M. Milutinović)
03. Jesen ide (S. Pantelić — M. Milutinović)
04. Tek što mesec zađe (S. Pantelić — M. Milutinović)
uz pratnju ansambla Svetozara Pantelića
3930  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nada Vodeničar (1936) poslato: Februar 05, 2011, 06:47:40 pm
*




NADA VODENIČAR
(Ratari kod Paraćina, 29.12.1936)

Kao što ste do sada i navikli, u "Portretu" Muzičke pletenice predstavljamo prvu generaciju radijskih pevača. Jedna od pripadnica te generacije je i Nada Vodeničar, koja je plenila svojim mekim i toplim sopranom. Najčešće je pevala vojvođanske pesme u pratnji fantastičnog Janike Balaža, ali je vrlo često nastupala i uz orkestar velikog Vlastimira Pavlovića Carevca.

Rođena je 29. decembra 1936. godine u okolini Paraćina. Posle rata njena porodica se preselila u Sakule. Budući da su njeni roditelji po službi bili učitelji, zbog potrebe službe su se preselili u Mokrinj, jedno od tada najvećih sela u Vojvodini. Tamo su vodili i hor i dramsku sekciju, i upravo tako je i Nada uz oca počela da uči pevanje. Već 1949. godine u Mokrinju ima prvi kontakt sa radijskim pevačima, da bi 1955. godine položila i širu i užu audiciju. U Radio Beogradu kod, kako ona voli da kaže, čika Cara.

Paralelno sa pevanjem uspešno je studirala književnost.

Iako je već pevala na programu Radio Beograda, morala je da polaže audiciju u Radio Novom Sadu, gde je snimila preko 100 pesama, uglavnom uz tamburaški orkestar Janike Balaža.

Pevala je sve do 1969. godine, kada se zaposlila kao novinar u listu "Ekonomski pregled", kasnije "Ekonomist", prateći agrar.

... Njene pesme ponovo se mogu čuti na programu Radio Beograda, na šta je ona vrlo ponosna i žali što njeni roditelji to ne mogu čuti, jer je za njih Radio Beograd bio i ostao sinonim kvaliteta.

~

Iz Beograda tim Muzičke pletenice obreo se u Banatskom selu Crepaja u nameri da u "Portretu" predstavi inetrpretatorku vojvođanske i starogradske muzike, koja poseduje jedan od najtoplijih soprana.

Nada Vodeničar, dugogodišnji novinar "Ekonomske politike" i "Ekonomista", značajno je ime prve posleratne generacije radio-pevača. U poslednjem telefonskom razgovoru koji smo vodili skromno je prokomentarisala: "Samo mi je žao da me moji pokojni roditelji neće čuti kako posle toliko godina ponovo pevam na Radio Beogradu."
RTS

Nada Vodeničar sa singl omota "Zelena livada" | diskos EDK-5103 | 27.09.1966.
3931  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:46:42 pm
**

ZAPISANO U VREMENU — Vasilija Radojčić


Vasilija Radojčić spada u red vrhunskih vokalnih umetnika u Srbiji. Svojim sjajnim interpretacijama izvornih narodnih pesama, posebno afinitetom za kosovske srpske pesme i one "adzijske", vranjanske, dostigla je sam vrh. Njene prelepe i sugestivne interpretacije dočaravaju na najbolji način svu lepotu i kolorit starog vranjanskog derta i meraka.

Pesma Radoslava Graića "Mito bekrijo" ušla je u antologiju i našla je u Vasiliji najoriginalnijeg tumača jednog vremena, koga, nažalost, više nema.

Boki Milošević


* * *

1958. godine upoznao sam Vasiliju Radojčić, koja je uveliko krčila put ka zvezdama zabavne muzike. Diskretno je snimala i narodne pesme uz pratnju orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca, koji je zastupao teoriju — gde si rođen iz tog kraja treba i pevati autentično.

Vasilija, rođena u Kragujevcu, je u potpunosti ubedila Carevca da je njena interpretacija vranjanskih pesama vrhunska. Verna tradiciji, pažljivo je birala repertoar tako da je došlo do saradnje sa vrhunskim kompozitorima koji su poštovali tradiciju. Jedan od njih je i Radoslav Graić, koji joj je poklonio pesmu "Mito bekrijo", koja je postala hit za sva vremena. Skromna i tiha iza scene, a na istoj vatreno temperamentna, ostavila je dubok trag u našoj narodnoj muzici.

Ovo pišem Nove 2007. godine i ponosan sam da sa Vasilijom sarađujem 50 godina.

Živela mnogaja ljeta!

Cune Gojković


* * *

U svom dugom kompozitorskom radu i trajanju uspešno sam sarađivao sa mnogim vrsnim i poznatim pevačima naše popularne muzike. Pa, ipak, jedna saradnja mi je posebno draga i značajna. Reč je o Vasiliji Radojčić, izuzetnoj umetnici, sjajnoj interpretatorki naše tradicionalne narodne muzike, naših prelepih starogradskih pesama i mnogih poznatih zabavnih "evergrin" melodija. Vasilija je uvek plenila i još uvek pleni svojim lepim glasom, svojim velikim vokalnim mogućnostima i svojom nesvakidašnjom muzikalnošću. Priroda joj je dala jedan redak i čudesan pevački nerv, koji se snažno oseća u svakoj njenoj interpretaciji. Kada je slušamo i kada je gledamo na sceni, mi uvek sa sigurnošću znamo da se ona u tom trenutku bez rezerve predaje svojoj pesmi, da u njoj do kraja izgara, darujući nam sve svoje iskrene emocije i svu snagu svog umetničkog bića.

Pevala je Vasilija puno mojih pesama, ali pesma "Mito, bekrijo" ostala je upamćena kao naš nesumnjivo najveći zajednički uspeh i trajno je obeležila naše muzičke karijere. Svojom nezaboravnom i neprevaziđenom interpretacijom ona je toj intimnoj i dirljivoj priči iz starog Vranja udahnula dušu i osigurala joj dugovečan život. Primajući taj njen prelepi poklon, ja sam joj kao autor te pesme, kao stari kolega i prijatelj od srca i zauvek zahvalan!

Radoslav Graić, mart, 2008.


* * *

Kada sam za redakciju radija 1962. godine doneo snimke 20-tak "starovremskih" vranjanskih ljubavnih pesama, koje mi je kazivala i otpevala Stana Avramović — "Karamingna" — upoznao sam i Vasiliju Radojčić. Ona je već sarađivala sa sekstetom Dušana Radetića. Tada sam bio u istoj redakciji, sa Radetićem koji je dobro upoznao Stanino pevanje, i predložio mi je da mu notiram brzo nekoliko pesama za Vasiliju. Izdvojio sam tada dve pesme — priče koje je Stana posebno volela, o momi Gajtani, naročito cenjenu od vranjanskih aga, koje je Gajta prezirala, i priču o Miti — Dimitriju — sevdaliji i bekriji, koji je u mladosti, mnoge vranjanske plotove — "porte" — preskakao sukobljavajući se sa očevima i braćom vranjanskih lepotica. Pesme su do sada ostale na repertoaru Cice - Vasilije Radojčić, postavši omiljene i brojnim, ne samo starijim ljubiteljima narodne muzike.

D. Dević, 18. april, 2008.


* * *

Repertoar Vasilije Radojčić je veoma bogat i raznovrstan. Uspešno je izvodila pesme iz svih krajeva Srbije, ali melodije iz južne Srbije, obojene njenim autentičnim izvođenjem, svrstavaju je u najpoznatijeg izvođača vranjanskog melosa.

Debitovala je na Radio Beogradu, 1958. godine, a prvu ploču je snimila 1962. godine. Na početku profesionalne karijere imala je sreću da sarađuje i uči od legendarnog Vlastimira Pavlovića Carevca, koji je njen rad i interpretaciju visoko cenio.

Sarađivala je sa svim orkestrima Radio Beograda: Žarkom Milanovićem, Duškom Radetićem, Maksom Popovim, Radetom Jašarevićem, pa sve do danas, sa orkestrom Ljubiše Pavkovića i Branimira Đokića.

Izuzetna interpretacija i osećaj za pesmu, izdvojio je Vasiliju Radojčić, kao mladog pevača na početku karijere, od veoma priznatih interpretatora iz "zlatnog perioda" Radio Beograda početkom šezdesetih godina, kao što su Danica Obrenić, Zora Drempetić, Anđelija Milić i mnogi drugi. A tako visoki standardi potvrđeni su kvalitetnim i veoma autentičnim izvođenjem.

Pesma "Dimitrijo sine Mitre" postaje neopozivo vezana za prirodu njene interpretativne izvođačke ličnosti. Slede pesme kroz koje nam je podarila najtananije treptaje svoga glasa: "Magla padnala v dolina", "Mito bekrijo", "Ajde Jano kolo da igramo", "Zemi me, zemi", "Zašto sike, zašto" i mnoge druge.

Za Arhiv Radio Beograda zabeležila je više od sto trajnih snimaka narodnih pesama sa raznim orkestrima. Mnoge od njih su zapisi naših poznatih etnomuzikologa i melografa što predstavlja trajnu kulturnu vrednost.

Na mnogim koncertima u zemlji i inostranstvu predstavljala je Radio Beograd i izvornu narodnu muziku na najbolji način. Miljenica je mnogih, i publike i slušalaca, jer je pesma koju Vasilija Radojčić izvodi, uvek rado slušana.

Urednik emisije "OD ZLATA JABUKA" — Dragana Marinković


* * *

Vasilija Radojčić je istinska zvezda, ali ne u onom smislu u kojem se to danas objašnjava. Ona je interpretator sjajne besmrtne srpske muzike.

Vasilija je skromna i uvek su veliki skromni, ali se bojim da zbog te skromnosti ostane nešto nedorečeno jer teško je govoriti o sebi u superlativu. Vasilija Radojčić je jedan svojevrstan fenomen koga je teško porediti sa bilo kim. Govorim kao čovek koji pripada ovoj naciji, ali i kao čovek koji je proveo radni vek u Radio Beogradu. Zamislite kako je to bilo pedesetih godina prošlog veka, kada je veliki Carevac, koji je bio strah i trepet, odabrao devojče koje se zvalo Vasilija Radojčić i dozvolio joj da peva vranjanske pesme, a bio je upravo poznat po tome što nikada nije dozvoljavao nikom ko je rođen npr. u Mladenovcu da peva bosansku pesmu. To je bio princip, a ona je na jedan univerzalan način pevala vranjansku pesmu, bez tih suvišnih trilera, kako ona kaže, bez te ornamentike koja prosto pokrije melodiju — ne možete da znate šta je melodija od svih tih silnih tonova. Ona je na jedan univerzalan način ovekovečila te pesme, tako da to govore i Vranjanci, a jako je teško da se dodvorite nekom čiju pesmu pevate, a ne pripadate tom etničkom sloju. Ona je cenjena svuda, ona je osoba koja je sa tim božanstvenim glasom toliko zadužila ovu naciju, da to prosto ne može numerički da se izrazi. To može da se izrazi samo jednim sjajnim divljenjem, jednim omažom, onim ljudskim, najtoplijim — drugačije nikako.

Ja zaista sve što mogu kao čovek da kažem jeste da takvoj jednoj osobi kao što je Vasilija Radojćić mogu da poželim samo da živi što duže i da moli Boga da joj čuva taj glas, da može da peva sve dok bude živa.

Bora Dugić

Tekst: CD 3 set — Zapisano u vremenu Vasilija Radojčić
Izdanje RTS PGP | 2008.
3932  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:46:23 pm
**

SRCE MOJE TIŠE, TIŠE

Srce moje tiše, tiše
jer mi dragog nema više
u duši mi sada seta;
proleće je bagrem cveta

Srce piše uspomene
zbog ljubavi mladost vene
volela sam noćcu tamnu
volela sam zoru ranu

Srce luta, vetar veje
sebe pitam, dragi gde je
srce traži zaborava
al' mu ne da ljubav prava

Ranjeno je srce moje
uspomene čuva svoje
kad se voli, lako nije
zato srce tugu krije


JEL TI ŽAO ŠTO SE RASTAJEMO

Je l' ti žao što se rastajemo
aj, je l' ti žao, more, što se rastajemo
rastajemo, a ne sastajemo
aj, rastajemo, more, a ne sastajemo
 
Jest' mi žao i srce to znade
aj, jest' mi žao, more, i srce to znade
žao mi je i duša me boli
aj, žao mi je, more, i duša me boli
 
I umreću, prežalit' te neću
aj, i umreću, more, prežalit' te neću
proklet bio ko nas rastavio
aj, proklet bio, more, ko nas rastavio


ŠTA ĆU MAJKO, ŠTA ĆU

Šta ću majko, šta ću, ne znam ja
Zavolela ja sam dragana
A on lola, pije
Od kapije do kapije s momcima

Šta ću majko, šta ću s očima
Svidele se mnogim momcima
Ali nisu loli,
Da prevari mnoge curi on voli

Pazi ćeri, pazi šta činiš
Nemoj da me dušo sramotiš
Naćiće ti nana boljeg momka
Najlepšega jarana

Neću majko, neću drugoga
Srce traži samo jednoga
Pa i ako pije, nigde majko
nema takvog delije




Fotografija: Francko Nobelj


YouTube: Vasilija Radojčić — Srce moje tiše, tiše
YouTube: Vasilija Radojčić — Je l' ti žao što se rastajemo
YouTube: Vasilija Radojčić — Šta ću majko, šta ću
3933  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:46:15 pm
*

VASILIJA RADOJČIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


Dimitrijo, sine Mitre
Veseli se kućni domaćine
Moj Milane kad' u vojsku pođeš
Na Uskrs sam se rodila
Zašto pitaš kol'ko mi je leta
Mito, bekrijo
Džumbus, džumbus mašala
Beše nekad Mitke i Koštana
Pamtiš li još ljubav moju
Srce moje tiše, tiše
Šta ću majko, šta ću
Zar je naša ljubav lažna bila
Za rođendan tebi, sine
Zapevala sojka ptica
Ajde Jano, kolo da igramo
Zbogom ostaj moja ljubavi
Kiša pada trava raste
Nemoj mene ljubiti
Tamna noći, tamna li si
Jel' ti žao što se rastajemo

U izdanju PGP RTS objavila je kompilatorni album, Vasilija Radojčić: "Pesme koje se pamte I — 40 godina sa nama". Pesme sa ovog albuma su ujedno i njeni najpoznatiji hitovi.
3934  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:45:56 pm
*




VASILIJA RADOJČIĆ

Vasilija Radojčić je rođena u Kragujevcu 1936. godine. Po završenoj gimnaziji 1954. godine prelazi u Beograd, gde upisuje redovne studije na Filološkom fakultetu.

Dar za pevanje uočen je rano, tako da već kao solista dečijih horova dobija prve nagrade. Sa pevanjem nastavlja i u gimnaziji, a prve značajne pevačke i glumačke nastupe ima u Omladinskom pozorištu u Kragujevcu. Posle velikog uspeha, i ako je imala podršku poznatih glumaca kragujevačkog Narodnog pozorišta, nije upisala Pozorišnu akademiju, več francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu — ali pesmu ni tada nije ostavljala.

Ubrzo postaje član KUD "Žikica Jovanović Španac" i KUD "Branko Krsmanović", a potom i član Saveza zabavne i narodne muzike Jugoslavije, Udruženja estradnih umetnika Srbije i Džez udruženja. Na takmičenju KUD-a Beograda 1957. godine interpretirala je pesme iz Vranja i zauzela prvo mesto. Tu je zapazio poznati etnomuzikolog profesor Miodrag Vasiljević, čestitao joj, a poznatom dirigentu Đorđu Karaklajiću i ostalim važnim ljudima iz Radio Beograda preporučio da što pre sa ovom mladom pevačicom naprave trajne snimke narodnih pesama. Tako od 1958. godine Vasilija Radojčić postaje jedan od najmlađih solista Radio Beograda. Imala je sreću da upozna osnivača Narodnog orkestra, vrhunskog pedagoga, slavnog Vlastimira Pavlovića - Carevca, i da bude među poslednjima u generaciji koji su imali tu čast i sreću da sarađuju sa njim. Bila je ponosna što je ocenio njeno pevanje najvišom ocenom, što je slušao i divio joj se — tako je dobila najveće priznanje koje se do tada moglo dobiti. Za svaku njenu interpretaciju je govorio — tako ona peva! Veća nagrada u to vreme nije postojala.

Našu narodnu pesmu je predstavila u čitavoj Evropi: Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj, Danskoj, SSSR-u, a kasnije i u SAD-u. Od 1961. godine snimala je za našu najpoznatiju i tada najbolju produkciju ploča RTB, izvornu narodnu, a u isto vreme i zabavnu muziku. U to vreme je snimila i prvu emisiju za televiziju Beograd, odnosno živ prenos koncerta narodne muzike iz Beogradskog dramskog pozorišta. Iza toga, snimljene su i dve melodije za televizijsku humorističku seriju.

Godine 1967. kao predstavnik Srbije, učestvovala je na koncertu "Džez na Jelisejskim poljima" u Berlinu, gde je dobila priznanje i ponudu za snimanje LP ploče naše izvorne muzike u Kelnu za produkciju "Kornet".

Za Radio Beograd je snimila preko 100 narodnih pesama, pretežno iz južne Srbije (Kosovo, Vranje, Leskovac, Niš, Pirot, Sandžak). Veliki broj tih pesama je iz zapisa naših najpoznatijih melografa, po čemu je i ostala trajno upamćena (Dimitrijo sine Mitre, Veseli se kućni domačine, Magla padnala v dolina), ali i po već poznatim na njen način otpevanim pesmama (Na Uskrs sam se rodila, Ajde Jano, Zapevala sojka ptica, Tamna noći).

Snimala je i nove pesme, ali one koje su po melodiji, ritmu i tekstovima bile približne starim narodnim pesmama.

Snimila je za Radio Beograd i trideset pet melodija zabavne muzike sa gudačkim orkestrom llije Genića i Džez orkestrom Vojislava Simića. Učestvovala je i na festivalima zabavne muzike "Beogradsko proleće".

Od prvog snimka ostala je verna PGP RTB-u, koji je izdao deset LP i dvadeset i pet singl ploča narodne muzike, mnogo njenih pesama na koktel izdanjima, kao i dva CD-a, a što se tiče zabavne muzike, izdato je šest samostalnih singl ploča. Za mnoga od ovih izdanja dobitnik je srebrnih i zlatnih ploča.

Učestvovala je na svim festivalima i smotrama narodne muzike (Beogradski sabor, Beogradsko proleće, Hit parada, Pesma leta, Jesen '67, '68, '69 — Šabac, Festival u Prištini, Festival u Novom Sadu, Festival u Sarajevu, Festival na llidži, Zvuci rodnog kraja — Zagreb itd.) i skoro uvek bila nosilac neke od nagrada (1966. pesama HEJ SUSRELA SAM, '67. VERUJ Ml, '68. SRCE MOJE TIŠE, TIŠE, '69. MITO BEKRIJO, '70. RUKE BELE, RUKE ŽELJNE).

Za televiziju Beograd snimila je pet šou programa od 45 minuta i učestvovala u skoro svim emisijama narodne muzike (Čaša voda sa izvora, Folk parada, Folk majstori, Pesma mog života, Od srca srcu, Spomenar, Znanje imanje, Kod zlatnog konja, Muzički pejzaži, Siluete, Leti, leti pesmo moja mila, Jedna pesma, jedna želja itd.)

Učestvovala je često na koncertima u dobrotvorne svrhe, dobila mnoge zahvalnice, pohvale, podrške, dokaze ljubavi i poštovanja, proglašavana kraljicom i legendom narodne pesme. Nije dobila možda onoliko nagrada koliko bi se očekivalo, jer je najveći deo svoje karijere provela u nekom vremenu kada se nisu tako lako delile nagrade. Dobila je onu najveću — bila je prvi solista Radio Beograda onda kada je to mnogima bilo nedostižno, predstavljala je Radio Beograd, izvornu muziku i svoju zemlju dostojanstveno. Učinila je mnogo za očuvanje našeg nacionalnog blaga — naše kulture.

Radni staž joj je tekao od 1955. godine. Dobila je najpre zvanje samostalnog, a zatim i istaknutog umetnika 1985. godine, i sa punim radnim stažom odlazi u penziju 1990. godine.


Tekst: CD 3 set — Zapisano u vremenu Vasilija Radojčić
Izdanje RTS PGP | 2008.
3935  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Marković (1925—2011) * poslato: Februar 05, 2011, 06:39:12 pm
*
OLIVERA MARKOVIĆ





NE DAJ SE OLIVERA

Glumica Olivera Marković u teškom zdravstvenom stanju, gotovo je nepokretna i pod stalnom je negom dežurnog medicinskog osoblja

Glumica Olivera Marković (Đorđević) je u teškom zdravstvenom stanju, zbog čega nedavno nije mogla da prisustvuje premijeri filma "Turneja", koji je režirao njen sin Goran Marković.

Jedna od najboljih glumica u istoriji srpske kinematografije pre izvesnog vremena je izašla iz bolnice i trenutno se nalazi na kućnom lečenju, ali je gotovo nepokretna i pod stalnom je negom dežurnog medicinskog osoblja.
U izjavi za Press Oliverin sin Goran, inače reditelj srpskog kandidata za Oskara, kaže da se nada da će njegova majka, na radost brojnih fanova, biti bolje.

— Šta da vam kažem, i ja bih voleo da je moja majka bila na premijeri filma, ali je ona veoma, veoma bolesna i nije bila u stanju da dođe. Nisam za to da je trenutno neko zove jer ne znam ni šta bi mogla da kaže za medije. Hvala svima koji se interesuju za zdravlje moje majke i hvala svim njenim obožavaocima što se raspituju i brinu — rekao je za Press Goran Marković, nadajući se da će upravo ta briga pomoći slavnoj glumici da ojača.

Glumica Olivera Marković dugo je bila u braku sa kolegom Radetom Markovićem. Posle razvoda, udala se takođe za kolegu Dušana Bulajića, koji je umro 1995. godine. Olivera je jednom prilikom i sama priznala da smrt svog drugog supruga nikad nije uspela da preboli, a poslednjih nekoliko godina gotovo je nepokretna.


M. Stojković | Beograd, 12.11.2008. | PRESS online
3936  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Marković (1925—2011) * poslato: Februar 05, 2011, 06:38:30 pm
*
OLIVERA MARKOVIĆ O PEDESET GODINA KARIJERE, POŠTOVANJU PUBLIKE, ULOGAMA


LEPOTA JE BILA PRETEŠKA

Danas bih birala mirniji život, intimniji, da nadoknadim ljubav koju nisam dala onima kojima sam morala. Doživela sam sreću da igram u podeli svog sina

Monografija posvećena Oliveri Marković, 13. laureatu nagrade Dobričin prsten (priređivač knjige je kritičar Feliks Pašić, izdavač SDUS, odgovorni urednik Danica Maksimović, predsednik SDUS-a), promovisana je u Beogradskom dramskom pozorištu, kući u kojoj je jedna od naših najvećih glumica odigrala verovatno najznačajniji deo svog repertoara. Na dve stotine strana, bogato ilustrovana fotografijama koje prate njen život od detinjstva, prvih pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga do današnjih dana, knjiga je i dokument o kulturnoj sceni dvadesetog veka i sjajnoj generaciji umetnika koja je karijeru počela krajem Drugog svetskog rata.

— Zbunjena sam i malo mi je nelagodno što sam na ovoj promociji čula toliko lepog o sebi, ali sam i zahvalna što su mi moje kolege ovom knjigom podigle spomenik još za života.

Monografija se poklapa i sa jednim značajnim datumom — 50 godina karijere. Ako biste danas birali, da li bi to bio isti put?

— Prvo, treba i sama da poverujem da već pedeset godina igram, i da već pola veka postoje neki ljudi koji dolaze u pozorište ili u bioskop da gledaju šta ja to radim. Meni je to vrlo važno, zato što sam uvek duboko poštovala i volela svoju publiku. Taj osećaj imam i sada, i danas sam spremna da bolesna ustanem iz kreveta i izađem na scenu.

Više od pola svog života dala sam pozorištu. Sve je teklo onako kako jedan glumac želi da proživi svoj glumački vek, bilo je mnogo srećnih i tužnih trenutaka. Ali, danas mi se čini da taj put nikada više ne bih izabrala i ponovila. Jednostavno zato što je čitava ta lepota koju sam doživela bila vrlo teška i naporna. Sada bih birala neki mirniji život, intimniji, samo moj, da nadoknadim ljubav koju zbog karijere nisam dala onima kojima sam morala i koji su zasluživali više.

U knjizi govorite o svom sinu, reditelju Goranu Markoviću, glumcima Radetu Markoviću i Dušanu Bulajiću, sa kojima ste bili u braku?

— Kad je Goran upisao režiju, nadala sam se da ću bar jednom igrati u nekom njegovom filmu. I to sam doživela. Sa Radetom sam odigrala veliki i značajan repertoar. Ali, na promociji ove knjige imala sam želju da pored Gorana i Radeta tu bude još neko, moj suprug Dušan Bulajić. Mislim da se od njegove smrti i od tog bola još nisam otrgla.



NE POSTOJI KARIJERA OD RESTLOVA

Da li i danas smatrate da uloga "čini" glumca, a ne glumac ulogu?

— Ne, ja sam samo govorila da ne verujem u ono što Stanislavski tvrdi — da nema malih uloga, da ima samo malih glumaca. Znamo, međutim, da niko u svetu nije od restlova napravio karijeru. Glumac se postaje isključivo ulogom.

R. Radosavljević | 16.10.2001. | Glas javnosti
3937  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Marković (1925—2011) * poslato: Februar 05, 2011, 06:37:42 pm
**
OLIVERA MARKOVIĆ — TEKSTOPISAC


HRIZANTEME

Prvi susret naš, prvi dodir blag,
Hrizantema mir i tvoj nežni glas
Vrt je skrio taj, gde sam sama ja,
Gde u srcu još skrivam bol i jad.

Davno već svele tu
Hrizanteme su te
I bez njih svele su
Oči i suze sve?

Pust i tuđ je prag, davno nema vas,
Tužni miris tek hrizantema tih
Uvek seća me na taj nežni dah.
Na vrt što je tuđ, tako pust je sad.

Davno već svele tu
Hrizanteme su te
I bez njih svele su
Oči i suze sve.


PIJMO

Kad zalevaš cveće, lepše tad miriše,
Kad zavoli srce, čovek lepše diše.
Pijmo za drugarstvo i za ljubav večnu,
Za minulu prošlost i budućnost srećnu.

Kao što i trava pije kišne kapi,
Tako ljudsko srce za ljubavlju vapi
Pijmo za drugarstvo i za ljubav večnu,
Za minulu prošlost i budućnost srećnu.


ŠARABAN

Kad srce zadrhti i želja ovlada,
Tad ga videt moram i ljubiti ja.
Sve srce moje, sva moja blaga,
Njemu ću dati, njemu sad ja.

Ciganski tabor, čerga daleka.
Tamo sad dragi čeka me, čeka.
Požuri, momče, konje sad goni,
Nek lete brže, trojka nek zvoni.
Sve što sad imam tebi ću dati,
Da leti trojka, vreme da krati.

Kad srce zadrhti i želja ovlada,
Tad ga videt moram i ljubiti ja.
Sve srce moje, sva moja blaga,
Njemu ću dati, njemu sad ja.

Prozirnim šalom, mrznu se grudi,
A njih će dragi noćas da ljubi.
Mećava veje, lede se usta,
A njih će dragi noćas da ljubi.
Požuri, momče, konje sad goni,
Nek lete brže, trojka nek zvoni.


ZAŠTO TE TOLIKO VOLIM

Reci, slutiš li ti moju ljubav i bol?
Slutiš li da bezumno te volim?
Neću nikada, znaj, drugom da tebe dam.
Nemoj da odeš sad, ja te molim.

Ah, ne reci mi bar da je došao kraj,
Zašto patnju svom srcu ti želiš?
Čemu rastanak taj, čemu suza tih sjaj,
Kad ja znam da i ti mene voliš?


JA HOĆU DA VOLIM I DA PATIM

Kada srce zaželi da voli,
Želju njemu ispunite tad,
U životu ima puno boli,
Naš je život sreća ili pad.

Za trenutak jednog divnog sna
Bolno čezne moja duša sva,
Otkucajem svakim srce moli,
Jer hoće da ljubi i da voli.

Rekli su mi da su sve to laži
Nema sreće, zalud je ne traži,
Neću to da primim i da shvatim,
Jer hoću da volim i da patim.






Tekstovi pesama Olivere Marković preuzeti su iz knjige notnih zapisa Žarka Petrovića
Pesme koje večno žive
| tri stotine pesama | Prvo izdanje, 1987. godine

Za izdavača, gl. i odg. urednik Zoran ŽIVKOVIĆ | Redakcija i notografija: ODELJENJE NOTOGRAFIJE IO "NOTA"
3938  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Marković (1925—2011) * poslato: Februar 05, 2011, 06:36:59 pm
*


D I S K O G R A F I J A


3939  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Marković (1925—2011) * poslato: Februar 05, 2011, 06:36:40 pm
*




 
OLIVERA MARKOVIĆ

Početak — rođena je 3. maja 1925. u Beogradu. Otac Velizar bio je činovnik, majka Olga, od Đorđevića, domaćica.

Detinjstvo — volela je da se šali, i od batina se uvek spasavala nekom smešnom pričicom. Bila je nestašna, često uprljana od igre, ali najviše od svega volela je i umela da peva.

Verska opredeljenost — pravoslavna.

Nacionalnost — Srpkinja, ali ne baš tipična, u pozitivnom smislu. Jer, nije iz priče "nije srpski ćutati", naprotiv, nikada je niko (prijatelji se ne računaju) nije čuo da se žali, na bilo šta, a nije baš da nije imala razloga... Sunarodnici je, pre svega, doživljavaju kao najbolje iz slovenske rase — po duši, odnosu prema životu, lepoti, romansama, vrcavom duhu.

Obrazovanje — završila je čuvenu Drugu žensku gimnaziju, upisala studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, i apsolvirala. U međuvremenu, prešla je na glumu i FDU, gde je 1952. i diplomirala u klasi profesora Mate Miloševića.

Karijera — odmah po završetku fakulteta, postala je član Beogradskog dramskog pozorišta, gde je ostala do 1965, kad prelazi u Narodno pozorište, u kojem igra sve do 1991. Često je gostovala i u Ateljeu 212 i Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Njeni vatreni obožavaoci, a ima ih u svim generacijama — od sedamnaest do sedamdeset sedam — pamte je po prvim, zaista briljantno odigranim rolama. Na primer, iz predstave "Mačka na usijanom limenom krovu".

Kada se 1957. proneo glas da će ona u crnom kombinezonu zaigrati na sceni BDP u "Mački", digla se prava uzbuna! Za pojedine drugove bila je to ideološka subverzija, te je drama posle prve probe jedva prikazana pred publikom. Komunisti su gradili svetliju budućnost, jednaku za sve, u kojoj nije bilo mesta za neke tamo priče o nekim tamo impotentnim muškarcima i skarednim ženama i ostalim dekandentnim odlikama trulog Zapada. U "Mački" je igrao i njen prvu suprug, Rade Marković, i to g. Brika...

Mnogi je se sećaji i iz "Pigamaliona", ali i po ulozi Živke u Nušićevoj "Gospođi ministarki". Jer, ona je rođena komičarka, a njena prirodna duhovitost činila je svaku repliku neponovljivom. Tu su i uloge Arkadine u "Galebu", pa Maše u "Tri sestre", i Grušenjke u "Braći Karamozivima". Igrala je i "Koštanu"...

Kad je zaigrala ledi Magbet u filmu "Sibirska ledi Magbet", i kada je to video i jedan od velikana iz Holivuda, hteo je da je vodi u filmsku Meku. Ali, nju to nije naročito zanimalo, imala je svoje pozorište i život u njemu. A da je nekada baš živela u pozorištu, ilustruje priča kako je nju i celu ekipu, čuveni Paolo Mađeli, doslovce "zatvorio" u Narodnom pozorištu, pola godine, dok su pripremali Goldonijeve "Ribarske svađe".

Tada je i poslednji zavidnik shvatio da je bog zaista bio milostiv prema njoj. Jer, ženi čije su glavne reference bile crna, sjajna kosa beo, porculanski ten, crne, kao ugarak oči, bujne grudi, a lepo je izgledala i s crnim brkovima... Pa čak i obučena u kućicu za presvlačenje na plaži...

Odigrala je više od šezdeset filmskih uloga, upravo snima "Civilni život", više od stotinu pozorišnih predstava, oko pedeset TV drama i serija, snimila je dvadesetak ploča, mnogi i danas kažu da peva kao slavuj (popularne mlade pevačice vole da im bude prateći vokal), gostovala je na svim kontinentima. Ali, nikada nije bila na žutim stranama, ni u trač rubrikama, pa bi se moglo reći da je biografija njenog prvog supruga i kolege mnogo bogatija - u privatnom delu.

Stranački angažman — na svu sreću, njena generacija je imala pune ruke posla, pa nije imala kad da se bavi politikom. Ne javno. Kako su se vremena menjala, mahom na gore, morala je i sama da konstatuje: "Vidite, leškarim kod kuće, čekam "Arsenik" i gledam TV. Možda i previše gledam. S jedne strane vodi me kroz događaje i svet, s druge strane me sve to što gledam čini depresivnom, pritiska me, kao i druge. Treba izdržati ove sumorne, sive i smutne godine. Ja sam svoje progurala i razmišljam kakva budućnost čeka mog sina Gorana Markovića, koji ovde ne snima jer nema novca, i mnoge mlade ljude, decu..." Ovako je pričala decembra 2001.)

Zanimljivosti — velika diva ju-filma i pozorišta, i sada voli posle ručka da popije čašu dobrog crnog vina. I da se šali, pa nije isključeno da prijateljima priređuje sjajne trenutke — sve onako ko da neće, iz svoje stare, udobne fotelje. Mnogi su je i mnogo voleli, mnoge nagrade je zasluženo dobila, a jedan od najlepših komplimenata stigao joj je od koleginice, takođe glumačke legende, Ružice Sokić:

"Nisam se trudila da imam uzore, jedino sam mnogo volela Oliveru Marković. Gledala sam je kad je bila na vrhuncu, bože šta je sve ta žena odigrala... Toliko divnih uloga. Samo kad se setim "Karoline Riječke"! Ne znate da li je bila lepša ili šarmantnija. Čudo jedno! Obožavala sam je. To što je ona odigrala, teško da će se nekom još desiti." Najlepše godine Olivera je proživela u drugom braku, s kolegom Dušanom Bulajićem, inače rođenim bratom režisera Veljka Bulajića.


Zorica Vulić | Forum teatar

Više » » »
3940  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:35:02 pm
*
TAMNA STRANA SRPSKE ESTRADE


MAGISTAR MUZIKE SOCIJALNI SLUČAJ
 
Dubravka Nešović, bard srpske muzike i magistar pevanja, 1. avgusta naći će se na ulici posle otkaza u Domu penzionera u kome živi
 
Hladni vetar njenim poljem piri... Dubravka Nešović

Pevačica evergrin hitova ("Kad bi ove ruže male", "Hladan vetar poljem piri"...) ne može više od svoje penzije da plaća život u Staračkom domu na Karaburmi.

Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva kulture. Poštujem Dragana Kojadinovića, ali nisam nikada mogla da dođem kod njega jer bi ljubazna sekretarica uvek rekla kako "nema vremena" i "previše je zauzet".

Bard srpske narodne muzike i jedini magistar pevanja, Dubravka Nešović (73), uskoro će, po svemu sudeći, ostati bez krova nad glavom. Iako je istaknuti estradni umetnik, član Udruženja džez muzičara Beograda i nosilac brojnih društvenih i strukovnih priznanja, pevačica čiji se evergrin hitovi ("Kad bi ove ruže male", "Hladan vetar poljem piri", "Sažaljenja mi daj") nalaze u svim muzičkim enciklopedijama, Dubravka Nešović od svoje penzije više nije u stanju da plaća troškove u Staračkom domu u kome stanuje. Već petnaest godina profesorka Nešović je u penziji. I pored svih priznanja i titula, prima skromnu državnu penziju 14.200 dinara. Nema kuću, niti stan, i više od četiri godine živi u beogradskom Domu penzionera, u Plješevičkoj ulici na Karaburmi. Nedavno je saznala da od 1. avgusta cena usluga Doma košta 19.000 dinara, i da će, ukoliko nema da plati, morati da se iseli.

Vesela u duši, puna energije, Dubravka Nešović kaže za Press da se prvi put u životu oseća izgubljeno, jadno i bezvredno.

Hvala na svemu direktoru Doma penzionera, gospodinu Petru Mišiću, koji mi je mnogo pomogao i uvek izlazio u susret. On nije svemoguć, iako na sve moguće načine pokušava da reši moj životni problem. Verujem da će mi pomoći neko od čitave plejade pevača koje sam uputila u svet muzike i pomogla im da naprave uspešnu karijeru. Ceo svet poštuje svoje pevačke vrednosti. U svojim zemljama se i danas klanjaju jednoj Melini Muskuri, Mirej Matje, Aznavuru, Ćelentanu, Ali Pugačovoj, Areti Frenklin, a u Srbiji se odbacuju estradni umetnici čim napune 50 godina!

Dubravka Nešović priča kako nema koncerata, i kako su sve ređi mladi pevači koji žele da školuju glas, i nastavlja:

Svaki muzički analfabeta i šuša sa ovih prostora pravila je koncert u Beogradu, a ja do danas nisam imala sredstava da održim solistički nastup. Istovremeno sam otpevala na hiljade dobrotvornih koncerata. Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva kulture Srbije. Poznajem dobro i poštujem gospodina Dragana Kojadinovića, ali nisam nikada mogla da dođem kod njega jer bi ljubazna sekretarica uvek rekla kako "nema vremena" i "previše je zauzet". Kada treba napraviti uspešne akcije i koncerte solidarnosti, skupiti novac sa humanitarnih koncerata, svi zovu estradne asove. Kada mi nekome pokucamo na vrata, zamolimo za najsitniju uslugu, niko za nas "nema vremena"! Pa ipak, optimista sam po prirodi. Verujem u Boga, u moj Beograd, moju Srbiju i svoju branšu i naći će se valjda za mene neki poslić, sobica - zaključuje profesorka muzike svoju tužnu životnu storiju.


UČILA PEVANJU BRAĆU TEOFILOVIĆ! Dubravka Nešović je od svoje treće godine na sceni, uz majku i oca koji su bili glumci našeg jedinog Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Osvojila je bezbroj nagrada na festivalima i snimila sijaset trajnih hitova gradske muzike i romansi za arhivu Radio Beograda. U svojoj vitrini ima snimljenih osamnaest singl-ploča, pet LP-a i dva CD-a. U kući Đure Jakšića u boemskoj Skadarliji godinama je vodila svoju školu pevanja. Ne želi da pominje sve poznate pevače koji su kod nje naučili pevanje i radosno kaže da su poslednji iz njene škole postigli uspešnu estradnu karijeru braća Teofilovići i Marko Bulat.


Draško Aćimović | 25.07.2006. | "Dnevne Novine Press"
3941  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:34:42 pm
*

DUBRAVKA NEŠOVIĆ


Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi, rođena je 31. avgusta 1932. u Novom Bečeju.

Dubravkini roditelji, majka Beograđanka Nataša Nešović i otac Novobečejac Milorad Majin, bili su glumci Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Kako su u skladu sa svojim zanimanjem često putovali, slučaj je hteo da Dubravka bude rođena na jednom od njihovih gostovanja, zamalo na samoj pozornici.

"Na pozornici sam se rodila, majka je odigrala I čin, u II činu joj je pozlilo, u III  činu sam ja došla na svet!"

Prema Dubravkinim rečima kolega njenih roditelja, glumac Viktor Starčić, ju je kao novorođenče doneo kod bake i deke u Novi Bečej, sa porukom daputujuća pozorišna trupa nije u stanju da se stara o tek rođenoj bebi. A ime je dobila na krajnje zanimljiv način- tako što su njen deda, Bogdan Čiplić i sam Viktor Starčić baš to ime izvukli među papirićima u šeširu.

Nataša i Milorad su bili uspešni pozorišni glumci, upamćene su i njihove uloge u filmovima jugoslovenske kinematografije. Nataša je glumila u filmovima Mirisi, zlato i tamjan (1971) i Sarajevski atentat (1968), a Milorad u filmovima Kozara, Zaseda, Uzrok smrti ne pominjati, i mnogim drugim, dok je za ulogu u filmu Četiri kilometra na sat (1958) nagrađen Zlatnom arenom u Puli.

U uglednoj kafani i bioskopskoj sali Dubravkinog dede Slavka Majina Krke dešavale su se najrazličitije priredbe, tako da je Dubravka praktično od svoje četvrte godine nastupala pred publikom, pevajući. Kad sam sinoć ovde bila je prva pesma koju je javno izvela.

"Svi su mi u tom trenutku govorili da je ta pesma zahtevna za dete od samo četiri godine, ali ja sam insistirala da otpevam baš nju".

Takođe, u Novom Bečeju je imala klavir, pevala u horu i naučila prve note. Nakon završene male mature odlazi u Niš, gde su joj roditelji tih godina glumili, tj. majka je došla na upražnjeno mesto slavne Mire Stupice, koja je iz niškog pozorišta otišla trajno za Beograd.

"Gledajući kako se moji roditelji muče i stalno putuju, poziv glumice me nikada nije privlačio. Ali od malih nogu sam nastupala pred publikom, pevala ispred bine dok se scenografija menjala, i valjda zbog toga nikada nisam imala tremu".

U Nišu je upisala muzičku školu u nameri da usavrši sviranje klavira, međutim kada su je tamošnji profesori, kao i dramaturg niškog pozorišta Velimir Živojinović Massuka, čuli kako peva, na opšte insistiranje Dubravki je pripala uloga Koštane koju će i nakon tri godine provedene u Nišu nastaviti da igra na scenama širom bivše Jugoslavije.

Na nagovor svojih profesora ubrzo nastavlja školovanje glasa u Beogradu, prvo u Muzičkoj školi Stanković, zatim i na Muzičkoj akademiji, u klasi Zlate Đunđenac. Kako je na akademiji bila najbolji student, sa svim desetkama, iako su joj koleginice u klasi bile izuzetne Biserka Cvejić i Radmila Bakočević, i kako ju je odlikovao neverovatan i veoma redak glas (kontra-alt), Dubravka je nakon diplomiranja dobila državnu stipendiju za nastavak studija u Belgiji, gde je u Brižu dve godine usavršavala srednjevekovno crkveno pevanje, nakon čega je dobila titulu magistra pevanja. Samim tim postaje prvi magistar pevanja u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Po povratku u Beograd nastavlja svoju karijeru kao solista dva istaknuta hora, to su bili hor Radio Beograda, i nadasve poznat i priznat hor Branko Krsmanović - Krsmanac, sa kojim je proputovala svet, nastupajući u Milanskoj skali, Sali Gavo u Parizu, itd.

Kritičar čuvenog pariskog lista Figaro je za njeno izvođenje Svadbe od Stravinskog rekao: "Najjači piano koji se ikada čuo u Sali Gavo!".

Pored pevanja sa horovima, Dubravka gradi karijeru kao uspešan izvođač starogradskih pesama i romansi, kako na srpskom, tako i na ruskom i mađarskom jeziku. Natupa sa brojnim orkestrima, na mnogim festivalima, redovan je učesnik u emisijama i programima Jugoslovenske radio-televizije, snima za arhiv Radio Beograda, otvara čuvena Skadarlijska leta, glumi u Pozorištu na Terazijama. ...

Autor Jelena Pauljev
Pročitajte više na: novibechej.com
3942  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:34:24 pm
*
Dubravka Nešović — Tekstovi pesama


CRVENI ŠAL

Ja o prošlosti ne mislim više
i ne žalim svoj minuli san
samo sećanja mnoga mi pruža
tamne višnjeve boje šal

U tom šalu ja njega sam srela
svojom ljubljenom zvao me tad
šalom lice sam sakriti htela
dok me nežno on ljubio mlad

Zbogom ostaj sad ljubljena moja
s tobom rastanak tužan je znaj
kako divno sad lice ti krasi
tamne višnjeve boje šal

Ja o prošlosti ne mislim više
srce tuge sad obuze jad
i na grudi sad privijam svoje
tamne višnjeve boje šal.


BOLUJEM JA

Bolujem ja, boluješ ti,
Bolujemo od ljubavi...
Jer nikoga ne ljubim ja
Osim tebe, dušo moja...

Zar ne znaš ti, odavno već,
da ljubav sja među nama...
jer drugoga ne ljubim ja
Osim tebe, duso moja...

Otići cu u dalek' svet
Da srcu svom pronadjem lek...
Jer nikoga ne ljubim ja
Kao tebe duso moja...


TIŠINA NEMA VLADA SVUD

Tišina nema vlada svud
U mome srcu stud.
Ja dragog tražim, al' zalud
Kad njega nema tu.
On drugu grli i ljubi sad
A meni stvara jad.

Kad bledi mesec darne znak
Da mirno spava svak'
Ja tada nemam sanak lep,
Čaroban trazim lek...
I tužna pitam zvezda roj —
Šta radi dragi moj?...


RASTANAK

Još samo noćas muzičar je tu
I kao zvezda gori pesme plam
Ko žuti list, ljubav je ta
Što kao zvezda odlazi od nas

Nek letnje vino poljubac ti da
Nek peva ptica što sa nama mre
Nek šumski cvet pogled je tvoj
I nek još noćas bude kao pre

Na kraju grada ostaše sni
Gde mladost svoju dadoh ti ja
I zašto sada pitaš me ti
Dal' smo se ikada voleli mi

I pruži ruke, oprosti sve
Ko tužna vrba plakaću ja
I zbogom sada, seti se
Da smo se nekada voleli mi

Da smo se nekada voleli mi...





YouTube: Dubravka Nešović — Crveni šal
YouTube: Dubravka Nešović — Tišina nema vlada svud
YouTube: Dubravka Nešović — Rastanak
YouTube: Dubravka Nešović — Bolujem ja
3943  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:33:54 pm
*

DUBRAVKA NEŠOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI


1998. Dubravka Nešović — PGP RTB

01. Kad bi ove ruže male
02. U cvetnom vrtu
03. Tišina nema vlada svud
04. Hladan vetar poljem piri
05. Viju vetrovi
06. Sunce jarko
07. Crveni sal
08. Sažaljenja mi daj
09. Ostani tu
10. Ciganski tabor
11. Oluja
12. Mali čun
13. Rastanak
14. Beli bagrem
15. Na te mislim
16. Ima dana
3944  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932) poslato: Februar 05, 2011, 06:33:35 pm
**





DUBRAVKA NEŠOVIĆ
(Novi Bečej, 31.08.1932)


Dubravka Nešović, profesor muzike i jedini naš magistar pevanja, istaknuti estradni umetnik, legenda starih gradskih pesama i romansi, član Udruženja džez muzičara Beograda, rođena je 1933. godine u Novom Bečeju. Bila je učesnik na hiljade humanitarnih koncerata. Nosilac je brojnih visokih društvenih priznanja u bivšoj Jugoslaviji, kada je bilo vrlo teško izboriti se za visoki estradni status.

Poznata je po izuzetnim glasovnim mogućnostima, ogromnog potencijala. Pevala je sa osećajem. Decenijama je bila prisutna na domaćoj muzičkoj sceni i ostavila upečatljiv trag u našoj starogradskoj muzici.

Njene najpoznatije pesme su: Ima dana, Kad bi ove ruže male, Hladan vetar poljem piri, Crveni šal, Oluja, Sažaljenja mi daj…


Fotografija Dubravke Nešović sa singl omota iz 1969. Bolujem ja, boluješ ti
3945  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Ivana Pandurović (1932—2002) poslato: Februar 05, 2011, 06:32:11 pm
**

LEGENDA NARODNE MUZIKE: IVANA PANDUROVIĆ





IVANA PANDUROVIĆ (1932—2002)

Početak karijere u duetu sa sestrom Ljiljanom.
Prvi solistički koncert u Americi.
Trajni snimci i za švajcarski radio.


Odrasla u porodici intelektualaca, potomaka slavnog Sime Pandurovića (brat od strica Ivaninog oca), muzički obrazovanih i talentovanih ljudi, Ivana se u ranoj mladosti susrela s muzikom. Majka, pored studija medicine učila je klavir i solo pevanje (ali na žalost nije imala podršku roditelja da krene sa solističkom karijerom, iako je bila izuzetno talentovana). Otac diplomirani pravnik, svirao je i violinu. Svojim trima kćerima Ljiljani, Ivani i Mileni, dali su punu podršku i slobodu u izboru zanimanja.

— Posle srednje muzičke škole "Mokranjac" završila sam dve godine geodezije i dve godine germanistike. Starija sestra Ljiljana, sa kojom sam veoma mlada, sa 17 godina počela da pevam u duetu, diplomirala je na Muzičkoj akademiji i kada je počela da se bavi pedagoškim radom, ja sam pevačku karijeru nastavila kao solista. I mlađa sestra Milena je učila solo pevanje, iako je završila građevinski fakultet. Sve smo uživale u muzici i naši roditelji sa nama. Danas i naša deca, takođe. Moja kći Jelena je diplomirala na opštem odseku na Muzičkoj akademiji, ali je završila i tri godine istorije umetnosti. U Ivaninom pevanju uživao je i njen muž, lekar, specijalista reumatolog. Uživali su obožavaoci širom naše bivše Jugoslavije, ali i drugih kontinenata. Nije onda ništa neobično što je svoj prvi solistički koncert ova vrsna pevačica imala u Americi, u San Pedru, među jugoslovenskim iseljenicima. "Zapivaj pismu ribaru stari" otvorila je ovaj koncert, a onda su se ređale druge dalmatinske pesme za koje je Ivana bila specijalista, ali i italijanske kancone, jer je i njih izuzetno lepo pevala.

— Sećam se da sam jednom na koncertu na Tašmajdanu otpevala "Arive-derči Roma" i da me je sačekao jedan Italijan i u znak zahvalnosti poklonio malu ikonu — priča Ivana.

Malo ko od domaćih pevača može da se pohvali tako velikim uvažavanjem inostranih medija. Ova izuzetno prijatna žena četiri godine zaredom 1968, 69, 70. i 71. godine snimila je za radio stanicu "Monte čeneri" u Luganu u Švajcarskoj sa njihovim orkestrom i dirigentom Mariom Rovianijem trajne snimke naših starogradskih pesama na srpskom, ali i italijanskih zabavnih, poput "Ave Marija" ili "Ljubavne priče" iz istoimenog američkog filma. Bila je gost i na njihovoj televiziji gde je, takođe nastupala pevajući zabavne pesme.

— Pevala sam narodne pesme sa orkestrom Vlastimira Carevca, koji je bio veoma strog i samo mi je rekao: "Ivanka, ja tebi nemam šta da kažem", zatim zabavne sa Ilijom Genićem, sada u zrelim godinama pevam starogradske pesme i romanse, jer mislim da njih i treba da pevaju stariji pevači — govori Ivana. — Bila sam specijalista za dalmatinsku pesmu, ali i za italijanske melodije. Moja sestra Ljiljana i ja smo šezdesetih godina snimile u dokumentarnom filmu "Minareti i portali" divne dalmatinske pesme, i taj film je u Veneciji na festivalu dobio prvu nagradu. Pesmu "Piši mi" pevala sam u filmu "Korak" Puriše Đorđevića...




Sa sestrom Ljiljanom nekada je pevala u duetu

Teško je izbrojati i setiti se svih koncerata i nastupa na kojima je bila Ivana Pandurović. Ipak, pevanje na Beverli Hilsu 1992. i 1993. godine ne može da se zaboravi, kao ni dve i po hiljade koncerata u dobrotvorne svrhe, ili onaj 1991. u porušenom Vukovaru, kada je bila u ekipi prvih umetnika koji su sa orkestrom Slobodana Bode Nikolića iz Radio Beograda otišli da bar malo učine lepšim život tamošnjim stanovnicima.

Pominje rado Ivana i poslednjih nekoliko godina profesionalnog rada.

— Na "Beogradskom proleću" 1992. godine sa kompozicijom Ilije Gavrilovića Džonija "Da l' me ljubiš reci sada" osvojila sam dve prve nagrade - publike i starih Beograđana. I pesme "Ružo moja mala" i "Kada me napuste svi" Dragana Bendekovića, isto na "Beogradskom proleću" 1993. i 1995. su takođe nagrađene.

Status istaknutog umetnika Ivana Pandurović zasluženo nosi. I kada kritikuje današnji "turbo folk" koji ne zna gde da ga svrsta, ona to radi iz najbolje namere, ne bi li se nešto učinilo na poboljšanju današnje muzike. Isto tako bez sujete kaže da i među novokomponovanim pesmama ima dobrih, da je čak neke uvrstila u svoj repertoar. To su, pre svih, pesme Harisa Džinovića "Ako posle dugih godina" "Zavoleh te ludo", ali i "Volela sam oči zelene", "Ne idi od mene zlato moje", kao i Tozovčeva "Oprosti što sam tvoju ljubav krao".


Lj. Vučković
SABOR

~

"Ivana Pandurović, rođena je 1932. godine u Svilajnacu. Iako je poznatija kao interpretatorka zabavnih melodija, sa Carevcem i njegovim orkestrom pevala je i narodne pesme, a među njima najčešće pesmu 'Oj Jelena, kćeri moja jedna'."

— Bez lažne skromnosti mislim da nisam dovoljno uspela ranije, da sam mogla više, ali nisam umela niti želela da se "laktam". Zato to sada želim da nadoknadim. Glas me još dobro drži i publika me hoće. I sve dok budu želeli da im pevam i da me slušaju, ja ću to činiti.

Poslednje muzičko izdanje Ivane Pandurović sa izvornim narodnim i starogradskim pesmama objavila je izdavačka kuća PGP RTS 2000. godine.


Fotografija 1: sa singla Pesme iz Srbije "Kad u jesen lišće žuti" — Jugoton EPY-3377 (duet Ivana Pandurović i Đorđe Masalović)
3946  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dušica Stefanović Bilkić (194x) poslato: Februar 05, 2011, 06:30:48 pm
*

DUŠICA STEFANOVIĆ BILKIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI








3947  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dušica Stefanović Bilkić (194x) poslato: Februar 05, 2011, 06:30:30 pm
**




DUŠICA STEFANOVIĆ BILKIĆ

Dušica Bilkić, rođena Stefanović, izvrsni interpretator narodnih pesama iz Srbije i Bosne, dugogodišnji pevač Radio Beograda, rođena je u Aleksincu. Rasla je u radničkoj porodici. Majka je bila domaćica a otac rudar. U Aleksincu je završila dve godine učiteljske škole. Njen profesor muzike je bio Moma Stefanović koji joj je na neki način otvorio vidike što se muzike tiče. Supruga je poznatog pevača Nedeljka Bilkića. Venčali su se 1969. godine. Imaju dva sina — Predraga, koji je završio Medicinski fakultet, i Aleksandra, menadžera za kompjutere.

Dušica je oduvek volela muziku i od kada zna za sebe, uvek je pevala. Nastupala je na raznim priredbama. Njen uzor je bila Danica Obrenić koja joj je takođe mnogo pomogla na početku karijere. Polagala je audiciju u Radio Beogradu. U to vreme šef orkestra je bio Dušan Radetić, a jedan od članova žirija Đorđe Karaklajić, osnivač ženskog vokalnog ansambla "Šumadija" koji ju je pozvao sutradan na razgovor. Dušica je primljena i bila je član ovog ansambla skoro četiri godine. Tada zapravo počinje njeno profesionalno bavljenje pesmom. Istovremeno je bila član kulturnog umetničkog društva "Abrašević". Kompozitori sa kojima je najčešće sarađivala su Rade Jašarević (u to vreme šef Narodnog orkestra), Đorđe Karaklajić, Branko Belobruk, Ljubiša Pavković, Božidar Milošević i ansambl Radojke i Tineta Živkovića. Vlastimira Pavlovića Carevca je sretala, ali, nažalost, nije sa njim sarađivala.

Prvi singl snimila je 1966. za Jugoton, sa kompozitorom i tekstopiscem Mićom Stojanovićem ("Na starom bunaru"). Sa Gordanom Jeftović, primadonom beogradske opere, snimila je singlicu sa prvim pesmama poete i kompozitora Obrena Pjevovića koji je bio Gordanin rođeni ujak. Na petom "Beogradskom saboru" nastupala je sa jednom grupom pevača sa pesmom "Idu putem dvoje" i osvojila prvo mesto za interpretaciju. Nakon toga usledila je saradnja sa kompozitorima Petrom Tanasijevićem, Radojkom Živković ("Dođi mojim ružama, dođi mojim suzama", "Sve zboog ljubavi", "Venčanje će naše sutra biti") i drugima. Sa suprugom, Nedeljkom Bilkićem, koji je 70-tih godina bio vrlo popularan u zemlji i pobednik mnogih festivala, snimila je više pesama u duetu.

Dušica Bilkić ima ogroman repertoar. Za Radio Beograd je snimila veliki broj trajnih snimaka. Već godinama svojom pesmom oduševljava slušaoce. "Njena muzikalnost i osećaj za stil dolaze naročito do izražaja kod pesama koje peva u dva glasa. Veštom transformacijom boje glasa stiče se utisak da pevaju dve osobe." Pevajući, uvek se trudila da ne odstupa od melodije, ali da interpretaciji da svoj pečat. Uvek se odlučivala za teže pesme, jer su zahtevne, i na neki način izazov.

Dušica i Nedeljko žive u Beogradu a sinovi Predrag i Aleksandar u Kanadi.


Angelina, 05. februar 2011.

Fotografija Dušice B. Stefanović sa albuma "Nekad cvale bele ruže"
3948  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dragomir Majkić (1933—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:28:37 pm
*

PESME DRAGOMIRA MAJKIĆA



Ah, moj doro
Ašikovah tri godine dana
Djevojka sokolu zulum učinila
Gorom idu kićeni svatovi
Ja prošetah iz nova dućana
Ko se ono bregom šeće
Leptirići mali (stihovi Alekse Šantića)
Nas trojica pođosmo sokakom
Oj devojko, crno oko
Oj livado, rosna travo
Selo moje, zavičaju mio
Sjaj meseče do zore
S' one strane Plive
Svadili se orli i sokoli
Titrala se devojčica
Ustaj, ustaj lepa Smiljo
Za goricom, Jano
3949  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dragomir Majkić (1933—2011) poslato: Februar 05, 2011, 06:28:20 pm
*




DRAGOMIR MAJKIĆ

Dragomir Majkić (1933) na Radio Beograd došao je 1951. godine zahvaljujući Ivanu Ceneriću, klarinetisti u Carevčevom orkestru. On ga je zapazio na amaterskom takmičenju pevača i instrumentalista godinu dana ranije, malo pripremio i odveo na audiciju. U prvo vreme učio je pevanje i ubrzo je postao solista s repertoarom pesama iz Bosne i Hercegovine (rođen u selu Majkić Japra). Kasnije je pevao i srpske narodne pesme, starogradske i kancone. Njegov glas i način interpretacije neodoljivo su podsećali na Vukašina Jevtića, pa su ga prozvali "Vule u duplikatu". Od mnogih pesma koje je pevao, izdvajaju se njegove interpretacije poravnih pesama "Sadih almu nasred hat mejdana", "Svadili se orli i sokoli" i "Ašikovah tri godine dana". Uz pevanje, radio je i kao novinar, a 27 godina bio je direktor "Jugoslovenske estrade" i glavni i odgovorni urednik istoimenog časopisa. Danas je penzioner i živi u Beogradu.

piše: Saša Janoš "Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine" | Pančevac
3950  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949) poslato: Februar 05, 2011, 06:27:15 pm
**

BORISAV DRLJAČA — DISKOGRAFIJA







Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »