Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3901  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:12:31 pm
**
Mara Đorđević


PRIZNANJA, RADIO — SNIMCI, PLOČE, TV — NASTUPI

Mara Đorđević, sem uobičajenih zahvalnica koje se dele u raznim prilikama, u životu nije dobila nikakvo priznanje. Ni od Radio Beograda ni od Radio Prištine.

— Nisam ja pevala za priznanja, ja sam pevala zato što volim da pevam. Ako neko možda misli da je to u vezi mojih priznanja nepravda, moram reći da ja u tome ni slučajno nisam izuzetak. To je ispalo tako, bože moj! Zaborav na sve pada, pa i na nas pevače...

Slažem se, teško je biti jedno vreme popularan i poštovan a posle ništa. Ali, šta ćemo, takav ježivot, i ja sam, čini mi se, to na vreme shvatila. Kad me ponekad neko pozove telefonom i kaže kako lepo pevam, jer preko radija povremeno puste i moje snimke, meni je puno srce. Ja sam onda presrećna. Nako retko ko od mlađih danas zna ko sam ja, šta sam i kako sam nekad pevala, čini mi se da je neki trag ostao iza mene. Ne znam...

Sve trajne snimke Mara je napravila u Radio Beogradu, u vremenu od 1958. do 1969. godine. Nažalost, ne postoji ni jedan snimak sa Carevcem iako je sa njegovim orkestrom počela karijeru na Radio Beogradu.

Danas svako ko ima para može da snimi audio ili video kasetu ili kompakt disk, dok je Mara Đorđević u celoj svojoj nesumnjivo velikoj karijeri snimila samo dve "lomljive" ploče i jednu malu, singl-ploču, sa četiri pesme. Za današnje prilike to je niše nego malo.

Ipak, u pravim vrednostnma se ne dešavaju čuda. Tehnika pravi čuda, to svi znamo, ali niko još nije postao veliki i priznat pevač zaslugom tehnike pre svega. Tu varku mnogi skupo plaćaju: jedni parama, drugi duševnim zdravljem.

I televizijski nastupi su mimoišli Maru Đorđević. Na televiziji je nastupila dva puta: jednom sama (11. IX 1979, TVB2/Beogradski program, urednik i voditelj Vojislav Milenković) a drugi put sa Ksenijom Cicvarić (4. III 1980, ista emisija). Početkom 90-ih TV Pančevo je snimila emisiju o njoj ali ni taj snimak, kao ni prethodna dva, nije sačuvan.



Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3902  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:12:11 pm
**
Mara Đorđević


PRAVO PEVANJE JE PEVANJE UŽIVO

U ono vreme radio-emisije su bile "žive", uživo, sa kraćim probama pred nastup. Mara je bila poznata po tome što je jako brzo "hvatala", imala je besprekorno istančan sluh i osećanje za pesme koje je pevala. Sa njom se probalo samo jedanput. Posedovala je neverovatnu memoriju. Zato su je voleli muzičari i rado su sa njom svirali.

Tipičan sadržaj tih emisija izgledao je ovako:

— Prvo pocinje kolo, pa onda peva zena, onda jos jedno kolo, pa muskarac, i na kraju kolo. Obicno je sve to trajalo pola sata i bilo je uzivo. Kad sam ja dosla na radio pevalo se tako. Tek kasnije su dosli trajni snimci pa sam i ja neke pesme tako snimala...

Ne volim da savetujem jer znam da to mladi ne vole. Ali, kad me vec pitate, reci cu moju moju poruku mladima: neka ne idu za novcem, nije sreca u novcu. Varljiva je to sreca i prolazna. Neka pevaju iz ljubavi. Samo tako vredi pevati i nece se razocarati. Neka malo ostave plej-bek i te muzicke montaze, miksovanja, i sta ti ja znam. Nije to pravo pevanje. Treba pevati uzivo, pa nek' se cuje i kiks, boze moj, nije to tako strasno. Znam ja da je ovo vreme drukcije od mog, da se drukcije zivi, peva i slusa muzika. Ali meni sve to deluje nekako povrsno i neubedljivo, bledo. Nadam se da ce ta moda kao i sve mode proci i da cemo se vratiti prirodnom i dozivljenom pevanju.


TREBA SE UGLEDATI NA MAKEDONCE

— Dobro bi bilo kada bi mladi malo vise koristili nase narodno blago. Ono nije malo, a sto je vaznije - nase je. kome je ostavljeno ako nije njima ostavljeno. Pesma vredi onoliko koliko dugo traje. koliko je samo novokomponovanih pesama koje zacas odu!

Meni je jedino zao sto kod tih novih pesama nije nas koren. koren je vazan. Neka se komponuje, neka stvaraju mladi ljudi, ima medju njima veoma sposobnih. Nemam ja nista protiv mladih pevaca. Taman posla. Mladost je mladost, na mladjima svet ostaje. I ja sam nekada bila mlada. Ali, sve se ide nesto kao da smo iz Grcke, iz Turske... To mi je jako zao.

Recimo, pogledajmo Makedonce: i oni komponuju nove pesme ali im je koren makedonski. Oni se drze svoga duha, svoje prepoznatljivosti. Nije mi jasno sta je tu lose i zasto i mi ne bismo isto radili. Svaki narod ima svoju muziku i pesme, i treba da ih ima. Ali, sta se to s nama desava, ne umem da objasnim. Zasto se mi prema nasem melosu odnosimo tako kako se odnosimo? Kao da je los pa ga se stidimo. Ne znam. Veoma sam tuzna zbog toga...


SVAKI PEVAČ JE IMAO SVOJ REPERTOAR

— Dok sam bila na Radio Beogradu, mi smo, kolege i koleginice, ziveli uz medjusobna uvazavanja i bez zavisti. Svako od nas je pevao svoje pesme, prema sklonosti. I svako je to dobro radio, jer je, kao sto je poznato, bilo veoma tesko doci na Radio Beograd. Moralo se proci kroz sito i reseto. A onda, kad je neko sve to prosao i bio primljen, on je zaista dobro pevao. Verovatno zato i nije bilo ljubomore. Svako je imao svoje mesto.


Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3903  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:11:53 pm
**
Mara Đorđević


VELIKI CAREVAC

Za postignuti uspeh najvise duguje Vlastimiru Pavlovicu Carevcu, ondasnjem sefu Narodnog orkestra Radio Beograda.

— Kada sam pocela da pevam pesme sa Kosova on ih je odmah prihvatio i zavoleo. Ja ne znam da li je on te pesme znao ranije, mada mislim da nije, jer nije imao dodira sa njima, ali je njima bio odusevljen. Svirao ih je sa uzivanjem. Dopao mu se moj glas i moje pevanje. Prvo sam nastupala sa njegovim orkestrom. To je bio muzicar nema mu ravnog. Uostalom, svi znaju ko je Carevac i sta je dao za narodnu muziku.

I kao covek bio je divan. Bio nam je kao otac. On vas tako lepo savetuje, pazljivo saslusa svakog na probi, gde god nesto skripi on je tu. Od njega sam puno naucila. Njemu mogu da zahvalim sto sam tako interpretirala kosovske pesme. Iako ih nije dovoljno poznavao, osecao ih je. Bio je covek pun duse. Sve mu je odmah postajalo jasno.

Kroz svoju obradu i doterivanje umivao je te pesme, malo ih ulepsavao i davao im vecu izrazajnost. Ali ne na svoju ruku vec u izvornom duhu, onako kako narod oseca i peva.

Carevac danas zivi u nama i u muzici koju je ostavio iza sebe. Ja mislim da se Carevac jednom rodi.

Nazalost, sa Carevcevim orkestrom, sa kojim je Mara Djordjevic zapocela svoje nastupe na Radio Beogradu, nije sacuvan ni jedan snimak, tacnije — nije ni napravljen. U fonoteci Radio Beograda danas se cuva ukupno 36 trajnih snimaka: 29 sa Sekstetom Dusana Radetica i 7 sa velikim narodnim orkestrom pod upravom Djordja Karaklajica.


O DRUGIM ORKESTRIMA

Sa Narodnim sekstetom Radio Beograda, poznatim kao Sekstet Dusana Radetica, najvise je pevala.

— Dusko Radetic je za mene nesto najrodjenije. On je toliko divan covek bio, on je toliko divan muzicar bio, da nemam reci. Bio je kolega kakav se samo pozelti moze. Ko god je s njim pevao to je rekao. Kad je osnovan, ja sam prva pevala s njegovim sekstetom, posle mog divnog "Cara". Jer, u kosovskim pesmama bilo je i ritma, a Sekstet je dosta dobro svirao takve pesme. Tako su jednostavno bili odlucili u Radiju i ja sam od carevca presla kod njega.

Sve trajne snimke sa Sekstetom Dusana Radetica Mara je snimila u periodu od 1958. do 1969. godine. To sto za radio nije snimala i kasnije, ni ona ne ume da objani. Desilo se tako. Mada...

— Ja sam bila malo povucena za razliku od drugih, manje sam nastupala i pevala. Imala sam dvoje dece, studente, i obaveze u porodici. Tako sam bila vaspitana.

I sa Djordjem Karaklajicem je dobro saradjivala. On je veoma cenio njeno pevanje i njen karakteristican "kosovski glas".

Sa Maksom popovim, sefom Tamburaskog orkestra Radio Beograda, prvi put je nastupala na koncertu u Zemunu, u Domu vazduhoplovstva. Takodje, pratio ju je i Miodrag Mija Krnjevac, nas priznati harmonikas: "On je bio pravi gospodin i veliki kompozitor. Za njegove pesme svi misle da su narodne."

O Tosi Elezovicu prica sa vidnom simpatijom: "Eh, Tosa! Pa on je srce! On je odlican harmonikas, sa njim sam cesto bila na turnejama. Kad on uzme harmoniku, srce hoce da iskoci..."

Dve pune godine nastupala je i sa orkestrom Radojke i Tineta Zivkovica. Pevala je i sa Milijom Spasojevic: "Toliko puta sam spavala u Beogradu kod njega i njegove supruge Nade. Ja sam zivela u Pancevu, pa posle koncerta, kasno nocu, nisam mogla da se vratim kuci. Nije bilo prevoza. On je bio jako dobar harmonikas."

Mara ima visoko misljenje i o Zarku Milanovicu:

— Sa njim sam pevala prekratko, na nekoliko koncerata i u nekoliko emisija na Radio Jugoslaviji. On je veliki muzicar, neverovatno muzicki spreman i vrlo pedantan.

Saradjivala je i sa Miodragom Radetom Jasarevicem: "Kao prva violina nasledio je carevca. Ah, moj bata Rade, kako je tragicno nastradao..." Seca se i Duska Radancevica, gitariste: "Imao je odlican orkestar, steta sto je i on rano umro...", kao i Branka Belobrka, koji i danas "prekrasno svira".

O Ljubisi Pavkovicu, sa kojim je imala svoj poslednji nastup 1990. godine na "Beogradskom prolecu" ("Vece izvorne narodne pesme") kaze: "Veoma ga cenim i postujem. Vrhunski muzicar mladje generacije. U njemu je Carevcev duh."

Eto, to bi bilo u najkracem o najvaznijim muzicarima i orkestrima sa kojima je Mara pevala na Radio Beogradu i na koncertima.


Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3904  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:11:35 pm
**
Mara Đorđević


PONEŠTO O PONEKOJ PESMI


OJ GOLUBE, MOJ GOLUBE

— Jednom prilikom, sećam se, bio je Sveti Nikola (19. decembar), Radio Beograd je prenosio sa "Kolarci" koncert. Bile su to jedno vreme redovne emisije od 11 do 1 pre podne. Niravno, uživo. Otpevam jai tada prvo "Oj, golube" i dobijem takav aplauz da sam se ušeprtljala. Da je to bila druga pesma, pošto su se pevale po dve pesme, ja bih se povukla pa bih opet izašla i poklonila se. Ali, to je bila prva pesma. I, ja sada čekam da stane aplauz. Prosto ne znam šta da radim... Ovaj aplauz me je potpuno zbunio, ja to nisam očekivala.

Za ovu pesmu mnogi kažu da je najerotskija pesma sa Kosova i Metohije. Na prvi pogled se to ne vidi, ali ako se uoči skriveno i prenosno značenje teksta, onda to postaje sasvim jasno: golub je momak a maline su devojačke grudi.

U prošla vremena partrijarhalnog stida i suzdržanosti ovo je bio jedini način da se ljubavna osećanja ispolje i saošpte drugome. A takve potrebe je uvek bilo, otkad je sveta i veka.

U prošlosti partrijarhalni običaji nisu bili naklonjeni ženama, njima nije bilo dopušteno što i muškarcima. Ipak, one su uvek, čak i umešnije od njih, pronalazile način i jezik da pokažu koga vole i do koga im je stalo.

Još jedna priča kruži o ovoj danas veoma popularnoj srpskoj pesmi. Naime, priča se da je ovo bila i omiljena pesma cara Dušana. U pozorišnom komadu Žike Lazića "Knjažev sekretar", koji se svojevremeno (1970) davao u Narodnom pozorištu u Beogradu, govori se o tome.

San ili java?...


TAMNA NOĆI, TAMNA LI SI

— Ne mogu tačno da se setim koje je to godine bilo, 1946. ili 1947. Bilo je takmičenje horova i vokalnih solista Srbije, u Beogradu, na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Naravno, bio je pozvan i KUD "Radnički" iz Prištine, s kojim sam ja i došla. Tada sam dobila prvu nagradu, čak i u novcu, sećam se - 3.000 dinara. Posle nastupa izašla sam u hodnik i srela našeg čuvenog kompozitora Josipa Slovenskog. Kada me je ugledao, rekao je: "Jeste li vi sad pevali?" Reko'-jesam. E, kaže, to je pesma! A ja sam pevala pesmu sa Kosova — "Tamna noći, tamna li si".


ZAPEVALA SOJKA PTICA

Naši poznati etnokoreolozi sestre Ljubica i Danica S. Janković zabeležile su ovu pesmu u Gnjilanu, kao orsku (uz koju se igra), navodeći sledeće: "Igraju devojke i neveste, držeći se za ruke visoko. Izvodi se poklecivanjem. Mogu da igraju i muškarci, ali u zasebnom kolu. Igra se i peva na odmorke."

Slavica Garonja: "Tek kroz ovaj redak snimak pesme "Zapevala sojka ptica", u interpretaciji Mare Đorđević i u aranžmanu Duška Radetića, doživljava se prava običajna funkcija ove stare kosovske svatovske pesme. Melodija u pomenutom snimku svodi i ulogu pesme i naboj teksta na prvobitni osećaj iz koga je ona potekla; to je tuženje buduće neveste koju bez njene volje udaju, u kome se u potpunosti doživljava tamna ozbiljnost balkanske patrijarhalnosti, nalik na tragediju Hasanaginice."

Sojka je, inače, drugo ime za pticu kreju, "šarenu pticu iz reda vrana".


BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA

Jednog ranojesenjeg dana, 29. septembra 1975. godine, Mari je stigla razglednica iz Prizrena.

Na njoj je pisalo:

Poštovana Maro,

Šum Bistrice mi donese one reči "Beli lice Prizrenka devojka", pa ne mogoh da odolim a da Vam se ne javim. I odmah sam nešto srećniji.

Pozdrav od Milibora
R. S. Izvinite, pišem na jednoj klupi.



ČAGLAVČANKE SVE DEVOJKE

Vlastimir Pavlović Carevac je ovu pesmu prvi put čuo od Mare Đorđević. Bio je oduševljen njenom izvornom interpretacijom pa zato nikome nije dozvoljavao da je peva osim nje, bilo u emisijama, uživo, bilo za trajni snimak Radio Beograda. Proslavljeni šef Narodnog orkestra Radio Beograda imao je običaj da kaže: "Tu pesmu samo moja Mara može da otpeva".

— Pozove mene Radio Priština 1986. godine preko Radio Beograda na proslavu otvaranja Doma kulture u Čaglavici. Tu su još bili Dubravka Nešović, pokojni Živan Milić, Jordan Nikolić... I mi odemo. Ispevali smo se lepo, Radio Priština je bila odličan domaćin.

Ali, kad je bio sam taj koncert, prvo smo pevali na plej-bek, a ja to ne volim. E, sad, ja hoću da otpevam "Čaglavčanke sve devojke", onako uživo, sa scene. Jer, Čaglavica je tu blizu, živela sam pet godina u Prištiii. Reko', sad ću ja vama da otpevam ovu pesmu, bez orkestra. I ja stanem i otpevam. Otpevam celu pesmu.

Kakav je to aplauz bio, ne umem da opišem. Nisam neskromna, nego je zaista tako bilo. I, kad sam ja završila, doktor Voja Dimitrijević, veterinar, prištinska pevačka legenda, dođe do mene i poljubi me. To nikad neću zaboraviti. On je bio veliki pevač i jako dobar čovek. Umro je pre nekoliko godina, srce me boli za njim. Tada mi je rekao da je to njegova najdraža pesma...[/i]


KARANFIL SE NA PUT SPREMA

U vreme kada je Mara Đorđević nastupala na koncertima Radio Beograda običaj je bio da svaki pevač otpeva u programu po dve pesme, prvu laganu a drugu u bržem tempu. Mara je najčešće kao sporije pesme pevala "Oj golube, moj golube" ili "Karanfil se na put sprema" a kao brže "Oj Coko, Coko" ili "Izlegni Marče".



Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3905  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:11:15 pm
**
Mara Đorđević


OSOBENOSTI PEVANJA MARE ĐORĐEVIĆ

Mara Đorđević je, u suštini, samouka pevačica. Sve ono najvažnije, što je odlikuje kao nenadmašnu interpretatorku, ona nosi u sebi od rođenja. "Pa valjda je to meni dala priroda. Ljubav prema pesmi i ništa više..."

Pevanje je u izvesnoj meri usavršila na Radio Beogradu i to, pre svega, zahvaljujući Carevcu. Ali i on je vršio samo mala doterivanja.

Karakteristične ukrase, po kojima se prepoznaju kosovske pesme, Mara naravno nije učila, niti se to može naučiti. "Ja te ukrase nisam učila. Sve je to iz duše." Takođe, nije učila ni tehniku disanja, ni artikulaciju, ni impostaciju glasa, ni držanje tela i ruku, ni mnogo još štošta što mnogi uče.

Zahvaljujući muzikalnosti i neobično pouzdanoj memoriji učila je pesme i usavršavala interpretaciju brzo i lako. Njoj je naprosto bilo dovoljno da samo jednom čuje pesmu ili neki njen deo i da to zapamti do detalja.

Pevanje Mare Đorđević odlikuje i veoma čista intonacija. Njen kliktav i ujedno topao sopran uvek je zvučao zdravo i čujno.
 
— Ja i sada pevam iz istog tonaliteta iz kog sam i onda pevala. Glas nisam posebno čuvala. Doduše, nisam ni pušila ni pila. Nisam se ni prehlađivala često. Sa glasom sam zaista imala sreće.

Mnogima će privući pažnju podatak da u Marinom repertoaru ima relativno dosta pesama u durskom tonalitetu. Naime, kosovski melos se smatra setnim melosom, a prema raširenom shvatanju seta se iskazuje molom. Međutim, zaboravlja se da se kod kosovskih a naročito kod makedonskih pesama (koje su njima u mnogo čemu slične), veoma često takvo raspoloženje iskazuje upravo durom. Treba imati u vidu da na doživljaj pesme, osim tonaliteta, utiču i melodija, ritam, tempo (naročito — rubato), harmonske promene, način interpretacije, boja, visina i jačina glasa, dinamika, tekst pesme, instrumenti koji prate, ambijent i atmosfera u kojoj se peva i dr.

Mara je takvog temperamenta da uvek peva raširenih ruku. "Ja ne mogu da pevam skrštenih ruku. Ne. Ja moram da ih raširim. To je kod mene nesvesno."

A trema?

— To je baš dobro pitanje za mene. Ja otkad znam za sebe pevam bez treme. Sećam se, kao sada, to je bio moj prvi koncert, u Domu vazduhoplovstva u Zemunu, prilazi meni moja draga koleginica Anđelija Milić i pita me: "Jao Maro, kaže, da li imaš tremu?..." A ja joj kažem da nikad nemam tremu.

Za pevače koji nemaju tremu priča se da pevaju bez osećaja. Ja ne bih rekla za sebe da pevam bez osećaja. Ali zaista nikad nemam tremu.

U pevanju Mare Đorđević oseća se ona ista draž i moć koji zrače i iz glasa Homoljke Svetlane Stević:

Nebjašnjivo, Čudesno, Neponovljivo!



Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3906  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:10:57 pm
*



MARINE KOSOVSKE PESME IZ PANČEVA


Značajne stranice u istoriji pevanja na Radio Beogradu, kao i u istoriji narodne muzike uopšte, velikim slovima ispisala je velika Mara Đorđević. Rođena je 31. januara 1916. godine u Odabeštu (Rumunija), gde su joj roditelji bili na privremenom radu. Leta iste godine umro joj je otac, a majka se s njom i sinom Jovanom vratila u rodno Tetovo (Makedonija). Odrastajući u izrazito muzikalnoj porodici Mara se susrela s pesmom u najranijem detinjstvu, slušajući priče o ocu koji je bio odličan pevač, a stariji Tetovci pamtili su i dedu kao takođe vrlo muzikalnog. Mara je uvek i rado pevala ne samo na porodičnim slavljima već i po Tetovu, gde god bi je zvali. Većinu pesama naučila je od starog tetovskog pevača Noneta Grnčara, a neke i od majke i tetke. Kada je završila malu maturu, želela je da postane učiteljica. Prošla je lekarski pregled, ali nije položila prijemni ispit iz muzičkog s obrazloženjem profesora Stevana Šijačkog da "nema dovoljno razvijen sluh". Završila je krojački zanat i 1934. godine udala se za učitelja Slobodana Đorđevića, koji je bio na službi u Tetovu, i tu su im se rodili sinovi Dragiša i Vojislav.

Po osnivanju Radio Skoplja (januar 1941) bila je raspisana audicija za pevače i Mara se, po nagovoru starijih članova porodice, prijavila. Od 85 kandidata, primljena je kao jedina pevačica. Ovog puta isti onaj profesor Šijački bio je oduševljen njenim glasom i pesmom. Kada ga je podsetila ko je, rekao joj je: "E, dete moje. Onda nisi imala sluh, a sada ti se sluh razvio". Međutim, na Radio Skoplju pevala je veoma kratko jer je ubrzo počeo Drugi svetski rat, pa je radio-stanica bila zatvorena. Tokom rata Mara nikada i nigde nije pevala. Kad se rat završio, njen suprug dobio je službu u Prištini, gde je porodica živela od avgusta 1945. do decembra 1950. godine. Mara se priključila KUD-u "Radnički" kao solista i član hora, gde je pored tetovskih pevala i kosovske pesme, koje je učila od starijih žitelja u Prištini, a zbog sličnosti, odmah ih je zavolela. Ubrzo po otvaranju Radio Prištine (1946) postala je solista i ovog radija. Prelomni trenutak u karijeri bila joj je turneja "Radničkog" po Istri (1947). Organizator Sava Bugarčić, tadašnji direktor "Putnika", oduševljen njenim pevanjem i do tada nedovoljno poznatim repertoarom, o njoj je obavestio Radio Beograd, na kome do tada nije bilo pevača s Kosova (ne računajući studentkinju etnomuzikologije Nadu Patrnogić iz Prizrena koja je pevala povremeno i iz hobija). Leta 1947. godine muzički urednici Radio Beograda poslali su joj poziv za audiciju, koju je položila i oduševila članove komisije: Vlastimira Pavlovića Carevca, Maksu Popova, Boru Ilića i Đorđa Karaklajića. Posle samo nedelju dana bila je zakazana emisija i Mara je s Carevcem zapevala "uživo" ispred mikrofona Radio Beograda. Do 1950. godine, kada je njen suprug Slobodan dobio posao u Pančevu, paralelno je pevala na Radio Prištini i Radio Beogradu. Nakon preseljenja u Pančevo, gde je živela do kraja života, postala je stalni solista Radio Beograda i dobila status "radio-pevača I A klase". Nastupala je s Carevcem, a po osnivanju seksteta Dušana Radetića, koji je imao jaku ritmičku sekciju pogodnu za kosovske pesme, muzički urednici odlučili su da bude prvi pevač koga će sekstet pratiti. Posle ukidanja Rezolucije Informbiroa (1956) Mara je s grupom najboljih radio-pevača gostovala mesec dana u Bugarskoj. Turneja je ponovljena nakon dve godine i to su jedine strane turneje na kojima je učestvovala. Pored nastupa u tadašnjoj SFRJ, u društvu kolega nastupala je i u Pančevu, najčešće u bašti Vajfertove pivare i nekadašnjem restoranu "Slavina".

Sve trajne snimke u Radio Beogradu Mara je snimila od 1956. do 1969. godine. Prvu ploču, grafitno-lomljivu, snimila je za zagrebački "Jugoton" 1952. godine, a ubrzo zatim još jednu. PGP RTB izdao je samo dve singl ploče, ali se 2000. godine pojavio i njen CD. Udruženje estradnih umetnika Srbije i Jugoslavije 1971. godine priznalo joj je pevački radni staž na radio-stanicama u Skoplju, Prištini i Beogradu. Otišla je u penziju i tu bi priča o pevačkoj karijeri mogla biti završena. Međutim, za pravog pevača ne postoji penzija. Naša sugrađanka Mara tada je pevala za sebe i one koji je vole. Događalo se da dok šeta s društvom uveče, čim čuje tamburaše u restoranu "Park", uđe i bez ikakve probe, krajnje spontano, po pola sata peva na opšte zadovoljstvo i muzičara i gostiju. Često je pevala i u Klubu prosvetnih radnika, gde je njen suprug svirao prim i gitaru. Za svoj rad nikada nije dobila nijedno priznanje, ni od Radio Beograda ni od Radio Prištine. Mara Đorđević napustila nas je zauvek 22. januara 2003. godine, u 87. godini. Ostale su pesme "Oj, golube", "Srce mi boluje", "Karanfil se na put sprema", "Beli lice Prizrenka devojka" i mnoge druge, koje čuvaju sećanje na ovu veliku umetnicu. Pesme koje je proslavila i zbog kojih je bila i ostala neponovljiva. Nažalost, niko u Pančevu do danas se nije setio da u znak sećanja na nju i u znak zahvalnosti neka od ulica ponese njeno ime, kada već za života nije bila proglašena zaslužnom građankom ovoga grada.


piše: Saša Janoš "Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine" | Pančevac

Fotografija Mare Đorđević sa duplog CD-a: Pesme sa Kosova i Metohije | CD PGP RTS — 2000.
3907  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:10:36 pm
*

OD POLE IDAT, BABO, SEJMENI

Od pole idat babo, mori, sejmeni
Sejmenska pesna babo pojeja.

Sejmenska pesna babo pojeja
'Ajdučka glava, babo, noseja.

Izlezi babo, mori,
Da vidiš, da li će glava babo pozna'eš.

Da li će glava babo, pozna'eš,
Od tvoj'go sina, babo, Stojana.

Mara Đorđević je ovu pesmu snimila 1960. godine za potrebe Radio Beograda.


ČAGLAVČANKE SVE DEVOJKE
 
Čaglavčanke sve devojke, jadna ja, jadna ja
Žito nose, travu kose, jadna ja, jadna ja
Platno tkaju u razboje, jadna ja, jadna ja 2x
 
A Lipljanke varošanke, jadna ja, jadna ja
Cel d'n spiju, lice miju, jadna ja, jadna ja
Oro vode u sobore, jadna ja, jadna ja 2x
 
Čaglavčanke momci prose, jadna ja, jadna ja 2x
A Lipljanke doma sede, jadna ja, jadna ja 2x


GORANINE, ĆAFANINE
 
Goranine, ćafanine,
Goranine, Goranine, ćafanine. 2x
Goranka ti dimije nema,
Goranka ti, Goranka ti dimije nema. 2x
 
Ako nema, će gu kupim,
ako nema, ako nema, će gu kupim. 2x
Će gu kupim jum dimije,
će gu kupim, će gu kupim jum dimije. 2x

Jum dimije džamfezlije,
jum dimije, jum dimije džamfezlije. 2x
Džamfezlije kod komšije,
džamfezlije, džamfezlije kod komšije. 2x


AJ, KONJA SPREMAM, KONJ DORIJA
 
Aj, konja spremam, konj dorija će ide
aj, konja spremam, konj dorija će ide

Aj, komu će me mene ludo ostavit'
aj, komu će me mene ludo ostavit'
 
Aj ostavam te na tvoja majka i moja  
aj, ostavam te na tvoja majka i moja  
 
Aj što će mene bre te majće bez tebe
aj, što će mene bre te majće bez tebe


BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA
Orahovac
Zapisao: Aco Dogandžić


Aj, beli lice Prizrenka devojka,
Prizrenka devojka,
aj, otišla je na nove bunare,
aj, ozdol ide mladi biligbaša.

— Aj, dobro jutro, Prizrenko devojko,
Prizrenko devojko,
aj, za kim beliš tvoje belo lice,
aj, za kim beliš tvoje belo lice?

Aj, da l' za mene, il' za mog sevdaja,
il' za mog sevdaja?
— Aj, nit' za tebe, nit' za tvog sevdaja,
aj, nit' za tebe, nit' za tvog sevdaja.

Aj, no ga belim za moga dragana,
za moga dragana,
aj, koga čekam tri godine dana,
aj, koga čekam tri godine dana.

Pešalbarska pesma (devojačka) pesma čekanja i nadanja.

YouTube: Mara Đorđević — Čaglavčanke sve devojke
YouTube: Mara Đorđević — Goranine, ćafanine
YouTube: Mara Đorđević — Aj, konja spremam, konj dorija

YouTube: Sve pesme Mare Đorđević sa CD
3908  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:10:18 pm
*


MARA ĐORĐEVIĆ — DISKOGRAFIJA


KOSOVSKE PESME

01. Oj, golube, moj golube
02. Ustaj Kato, ustaj zlato
03. Srce mi boluje
04. Mori Ano
05. Karanfile, cveće moje
06. Ajde, Jano, kolo da igramo
07. Vetar duše, al — katmer miriše
08. Tamna noći, tamna li si
09. Dva bilbila svu noć prepevala
10. Zapevala sojka ptica
11. Beli lice Prizrenka devojka
12. Gusta mi magla padnala
13. Bosioče moj zeleni
14. Oj, devojko, dušo moja
15. Čaglavčanke sve devojke
16. Karanfil se na put sprema
17. Goranine, ćafanine
18. Preleteše ptice lastavice

      Makedonske (tetovske pesme)
19. Od polet idat, babo, sejmeni
20. Aj, konja spremam, konj dorija
21. Đorušice, crno oko

Pesme sa Kosova i Metohije | CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja: Aco Dogandžić
3909  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:09:48 pm
**

          MARA ĐORĐEVIĆ
     31.01.1916 — 22.01.2003


  



ŽIVOTNI PUT MARE ĐORĐEVIĆ


TETOVSKI DANI

Mara (Marija) Đorđević rodila se 31. januara 1916. godine u Odobestu, na istoku Rumunije, u pečalbarskoj porodici, od oca Aleksandra Aca Mišovića i majke Ruse Džilević, rođenih Tetovčana. Iste godine, u julu mesecu, od astme dobijene još dok je bio u Americi, umire joj otac, a majka Rusa, sa njom u naručju i sa trogodišnjim sinom Jovanom, odmah posle sahrane kreće kroz pakao prvog svetskog rata da bi na kraju nekako, ipak, svi živi i zdravi stigli do Odobesta u Tetovo. Neslavan i tragičan povratak iz pečalbe, ali u ono vreme ne tako redak.

Mišovići su slavili slavu Vavedenje i starinom su bili iz Metohije, iz okoline Đakovice. U Tetovu je Mara Đorđević provela mladost i završila za šnajderku u ženskoj zanatlijskoj školi. Nije joj se ostvarila želja da upise učiteljsku školu u Skoplju. Polagala je prijemni, prošla zdravstveni pregled ali je pala na muzičkom (!?) ispitu. Predsednik prijemne komisije bio je Stevan Sijački, naš poznati horovođa i kompozitor, tada na službi u Skoplju. Isti onaj Stevan Sijački koji ju je u januaru 1941. godine primio za prvog vokalnog solistu Radio Skoplja, kao najbolju među 85 prijavljenih. Saznavši za njen slučaj, rekao joj je: "Dete moje, verovatno onda nisi imala sluha, a sada ti se sluh razvio..."

U Tetovu se u poleće 1934. (20. maja) udala za Slobodana Đorđevića, učitelja, poznatog tetovskog fiskulturnika, pevača i muzičara, inače Šumadinca, rodom iz Jabučja kod Lajkovca. Tu su im se rodila i dva sina: Dragiša i Vojkan.


TETOVSKE PESME

Nakon zavrsetka prvog svetskog rata u narod, svuda pa i medju zitelje Tetova, vratila se vera u bolji zivot. I pesma se posle duzeg vremena oglasila, nikad slobodnije i jace.

Kroz prozore prizemljusa i cardaklija, uz zuti sjaj sveca i lampi na gas, prodirala je u noc i u ceo taj napaceni narod polako, kao plima, cuvena tetovska pesma. Jedne takve noci cuo se, kao poj carskog slavuja, treperav, cedno topao i prodoran glas devojcice, koju ce kasnije uvek i svuda po Tetovu u raznim prilikama zvati i terati da peva. A ona se nije branila, pevala je od srca i neumorno.

Tako nekako je izgledao pocetak pevackog puta danas slavne i nedostizne Mare Djordjevic, vrhunske interpretatorke najpre makedonskih, tetovskih pesama, a onda sa preseljenjem u pristinu (1945), i pesama sa Kosova i Metohije, zahvaljujuci kojima je i postala to sto jeste.

Muzikalnost je nasledila od roditelja. Pricali su joj kako joj je otac lepo pevao, dok je od majke naucila mnogo pesama. Medju njima izdvaja pesmu "Se razbole Katerina", koju zapeva i danas, u trenucima sete i prisecanja na davno nestali roditeljski dom u Tetovu. Ipak, najvise tetovskih pesama je naucila od tada nadaleko poznatog tetovskog pevaca Noneta Grncara. Njega spominje sa velikim postovanjem i zahvalnoscu.


PRVI SOLISTA RADIO SKOPLJA

Radio Beograd je u januaru 1941. godine vrsio pripreme za otvaranje nove radio-stanice, Radio skoplja, pa je u sklopu toga bila organizovana audicija za radio-pevace. Mara se javila na taj konkurs, i, vec je receno, bila je izabrana kao najbolja medju 85 kandidata. Prilikom otvaranja Radio Skoplja 27. januara 1941. ona je pevala, u prvoj emisiji, a list "Radio Beograd" je povodom audicije i tog njenog prvog nastupa pisao:

"Pravo otkrovenje ucinila je gdja Mara Djordjevic iz Tetova. Ona je sinoc otpevala citav ciklus pesama iz tetovskog kraja, uz pratnju gitare. Svojim izvanredno prijatnim i obradjenim glasom i bogastvom repertoara, koji se sastojao i iz dosta nepoznatih pesama, ona je ostavila najdublji utisak na sve koji su je culi...

Gdja Mara Djordjevic, po uverenju poznavalaca i strucnjaka iz Radio Beograda, najbolji je interpretator juznosrbijanske pesme koja se mogla cuti preko radija. Ona je odlican poznavalac i interpretator pesama iz oba Pologa, narocito iz Tetova."

Prva pesma koju je otpevala preko radio Skoplja bila je "Blagunjo dejce", a pevala je, pored ostalih, i pesme koje je kasnije snimila i za Radio Beograd:


  • Od pole idat, babo, sejmeni,
  • Aj, konja spremam, konj Dorija,
  • Djorusice, crno oko.

Na Radio Skoplju Mara Djordjevic je pevala kratko. Sestog aprila bombardovan je Beograd. A tada vec nikome nije bilo do pesme.


OKUPACIJA

Posto joj je muz Slobodan mobilisan prvih ratnih dana, ona se nije dugo dvoumila: sa dvoje male dece i majkom krenula je u nameri da stigne u Jabucje kod Lajkovca, do Slobodanove familije. Kroz taj pakao bezanja i u oskudici svake vrste, kao svojevremeno i njena majka Rusa sa dvoje nejaci iz Odobesta, Mara je jednog popodneva pristigla tamo kuda se bila i zaputila.

Ali, ubrzo su i odatle morali da odu i da potraze bezbednije skroviste. Nasli su ga, sve cetvoro, u Niskoj banji. Tu su ostali sve do pred kraj 1944. godine, kada je Slobodan, kao oslobodilac, sa svojom divizijom usao u Pristinu. Saznavsi za to, odmah se prebacila do muza. Sama vise nije mogla da se bori, bila je na izmaku snage.

Za tragicnu sudbinu svoga brata Jovana Mara je saznala nesto kasnije. I on je bio odmah mobilisan. Posle je, kao i Slobodan, otisao u partizane. Negde pred sam kraj rata, verovatno na Sremskom frontu, prehladio se i ozbiljno razboleo od tuberkuloze. Ubrzo je i umro, odmah po povratku u Tetovo, gde je i sahranjen.

Po oslobodjenju, kada je za to saznala, Mara je otisla u Tetovo, ali nije uspela da pronadje bratovljev grob.

Sudbina se ponovila. Niko danas ne bi mogao da pronadje grobove oca Aleksandra i njegovog sina Jovana. Ni grob Marine majke vise ne postoji u Pristini. Odselivsi se 1950-te, Mara je redovno placala grobno mesto i preko poznanika uspevala za jedno vreme da ga sacuva od prekopavanja. A onda se jednog dana i to desilo.

Umiru ljudi, nestaju grobovi, a zivot ide dalje...

I tako, okupacijska golgota Mare Djordjevic: Tetovo, Jabucje, Niska Banja, zavrsila se u Pristini. Uskoro je doslo konacno oslobodjenje i kraj rata, a porodica Djordjevic je silom prilika promenila mesto boravka. Nastanila se, posle Tetova, nesto severnije.


PRIŠTINA: 1945—1950.

Po zavrsetku Slobodan se demobilisao i poceo da radi kao nastavnik fiskulture a Mara se odmah prikljucila Kulturno-umetnickom drustvu "Radnicki", kao clan hora i slista. Brzo se proculo kako lepo peva i svi su uskoro znali za njenu uspesnu predratnu karijeru na Radio skoplju.

Medjutim, nova kosovska sredina mogla je biti nepromostiva prepreka pred kojim dosljak zastaje i odustaje. U Marinom slucaju nije bilo tako. Iako to nije bila ona slicnost kao izmedju pesama metohijskog Prizrena i poloskog Tetova, ipak je i ovde Mara, u kosovskoj Pristini, odmah pronasla onu bitnu muzicku zicu, jedinstvenu za celo to podneblje, koja je sve te pesme cinila istorodnim.

U Pristini je za pet godina svog boravka (1945—1950) naucila sve kosovske pesme koje su je proslavile i koje je ona proslavila. Njih ranije nije znala, u Tetovu se one nisu pevale. Ali, zahvaljujuci njihovoj slicnosti sa tetovskim, ona ih je sa zadivljujucom lakocom ucila.

Kao administrativno sediste Kosova i Metohije, Pristina je posla putem drugih jugoslovenskih centara pa je neposredno po oslobodjenju i u njoj osnovana radio-stanica, ciji je vokalni solista ubrzo postala Mara Djordjevic.

Od samog pocetka osnovni repertoar su joj bile kosovske pesme. Prva koju je otpevala na Radio Pristini bila je "Tamna noci, tamna li si". Emisije su bile uzivo, ali je, za razliku od Radio skoplja, od samog osnivanja postojao i orkestar. Koliko se mara seca, u orkestru je svirao jedno vreme i poznati vilionista "cika Paja Nikolic, pa onda Jovica, koji je isto tako kasnije otisao za Beograd, i svirao sa carevcem, i drugi. Ne mogu sada svih da se setim. Bio je to divan orkestar, zato sam i pocela odmah da pevam."

Od pevaca iz tog vremena sa kojima je pevala pominje njoj dragog Voju Dimitrijevica. Posle je na Radio dosla i Nedzmija Pagarusa, takodje velika pevacica, sa kojom je Mara bila u dobrim odnosima i koju je mnogo cenila. Sa Radija joj je u lepoj uspomeni ostao tehnicar Drasko, tonac, koji je prvi "pustio" njen glas...

A onda je dosla prelomna 1947. godina i turneja "Radnickog" u Zagreb i Opatiju. Bila je to prilika da se publici iz zapadnih krajeva Jugoslavije predstavi novi melos. Osim u to vreme popularnih bosanskih, dalmatinskih i makedonskih, pojavile su se sada, po prvi put, sirem slusateljstvu nepoznate pesme. Melos juga, zahvaljujuci Mari Djordjevic, procuo se izvan Kosova i Metohije!

Ovu turneju je organizovao beogradski "Putnik", a medju putnicima se nasao i njegov direktor Sava Bugarcic. Bio je odusevljen Marinim pevanjem. Buduci da je bio ugledan i uticajan, i da je po prirodi svoga posla saradjivao sa ljudima iz Radio Beograda, odmah po dolasku sa turneje obavestio ih je o svom "otkricu". Zato Mara ima obicaj da kaze kako ju je Sava Bugarcic odveo na Radio Beograd. Koliko se seca, Djordje Karaklajic je bio taj od koga joj je uskoro stigao poziv da dodje u Beograd. da se cuju.

I, ona ode na audiciju. A u komisiji sve same velicine, "da ti se noge oduzmu: osim Djordja Karaklajica, tu su bili i Vlastimir Pavlovic Carevac, Maksa Popov, Bora Ilic, mozda i jos neko... Bilo je davno". Ne samo da ih je osvojila originalnom interpretacijom, vec su se nasli i zateceni cuvsi pesme o kojima ni oni tada nisu znali.

Vec iduce nedelje su joj zakazali i prvu emisiju. Tako je u leto 1947. godine pocela da se ispisuje nova stranica u karijeri Mare Djordjevic. Ova nedostizna i neponovljiva pevacica pesama sa kosova i Metohije, dosla je, eto, konacno i do Radio Beograda, u kome su se njenom raskosnom talentu sirom otvorila vrata i gde je ona dozivela svoje zvezdane trenutke.


RADIO BEOGRAD

I tako, od 1947. Mara Đorđević kao solista nastupa istovremeno na dva radija, u Prištini i u Beogradu. To je trajalo sve do 1950-te, kada je suprug Slobodan najzad dobio posao i kada je porodica Đorđević mogla da se preseli u Pančevo. Putovanje na sever se nastavilo: iz Tetova u Prištinu, iz Prištine u Pančevo.

U Radio Beograd se u ono vreme ulazilo kao u hram, sa osećanjem velikog zadovoljstva i časti ali i sa strepnjom da to ne bude prolazno, kao velika neiskorišćena šansa. Sve što je jedan pevač mogao da poželi bilo je da postane solista ovog radija. Tu su počinjale i završavale se sve vrhunske karijere. Dalje se nije moglo.

Kada danas, sa prilične udaljenosti od pola veka poslušamo te pevače, njihove interpretacije, aranžmane i orkestarsku pratnju, prosto je neverovatno da među njima nema loših. Danas sve to deluje kao klasika, kao trajna vrednost i nedostignuti domet, kao upečatljivo svedočanstvo o osećanju u muzičkom ukusu jednog vremena, koje je, nema sumnje, bilo mnogo autentičnije od ovog današnjeg.

Mara Đorđević se pojavila na Radio Beogradu posle mnogih koji su tu pre nje došli i imala je ono isto pomešano osećanje časti i strepnje. I ona je tek ovde dostigla svoj vrhunac.


Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
3910  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Radmila Dimić (1922—1991) poslato: Februar 05, 2011, 07:07:48 pm
*

Najlepše pesme Radmile Dimić


SVE LIVADA, NIGDE 'LADA NEMA
TRI LIVADE

Sve livada, sve livada nigde 'lada nema.
Samo jedna, samo jedna ruža kalemljena.

Ispod ruže, ispod ruže zaspala devojka.
Ja je budim, ja je budim među oči ljubim.

Ustaj rano, ustaj rano, svanulo je davno.
Ustaj rano, ustaj rano, svanulo je davno.


DOĐI DRAGI DOVEČE NA PRELO

Dođi dragi doveče u selo,
čekaju te devojke na prelo.

Na prelu su sve mlade devojke
I sve pletu čarape za momke.

Među njima, najlepše su tvoje,
Izvezene s nekoliko boje.


AJ, ANGELINO
 
Aj, Angelina ti bela Grkinjo
Aj, kad te tražim što te kući nema
Sedi, gidi Saro što te kući nema,
Sedi, gidi Stojane a što mi ne dođeš.
 
Aj, sve se bojiš udati se nećeš
Aj, sve se bojiš udati se nećeš
Sedi, gidi Saro što te kući nema,
Sedi, gidi Stojane a što mi ne dođeš.
 
Aj, udaćeš se i pokajaćeš se
Aj, udaćeš se i pokajaćeš se
Sedi, gidi Saro što te kući nema,
Sedi, gidi Stojane a što mi ne dođeš.
3911  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Radmila Dimić (1922—1991) poslato: Februar 05, 2011, 07:07:24 pm
*

Pesme iz bogatog repertoara Radmile Dimić


A što ti je mila kćeri
Aj, Angelino
Aj, neven vene kraj gore zelene
Aj moscanice
'Ajd' idemo Rado
Adžina Fato, izađi na vrata
Bel peline
Bolna leži, Anđelija mlada
Bulbul mi poje
Vetar duše, al-katmer miriše
Gora zeleni
Da zna zora
Da znaeš mori mome
Dilber Tuta (Bolna leži dilber Tuta)
Dude, bele Dude
Duni mo, duni, lađane
Dvoje su se zavoleli mladi
Dođi dragi doveče na prelo (u selo)
Doleteše lani golubovi
Đul Zulejma
Zapevala bulbul ptica
Zarasle su staze ove
Zašto Sike, zašto
Zelen bore vatrom izgoreo
Zeleni se livada
Zorule, Zorule pusto ne svani
Ima dana kada ne znam šta da radim
Igrali se vrani konji
Ja pogleda preko kola
Ječam žela Gružanka devojka
Kad bi znala dilber Stano
Kiša pada trava raste
Kišo tiho padaj (Vitomir Životić)
Ko t' pokida sa grla đerdane
Ko ti kupi Fato belenzuhe
Koliko te dragi volim
Kraj vardara
Leti, leti pesmo moja mila
Lepe li su nano Gružanke devojke
Livade su procvetale
Livadica, okolo jasenje
Lov Lovio momak mlad
Magla padnala
Moj dilbere rođo moja
Moja mati ćilim tka
Nit' ja dremam, nit' ja spavam
Obraše se vinogradi
Ovce čuva Mara kraj Morave
Oj devojko mala da ti kolan kupi...
Oj javore, javore
Oj Jelena
Oj Jelo, o Jelice
Oj livado, rosna travo
Oj moja ruža rumena
Oj Orašje, dugo i široko
Omera voda zanela
Otvori mi belo Lenče
Po brdima kupine sam brala
Po gradini mesečina sija meka
Po mesečini kraj šimšira
Pod onom gorom zelenom
Pod pendžerom procvetala ruža
Poji Mile volove na reci
Poranio Milorad
Prela Mara
Rado, kćeri Rado
Raslo mi drvo javorovo
Raslo mi je badem drvo
Rasla mi je, rasla
Rumena mi ruža
S one strane Morave
Sve livada, nigde lada nema
Sve peva dvoje i dvoje
Sve ptičice zapevale
Svi dilberi
Sinoć mi dragi dolazi
Sitna kiša rosila
Sjaj meseče večeras
Splet narodnih pesama iz Vojvodine sa poskocima
Splet narodnih pesama iz Gruže
Splet narodnih pesama iz Srbije
Sunce jarko
Sunce jarko, jutrom kad se rodiš
Tamna noći
Tan, Tan, Tankosava
Tanko, Tanko, Tankosava
Teško mi je zaboravit tebe
Tri devojke zbor zborile
Tri djevojke, tri jagluka vezle
Tri jabuke i polak
Tri put ti čuknam
U bašti mi
Hvalila se lepe Mare majka
Cvetala mi ruža
Ciganke prekrasna kćer
Cura bere plav jorgovan
Čuvam ovce sve po dolovima
Čuvam ovce u livadi sama
Šano dušo, Šano mori
Što ti je Stano, mori
Što grad Smederevo
Što Morava mutna teče
3912  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Radmila Dimić (1922—1991) poslato: Februar 05, 2011, 07:07:04 pm
*


Radmila Dimić




Biografija ~ rad ~ priznanja



Radmila Dimić je rođena 13. juna 1922. godine u Saraorcima, Smederevo. Potiče iz patrijarhalne i verom nadahnute srpske porodice. Osnovno i gimnazijsko obrazivanje stekla je u prestonici, Beogradu. Pohađala je muzičku školu na odseku za solo pevanje a impostaciju glasa i respiratorsku tehniku učila je kod profesorke Ljerke Pejčić, sa Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.

Radmila Dimić je svoju izrazito plodnu pevačku karijeru započela neposredno nakon Drugog svetskog rata. Prvi javni nastup imala je već 6. oktobra 1945. godine na Radio Beogradu. Od 1949. godine postala je solista radio Beograda, gde je u živom programu pevala sve do 1956. godine.

Sa prepoznativom umešnošću i nadahnućem vrhunskog umetnika nastupala je sa Velikim narodnim orkestrom Radio Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića Carevca (violina), kao i sa drugim poznatim izvođačima-instrumentalistima izvorne narodne muzike tih vremena: Sekstet Duška Radetića, Mija Krnjevac (harmonika), Jovan Jovičić (gitara), Sava Jeremić (frula), Radojka i Tine Živković (harmonika) i drugima.

Na Radio televiziji Srbije je nastupala od njenog osnivanja, 1958. godine. Bila je član Udruženja estradnih umetnika Srbije od njegovog osnivanja. Pevala je i kao solista sa srpskim ansamblima i kulturno-umetničkim društvima: KUD Kolo, KUD Ivo Lola Ribar, KUD Branko Krsmanović, Kud Abrašević, Ansambl Frula, KUD Orce Nikolov, KUD Nikola Tesla, KUD Đoka Pavlović, KUD Polet, KUD Svetozar Marković, hor JNA.

Pored gotovo svakodnevnih profesionalnih, isticala se i po nebrojenim dobrotvornim nastupima, nesebično se odazivajući pozivima: radne akcije (Pruga Šamac-Sarajevo, autoputevi, i dr.), fabrike, vojska (pripadnici JNA na mirovnoj misiji UN na Sinaju 1959. godine), škole, bolnice, davaoci krvi, daleka sela i gdegod bi se ukazala potreba.

Bila je među prvim srpskim pevačicama koje su proputovale svet. Kroz čitavu Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, Aziju, Afriku, Australiju i Okeaniju - reprezentovala i proslavljala je jedinstveno kulturno nasleđe svoje zemlje. Učestvovala je na mnogobrojnim festivalima u domovini i u inostranstvu.

Godine 1951. snimila je ploču pod nazivom "Što grad Smederevo", koja je doživela veliki uspeh. U njenoj interpretaciji, proslavljene su pesme "Ko t' pokida sa grla đerdane", "Bolna leži Anđelija mlada", kao i spletovi pesama Srbije, Vojvodine i Gruže. Njen splet iz Gruže je proslavio izvornu srpsku pesmu širom sveta.

Mnoge njene pesme zabeležene su na snimcima RTB-a, PGP-a, Jugotona, Jugodiska.

Pevala je "Gde si dušo, gde si rano" u filmu Slavka Vorkapića "Hanka" 1955.

Za pesmu "Kišo tiho padaj" dobila je srebrnu i zlatnu ploču "Jugotona".

Za svoj rad na estradnom polju dobila je i mnogobrojna priznanja, nagrade i odlikovanja:

  • Zlatnu značku "Crvenog Krsta"
  • Pehar "Carevac"
  • Spomen plaketu grada Beograda
  • Plaketu Radio Beograda za najboljeg pevača 1968. godine
  • Orden rada sa srebrnim vencem od Predsednika Republike

http://sr.wikipedia.org
3913  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Krsta Petrović (1928—2001) poslato: Februar 05, 2011, 07:05:15 pm
*





KRSTA PETROVIĆ
(Beograd, 27.09.1928 — Beograd, 21.06.2001)

Krsta Petrović, velikan zabavne muzike, rođen je 1928. godine u Beogradu. Diplomirao je 1974. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Pevačku karijeru započeo je 1957. godine kao član KUD "Branko Krsmanović", da bi kasnije nastupao u Pozorištu na Terazijama. Bio je član hora Radio Beograda. Zabavanu muziku počeo je pevati 1959. godine. Najveći uspeh, priznanja i nagrade, postigao je na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike. Učestvovao je na "Opatiji", 1960 i 1961. i na "Beogradskom proleću", 1961. i 1962. godine. Krsta je bio poznat i u inostranstvu. Gostovao je u Sovjestkom Savezu, Rumuniji i Mađarskoj. Dobar deo pevačkog staža stekao je u Sovjetskom Savezu, gde je postao i počasni građanin Gruzije. Bio je skroman i jednostavan čovek. Sa turneja i gostovanja se vraćao bez pompe i reklame.

Snimio je veliki broj pesama za Radio Beograd. Prvu samostalnu ploču za PGP RTB snimio je 1962. godine sa ansamblom Tomice Simovića. "Kvalitet njegovog pevanja, muzikalnost i ozbiljnost njegovog interpretiranja doprineli su da se vrlo brzo uvrsti među naše najbolje pevače zabavne muzike." Krstin tenor dugo će pamtiti ljubitelji muzike, kao i njegove interpretacije pesama: "Divni Beograde", "Hteo bih te videt' još jedanput mila", "Mara devojka", "Pred Senkinom kućom", "Te tvoje oči zelene"...

Penzionisao se kao pevač, istaknuti umetnik Udruženja džeza i zabavne muzike.

Preminuo je u 73. godini, posle teške i duge bolesti. Sahranjen je 23. juna 2001. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
3914  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Edo Ljubić (1912—1993) poslato: Februar 05, 2011, 07:04:11 pm
*

MISLIO SAM DA JE ŽIVOT

Mislio sam da je život
dve tri čaše rujna vina
vriska žene sa kolena
uz jecaje violina.

Ref.
Adio, Mare
Adio, bella napoli
adio sole mio
adio ljubavi.

Probdeo sam mnoge noći
ženama sam život dao
ulica me othranila
a kafana majka bila.
Ref.

Danas — sutra ja umreću
posmrtnoga marša neću;
svirajte mi uspavanku
uveliko sličnu šanku.





Pesmu "Mislio sam da je život", iz početka 30-tih, komponovao je
i stihove napisao, rano i tragično preminuli pesnik, Dragutin B. Ilić.


YouTube: Edo Ljubić — Mislio sam da je život
3915  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Edo Ljubić (1912—1993) poslato: Februar 05, 2011, 07:03:53 pm
*


EDO LJUBIĆ — DISKOGRAFIJA






Hoćeš, nećeš, moraš / Oj Livado - Edo Ljubić / Kapugi Brothers Tamburitza Orchestra, VIC 25-3041. A
Hoćeš, nećeš, moraš / Oj Livado - Edo Ljubih / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3141. A-.
Tiha noći / Sremsko - Edo Ljubić / Mirko's Tamburitza Orchestra, VIC 25-3057. A-.
Došla Drina / Tko se ono bregom šeće - Edo Lubić & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-606. A-.
Zlatan grivna / Meglata padnala - Edo Lubić & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-604. A-.
Lola / Hoće čiča - Edo Ljubić & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-605. A-.
Gdje si da si moj golube / Ja te ljubim djevo mila - Edo Lubić / Olga Turković & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-607. A-
Seoska lola / Oj jesenske duge noći - Edo Ljubić  / Olga Turković & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-6097. A-.
Sjećaš li se onog sata / Sinoć si meni rekla - Edo Ljubić / Olga Turković & Banat Tamburitza Orch, Sonart M-608. A.
Leti, leti / Golub - Edo Lubić & his Ensemble, COL 1063-F. A-.
Misirlou / Osman aga - Edo Ljubić & his Ensemble, COL 1261-F. A-.
Leti, Leti / Golub - Edo Lubić & his Ensemble, COL 1263-F. A-.
Sunce jarko / Kupite djevrečke - Edo Ljubic / Continental Recording Orch., Continental C-205. A-.  
Halaj Gigi / Milica kolo - Edo Ljubić w / Continental Recording Orch., Continental C-206. A-.
Mori vrcaj konja / Imati li pari - Edo Ljubić / Continental Recording Orch., Continental C-207. A-.
U mom selu / Milovo sam garave i plave - Edo Ljubić  / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3122.
U mom selu / Milovo sam garave i plave - Edo Lubić / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3132. A-A-/B+.
Naš život ciganski / Gon' goveda - Edo Ljubić / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3125. A-.
Naš život ciganski / Gon' goveda - Edo Ljubić  / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC 25-3030. B.
Misirlou / Kradem ti se - Edo Ljubić / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3127. A-.
Po mjesečini / Moj živote gorak li si - Edo Ljubić / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3138. A-.
Djevojka sam / Kaži mi Nevenko - Edo Ljubić  / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC V-3140. A-.
San ljubavi / Aj bona Janjo - Edo Ljubić / Kapugi Balkan Tamburitza Orch, VIC 25-3029. A-.
Jedna cura mala / Mico, Mico - Edo Ljubić  / Kapugi Brothers Tamburitza Orch., Balkan 550. A-(45 rpm).
Sanjaj Marelo / Izgubljeno jagnje - Edo Ljubić  / Kapugi Brothers Tamburitza Orch., Continental C-201. A.
Hladni vjetar / Moj se lola opio - Edo Ljubić  / Milan Verni Victor Tamburitza Orch, VIC 25-3017. B-.
Ća je lipo u Splitu živit / Mislim rano, pile moje malo - Edo Ljubić / Milan Verni Victor Tamburitza Orch., VIC 25-3016. A-/B+.
Hajte braćo - Hajte sestre - Edo Ljubić / Victor Orchestra, VIC V-3145. A-.
Neven kolo / Mladi lovac - Edo Ljubić  with the Kapugi Bros Tamburitza Orch., Continental C-202. A-.
Stara majka / Dalmatinski napjevi - Edo Ljubić with the Kapugi Bros Tamburitza Orch., Continental C-203. A-.
Dalmatinske melodije / Nikoga drugog ljubit neću - Edo Ljubić with the Kapugi Bros Tamburitza Orch., Continental C-204. A-toB+.
3916  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Edo Ljubić (1912—1993) poslato: Februar 05, 2011, 07:03:23 pm
*





EDO LJUBIĆ

Edo Lubic was born in Donji Vakuf, Yugoslavia, on May 7, 1912, son of Nikola and Klara Lubich. As is generally the case with gifted individuals, in music or any other field, Edo became a tamburas at the tender age of five when his dad acquired a bisernica (made of cardboard and plywood) and so began a musical career which was to span two continents and cover a period of 70 years.
 
At the age of 10, Edo received his first 'real' bisernica and proceeded to master all the tambura instruments in both Farkas and Sremski systems. At the astounding age of 14, Edo organized his first tamburitza band in his home village, consisting of seven to ten members. Edo was organizer, leader, instructor, and made the arrangements for all the instruments.
 
Edo attended a Jesuit's Gymnasium in Travnik, Yugoslavia.  After this Edo went to Zagreb to study music and singing.  After a year of studies in Zagreb, Edo decided to go to France to study Electrical Engineering for the period of 1929 through 1933. After France, Edo returned to Yugoslavia and due to certain circumstances, began to sing professionally, rather than following an engineering career.
 
Shortly after embarking on a singing career, a very good friend of Edo's, who was from a very prominent family in Belgrade, committed suicide and had left a request for Edo to sing his favorite song, which was at that time one of Edo's big hits, namely Kad Mi Pises Mila Mati (When You Write to Me Dear Mother) during his funeral. This last wish of Edo's friend was included in Edo's Belgrade radio program which coincided with the funeral, and needless to say, Edo's popularity zoomed to unprecedented heights resulting in his receiving offers to appear in almost every capital city in Europe.
 
Included in his European tour was Paris, Budapest, Rome, and Berlin. At a later date, Edo appeared in Berlin on a television show. Edo was the very first Yugoslav to ever appear on TV!  Edo also made a short film that was included in Europe's movie history as the first found film from Yugoslavia. This was in 1937.
 
Prior to World War II, Edo, with his Belgrade radio show, was Yugoslavia's premier singing star.  He was voted Yugoslavia's third most popular man in 1936.
 
Edo's singing style was unique which was an inspiration to tamburasi in the United States. Edo's song interpretations were very different and attractive to all tamburasi and tamburitza music lovers across the country, relating to the songs of that time.
 
It would be very difficult to select any individual who has promoted Yugoslav music and songs over so vast an area for so many years as has Edo.
 
Edo made many recordings on RCA Victor, Columbia, Decca, Balkan International, and Sonart. These recordings enhanced Edo's reputation and image to such a degree that he was selected to go on a four-year tour of the United States, appearing before high school and college students. It's estimated that more than 2 million students were fortunate to have been entertained by this most gifted musician during his four-year assignment. His presentations included the songs of Serbia, Croatia, Macedonia, Slovenia and, of course, his native Bosnia.
 
Edo appeared at concerts with such tamburitza greats as Steve Pavlekovich, Milan Verni, the Baich Tamburitzans, Blue Danube, and made recordings with the well known Sar Planina (Marty Kapugi Band) and also with Vinka Ellison. Edo also appeared with the famous Popovich Brothers band.
 
Edo opened his first well known restaurant, frequented by many entertainment celebrities, called 'La Place' (The Place) and later opened another restaurant called 'Edo's Other Place'. These were both very successful restaurants in the Century City, California, area. Edo sold both restaurants in 1978 and semi-retired; he is living in Palm Springs, California.
 
Edo travels to Europe every year, and in 1985 appeared in a feature movie in Sarajevo, Yugoslavia, which is currently having its premiere showing.
 
Edo is a widower, his wife having passed away nine years ago. Edo has a daughter Nicolette and a granddaughter Victoria who is 14 years of age.
 
Edo is forever grateful for the assistance and support from the Croatian and Serbian colonies in the U.S. during his long and sometimes trying times. This support and assistance from the various lodges and organizations made it possible for Edo to carry on for so many years. Edo wants to offer his special and sincere thanks to all for their assistance and cooperation.
 
Edo is not certain he will return from his annual visit to Yugoslavia in time to attend the 1986 Extravaganza to be held in Minnesota but will make every effort to do so. Edo wants to convey his sincere thanks to the TAA committee for the honor of being selected as a candidate for appointment to the TAA Hall of Fame. He also expresses his best regards to his many old friends and supporters who are still with us.


Tekst i fotografija: tamburitza78s
3917  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vukašin Jevtić Vule (1913—1981) poslato: Februar 05, 2011, 07:01:04 pm
*


VULETOVE PESME...



Beograde mili, beli grade moj
Bosiok se s rosom zamerio
Čaj goro, čarna
Čaj goro, lane moje 1
Čaj goro, lane moje 2
Djevojka sokolu zulum učinila
Dockan prođoh gorom Romanijom
Emina (stihovi: Aleksa Šantić)
Idem kući a već zora
Janje, janje
Jedren grade
Kol'ko ima Jano 1
Kol'ko ima Jano 2
Leptirići mali (Na izvoru - stihovi: Aleksa Šantić)
Nadžnjeva se momče i devojče
Od danas te draga vise ljubit' neću
Oj livado, rosna travo (tekst Vukašin Jevtić?)
Oj, goro
Oj moja ružo rumena
Povela je Jelka
Pogled ima mio
Šta bi bila Đuzel đula
Što grad Smederevo
Više sela




Mara Đorđević i Vule Jevtić
po turneji Radio Beograda po Bugarskoj
u avgustu 1956.


YouTube: Poslednji snimak Vuleta Jevtića
3918  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vukašin Jevtić Vule (1913—1981) poslato: Februar 05, 2011, 07:00:41 pm
*



VUKAŠIN JEVTIĆ VULE
(Rosica, 07.01.1913 — Ribarska Banja, 10.08.1981)

"Vukašin, Vule Jevtić, rođen je 1913. godine u Rosici (Zupa), jedan je od naših najpoznatijih vokalnih interpretatora narodne muzike. Vukašin Jevtić je stekao široku popularnost kod ljubitelja narodne muzike svojevrsnim doživljavanjem narodne melodije i emotivnom interpretacijom. Za njegov muzički razvoj od velikog je značaja bio susret sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem i saradnja ove dvojice vrsnih umetnika. Interpretacija pesme 'Što grad Smederevo' na najbolji način pokazuje osobine njegovog pevanja. Carevac je prihvatio njegov način interpretacije bez ikakvih izmena, a stil toga izvođenja nazvao 'Vulizam'."

"Vule Jevtić je uoči Drugog svetskog rata sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem bio vodeći muzički tandem Radio Beograda. Kada su se 1945. godine, obojica vratila iz Dahaua, prihvatio ih je Radio Beograd, u kojem je Vule ostao narednu deceniju, a zatim se vratio kafanama i pre rata modernom takozvanom, 'astalskom pevanju'.

Malo je poznato da je Jevtić kompozitor čuvene 'narodne' pesme 'Još litar jedan'! Bio je prvi dobitnik Estradne nagrade Jugoslavije. Tokom sedamdesetih, i sam u sedmoj deceniji života, imao je svoje mesto u Šumatovcu (pre podne) i Maderi (predveče)."

[Jovan Nikolić]

Fotografija preuzeta iz knjige M. Bogdanovića "Zavičaju, mili rode"
3919  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Zora Drempetić (1927—2013) poslato: Februar 05, 2011, 06:59:10 pm
*


PESME ZORE DREMPETIĆ

3920  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Zora Drempetić (1927—2013) poslato: Februar 05, 2011, 06:58:52 pm
*

ZORA DREMPETIĆ





Zora Drempetić (1927) došla je na Radio Beograd 1952. godine kao gotov pevač i formalno položila audiciju. Razlog za to jeste njen raniji angažman u pozorišnim komadima s pevanjem — "Zona Zamfirova" Stevana Sremca i "Koštana" Bore Stankovića, u kojima je i glumila i pevala. Dok ju je slušao kako peva pesme iz niško-vranjanskog kraja, glasoviti Carevac odustao je od svog pravila da pevač peva pesme "iz kraja odakle je potekao". S oduševljenjem je prihvatio da Beograđanka peva taj, veoma težak i jedinstven repertoar, a ona je to opravdala svojim predivnim sopranom, kojim je izrazito lako pevala i veoma znalački ukrašavala melodiju. Kao pevač I—A klase, izabrana je da svoj glas pozajmi Selmi Karlovac za ulogu Koštane u filmu "Ciganka" (1953) Vojislava Nanovića. Film, njen glas i pesma doveli su je na sam vrh popularnosti u Bugarskoj, gde je posle više od 10 godina od prikazivanja filma bila jednako popularna, a tokom koncerta, obično na punim stadionima, publika joj je skandirala: "Koštana, Koštana!" Pevala je širom SFRJ i Evrope; svugde su sale bile prepune i dobijale je duge aplauze. U Bugarskoj je snimila svoju prvu gramofonsku ploču (kod nas svega nekoliko) i blizu 70 trajnih snimaka za Radio. Njene interpretacije pesama "Da zna’eš mori, mome", "Otvori mi, belo Lenče" i "Sadila moma lojze" i danas se uvrštavaju u najlepše ikada otpevane vranjanske narodne pesme. Iako ima status istaknutog umetnika, Zora se sa scene povukla vrlo rano, krajem sedamdesetih godina, a i danas živi u Beogradu.

piše: Saša Janoš "Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine" | Pančevac
3921  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Divna Radić Đoković (1915—2005) poslato: Februar 05, 2011, 06:54:34 pm
*
IN MEMORIAM


DIVNA ĐOKOVIĆ

Operska diva, pedagog a iznad svega nezaboravna Koštana, čiji je lik suvereno tumačila gotovo četvrt veka na sceni Narodnog pozorišta, Divna Đoković preminula je u Beogradu, 14. januara u svojoj devedesetoj godini. Divna Đoković rođena je u Livnu 1915, gimnaziju je završila u Beogradu a potom je pohađala studije na tek otvorenoj Glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu. Zatim je otišla u Beč gde je završila Akademiju za muzičku i dramsku umetnost.

Svoju glumačku karijeru započinje u Narodnom pozorištu 1935. godine. Prva uloga joj je bila u Ibzenovoj drami "Divlja Patka". Lik Koštane u istoimenoj drami tumačiće od 1935. do 1960. Tih godina tumači i likove u predstavama "Đido", "Izbiračica", "Zona Zamfirova", ali i peva u operama "Figarova ženidba", "Čarobni strelac", "Prodana nevesta", "Orfej", "Faust"... U drami tumači još niz likova — Ledi Vindermer (Lepeza ledi Vindermer), Porcija (Mletački trgovac), Olivija (Bogojavljenska noć), Emilija (Otelo), Marija (Jelena Ćetković), Grofica Nordston (Ana Karenjina), Kraljica majka (Beket), gospođa de Rozmond (Opasne veze)... Bavila se pedagoškim radom kao asistent i profesor dikcije. Napisala je knjigu "Osnovi recitovanja za amatere".


Piše: K. R.

Divna Radić Đoković kremirana je na Novom groblju 19. januara.
3922  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Divna Radić Đoković (1915—2005) poslato: Februar 05, 2011, 06:54:13 pm
*
Nagrada "Zlatni beočug" za životno delo






DIVNA RADIĆ ĐOKOVIĆ, glumica

Prisutna je u srpskom glumištu od 1935. godine, kada je, kao slušalac Glumačke škole Narodnog pozorišta u Beogradu, nastupala kao Hedviga u drami Divlja patka Henrika Ibzena. Već tada je kao dominantna svojstva njene glume kritika izdvojila prirodnost, zrelu i lepu dikciju. Za mladu, dvadesetogodišnju umetnicu bio je to više nego sjajan debi: nastupala je ravnopravno, ne ostavši ni jednog trenutka u zasenku, sa tada najuglednijim članovima beogradskog Narodnog pozorišta, sa Marijom Tobarskom, Aleksandrom Zlatkovićem i Franom Novakovićem. Potom je Divna Đoković nastavila školovanje u Beču, gde je studirala na Državnoj muzičkoj akademiji i Akademiji pozorišne umetnosti. Iz Beča je donela diplomu operskog pevanja i Majstorske škole za dramsku umetnost. Na ispitnim predstavama bečke Akademije, nastupila je kao Mikaela u operi Karmen Žorža Bizea, zatim kao Zibel u Faustu Šarla Gunoa i Marženka u Prodanoj nevesti Bedžiha Smetane. Kritika je, pored kristalno čiste intonacije, uočila lepotu njenog soprana, kao i glumačku sigurnost. Takođe, Divna Đoković bila je dobitnik diplome na Međunarodnom konkursu pevača u Beču, 1938. godine.

Po povratku sa studija u Beču, septembra 1938, Divna Đoković angažovana je kao članica Opere Narodnog pozorišta u Beogradu i u tom svojstvu pevala je niz uloga: Zibel u Faustu Šarla Gunoa, Karubin u Figarovoj ženidbi Volgfganga Amadeusa Mocarta, Amor u Orfeju Kristofa Vilibalda Gluka, Lučijeta u operi Četiri grubijana Ermana Folf–Ferarija itd. Naporedo, počilje da nastupa i u dramskim predstavama. Najpre je tumačila ulogu Zine u komadu Direktor Čampa Jože Kranjca, a potom, 1939. godine nastupala je kao Koštana u istoimenom pozorišnom komadu s pevanjem Borisava Stankovića. To će biti njena životna uloga, koju će interpretirati punih dvadeset i sedam godina na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ta uloga donela joj je ne samo niz Miodrag Đukić, predsednik KPZ, uručuje nagradu Divni Đoković laskavih priznanja kritike, nego i oduševljene aplauze mnogobrojnih gledalaca, tako da je njeno ime postalo sinonim Koštane. Pošto je dvadesetak godina uspešno nastupala na operskim i dramskim predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Divna Đoković se definitivno opredeljeje za umetničko delovanje u Drami Narodnog pozorišta. Njena glumačka karijera, tokom koje je, pored Koštane, ostvarila više od četrdeset zapaženih uloga, trajala je trideset i pet godina. Među njenim glumačkim ostvarenjima posebno se ističu one iz Šekspirovog repertoara: Emilija u Bogojavljenskoj noći i Ariel u Buri. Zapažene su i njene kreacije u Molijerovim komedijama — Arijeta u Učenim ženama i Anželika u Uobraženom bolesniku. Posedujući zavidne mogućnosti u pogledu transformacije glumačkog izraza, Divna Đoković je sa uspehom prevazilazila klasič na fahovska svrstavanja glumaca i sa podjednakom ubedljivosti tumačila je dramske i komične uloge. Posebne uspehe imala je u predstavama dela naših klasičnih i savremenih pisaca. Nastupala je u Sterijinim komedijama kao Ančica u Pokondirenoj tikvi i Jelica u Laži i paralaži, zatim kao Saveta u Trifkovićevoj Izbiračici i kao Ljubica u Đidu Janka Veselinović a sve do Zone i Vaske u Sremčevoj Zoni Zamfirovoj. Od likova u dramama savremenih domaćih pisaca valja ukazati na njene interpretacije Jelene u Raskrsnici Milana Đokovića i sestre Angelike u Gospodi Glembajevima Miroslava Krleže. U ruskom repertoaru istakla se kao tumač Tolstojevih likova — Grafice u Ani Karenjinoj, Maše i gospođe Karenjin u Živom lešu, a takođe i u dramatizacijama dela Dostojevskog — kao Nina Aleksandrovna u Idiotu i Praskovija Drozdov u Zlim dusima. U francuskim i engleskim konverzacionim delima došla je do izraza sjajna dikcija Divne Đoković, osobito prilikom izvođenja Lepeze ledi Vindermir Oskara Vajlda, u kojoj je tumačila naslovnu ulogu, ili u predstavama komedije Kloda Andrea Pižea Srećni dani, u kojoj je tumačila Fransinu.

Divna Đoković je u svojoj umetničkoj delatnosti posebnu pažnju poklanjala recitovanju. Zajedno sa glumicom Mirom Bobić i pijanistkinjom Olgom Popov izvodila je više od dvadeset stilskih obrađenih poetsko-muzičkih recitala. Interpretirajući samo poeziju naših pesnika, umetnice su nastupale na više od hiljadu koncerata u zemlji i inostranstvu (SAD, Velika Britanija, Austrija, Bugarska, Rumunija i dr.). napisala je i knjigu Osnovi recitovanja za amatere. U Narodnom pozorištu, u nekoliko mahova delovala je i kao pomoćnik reditelja. Divna Đoković uspešno se bavila i pozorišnom pedagogijom. Bila je nastavnik predmeta Postavka glasa i dikcija na Odseku glume Muzičke akademije u Beogradu i na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Tokom svoje umetničke karijere Divna Đoković bila je zapažena i kao interpretator naših narodnih pesama na programima Radio-Beograda, uspevši da ostvari prefinjen stilizovani izraz.
Drama

Fotografija Divne Radić Đoković s pozadine albuma Pesme i igre iz Koštane — LP 1180
3923  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Divna Radić Đoković (1915—2005) poslato: Februar 05, 2011, 06:53:55 pm
**

DIVNA RADIĆ ĐOKOVIĆ




Pesme i igre iz "Koštane"
Divna Đoković i sekstet Dušana Radetića
PGP RTS / CD 404696


Divna Radić Đoković završila je 1938. godine pevačko-glumačku klasu Muzičke akademije u Beču. Otada je stalan član Narodnog pozorišta u Beogradu. Najpre je nastupala samo u Operi, zatim dugi niz godina i u Operi i u Drami, a posle oslobođenja samo u Drami. Igrala je klasičan, moderan i nacioalan repertoar. Najviše uspeha imala je u ulozi Koštane u istoimenom pozorišnom komadu u kome je nastupala oko 400 puta do sada, a samo posle oslobođenja više od 200 puta.

Divna Radić Đoković postala je poznata tek u godinama posle drugog svetskog rata; nakon uspeha kao pevačica narodnih pesama preko radija, postala je članica Opere.


[postavljeno 29.08.2007]
3924  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Divna Radić Đoković (1915—2005) poslato: Februar 05, 2011, 06:53:37 pm
*

DIVNA RADIĆ ĐOKOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


CD 404696 PGP RTS
1999. Divna Đoković — Pesme i igre iz "Koštane"

01. Tema (Vranjanska 1)
02. Kraj Vardara
03. Mehandži mori
04. Pošla Vanka na vodu
05. Keremejle
06. Čočečka igra
07. Džanum na sred sela
08. Tri puta ti čuknem na pendžeri
09. Da znaješ mori mome / Otvori mi belo Lenče
10. Tema (Vranjanska 2)
3925  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Divna Radić Đoković (1915—2005) poslato: Februar 05, 2011, 06:53:18 pm
*




DIVNA RADIĆ ĐOKOVIĆ
(Livno, 06.06.1915 — Beograd, 14.01.2005)


Divna Đoković (rođena Radić) rođena je u Livnu 1915. godine, a detinjstvo je provela u Sarajevu, gde je učila muziku: klavir i pevanje. Nakon što je maturirala, postala je slušalac Glumačke škole Narodnog pozorišta u Beogradu, teatra na čijoj pozornici je zaigrala već 1935. godine, tumačeći Hedvigu u Ibzenovom komadu "Divlja patka", kao alternacija proslavljene glumice Ljubinke Bobić. Pozorišni kritičari su još tada hvalili prirodnost Divne Đoković, kao i njenu zrelu i lepu dikciju. Za mladu, dvadesetogodišnju glumicu, ovo je bio više nego sjajan debi: nastupala je ravnopravno sa najuglednijim članovima beogradskog Narodnog pozorišta: Marijom Tobarskom, Aleksandrom Zlatkovićem i Franom Novakovićem.

Nedugo potom, Divna Đoković osvojila je stipendiju kraljice Marije, što joj je omogućilo da svoje školovanje nastavi u Beču, na Državnoj muzičkoj akademiji i Akademiji pozorišne umetnosti. Iz Beča se vratila 1938. godine, i to sa dve diplome: diplomom operskog pevanja i diplomom Majstorske škole za dramsku umetnost. [...]

Nakon što je čitav niz godina uporedo uspešno nastupala u operskim i dramskim predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Divna Đoković je napustila Operu i definitivno se opredelila za umetničko delovanje u Drami nacionalnog teatra. U svojoj bogatoj glumačkoj karijeri, koja je trajala pune tri i po decenije, ova velika glumica je ostvarila preko 50 uloga...

Više o Divni Đoković na zvaničnoj internet prezentaciji Milan Đoković.
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »