Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3876  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:35:43 pm
**

NAGRADE I PRIZNANJA                                                                                    
zapisano  u  vremenu






NAGRAĐENE NUMERE

EDNA PESNA JAS DA ZAPEAM
Festival "Valandovo" 1990. — Druga nagrada žirija, Druga nagrada publike,
Drugo mesto u izboru za pesmu 1991. godine u Makedoniji;

BEGAJ FROSE
Festival "Serenada na širok sokak" 2002., Bitola — Druga nagrada žirija;

SERENADA
Festival "Ohrid fest" 1991. — Ohridski trubaduri — Druga nagrada žirija;

SAMO DA SI REKLA
Festival "Vogošća" 1988. — Prva nagrada stručnog žirija;

AKO ME OSTAVIŠ
Festival "llidža" 1987. — Nagrada za interpretaciju;

SEGA KOGA TE NEMA
Festival "Ohrid fest" 2007. — Ohridski trubaduri - Nagrada "Ace Angelevski", Prva nagrada publike








[postavljeno 23.01.2009]
3877  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:35:35 pm
**

BIOGRAFIJA                                                                                    
zapisano  u  vremenu





U predvečerje 10. oktobra davne ratne 1943. godine u selu Goričani u jednoj staroj odžakliji blizu Zapadne Morave u porodici Milijane i Gvozdena Babića rodilo se četvrto dete, sin Milan. Kao najmlađeg člana porodice, svi su ga pazili, mazili i želje mu ispunjavali. Milan je bio izuzetno mirno i stidljivo dete. Ljubav i talenat za pesmu nasledio je od majke koja je imala divan glas i sve sa pesmom radila. Prvi ozbiljniji znaci ljubavi ka pesmi dogodili su se u šestom razredu osnovne škole, kada je Milan imao i prve nastupe. Čuvenu čačansku gimnaziju završio je 1962. godine, a onda po želji porodice odlazi u Beograd gde upisuje Mašinski fakultet. U toku studija postaje član beogradskog KUD-a "Abraševič", a 1966. godine snima prve snimke za fonoteku Radio Beograda. Već sledeće godine izdaje svoju prvu gramofonsku ploču. Do danas je izdao oko pedesetak nosača zvuka. Sarađivao je sa najpoznatijim kompozitorima, orkestrima i muzičarima.

Pored Radio Beograda, snimao je za RTV Sarajevo, RTV Novi Sad, danas RTV Vojvodina, RTV Titograd odnosno Podgorica i za RTV Skoplje, danas RTV Makedonija.

Godine 1985. snima svoj najveći hit, pesmu "Baš mi se ne da", i od tada se reda uspeh za uspehom. Učesnik je velikog broja festivala u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, i do sada je osvojio 27 festivalskih nagrada. Dobio je estradnu nagradu Srbije, zatim Majstorsko pismo za životno delo, priznanje RTS-a za višegodišnji doprinos negovanju narodne pesme, nagradu "Aleksandar Dejanović", zlatni mikrofon Radio Niša, Radio Šapca, Radio llijaša itd. Dobitnik je velikog broja srebrnih, zlatnih i dijamantskih ploča. Takođe poseduje i nekoliko stotina zahvalnica, povelja, plaketa, diploma i priznanja. Već dugo godina poseduje status istaknutog umetnika.

Obišao je veliki deo zemljine kugle, imao je nastupe u Australiji, SAD-u, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Švedskoj, Danskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji itd.

Milan Babić danas živi i radi u Beogradu.



Zapisano u vremenu
Milan Babić
Set 3 CD
RTS PGP — 2008.


[postavljeno 23.01.2009]
3878  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:34:36 pm
*

MILAN BABIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI & SET CD

CD1  
01.  A što ćemo ljubav kriti  
02.  Stani, stani Ibar vodo  
03.  Djaurko mila  
04.  Devojko moja  
05.  Grana od bora  
06.  Kad bi znala dilber Stano  
07.  Oj, devojko đinđo moja  
08.  Beograde grade  
09.  Kada moja mladost prođe  
10.  Ej, ja zagrizoh zeleniku jabuku  
11.  Sve behara  
12.  Kad se setim mila dušo  
13.  Devojka je pošla  
14.  Evo ovu rumen ružu  
15.  Sinoć kad sam pošo  
16.  Negde u daljini  
17.  Kradem ti se u večeri  
18.  S' one strane Morave  
19.  Gledaj me, draga  

CD2
01.  Malenim sokakom  
02.  Ima te svuda i u svemu  
03.  Što ti je Stano mori  
04.  Kad bi moja bila  
05.  Snijeg pade na behar na voće  
06.  Tužno vetri gorom viju  
07.  Oj, moja ružo rumena  
08.  Jesen prođe ja se ne oženi  
09.  Lov lovio momak mlad  
10.  Sjetuje me majka  
11.  Tebi majko misli lete  
12.  Da zna zora  
13.  Moj konjicu  
14.  Na Moravi vodenica stara  
15.  Kosio sam seno  
16.  Jesen stiže rana  
17.  Zarasle su staze moje  
18.  Jesen stigla, ogolele grane  
19.  Edna pesna jas da zapeam (Festival "Valandovo" 1990)  
20.  Begaj frose (Festival "Serenada na sirok sokak" 2002)  
21.  Serenada (Festival "Ohrid fest" 1991)  

CD3
01.  Baš mi se ne da  
02.  Adresa srca  
03.  Samo da si rekla (Festival "Vogošca" 1988)  
04.  Neveni  
05.  Ne mogu da te zaboravim  
06.  Gospode dragi  
07.  Kako ću istinu priznati sebi  
08.  Ako me ostavis (Festival "Ilidža' 1987)  
09.  Kad god dođeš dobrodošla  
10.  Volim te i tu boga nema  
11.  Kaži mala  
12.  Knjiga mog života  
13.  Vekovima žubori Morava  
14.  Nije mi lako, stari se polako  
15.  Jedna reka u mom kraju  
16.  Ostanimo prijatelji  
17.  Odlazi, odlazi  
18.  Pusti me da živim  
19.  Sliku tvoju ljubim  
20.  Pođi u moju Srbiju  
21.  Sega koga te nema (Festival "Ohrid fest" 2007)
3879  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:34:28 pm
*

MILAN BABIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI






3880  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:34:07 pm
*



 

MILAN BABIĆ


Biografija

Milan Babić je rođen 10. oktobra, u prvoj polovini dvadesetog veka, u selu Gorničići kraj Čačka. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Čačku. U Beograd je došao na studije mašinstva. Njegovo tiho zviždukanje i pevušenje, zapalo je za uho kolegi koji je u KUD-u "Abrašević" svirao harmoniku. Jednog utorka (seća ga se kao da je bio juče) na insistiranje kolege, zapevao je na audiciji u tom KUD-u. Rekli su mu: "Odlično, momak!" i već tri dana kasnije, bio je jedan od učesnika na velikom koncertu!

Prvu ploču je snimio 1967. godine, "Opančići šareni". Od tada ih je snimio pedesetak.



Prva publika

"Bio sam đak — pešak. Svakog dana, od kuće do škole i nazad, prelazio sam dvaput po sedam kilometara. Bilo je u toj razdraganoj, pešačkoj grupi nas desetak. Zastajali smo pod brestovima. Bila su to naša omiljena mesta. Ja bih pevao, a moji drugari suslušali. Oni su bili moja prva publika!"


Radmila

"Radu i mene je upoznao urednik "Studija B". Ona je jednom gostovala u emisiji "Sabor". Na pitanje da li postoji pevač sa kojim bi radila, a nije imala prilike, navela je moje ime. Upoznali smo se i rodila se pesma "Baš mi se ne da". Posle se rodila i ljubav..."


Opet Radmila

"Svi misle da je Radmila moja pokretačka snaga, da me je promenila kao čoveka. Jeste, u određenom smislu... Ona je eksplozivna, sve bi htela odmah, a ja sve dobro merim, vagam. Uvek idem na sigurno, ne volim iznenađenja!"


Fotografija Milana Babića sa albuma: "A što ćemo ljubav kriti", 1991.
3881  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Živka Đurić Ivanović (1928—2002) poslato: Februar 05, 2011, 07:30:27 pm
**






NAGRADA ŽIVKI ĐURIĆ ZA ŽIVOTNO DELO — PRVAKU ANSAMBLA KOLO


3882  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Živka Đurić Ivanović (1928—2002) poslato: Februar 05, 2011, 07:30:07 pm
**

ZNAŠ LI DRAGI ONU ŠLJIVU RANKU
Miodrag Todorović Krnjevac — Milisav Pavlović

Znaš li dragi onu šljivu ranku,
gde smo nekad bili na sastanku.

— Znadem draga, kako ne bih znao,
šljive sam ti sa grana uzbrao.

Da 'l se sećaš šta je posle bilo?
— Onda sam te dušo poljubio.


ĆERDA MILE BARI ŠKODA

Ćerda Mile bari škoda,
Ćerda Mile bari škoda

E gadenga graste ćorda,
E gadenga graste ćorda.

E gađenge graste čorda,
E gađenge graste čorda

Vovda đelo ando sudo,
Vovda đelo ando sudo

A voj Mile beš maj mudro
A voj Mile beš maj mudro

A voj Mile so čerdan tu
So čerdan tu te ćoresa.

YouTube: Živka Đurić & Predrag Gojković Cune — Znaš li dragi onu šljivu ranku
YouTube: Živka Đurić & Gordana Runjajić — Čerda Mile bari škoda

YouTube: Seti se moje pesme... O Živki Đurić
3883  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Živka Đurić Ivanović (1928—2002) poslato: Februar 05, 2011, 07:29:58 pm
*

ŽIVKA ĐURIĆ IVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SET 3 CD


Narodne izvorne
i starogradske pesme


CD 1
01. Sedi Mara na kamen studencu
02. Oj, jablane širi grane
03. Iz banju ide šejtan devojče
04. Ko t' pokida sa grla đerdane
05. Zarasle su staze ove
06. Gradinom cveće cvetalo
07. Mardžandža
08. Blaguno dejče
09. Što ti je Stano mori
10. Oj, mori vrbo zelena
11. Karanfile cveće moje
12. Sad moj dragi
13. Duni mi duni lađane
14, Tiho noći
15. A što si se Jano
16. Mrena riba
17. More pade tamna magla
18. Pred Senkinom kućom

CD 2
01. Od kada mi frula ne svira
02. Cvetala mi ruža
03. Nisnu se nisnu
04. Ječam žela
05. Kad bi ove ruže male
06. Gorom jezde
07. Nekad cvale bele ruže
08. Ja pogledah preko kola
09. Zora zori, petli poje
10. Rino, rino
11. Oj, Jelena
12. Ravno polje
13. Jovanke devojko
14. I dođi lolo
15. Ne goni konja
16. Omera voda odnela
17. Što si Leno na golemo
18. Zaigrali cigančići

CD 3
01. Znaš li dragi onu šljivu ranku
02. Smiljna devojka
03. Tankosava
04. Duga njiva
05. Lepo ti je biti čobanica
06. Naš život ciganski
07. Kolenike, kolenike vreteno
08. Cvetala mi ruža
09. Ajde, Kato, ajde zlato
10. Bulbul mi poje
11. A što ti je mila kćeri
12. Moj dragane...
13. Čekala sam kraj prozora
14. Aj, san zaspala
15. Nit' ja dremam
16. Sedi Mara na kamen studencu


DUET SA GORDANOM RUNJAJIĆ

Amen sama but roma
A što pitaš, džanum majke
Blago oko
Čekala sam kraj prozora
Ćerda Mile bari škoda
Čoban tera ovčice
Crven fesić
Dema miro
Đelem, đelem
Duge su noći jesenje
Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana
Golubice bela
Idem putem
Komšinice, preko puta
Koje li je doba noći
Ko to čuva stado belo
Lepo ti je biti čobanica
Moj Dragane, ružo rana
Moj Milane
Obrane su jabuke zelene
Otišao si, dragi
Piravelo Mile
Prođe leto, stiže jesen rana
Sastale se devojke
Zapevala sojka ptica
Šta bi bilo da me nisi sreo
Uz putić, niz putić


DUET SA PREDRAGOM GOJKOVIĆEM

Bre devojče, a gde čuvaš ovce
Maramica, svilenica
Poranio momak mlad


OSTALE PESME

Pesma leti niz dolove


3884  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Živka Đurić Ivanović (1928—2002) poslato: Februar 05, 2011, 07:29:31 pm
**




ŽIVKA ĐURIĆ IVANOVIĆ
(1928—2002)

U tim, pedesetim godinama prošlog veka, muzičkim nebom narodne muzike Srbije neprikosnoveno su vladali Danica Obrenić, Anđelija Milić, Radmila Dimić, Vukašin Vule Jevtić, Miodrag Popović, Milija Spasojević, Radojka Živković, Sava Jeremić...

Trebalo je biti hrabar, talentovan, radoznao, znatiželjan, uporan i istrajan — da bi se zakucalo na Velike dveri, koje su vodile ka Tronu srpske narodne muzike. A ona je imala sve to: Ona — Živka Đurić!

Njen dolazak u Ansambl "Kolo" 1949. godine predstavlja kamen-temeljac buduće blistave umetničke karijere. Živka Đurić postaje solista igrač i solista pevač, obilazi ceo svet, prva je Srpkinja sa prostora Jugoslavije koja nastupa u BBC programu, a njen fascinantan glas, kao i briljantnu igru, frenetično pozdravljaju gledaoci u palati Sajo u Parizu, u Karnegi holu u Njujorku, u teatru Fenice i Milanskoj skali u Italiji, u Baljsom teatru u Moskvi i drugim dvoranama širom sveta.

Imao sam čast i zadovoljstvo da sa Živkom Đurić, u Ansamblu "Kolo" sarađujem šest godina: ona kao vokalni solista, ja — kao solista na harmonici. I prošli smo svet, ispevali stotine i stotine pesama / od srpskih do japanskih, kineskih, američkih… / i izgradili prijateljstvo — na koje smo oboje ponosni. A šta je, u stvari, umetnost Živke Đurić?

Najpre, u njenom genetskom kodu nalazi se  neviđena supstanca muzičkog talenta: fascinantna muzikalnost, neverovatan osećaj za ritam — čak i u njegovim najkomplikovanijim varijantama, tanani osećaj za autentičnu interpretaciju svake pesme, erupcija ekspresije i i muzičkog izraza — ali uvek pod racionalnom muzičkom kontrolom. Zatim, znatiželja i, prosto, nagon za traganjem za novim, za dobrim i kvalitetnim zvucima pesme, za novim harmonijama i ritmovima, istraživanje koju je uvek dovodio do novog kvaliteta, ili, pak, do stare pesme — kazane na jedan nov i svež način.

I, nadasve, repertoar: Živki Đurić nije mogao da promakne "kukolj kroz žito", ona je nepogrešivo znala šta je dobro — i to je pevala, a ono drugo — ostavljala je nekim kolegama da, pre ili kasnije, dođu do njenog saznanja.

Iako Živka Đurić nije imala muziče škole, ona je, ipak bila dragoceni etno-muzikolog-amater, ličnost koja je, za fono-arhiv Radio Beograda trajno snimila desetine i desetine srpskih narodnih pesama, kao i brojne pesme širokih balkanskih prostora, često i u neponovljivom duetu sa sestrom Gordanom Runjajić. A mnogim od tih pesama upravo je interpretacija Živke Đurić postavila reper i standard interpretacije, pa je želja "pevati kao Živka Đurić" decenijama potom bila čest slogan u muzičkom miljeu Srbije. Za mnoge — nedostižan san...

I danas, posle toliko godina, još mi zvuče reči Živke Đurić, izrečene sa mnogo spontanosti i srdačnosti, sa neviđenom pozitivnom energijom: "Batke / tako me zvala /, hoćemo li jednu od naših?" A tada bi se, uz harmoniku, začulo: Kot' pokida sa grla đerdaneGde si dušo, gde si rano... Od kada mi frula ne svira... Sedi Mara...


Živka Đurić je istinski velikan naše narodne umetnosti, jedno od najvećih imena koje je srpska narodna muzika ikad imala.

Profesor Nikola Rackov

Tekst preuzet sa seta CD 3 — Živka Đurić Narodne izvorne i starogradske pesme

[postavljeno 22.04.2007]
3885  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:27:59 pm
*

REKLI SU O VIDI PAVLOVIĆ...


"Za mene, od ciganskih pevača jedino pokojna Vida, žena koja nije imala nijedan dan škole a svaku njenu pesmu odslušajte, svaku reč razumete — dikciju je imala kao da je imala završen konzervatorijum."
Ljiljana Petrović-Buttler


"Slušaj, bajo, ko god od ovih novih hoće da napravi karijeru, mora da pjeva njezine pjesme."
Šaban Bajramović


"...Vida Pavlović je veliki umetnik romske pesme i uopšte narodne izvorne pesme i sevdalinke..."
Bane Krstić

 
"Žao mi je zbog smrti Vide Pavlović. Bila je to zaista fantastična osoba, o kojoj se kod nas, nažalost, malo znalo. Ona je bila neka vrsta naše Cezarije Evore.
Kako je došlo do tvoje saradnje sa njom?
Znao sam i ranije za nju, ali se nismo poznavali. Pre pola godine prijatelj i producent Voja Aralica me je odveo kod nje u kuću koja je pretvorena u kafanu. Gajba se nalazi negde iza CZ-a, a u velikoj sobi je pet-šest stolova, kao i šank i mali podijum. Tu su Vida i njen muž Steva violinista godinama pravili najbolje ciganske svirke u gradu. Nema ko nije bio u njihovoj kafanici od slavnih romskih izvođača. Te večeri kad sam ja svratio, kao slučajno tu su bili Luis, pevačica Selimova i njen suprug Želčevski i ceo jedan trubački orkestar za koji nisam čuo. Ostali smo do zore, a Vida je otpevala par numera. Toliko je lepo pevala sa svoje šezdeset dve da je Steva plakao. Potom smo se lako dogovorili za saradnju. Inače, Voja Aralica je radio sa Kusturicom, preko koga je došao u kontakt sa Vidom."
Bajaga

 
"Bila je velika žena, mnogi od nas su je zvali mamom."
Nino


"Nije ih malo, ali ono što ostaje su, recimo, Ruskinja Raya, koja je dosta učinila za tu naciju, tu su Ljiljana Petrović i Vida Pavlović, i Muharem Serbezovski, koji je uvijek činio nešto za svoje Rome. Kod mene nema podele na "bele" i "crne"; ono što ostaje trajno u muzici to i jeste vrednost. Ko će pevati za 20 godina i peva sad, on je umetnik."

Odgovor Esme Redžepove na pitanje "ko su velikani romske muzike"



                 Fotografija: album "Druga te noćas ljubi"
3886  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:27:16 pm
*
VIDA PAVLOVIĆ


UMRLA KRALJICA ROMSKE MUZIKE

U šezdesetoj godini, u svom domu u Beogradu, umrla je Vida Pavlović, kraljica romske pesme. Kolege su je zvale kraljicom nad kraljicama.

"Bila je velika žena, mnogi od nas su je zvali mamom", — kaže Nino.

"Mnogo sam je volela i poštovala, iako ne mogu da kažem da sam je odlično poznavala", — kaže Snežana Đurišić.

"Zaprepašćen sam smrću te izuzetne žene. Nedavno sam sa njom snimio duet i on će se naći na mom novom albumu" — kaže Bajaga.

Decenijama je Vida dirala u srca sve one koji su je čuli — publiku, kolege, prijatelje. Pred njenom pesmom, niko nije ostajao ravnodušan. Zapevala je u četrnaestoj godini. Već u petnaestoj, udala se za Aleksandra Pavlovića, muzičara. Tek posle desetogodišnjeg učenja zanata po kafanama, snimila je prvu ploču sa pesmom "Gledala sam sa prozora" koja se prodala u fantastičnih pola miliona primeraka! Tada je Vidin život krenuo novim tokom. Kao što je, deset godina ranije, ostavila rodni Futog i roditelje, udala se i otišla u Sarajevo, tako je tada ostavila supruga, Sarajevo, i sa dva kofera u ruci došla u Beograd.

Bila je popularna, obožavana, hvaljena, željena, tražena i plaćena. Srela je novu ljubav — muzičara Stevu Jovanovića i udala se po drugi put. U burnom braku, proveli su 27 godina. Zamišljala je pevačica da će živeti u bajci, da će imati mnogo dece, ali njen privatni život nije nimalo ličio na bajku. Razočarana i nesrećna, jedno vreme se družila sa čašicom... Prestala je da pije zbog narušenog zdravlja...

Pre nekoliko godina, njen i Stevin brak se definitivno raspao. Razveli su se, ali su nastavili da žive pod istim krovom, svako u svom delu kuće na beogradskom Lekinom brdu. Nije krila da je nesrećna i da joj je žao što nema dece. Poslednjih godina, kuburila je sa visokim krvnim pritiskom. Početkom aprila ove godina, na prvoj dodeli romskih "Oskara", u organizaciji Svetskog kongresa Roma, kraljica romske pesme je dobila "Oskara"...

"Nemam snage da održim koncert. Potrudiću se... Biće to oproštajni koncert. Još jedan album, a onda ću u penziju. Ako me srce ne izda..." — rekla je u svom poslednjem intervjuu, pre mesec dana, Vida Pavlović.

Vida je sahranjena u rodnom Futogu.

Vesna Tasić, 13.05.2005. | Balkan media
3887  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:26:31 pm
*

BLUES ZABORAVLJENOG SVIJETA


Legendarni kralj Roma Šaban Bajramović i Ljiljana Petrović (krupna žena koja je pjevala Duško, Duško) u jednom su vremenu — bilo je to početkom osamdesetih — postali predmet zanimanja one grupe ljudi koja po svojim interesima nikako nije spadala u dim i memlu balkanskih kafana. Oni su, i u vrijeme dok nikom nije padalo na pamet da će nam se na glavu sručiti kataklizma, pjevali tužno. Njihove su pjesme najviše ličile na blues. Ljiljana, krupna Romkinja, danas je, ako je vjerovati Šabanu koji se pod stare dane bori za međunarodno priznanje, kuharica negdje oko aerodroma u Dusseldorfu, i više ne pjeva.

Posljednja koja po svemu spada u ovu pricu je Vida Pavlović. Danas živi u Beogradu i u pjesmi kaže "nema nikog da mi kaže zdravo". Velika, poput poruke jednog od njenih prvih hitova (ostala je pesma moja/ da se pamti jedna žena/ da se peva pesma njena), Vida je došla u Sarajevo i posvjedočila riječi koje je Šaban ovom novinaru izrekao u Mostaru: "Slušaj, bajo, ko god od ovih novih hoće da napravi karijeru, mora da pjeva njezine pjesme."

DANI: Zašto zapravo ovako rijetko nastupate?

PAVLOVIĆ: Ja sam sebi nabila kompleks da nisam za ovo vreme, sama sam sebe ubedila i da nisam za ovaj posao. Ne kontaktiram mnogo ni sa kolegama. Ko zna, mozda je moja greska sto sam se povukla.

DANI: Dugo ste zivjeli u Sarajevu, u vrijeme kad su se za snimke na radiju polagale audicije, a i danas zapjevate sevdalinku. Mozete li se prisjetiti tog vremena?  

PAVLOVIĆ: Nedavno sam se prisecala tih vremena. Ovdje sam zivela 15 godina, od '61. do '75., i odavde postala ona Vida koju vi znate. Sa Ismetom Alajbegovicem Serbom sam snimila prvu plocu, "Gledala sam sa prozora". To je ono, sto se kaze, moja licna karta. On je bio i muzicar i drugar, ali je, valjda kao i svi drugi muzicari, volio da popije, pa i da se malo oko zena promuva, tako da sam ga krila od Fikrete. Nema gde nisam ove pevala: kod pokojnog Salke Kica — on je imao onaj pansion Osmice, na Bascarsiji, u Hamam-baru, hotelu "Beograd". Za Radio Sarajevo sam snimila oko 70 pesama, uglavnom sevdalinki, i ne znam sta je s tim, voljela bih kad bi se to pronaslo, da cujem kako sam to radila prije 20 godina. Tada nije mogao svako snimati za radio. Tu je uvek bio prisutan cika Jozo Penava, koji je bio veliki kompozitor. Audicija se polagala kod profesora Jungica, koji je bio strog, i to je bilo jako tesko. Koliko puta sam izasla placuci, isterivao me je, kaze: "Izadji napolje, nemoj da se deres." Onda pokojni cika Jozo kaze: Nemojte, profesore, sve je njoj Bog dao, ono malo sto nedostaje, to cemo mi pokriti, to nije nista strasno." Sokirala sam se kad sam izasla da nastupim sad na Bazenima, ljudi jos zele da me cuju i vide. Oni i ne primiete da sam uzbudjena i da ne mogu da pevam. Njima je sve lepo.      

DANI: Ko su kolege koje u Bosni najvise cijenite?

PAVLOVIĆ: Ovde nema losih pevaca. A i oni mene vole. Ne mogu da odvojim neke, kad svi dobro pevaju. Peva dobro Serif, peva i Enes Begovic, peva Safet Isovic, pa pokojni Zaim.

DANI: Otkrijte tajnu onoga sto je pjevala samo nekolicina pjevaca u bivsoj Jugoslaviji. Nije mnogo onih koji mogu preci iz sevdalinke u romsku pjesmu, pa onda u rumunsko kolo, pa u makedonski zvuk...

PAVLOVIĆ: Bit ce da sam ja jedna jedina osoba koja to moze tako da interpretira. To sam samo ja, mogu da pevam i romski i madjarski i sansonu i dzez, kad bi me to interesovalo. To je nesto prirodno u meni. Cim sam opstala tolikih godina, znaci da to nesto valja.

DANI: Jeste li ikad razmisljali na ovaj nacin: "sad je popularan trend koji se zove world music, mozda i za mene ima mjesta na svjetskom trzistu"?  

PAVLOVIĆ: Ja znam ko me voli: Romi, Bosanci, i poneki Srbijanci. Rodjena sam Vojvodjanka, Novosadjanka, ali sta ja znam, mozda sam povukla malo vise iz narodne muzike, iz ovog naseg sveta. Da sam mozda rodjena negdje na Zapadu, bila bih postovanija kao pevac. Ali, u Bosni sam kraljica. Znate koliko sam ja pevala? Ja mislim da niko vise nece pevati toliko. Svadbe, veselja, proslave... secam se, jednom dve godine nisam imala nijedan dan pauze.

DANI: Ostala je pesma moja, da se pamti mama Vida, kada peva srce kida…

PAVLOVIĆ: Vi volite tu pjesmu! To je Milan Vasic napisao za mene. Covek se uci da peva dok je ziv. Meni se cini da tek sad znam da pevam. Ispevala sam se ja, uvek je bilo, dodju ove zvezde, gosti veceri, i na spavanje, a Vida po tri dana i tri noci.

DANI: Kako gledate na trzisnu eksploataciju romske muzike u svijetu. Svi sviraju, i ko treba i ko ne treba?  

PAVLOVIĆ: Zavisi. Roma ima, madjarskih, njemackih Cigana, bosanskih, srpskih, svako pjeva na svoj nacin. Recimo, kad peva Saban Bajramovic, ja njega nista ne razumem, oni pricaju sasvim drugacije, neki drugi jezik. Ruske ciganske stvari je Haris Dzinovic sa Sar e Roma najbolje radio. Danas je sve manje toga. Ja kad odem u Novi Sad, onda kazem tamburasima da mi pevaju na romskom.

DANI: To je blues zaboravljenog svijeta.

PAVLOVIĆ: Znate, veliki muzicari su skromni ljudi. Moj muz je violinista, zove se Steva Jovanovic, i mogu da kazem da svira zaista izvanredno. Ali, on nikada nije htio da ide na snimanje, tako da ima samo dve ploce sa mnom uradjene. On kaze: ima ko zna bolje da svira. A ko zna gdje bi nam bio kraj da smo znali...
3888  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:26:09 pm
*
VIDA PAVLOVIĆ


JA SAM KRALJICA BOLA

Kada je nedavno obeležavan Dan Roma, organizatori pratećih manifestacija, kao i mediji, počasno mesto ustupili su upravo Vidi. Delom zato što je prodala milione ploča, delom zato što se ponosi svojim romskim poreklom, a najviše zato što kad čujete njenu pesmu ne možete a da ne zaplačete

Njen glas je napukao kao granata u gradini Šantićeve Emine. To žuto, prolećno cveće simbol je beskrajne tuge od koje Vida Pavlović nikad nije uspela da pobegne.

Zato sada, kad i zvanično nosi laskavu titulu kraljice romske muzike i ne skida krunu nepatvorene carice šatri i kafana, s nelagodnošću kaže:

Ma, ja sam kraljica bola. Kakav sjaj, kakva pompa. Sve moje pesme su sama seta i emocija. One su mi život obeležile. Kao da su iz moje utrobe izvučene. Kao da su od mojih suza nastajale.


DANI TUGOM RASPLAKANI

Doista, i sami naslovi njenih najvećih hitova o tome svedoče. Svima je sunce makar vrelo i bleštavo, samo je u njenoj pesmi sumorno i kad izgreva i kad na počinak odlazi. Već prvi tonovi su zadimljeni, praćeni zveketom čaša i flaša.

Vidu je jedan samozvani kritičar prozvao specijalistom za porodične nesreće. Pevajući "Tužnu majku", veli, toliko uverljivo pati, da se da pomisliti kako je više dira svečanost patnji nego sjaj sreće.

Dok peva "Teku časi bola", glas joj je mekan, ton zaobljen, ali u njemu ima toliko emotivnog naboja da se njenim privrženicima, dok je slušaju, prosto ustalasaju nervi.

Pa opet, kad onako diskretno zapoje "Došli dani tugom rasplakani", čoveku se učini da se stalno sklanja baš zbog tog vapaja. Kao da joj je neprijatno ne samo što peva, nego i što postoji, takva kakva je.

Taj bolni dert krunisan je i na njenom poslednjem nosaču zvuka. Kaže tu Vida: "Samo što me kamen nije mleo", takav mi je život bio. A i još je.

Nalazim je na jedvite jade gore, između Lekinog i Pašinog brda, u jednoj skrajnutoj i poduže vreme raskopanoj uličici. Omanju belu kuću obeležava neonska reklama: "Muzički klub Novi Romantičar". Tu živi, tu radi, osim kad nije na putu između dva vašara ili dve svadbe, od Šapca do Virovitice, od Sidneja do Njujorka, Beča i Berlina, Pariza i Osla.

Nemoj da se ljutiš što sam u kućnoj haljini. Bolesna sam i nesrećna. Vreme mi je za penziju, za neki oproštajni koncert, poput onog kakav je napravio Toma Zdravković pred smrt, al’ mi se na da. Moram još da pevam. Od nečega moram da živim.

To je ta naša Mahalija Džekson, Ela Ficdžerald, Ima Sumak, mislim. Dok si u bleštavom karuselu oko tebe je zahuktala svetina, vuče te za rukav i celiva, kad zađeš iza zavese samo si jedno umorno, usamljeno i sto puta ranjavano čeljade, a hiljadu muka u sebi.

 Kad sam počinjala — kaže mi teško dišući — mnogi su govorili "Vida će postati zvezda". Nisam postala prava zvezda, u estradnom smislu, mada su neke moje ploče prodavane i u tiražu od pet stotina hiljada primeraka. Iako je bilo mnogo pohvala, priznanja i velikih aplauza, pa i suza, na festivalima sam se ponašala suzdržano, previše skromno da bih privukla pažnju novinara. Samo sam znala da otpevam svoju pesmu. I na tome se sve završavalo.

Kad je doživela ovacije pevajući kompoziciju "Ostala je pesma moja" na jednom "Beogradskom saboru", kad su zbog nje kolege plakale iza zavesa, svi su potrčali ka njoj sevajući blicevima. Onda je njen tadašnji suprug, violinista Steva Jovanović rekao: — Kad je dosad ništa niste pitali, nemojte ni sad. Ona je ovaj svoj uspeh ostvarila slučajno!

Stvarno, mada za Vidu svi znaju i svi je zovu legendom, uz obaveznu opasku kako se od njenog glasa koža ježi a kosa kostreši, u novinskim arhivima jedva da se nađe redak-dva o njenoj karijeri.

Zato joj je publika ostala do kraja odana. Pošto joj je Svetska unija Roma dodelila izuzetno priznanje — kraljica romske muzike, gostovala je u jednom restoranu u Lukavcu kraj Tuzle. Tri dana je ogromna sala bila dupke puna njenih obožavalaca iz svih krajeva Bosne. A ona je mislila da je već i tu zaboravljena.

Lane je na njen koncert u Kelnu došla publika i iz Zagreba. I sve vreme su plakali.


NEKA MENE U MOM ZAPEĆKU

Možda je trebalo da budem agresivnija, bezobraznija, verovatno bih bolje prolazila i među vama novinarima. Ali, dobro, život teče dalje, neka mene u mom zapećku. Ja znam da pevam, rekoh na sve to, ništa mi drugo i ne treba. I prepustila sam se sudbini.

Voli da zaigra glas i u kupatilu. Nekad se dogodi da napiše pesmu dok sprema ručak. Misli da je dobra domaćica.

Obožavam da se družim s ljudima. Mogu da budem i kurva, i alkoholičarka, i prostakuša, i fina dama. Zavisi od prilike. Volim kad mi neko dođe s harmonikom, da podelimo radost po mogućstvu. Da pevamo i sviramo, to je za mene život. To mi daje krila. Ranije smo se mnogo družili: Šaban Šaulić, Snežana Savić, Snežana Đurišić, pa Nada Topčagić. Znali smo da budemo zajedno i po tri dana. Sad niko nema vreme za druženje, svi su u nekoj jurnjavi, brigama, strahovima i nemaštini. Sećam se, kad smo se Steva i ja uzeli, bili smo podstanari. Posle izvesnog vremena imamo garsonjeru. Jao, nisam mogla da verujem da je naša. Kad slavimo Svetu Petku, bude kod nas i po trideset ljudi, pravo veselje. Sad, sad je sve prazno i posve drugačije. I ja treći put počinjem da gradim svoj život takoreći od nule.

Prodaće i ovu kuću, rešila je. U njoj je provela divnih dvadeset godina. Tu su joj sve uspomene. Sve ono što je donosila sa dalekih putovanja. Na zidu "Romantičara", koji je sada i njen salon i njen dnevni boravak, raširena je ciganska suknja. Sašivena je u Njujorku i u njoj je šesnaest metara svile satkano u predivni stil bolero. Tako se nekada oblačila. To je bio njen imidž, baš kao što je kompozicija "Ostala je pesma moja" lična karta.

U dugovima je, ne svojom krivicom. Mora da ih vrati. A i već tri godine živi s čovekom pod istim krovom, stalno se susreću, koji joj je nož u srce zabio. Steva ju je preko noći ostavio, posle dvadeset sedam godina braka.

To me je uništilo. Pa sam pila, urlikala od bola, zdravlje sam potpuno uništila. Onda sam tu nedavno sela i sabrala se. Mora da se prelomi, rekla sam. Idemo, kud koji, mili moji. Onda na red dolazi generalna opravka. Lekari, kozmetičari, frizeri, dug i lep odmor. Pa opet pesma. Ne dam se, tek mi je pedeset sedam godina, a vidi na šta ličim, totalno sam se zarozala.

A kažu, bila je kao puce lepa kad je počinjala. Rođena je u Futogu, u imućnoj porodici. Otac Petar se bavio muzikom, divno je pevao i silnu zemlju obrađivao. Mati Katarina je trgovala i decu gajila. Četiri kćerke je za udaju spremila.

Jedna moja sestra i ja stalno smo pevušile. Sednemo na ćošak, okupe se devojke i nadmećemo se koja bolje peva. Starije žene nas slušaju, komentarišu: "Vida će biti velika pevačica!" Udala sam se, normalno, sa petnaest godina. Tako je onda bilo, pobegne devojka, venča se i završi posao.

Njen prvi muž Aleksandar Pavlović, zvani Branko, takođe je bio muzičar. Sa njim je otišla u Sarajevo. On da svira u bendu Harisa Džinovića "Sae Roma", ona da peva u kafani. Tu je krenula njena karijera. Zbogom Futogu, zbogom Erdeviku, dobar dan Ilidžo, moja tugo.

Deset godina sam pevala u boljim sarajevskim kafanama. Radila sam u "Hamam baru", a tamo nije svako mogao da uđe. Samo veliki biznismeni, lovatori. Ja u dugoj večernjoj haljini, oni u frakovima. Zaim Imamović, Safet Isović i Zehra Deović bili su božanstva, jedva sam čekala da dođu i da me slušaju. Da čujem njihov komentar: "Mala Vida je čudo!" Posle "Ilidže", nije bilo teorije da me ne posete Toma Zdravković i Bora Spužić Kvaka. Obožavali su me.  


DECU NEMAM, TO MI TEŠKO PADA

Posle je mala Vida pohađala časove lepog pevanja. I sad se seća profesorovih reči: "Vida što ume, to niko drugi ne ume, a što ne zna, nauči za dva dana".

Pevala sam i kod čuvenog Salka, ali nisam često menjala lokale. Nije bilo potrebe, niti je bilo zamislivo da me neko zameni. Dogodilo se da sam na Trebeviću slomila nogu, baš kad su došli neki budžovani iz beogradskog Komiteta. Pokojni Šerbo, Bože me prosti, svi su pokojni, koji je tu svirao pita: "Gde je Vida? Slomila nogu, kažu mu. "Mora da peva!" I pevala sam, s nogom u gipsu.

Godine 1972. taj isti Ismet Šerbo, a svirci znaju šta je on za muziku u Bosni, ponudio joj je da snimi ploču. Prvo nije htela. Imala je kafanu, a lagano se probijala i kao radio-pevač. "Ma, hajde, hajde", navaljivao je.

Odemo u Zagreb, u "Jugoton" i tu se rodi nešto lepo. Baš lepo. Pesma "Gledala sam s prozora". Ploča je prodata u tiražu od pet stotina hiljada primeraka. To je stara, izvorna pesma, koju su već bili snimili i Cune i sestre Runjajić. Nisam očekivala da će u mojoj verziji postati hit. Ponašala sam se kao dete. Zatvorim se u sobu, slušam ploču i sebi kažem: Bože, da li je istina da ja to pevam.

Tri godine kasnije prešla je da živi u Beogradu. Tu ju je prosto dovukao čuveni Budimir Jovanović. Njen brak se raspao. U Sarajevu joj je ostala kuća sa četiri dvosobna stana. Na put je krenula sa dva kofera. To je bio njen drugi početak od nule.

I opet joj se posrećilo. Postala je ekskluzivac PGP-a. Snimila je "Teku časi bola" i "Došli dani tugom rasplakani". Dok je Budimir bio živ, nije imala potrebu da bira kompoziciju. On je tačno znao šta Vidi treba. Njene pesme su uglavnom takozvane "dvojke", lepe lagane pesme, koje mogu da se otpevaju za stolom.

Kad uđem u studio, imam utisak da sam sama na ovom svetu. Decu nemam, to mi teško pada, ali dobro, tu su deca mojih sestara koje su umrle. Svi me zovu "mama Vida". Kažem: "Bože, zašto mora tako da bude? Pa, čekaj, malo da im otpevam da i oni uđu u moju tugu, neka plaču zajedno sa mnom".

Počela je sa sevdalinkama, koje ne može svako da peva. Mora da se drži ritam, jedan ton, koji mora da se otpeva pravilno. Romsku muziku takođe treba umeti pevati. Romi i te kako znaju šta je dobra pesma, ne može im se podvaliti.

Isto tako, ne možete vi u romskoj muzici psovati ili izgovarati neku vulgarnost. Ja sam uvek vodila računa da moje pesme, pre svega, budu kulturne.

Vida nikada nije imala problema što je Romkinja. Ipak, kad je počinjala karijeru u Sarajevu, nije smela da kaže šta je.

Znaš, u Sarajevu je u to vreme bilo mnogo Roma prosjaka, štrokavih, čemer i jad. Nisu mogli da zamisle da ima kulturnih i obrazovnih Roma, koji žive normalno. Jednom me je u svoju emisiju pozvao Muharem Serbezovski. Pevala sam na romskom i pitali su me šta znači ime te pesme. Nisam smela da kažem, pa rekoh: "Ne znam, ja ću to kroz pesmu da vam kažem". Nije bilo šanse da im kažem ko sam. Zapravo, ja sam po ocu Romkinja, taj jezik sam naučila tek kad sam se udala. Ali mene niko nikad nije pitao šta sam, sad je to nešto počelo. Meni ne smeta moje poreklo, a ni onima koji me vole. Ne zameraju mi što sam Ciganka.


UZMI LOVE KOL'KO HOĆEŠ

Kad bi bilo prostora za sve Vidine dogodovštine, bila bi to neviđena skaska. Ono što je u filmu "Skupljači perja" radio Beli Bora, to je dečija igra u odnosu na ono što je viđala.

Dok sam na nekom slavlju pevala "Demi miro", što znači "Tatino devojče", mladić je flašom sebi izvadio oko. Strašno je to bilo. Kad bi se tekst prevodio s romskog, zvučao bi smešno. Zapravo, romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija, čisto osećanje. Znaš, svašta sam videla. Iseku glavu. Kažem čoveku: "Neću da ti pevam više, beži!" On sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju!

Voleli su je mnogi. Kad je čuo da je ponovo razvedena, njen prvi muž Aleksandar joj je ponudio ruku po drugi put. Možda će to biti treća sreća.

Moj drugi muž Steva je gotovo uvek bio sa mnom na putovanjima, tako da udvarači nisu smeli da mi prilaze. Kad vidi da postaje opasno, da će biti ljubljenja, onda kaže: "Ženo, dođi ovamo, stani pored mene!"

Pa ipak je bilo svačega.

Znate kako je izgledao moj boravak u Beču: slećem avionom, nemam vremena da se presvučem, jer me ispred lokala u kome pevam čeka masa ljudi. A koliko god je sala velika, toliko je u njoj cveća. Kad uzmem mikrofon, to je padanje, plakanje, aplaudiranje. Događalo se da neki ljudi otvore torbu punu novca i kažu: "Uzmi koliko hoćeš!" Meni bude neprijatno, neću ja da uzmem, dajte koliko vi hoćete. E, da sam umela da uzimam lovu, sad ne bih morala da razmišljam o poslu. I o još jednom početku. Mogla bih mirno da odem u penziju, mada mi svi kažu: "Pa, gde si, kraljice, ništa bez tebe!" Rekoh: "Ljudi, ostarila sam i još sam tužnija, pustite me da se smirim". "Nema šanse", kažu.

Samo ju je onomad, u avionu za Diseldorf, uvredila Lepa Brena. "Zar ti još pevaš", pitala ju je hladno. U inat joj je odgovorila: "Pevam i pevaću dok me noge drže i makar mi svi preostali dani bili još većom tugom bili rasplakani".

  
Radica Momčilović | 17.04.2004. | Ilustrovana politika
3889  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:25:48 pm
*
VIDA PAVLOVIĆ





DANI TUGOM RASPLAKANI

Romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija. Znate, svašta sam videla, iseku glavu. Kažem čoveku: "Neću da ti pevam više, beži!" On sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju!

Nikad nisam imala probleme zato što sam Romkinja. Mada, kad sam počinjala karijeru, u Sarajevu, nisam smela da kažem šta sam — priča za NIN Vida Pavlović, pevačica kojoj je pre nekoliko godina Svetska unija Roma dodelila titulu kraljice romske muzike. "Znate, u to vreme u Sarajevu bilo je mnogo Roma prosjaka, štrokavih, čemer i jad. Nisu mogli da zamisle da ima kulturnih, obrazovanih Roma, koji žive normalno. Jednom me je u svoju televizijsku emisiju pozvao Muharem Serbezovski, pevala sam na romskom i pitali su me šta znači ime pesme. Nisam smela da kažem, rekoh: Ne znam, ja ću to kroz pesmu da vam kažem. Nije bilo šanse da im kažem ko sam. Zapravo, ja sam samo po ocu Romkinja, taj jezik sam naučila tek kad sam se udala. Ali, mene niko nikad nije ni pitao šta sam, sad je to nešto počelo! Meni ne smeta moje poreklo, a ni onima koji me vole. Ne zameraju mi što sam ja, da tako kažem, Ciganka.
      
HAMAM-BAR: Moj otac se bavio muzikom, kažu da lepo pevam, na njega. Rođena sam u Futogu, moja sestra i ja stalno smo pevušile, to nam je bio hobi. Sednemo na "ćošak", okupe se devojke i nadmećemo se koja bolje peva. Starije žene nas slušaju, komentarišu: Vida će biti velika pevačica! Udala sam se, normalno, sa 16 godina. Tako je onda bilo, pobegne devojka, uda se i završi posao. Moj prvi muž bio je muzičar, sa njim sam otišla u Sarajevo, tamo krenula sa karijerom.

Deset godina pevala sam u boljim sarajevskim kafanama. Da budem iskrena, život kafanske pevačice ranije bio je lepši nego što je danas. Radila sam u "Hamam-baru", a tamo nije svako mogao da uđe. Samo veliki biznismeni, lovatori.

Zaim, Safet i Zehra Deović bili su božanstva, jedva sam čekala da dođu i slušaju me. Da čujem njihov komentar: Mala Vida je čudo! Posle "Ilidže", nije bilo teorije da Toma Zdravković i Bora Spužić Kvaka ne svrate kod mene i slušaju me. Pohađala sam časove lepog pevanja, sećam se reči profesora: Vida što ume, to niko drugi ne ume, a što ne zna, nauči za dva dana. Pevala sam i kod čuvenog Salka, ali nisam često menjala lokale. Nije bilo potrebe, niti je bilo zamislivo da neko drugi dođe i peva u njima. Dogodilo se da sam na Trebeviću slomila nogu, baš kad su došli neki budžovani iz beogradskog Komiteta. Pokojni Šerbo (bože me prosti, svi su pokojni), koji je tu svirao, pita: Gde je Vida? — Slomila nogu. — Mora da peva! I pevala sam, s nogom u gipsu.

DVOJKE: Godine 1972. Ismet Šerbo, kolege znaju šta je on bio za muziku u Bosni, ponudio mi je da snimim ploču. Nisam htela. - Ma, ajde, ajde! Odemo u Zagreb, u "Jugotonu" snimim predivnu kompoziciju "Gledala sam s prozora". Ploča je prodata u tiražu od 500 000 primeraka. To je stara, izvorna pesma, koju su već bili snimili i Cune i sestre Runjajić, nisam očekivala da će u mojoj verziji postati hit. Ponašala sam se kao dete: zatvorim se u sobu, slušam ploču i sebi kažem: Bože, da li je istina da ja to pevam!? Kasnije sam prešla da živim u Beograd, na inicijativu Budimira Jovanovića. Snimala sam za PGP: "Teku časi bola" i "Došli dani tugom rasplakani". Dok je Budimir bio živ, nisam imala potrebu da biram kompoziciju; tačno je znao šta meni treba, šta mogu da otpevam. I danas, recimo, Mića Nikolić, Dragan Aleksandrić, Milan Vasić, koji su pisali sve moje pesme, znaju šta je za mene i kad odabiru, zna se: Ovo je Vidino, ovo je Merimino, ovo Zoričino... Moje pesme, uglavnom su "dvojke", lepe lagane pesme, koje za stolom mogu da se otpevaju.

Počela sam sa sevdalinkama, koje ne može svako da peva. Mora da se drži ritam, jedan ton, koji mora da se otpeva pravilno. Romsku muziku, takođe, treba umeti pevati. Romi i te kako znaju šta je dobra pesma, ne može im se podvaliti. Takođe, ne možete vi u romskoj muzici psovati ili izgovarati neku vulgarnost. Ja sam uvek vodila računa da moje pesme, pre svega, budu kulturne.

BELI BORA: Ono što u filmu "Skupljači perja" radi Beli Bora, to je dečija igra u odnosu na ono što sam ja videla. Dok sam na nekom slavlju pevala "Dema miro" ("Tatino devojče"), mladić je flašom sebi izvadio oko. Strašno je to bilo. Kad bi se tekst prevodio s romskog, zvučio bi smešno, zapravo, romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija, čisto osećanje. Znate, svašta sam videla, iseku glavu. Kažem čoveku: Neću da ti pevam više, beži! On sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju!

Znate kako je izgledao moj boravak u Beču: slećem avionom, nemam vremena da se presvučem jer me ispred lokala u kome pevam čeka masa ljudi. A koliko god je sala u kojoj pevam velika, toliko je u njoj cveća. Kad uzmem mikrofon, to je padanje, plakanje, kuknjava. Događalo se da ljudi otvore torbu punu novca i kažu: Uzmi koliko hoćeš! Meni bude neprijatno, neću ja da uzmem, dajte koliko vi hoćete! E, da sam umela da uzimam lovu, sad ne bih morala da razmišljam o poslu. Moj muž Steva je muzičar, uglavnom smo bili skupa, tako da udvarači nisu smeli da prilaze. Kad vidi da postaje opasno, da će biti ljubljenja, onda kaže: Ženo, dođi ovamo! stani pored mene.
      
NA SVETU PETKU: Kad uđem u studio, imam utisak da sam sama na ovom svetu. Decu nemam, to mi teško pada, ali, dobro, tu su deca mojih sestara koje su umrle. Kažem: Bože, zašto to tako mora da bude? Pa, čekaj, makar da im otpevam, neka plaču, neka čuju moju tugu. Događalo se da kad ploče dostignu tiraž od 200 hiljada, prestanu da ih štampaju. Jednom prilikom, Nazif Gljiva je rekao: Ako Vida proda 500 hiljada ploča, šta ćemo mi da radimo!

Malo su me novinari nervirali, da vam kažem i to. Na "Beogradskom saboru" samo sam znala da otpevam, uvek sam bila nekako po strani. Nijedan novinar nije hteo sa mnom da uradi ni najmanji intervju. E, kad sam doživela ovacije sa kompozicijom "Ostala je pesma moja", kad su zbog nje moje kolege plakali iza zavese, svi su potrčali ka meni. Onda im je moj suprug rekao: Kad je dosad ništa niste pitali, nemojte ni sad — ona je ovaj uspeh ostvarila "slučajno"! Ali, dobro, život teče dalje, neka mene tako. Možda je trebalo da budem agresivnija, bezobraznija, verovatno bih tako bolje prolazila. Ja znam da pevam, rekoh, ništa drugo mi i ne treba, i prepustila sam se sudbini.

Malopre sam pevala u kupatilu, a ponekad se dogodi da napišem pesmu dok spremam ručak. Mislim da sam dobra domaćica, volim da se družim s ljudima, volim kad mi neko dođe s harmonikom, da podelimo radost, po mogućstvu. Da pevamo i sviramo - to je za mene život, to mi daje elan. Ranije smo se puno družili: Šaban Šaulić, Snežana Savić, Snežana Đurišić, pa Nada Topčagić... Znali smo da budemo zajedno i po tri dana. Sad niko nema vremena za druženje, sve je u nekoj jurnjavi, brigama i strahu, nemaštini. Nedavno pričam s mužem, kad smo se uzeli, bili smo podstanari, posle izvesnog vremena kupimo garsonjericu — jao, nismo mogli da verujemo da je naša. Kad slavimo Svetu Petku, bude kod nas po 30 ljudi, pravo veselje. Sad, vidite koliki je samo naš salon, ali više ne dolazi toliko ljudi.

Više se ne pravi dobra muzika i dobra pesma. Takvo je vreme, svi bi samo hteli da odmah zgrnu pare. Ja ću prestati da pevam i žao mi je što nemam kome da ostavim moje znanje. Često na televiziji, ove mlade pevačice izvode moje pesme — Ovo peva kraljica, mama Vida! Bude mi drago, volim to. Znate u čemu je poenta: ako te kolege ne mrze, znači da te niko ne mrzi. Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav. — Pa, gde si kraljice, ništa bez tebe! Rekoh: ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju. — Nema šanse, kažu.

      
Ljubiša Stavrić


Deset najznačajnijih događaja u mom životu:

1982. Moj veliki profesionalni bljesak došao je sa kompozicijom "Ostala je pesma moja". Mislim da ona predstavlja moju "ličnu kartu".
      
1997. Svetska unija Roma dodelila mi je izuzetno priznanje: Kraljica romske muzike.
      
1998. Tri dana je restoran u Lukavcu kraj Tuzle bio prepun mojih obožavalaca iz raznih krajeva Bosne. A ja sam mislila da su me zaboravili.
      
2001. Otvorila sam svoj muzički klub "Novi Romanitar", nazvala sam ga tako u znak velikog poštovanja prema starom "Romanitaru", koji više ne postoji. Osećam se manje zaboravljenom u njemu, jer često navraćaju moji prijatelji i kolege.

1963. Udaja, odlazak iz roditeljske kuće, početak novog života.
      
1964. Odlazak u Sarajevo, početak bavljenja muzikom.
      
1972. Prva pesma koju sam snimila "Gledala sam s prozora", doživela je veliki uspeh i promenila moj život.
      
1975. Prelazim u Beograd i postajem ekskluzivac PGP-a. Tih dana sećam se i po tome što su mnogi pevači dolazili u studio da vide kako izgledam.

1976. Udala sam se za muzičara Stevicu Jovanovića. Godine srećnog braka i zajedničkog rada.
      
1982. Moj veliki profesionalni bljesak došao je sa kompozicijom "Ostala je pesma moja". Mislim da ona predstavlja moju "ličnu kartu".
      
1997. Svetska unija Roma dodelila mi je izuzetno priznanje: Kraljica romske muzike.
      
1998. Tri dana je restoran u Lukavcu kraj Tuzle bio prepun mojih obožavalaca iz raznih krajeva Bosne. A ja sam mislila da su me zaboravili.
      
2001. Otvorila sam svoj muzički klub "Novi Romanitar", nazvala sam ga tako u znak velikog poštovanja prema starom "Romanitaru", koji više ne postoji. Osećam se manje zaboravljenom u njemu, jer često navraćaju moji prijatelji i kolege.
      
Mart, 2002. Na moj koncert u Kelnu došla je publika iz Zagreba, sve vreme su plakali.

NIN | 04.04.2002.
3890  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:23:18 pm
*
VIDA PAVLOVIĆ


KRALJICA CIGANSKE PESME

Vida Pavlović je sinonim za umetnicu koja peva iz duše i koju publika uvek rado sluša. Rođena je pre pedesetsedam godina u Futogu, nedaleko od Novog Sada, a rasla je u muzikalnoj porodici, jer joj je otac svirao gitaru i lepo pevao, a predivne glasove imale su i majka i sestra.

Rano ste se opredelili za muziku, a rano i za osnivanje porodice...

Vida Pavlović: Kao 14-godišnjakinja pridružila sam se ujaku, kafanskom muzičaru i sa njim nastupala svuda gde su nas zvali. Dve godine kasnije, udala sam se za violinistu Stevana Jovanovića i prešla u Sarajevo. Dugo sam pevala u restoranu "Romanija", a tek nakon 10 godina snimila prvu ploču. I tada, kao i sada, više sam volela rad u kafani, nego u studiju. Moja propusnica za ulazak u svet diskografskih izdanja bila je hit pesma "Gledala sam sa prozora".

Za razliku od sadašnjih uslova, da li je tada bilo teško snimiti ploču?

Vida Pavlović: Izuzetno. Nisam imala muzičko obrazovanje, ali sam bila talentovana, jer sam oduvek imala dobar glas i sluh. Da je bilo sreće i da sam završila muzičku školu, verovatno bih naučila da sviram na nekom instrumentu, što mi je jedna od neostvarenih želja.

Vaša prva ploča prodata je u tiražu od preko 500.000 primeraka. Danas je ta cifra san svakog pevača...

Vida Pavlović: Tada je bilo teško snimiti ploču, a još teže prodati je u velikom tiražu. Srećom, ja nisam brinula da li će moje ploče biti kupovane, već je samo trebalo da se rešim i uđem u studio, a sve ostalo je dolazilo samo po sebi. Za ovih 30 godina, koliko sam profesionalno u muzičkim vodama, objavila sam 15-ak singlova i LP i smatram da je to dovoljno.

Malo je poznato da ste na početku karijere pevali na srpskom jeziku. Zašto ste se kasnije priklonili samo ciganskoj muzici?

Vida Pavlović: Nikada nisam bežala od toga da sam po nacionalnosti Romkinja, ali sam na početku karijere pevala i srpske narodne pesme. Tek kada sam čula kako drugi interpretiraju romske pesme, nisam mogla, a da ne zapevam i na svom jeziku. Iz inata sam snimila ploče i na ciganskom, da bih dokazala kako se pravilno peva.

Pre pet godina Romi su vas i zvanično proglasili za kraljicu pesme. Ipak, na koncertu, koji je upriličen tim povodom, neki pevači se nisu odazvali. Zbog čega?

Vida Pavlović: Mnogi su bili pozvani, ali pevali su samo Sinan Sakić, Ljuba Aličić, Nada Topčagić, Snežana Vasić, Šikica, Džej i Vanesa Šokčić. Nisu se stideli da pevaju publici u kojoj je bilo najviše Roma, ali meni lično je bilo teško što se većina kolega oglušila o poziv. Inače, bilo je lepo što se neko setio da me obraduje i podari mi nešto za sećanje. Osim zlatnih ploča, od mojih izdavača, nikada do tada nisam dobila neku zvaničnu nagradu. ali, to me i ne čudi, kada vidim ko sve danas dobija "Oskare popularnosti".
 
Pre nekoliko godina snimili ste dupli album — kompilaciju najboljih pesama, a u privatnoj produkciji izdali ste i ploču "Stigle su me suze moje stare majke" za nemačko tržište. Nažalost, pesme su se veoma kratko vrtele i kod nas, da bi iznenada "iščezle". Da li je u pitanju bojkot?

Vida Pavlović: Znam da bi beogradska publika želela da me čuje i vidi, ali ne znam zbog čega me mediji jednostavno izbegavaju. Nedavno je jedan poznati kompozitor i tada direktor diskografske kuće, mom suprugu doslovce rekao: "Vida je stara i ne priliči joj da se više pojavljuje na sceni". Koliko je to sve glupo i maliciozno dokaz je da i mnogo stariji pevači od mene i te kako plene svojom pojavom i glasom i bacaju u zasenak mnoge koji pokazuju samo stas. Žalosno je što novac vodi uređivačku politiku svuda, pa i u diskografskim kućama.

Poznato je da kod pevača, prijateljstvo i nije na ceni ili se bar radi o lažnom prijateljstvu. Da li ste imali slična iskustva sa svojim kolegama?

Vida Pavlović: Bilo je i onih dojučerašnjih prijatelja i poznanika koji su me potpuno zaboravili ili su možda usput "zagubili" moj broj telefona. Međutim, ne ljutim se na njih, više je onih koje cenim, bez obzira da li su početnici ili pripadaju starijoj generaciji. Poštujem Vericu Šerifović, koju mnogi smatraju mojom dostojnom zamenom, zatim Marinka Rokvića, Veru Ivković, Anu Bekutu, Snežanu Đurišić, Sašu Nedeljkovića, Ljubu Aličića, Sinana Sakića, Kukija i neprikosnovenog Šabana Šaulića.

S obzirom na to da često putujete u inostranstvo i pevate publici u dijaspori, gde vas beogradska publika može čuti?

Vida Pavlović: Kada nisam van granica, prihvatam se mikrofona i pevam prijateljima u klubu "Romanitar", koji se nalazi u mojoj kući na Lekinom brdu. Ovaj prostor smo suprug i ja otvorili pre dve godine i to prvenstveno za našu dušu. Naravno, uvek je pun prijatelja i istinskih poštovalaca moje pesme. Posle Nove godine, nakon duge pauze, ulazim u studio i sa Mićom Nikolićem ću snimiti novi album, koji bi trebalo da bude objavljen u aprilu.


Dijana Maksimović | 27.12.2002. | Balkan media
3891  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:22:24 pm
*

DOŠLI DANI TUGOM RASPLAKANI

Došli dani tugom rasplakani,
tugom rasplakani.
Bol boluju breze i jablani,
jesen plače i mi tugujemo.
I mi tugujemo,
dođe vrijeme da se rastanemo.

Nemoj plakat', nemoj život kleti.
Nemoj život kleti,
zbog rastanka nećemo umrijeti
nismo prvi, nismo ni jedini.
Nismo ni jedini
što ih ljubav brakom ne sjedini.

Uzalud smo zlatne snove pleli,
zlatne snove pleli,
sreću htjeli, nismo se uzeli.
Teška tuga slomi naša krila.
slomi naša krila,
sudbina je od nas jača bila.


NIKADA VIŠE, NIKADA
(B. Jovanović — V. Grujić)

Kada si na rastanku rekao meni zbogom
nema sam ostala tada, drhtavi ruku za tobom.

Nikada više, nikada ljubav se vratiti neće
al' pusta želja za tobom vremenu odoleće.

Zašto si na rastanku prolio suze vrele,
zašto još ostao nisi da svoje ispunim želje?

Nikada više, nikada...

Da su mi nežne riječi ostale posle sreće,
Mogla bih da se nadam da bude što biti neće

Nikada više, nikada...


USAMLJENA ŽENA
Budimir Jovanović Buca

Ja sam svaku izgubila nadu
da ćeš meni nekad se vratiš
da ja više ne prolivam suze,
kleta bila ona što te uze.

Kad se voli, kad se žarko ljubi,
zašto mora suze da se liju?
Željo pusta, sudbo moja kleta
zašto moje srce mori seta?

Zašto majko nesrećnu me rodi
da ja ne znam put što sreći vodi?
Dokle li ću mlada da tugujem,
dokle li ću s tugom da drugujem?

Srećo moja, osmjehni se meni,
najteže je usamljenoj ženi
koja nema ničeg osim tuge,
prazne dane pa i noći duge.


ZABORAVLJENA LJUBAV
(D. Trkulja — R. Vidić)

Zabranjuju ljubav našu al te ipak volim
ne daju mi da te ljubim al nadu ne gubim.
Jer si skoro meni rek'o: ne brini se mila,
ukrašću te jer bez tebe ptica sam bez krila

Što nas žele zavaditi naši roditelji
ko da mladi nisu bili i sreću željeli
zar ne znaju da je i njih ljubav sastavila
i da bez nje sreće nema i života mila

Zalud žele da zaborav našu ljubav skrije
zar se niko ko nas dvoje zavoljeo nije.
Ako treba bježaćemo preko devet gora
gde se začne ljubav prava, procvjetati mora

Vida Pavlović — Zaboravljena ljubav
3892  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:21:54 pm
*

LJUBAVI MI DAJ
I. Alajbegović — S. Kafedžić

Pod prozore tvoje čežnja me dovela
da ti mjesto ruža srce svoje dam.
Nemoj da ga lomi tvoja ruka bjela
neka ti je mio od ljubavi dar.

Ref.
Ljubavi jedina, volim te, volim ja.
Ljubav mi svoju daj, il' svemu nek' je kraj.

Mećava me bije, otvori svom drugu
na konak me primi u svoj topli dom
da isplačem jade i svu svoju tugu,
neka suze teku po ćilimu tvom.

Bez tebe ne mogu ni dana ni sata
što te žarko ljubim sama ne znam ja.
Il' se noćas vješam tebi oko vrata
il' na zimi kletoj smrznuti se, znaj.


TEKU ČASI BOLA
(B. Jovanović — V. Grujić)

Okreni se jednom na životnom putu
seti se na ženu iz prošlosti svoje.
Ja ništa ne želim od života više
jer puteve naše boli rastaviše.

Ref.
Teku časi bola, plaču noći duge
ja sam tužna sama a ti pokraj druge.

I sad imam čedo sa očima plavim
ko što sam želela i naše da bude.
Kad kraj mene prođe jadno srce stane
a suza iz oka zbog prošlosti kane.

Kraj sina si srećan i kraj druge žene
a ja zalud ruke za proslođću pružam.
I dom topli imaš, nekog da te čeka,
a meni ostade samo rana teška.


NE SPREMAJ MAJKO DAROVE
(B. Jovanović — V. Grujić)

Ne spremaj, majko, darove više
ne tkaj ćilime šarene
Onaj što bješe drag srcu mom
sad više nije kraj mene

Šta će mi, majko, svitanje zore
šta će mi cvetno proleće
Ne tješi dušu bolnu što jeca
voljeni doći neće

Kroz život, majko, poći ću sama
zato ne spremaj darove
Vidjeti nećeš ćerku u bjelom
ni tvoje kićene svatove

On mladost, majko, otrova bolom
zato ću sama ostati
Zbog njega, majko, nikada neću
svadbeno kolo zaigrati

Vida Pavlović — Teku časi bola
3893  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:21:45 pm
*


VIDA PAVLOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

1972. (28. februar)
01. Ljubavi mi daj (I. Alajbegović — S. Kafedžić)
02. Gledala sam sa prozora (Jozo Peneva — arr. I. Alajbegović)
     uz Narodni sekstet "Šerbo"

1972. (20. juli)
01. Teku časi bola (Budimir Jovanović — V. Grujić)
02. Ne spremaj majko darove (Budimir Jovanović — V. Grujić)
03. Nikada više, nikada (Budimir Jovanović — V. Grujić)
04. Usamljena žena (Budimir Jovanović)
     ansambl Budimira Jovanovića


ALBUMI

Vida Pavlović
Pesme koje večno ostaju

Izdanje PGP RTS

Gledala sam sa prozora
Sanak me mori
Ne spremaj majko darove
Došli dani tugom rasplakani
Ja pogledah preko kola
Teku časi bola
Ljubav je devojački san
Plačem vec tri dana
Ostala je pesma moja
Usamljena žena
Livadama dolinama
Jača od tuge
Ili ona ili ja
Uzalud te tražim
Misle ljudi da sam srećna


Napomena: Vida je takođe je snimila pesmu "Čekam, čekam" Bore Spužića Kvake,
pod nazivom prvog stiha pesme "Ah, noći puste i tamne"
3894  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vida Pavlović (1945—2005) poslato: Februar 05, 2011, 07:21:37 pm
*




VIDA PAVLOVIĆ
(Futog, 1945 — Beograd, 04.05.2005)

Vida Pavlović, pevačica romske i srpske muzike, "kraljica romske muzike", "kraljica nad kraljicama", rođena je 1945. godine u Futogu, nedaleko od Novog Sada. Rasla je u muzikalnoj porodici; tata je svirao gitaru i lepo pevao, a majka i sestra su imale predivne glasove.

"Vida je počela da se bavi pevanjem u svojoj 14-toj godini, pridruživši se ujaku, kafanskom muzičaru. U petnaestoj godini udaje se za muzičara Aleksandra Pavlovića i odlazi da živi u Sarajevo. Posle deset godina učenja zanata po kafanama snimila je prvu ploču sa pesmom 'Gledala sam sa prozora'. Odličan uspeh ploče (prodata u u tiražu od preko 500 000 primeraka) dao je Vidi nove smernice u životu. Napušta Aleksandra i Sarajevo i sa dva kofera u ruci stiže u Beograd. Tu je srela novu ljubav, muzičara Stevu Jovanovića. U braku sa Stevom bila je 27 godina. Nije krila nezadovoljstvo i da je nesrećna što nema dece. Brak se raspao ali ona i Stevo su nastavili da žive pod istim krovom svako u svom delu kuće. Poslednjih godina imala je problema sa visokim pritiskom."

Umrla je 4. maja u Beogradu. Sahranjena je u Futogu.
3895  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Danica Jovanović Obrenić (1920—2004) poslato: Februar 05, 2011, 07:17:42 pm
**

PESME IZ REPERTOARA DANICE JOVANOVIĆ OBRENIĆ


3896  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Danica Jovanović Obrenić (1920—2004) poslato: Februar 05, 2011, 07:17:19 pm
*





DANICA OBRENIĆ
(Mladenovac, 21.10.1920 — Beograd, 30.10.2004)

Danica Obrenić je bila srpska pevačica Radio Beograda za repertoar pesama Južne Srbije, Makedonije i starogradskih.

Rođena je u Mladenovcu od oca Miloša Jovanovića, železničara poreklom iz Niša, i majke Draginje rođene Đorđević, domaćice iz Mladenovca. Osnovnu školu je završila u Mladenovcu, a šest razreda gimnazije u Smederevskoj Palanci, gde se porodica preselila zbog očevog posla. Neposredno pred Drugi svetski rat preselili su se u Beograd. Za vreme rata pohađala je muzičku školu "Stanković" na odseku za solo pevanje u klasi Žarka Cvejića (1907—1994), na završnom ispitu je pevala jednu od arija iz opere Rigoleta.[1]

Primljena je 1948. u Hor Radio Beograda kao solista, u stalni radni odnos kao voklani solista prešla je 1955. sa još četvro pevača: Anđelija Milić, Zorka Butaš, Radmila Dimić i Ljubivoje Vidosavljević. Bili su to prvi pevači stalno zaposleni u Radio Beogradu.[1]

Pevala je južnosrbijanske (vranjanske) i makednoske pesme, kao i starogradske. U fonoteci Radio Beograda čuvaju se 133 njena snimka za 111 pesmu, neke su snimane više puta. Prvi snimak je za pesmu "Da znaješ, mori mome" uz Narodni orkestar radio Beograda pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca, a poslednji "Sedela Magda na čardaku" iz novembra 1974. uz Narodni orkestar radio Beograda pod upravom Miodraga Jašarevića.[1]

Snimila je preko 40 zajedničkih ploča sa izvornim narodnim i starogradskim pesmama. Snimila je i jednu samostalnu long-plej ploču 1976. godine u izdanju PGP RTS.

Neke od nagrada koje je osvojila su: 1. nagrada Stučnog žirija na "Beogradskom proleću 1969" u okviru Večeri starogradskih pesama, 1. nagrada Stručnog žirija na 10. "Beogradskom saboru 1972", Zlatni mikrofon Radio Beograda, Estradna nagrada Srbije, Plaketa grada Beograda, Orden rada sa srebrnim vencem i "Vitez narodne pesme" koga joj je dodelilo Udruženje starih Čukaričana iz Beograda 24. maja 2001. godine.[1]

Neke od poznatijih pesama koje je izvodila su "Magla padnala v dolina", "Lastavice, lasto", "Gde si dušo, gde si rano", "Moj dilbere, kud se šećeš" i druge. Pojavljivala se u filmu Čudotvorni mač (1950) kao pevačica, kao i u TV serijama "Selo bez seljaka" (1970) i "Siluete" (1984).

Udala se 1949. za Vojislava Obrenića (umro 1966), profesora u Ekonomoskoj školi u Beogradu. Imali su ćerku Draganu koja živi u Londonu.

Poslednje godine života je provela u bežanijskom Staračkom domu (Gerontološki centar "Bežanijska kosa"), gde je i umrla 30. oktobra 2004. godine. Sahranjena je 4. novembra na Novom groblju u Beogradu, oproštajni govor je održao Radoslav Graić.
Wikipedia
3897  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Sonja Perišić Milošević (1965—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:15:32 pm
*

D e c e m b a r s k e    s u z e

S o nj a   P e r i š i ć



Željko Panonac i Sonja Perišić

Veliki uspeh koji je pesma Decembarske suze ostvarila na festivalu nove vojvođanske pesme Vojvođanske zlatne žice 2006. zajedničko je umetničko ostvarenje, odabrane umetničke trojke.

Željko Š. Samardžić Panonac — tvorac poezije Decembarske suze, koja je odlukom stručnog žirija proglašena za najbolji tekst na festivalu.

Miron Sivč —  kompozitor muzike i autor aranžmana za  pesmu Decembarske suze, koji je odlukom stručnog žirija proglašen za najbolji aranžman na festivalu.

Jedinstvena Sonja Perišić — koja je svojim kraljevskim nastupom i anđeoskim glasom, iznela i pronela pesmu Decembarske suze kroz samu granicu neprolaznog. Za sva vremena.
| Panonac.RS


~ ~ ~


D e c e m b a r s k e  s u z e  blistaju nad Novim Sadom

Na ovogodišnjem festivalu nove vojvođanske pesme "Vojvođanske zlatne žice 2006", održanom 26. novembra u Novom Sadu, u organizaciji RTV Vojvodine, moglo se čuti i videti pregršt svega lepog, u jednoj predivnoj, živoj festivalskoj atmosferi.

Dva velika narodna orkestra na scenografski maštovito doteranoj bini velike sale Srpskog narodnog pozorišta i dosta izuzetnih vokalnih solista, koji su, naravno, pevali uživo, u stvari je i pravi niz veličina koja krasi ovaj tradicionalni muzički festival. Želela bih posebno da izdvojim pesmu "Decembarske suze", koju je maestralno otpevala kragujevčanka Sonja Perišić.

Pesma je nagrađena sa dve nagrade stručnog žirija. Autor muzike i aranžmana Miron Sivč nagrađen je za najbolji aranžman, a prošlogodišnji nosilac nagrade za najbolji tekst na festivalu srpske narodne muzike "Dragiša Nedović" u Vrnjačkoj Banji Željko Samardžić Panonac dobio je i na ovom festivalu priznanje za najbolji tekst (Decembarske suze). Radi se o divnom dubokom poetskom sadržaju, koji nikog u sali, niti ispred malih ekrana sigurno nije ostavio ravnodušnim.

Bravo, velemajstore Panonac! Svaka čast organizatorima! Srbija nije izgubila dušu!


Sofija Radojević, profesor muzike, Novi Sad | Glas javnosti
3898  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Sonja Perišić Milošević (1965—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:15:11 pm
**

SONJA PERIŠIĆ MILOŠEVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Starogradske izvorne / pesme
V 801792

01. Lastavice, lasto
02. Mlada Jelka ljubi Janka
03. Zorule
04. Triput ti čukna mila daskalica
05. Zora zori, petli poje
06. Što gu nema Cveta
07. Zarasle su staze moje
08. Ravno polje
09. Noćas nisu sjale
10. Moj jablane
11. Marijo, deli bela kumrijo
12. A što mi se bunar voda muti
13. Zarudela šljiva ranka
14. Ajde Kato, spremaj darove
15. Karanfile, cveće moje
16. Devojka je zelen bor sadila
17. Preleteše ptice lastavice
3899  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Sonja Perišić Milošević (1965—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:13:51 pm
*




SONJA PERIŠIĆ

Rođena je 22.02.1965. godine u Peći od majke Vere, profesora i oca Milinka diplomiranog geometra. Osnovnu školu "Miladin Popović" završila je u Peći. 1980. godine upisuje I Kragujevačku gimnaziju. Medicinski fakultet u Kragujevcu upisuje 1983/84 godine i završava ga 1991. godine. 2001. godine dobija zvanje Specijalista opšte medicine. Prvo zapošljavanje bilo joj je u hitnoj pomoći opštine Knić, a zatim prelazi u Kragujevac i postaje načelnik Studentske klinike.
 
Kao izuzetan čovek i humanista, Sonja Perišić je nosilac većeg broja društvenih priznanja. Učestvovala je na humanitarnim koncertima za podizanje hrama Sveti Sava u Beogradu kao i hrama Sveti Đorđe na Rudniku, gde je bila donator. Takođe je nosilac priznanja Vojno medicinske akademije u Beogradu, Vojske Jugoslavije, Međuopštinske organizacije Saveza Slepih, Saveza zdravstvenih radnika i dr.
 
Sa svojih 20. godina Sonja Perišić otpočela je svoju pevačku karijeru. Prvo kao solista AKUD "Svetozar Marković", a zatim prelazi u KUD "Abrašević" koji joj postaje njena druga kuća, njena "svakodnevica i mesto gde su okupljeni skoro svi njeni prijatelji".
 
Učestvovala je u skoro svim pevačkim programima "Abraševića", ali je izuzetan talenat pokazala i u radu dramske sekcije, igrajući u nekoliko pozorišnih predstava.
 
Posle polaganja audicije za Radio Beograd, svoje izuzetne glasovne mogućnosti Sonja je iskazala u radio emisijama "Kod zlatnog konja" i "Pesmom da ti kažem" urednika Boška Pantića, TV emisiji "Leti, leti, pesmo moja mila" autora Nene Kunijević, kao i TV emisijama "Promenada" i "Vojvođanske zlatne žice" TV Novi Sad.
 
Udruženje muzičara "Kragujevac — Koncert" 2001. godine uručilo joj je priznanje "Dragiša Nedović" za očuvanje stare srpske pesme.
 
Povelju "Ambasador pesme" dobila je 2002. godine na festivalu narodne muzike "Harmonija" u Nišu.
 
Najbolji vokalni solista na festivalu "Vojvođanske zlatne žice" 2005. godine u Novom Sadu, kao i priznanje "Zlatna tamburica" na XVIII festivalu narodne muzike 2006. godine u Novom Sadu.
 
A kako je Sonja pevala posvedočiće i reči direktora RTV Novi Sad Petra Jovanovića koji je rekao:
 
"Kako gospođica Sonja Perišić peva mogao bi da joj pozavidi i slavuj".
 
Sonja je svakako jedna od najvećih i najsjajnih zvezda koje je imao "Abrašević". I ljudski i umetnički kvaliteti svrstali su je u nezaboravne večne legende našeg kraja.
Kragujevac
3900  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mara Đorđević (1916—2003) poslato: Februar 05, 2011, 07:12:54 pm
**
Mara Đorđević


KOLEGE O MARI ĐORĐEVIĆ

Mile Bogdanović: "Mara Đorđević je neprevazidjeni solista narodnih pesama sa Kosovai Metohije, veliki pevac i umetnik. Umela je da odabere pesme i bila je dosledna u svom repertoaru. Pevala je onako kako narod peva.

Pesme koje je ona pevala nikada se nece zaboraviti i pevace se, tako da kazem, dokle je sveta i veka. Te pesme danas svi pevaju, i mladi i stari. Ja znam mnogo pesama, a sve kosovske pesme koje pevam, od nje sam naucio.

Mi smo bili generacija koja se medju sobom postovala. Biti solista Radio Beograda tada je to bilo najvece priznanje, najvisa kvalifikacija, jer to zaista nije mogao da bude svako. Kad smo ulazili u Radio Beograd kao da smo ulazili u akademiju nauka. Tako smo se osecali.

Svi pevaci su bili kategorisani, razvrstavani po kategorijama, a Mara Djordjevic je bila u I kategoriji. Zaista je bila postovana i voljena, kako od pevaca tako i od muzicara. Za svakog kolegu je imala samo lepu rec, pazila je da nikoga ne povredi. Prosto je umela da vas celog uzme i osvoji dobrotom i paznjom. Ona je izuzetan covek i neprevazidjeni solista."


Merima Njegomir: "Ja Maru Đorđević obozavam. Ona je neponovljiva. Prosle su mnoge godine a jos nisam cula da neko od pevaca ima slican glas. Kroz njenu pesmu zrace emocije i jedna velika topla dusa. Postovala sam je i pre nego sam je upoznala, a kada smo se srele osvojila me je na prvi pogled, neposrednoscu i vedrinom.

Dobro je sto se neko setio da objavi njene pesme jer je ona prava legenda kosovske pesme. Jedne godine, kad sam pobedila na "Mesamu", okrenula je telefon i cestitala mi je. Ona meni! Bilo mi je, naravno, jako drago.

Eto, jos uvek prati narodnu muziku i ume drugima iskreno da cestita. Tako se ponasaju samo veliki pevaci."


Jordan Nikolić: Jordan Nikolić: "Kada je reč o kosovsko-metohijskoj pesmi sve počinje od Mare Đorđević. Od nje počinje afirmacija ovog melosa izvan Kosova i Metohije.

Prvi put sam je čuo preko radija i bio sam oduševljen kako peva. Od tada je počeo moj svesni odnos prema narodnoj pesmi i narodnoj tradiciji koja je čudno lepa. Na taj način je Mara na mene delovala podsticajno.

Kad sam je čuo, setio sam se pevanja nekih veoma muzikalnih žena iz detinjstva, ne znam tačno kojih i ne znam gde, ali mi je to ostalo duboko urezano u svesti, kao nešto božansko. Kao san. E, ona mi je svojim pevanjem oživela tu sliku, taj doživljaj iz ranog detinjstva, i tako pokrenula u meni najdublju ljubav prema ovim pesmama. Ta me ljubav nije napustila do današnjeg dana.

Mara Đorđevnć je velika interpretatorka. Ona peva neobičnim izvornim glasom i na poseban način. Za nju se s punim pravom može reći da je nedostižna."





Mara Đorđević
Pesme sa Kosova i Metohije
CD PGP RTS — 2000.
Autor izdanja Aco Doganović
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »