Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3851  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Februar 05, 2011, 08:00:35 pm
*

OLIVERA KATARINA — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


1966
1. Neću tebe (Doksa to teo)
2. Suliram
3. Svu noć je padao sneg
4. Jer ljubav to je miris belog cveća

1966
1. Nije to, ljudi, istina!
2. Shoshana
3. Ajde da igramo
4. Ne dam, ne dam

1966 ?
1. Balada o Vijetnamu
2. Balada o ženi
3. Balada o ružama
4. Mačija balada

1967
1. Šu..šu..
2. Tula
3. Baš sam srećna ja (La felicidad)
4. Eri (Irene Erini)

1967
(Pesame iz filma Sakupljači perja )
1. Đelem, đelem
2. Rina
3. Trajo, Trajo
4. Bida
5. Niška banja
6. Čerde Mile

1969
1. Ža, ža
2. Lidu, lidu
3. Verka kaluđerka
4. Kaljina, maljina

1969
1. Himna čoveku
2. xxx

1971
1. Vatra
2. Ljubav

1971
1. Budi moj
2. Imam nešto da ti dam

1972
1. Tam deka ima
2. Dimitrijo, sine Mitre

1972 (Korni grupa & Grupa B. Bizetića )
1. Treperi jedno veče
2. Htela bih da znam

1973 & Korni grupa
1. Alba
2. Plovi lađa Dunavom

1974
1. Ne dodiruj moje lice
2. Ne reci nikom

1974
1. xx
2. xx
3. Balada o ženi

1974
1. Alaj mi je večeras po volji
2. Kamerav, Kamerav
3. Čep, čep u slavinu
4. Verka kaluđerka

1974 ?
1. Pričaj mi o ljubavi
2. Pada noć

1975
1. Žena
2. Sada i nikada više

1976
1. Sanjam
2. Bilo je tako lepo sve

1978 & Devojke sa Neretve
1. Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi (Opatija)
2. Slatke male laži
3852  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Februar 05, 2011, 07:59:59 pm
**





OLIVERA KATARINA

Olivera Katarina, rodjena Petrovic, nakon udaje za pozorisnog kriticara Vuka Vuca nosila je dugo njegovo prezime. Posle razvoda udala se za politicara Sakica. U to vreme, dopisala je prezime Katarina po imenu svoje bake. Iz braka sa Miladinom Sakicem ima sina Maneta koji zivi u Spaniji kao slikar.

Studirala je na Akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju u Beogradu. Svoju pozorisnu karijeru pocela je kao student glavnom ulogom u Narodnom pozorstu u istoimenoj predstavi "Kostana" Bore Stankovica. Postaje supruga tadasnjeg pozorisnog kriticara Vuka Vuca. Ubrzo nakon toga snimila je nekoliko filmova a njena pojava na Pulskom festivalu izazvala je senzaciju.

Igrala je u desetak domacih i isto toliko inostranih filmova. Za film "Goja" nagradjena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji. Najpoznatiju filmsku ulogu ostvarila je u filmu Aleksandra Sase Petrovica "Skupljaci perja" 1967. godine. Film je nagradjen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.

Glumila je u filmovima Purise Djordjevica, Mice Popovica, Soje Jovanovic, Djordja Kadijevica. Kod inostranih rezisera igrala je u filmovima Djanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.

Njenu glumacku karijeru pratila je neuobicajena krivulja angazmana: od cetiri filma godisnje, do visegodisnje pauze koju je ispunila svojim drugim pozivom — kao pevacica.

Kao interpretator izvornih narodnih pesama, romskih i romansi odrzala je vise od stotinu koncerata sirom sveta. Snimila je singl i LP ploce sa srpskom, ciganskom, grckom, indonezanskom i crnackom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Sarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovaca.

U cuvenoj francuskoj "Olimpiji" odrzala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodece francuske zvezde filma i muzike toga vremena. Svojim pesmama odusevila je Salvadora Dalija, Kloda Lelusa, Misel Morgana, Ani Zirardo, Zilbera Bekoa i mnoge druge.

Nezaboravni su njeni snimci izvornih i romskih pesama: "Alaj mi je veceras po volji", "Đelem, đelem", "Tam deka ima", "Verka kaludjerka", "Niska banja", "Kuna", "Evo banke, cigane moj".

Takodje je pevala sansone i pop muziku: "Su, su Sumadija", "U ime ljubavi", "Ljubav", "Pricaj mi o ljubavi", "Budi moj", "Nikad ne zaboravi dane nase ljubavi", "Nije to, ljudi, istina", "Sosana".

Autor je zbirke pesama "Beli badnjaci" i zastupljena je u Antologiji pesama o Kosovu.

Napisala je memoarsku prozu pod nazivom "Aristokratsko stopalo".





Sa sinom Manetom


Fotografije Olivere Katarine su preuzete iz knjige "Aristokratsko stopalo"
3853  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Sonja Perišić Milošević (1965—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:55:13 pm
*

              DECEMBARSKE SUZE
  
              Obukla je Fruška Gora venčanicu belu,
              i Dunav će svojim šorom, u belom odelu.
              A i tvoje, belo, biće putovanje,
              kada sutra sa njom pođeš na venčanje.
  
              Pa i ja sam bela bila. Za ljubav sam znala.
              Šta je život, nego jedna pahuljica mala,
              što lagano veze sreću sa visine...
              ...a ostane, samo — ožiljak tišine.
  
              Gori rana ali nisam uplakana.
              Još je jako srce ispod devojačke bluze.
              ...To se samo tope,
              tope, sa svih strana,
              po mom licu,
              s neba,
              bele,
              decembarske suze.
  
              ...Pa i sutra kada pesma za svatove krene,
              bele suze decembarske padaće na mene.
              Kad bi samo jedna na trenutak stala...
              ...I ja bih se možda, s vama radovala.







Festival Vojvođanske zlatne žice 2006.
 


3854  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:54:05 pm
*

TRG U VRANJU DOBIJA IME PO STANIŠI STOŠIĆU


Plato ispred Narodnog muzeja u centru Vranja nosiće ime po izvođaču vranjanskih pesama Staniši Stošiću, za šta se još samo čeka saglasnost iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čiju je adresu Skupština grada Vranja uputila ovaj zahtev.

Predsednik Skupštine Slobodan Stamenković izjavio je danas agenciji Beta da će nakon dobijanja saglasnosti nadležnog ministarstva biti istaknut i zvaničan naziv Trg Staniše Stošića, ali da je na lokalnom nivou naziv već promenjen jednoglasnom odlukom svih prisutnih odbornika na poslednjoj sednici Skupštine.

"Taj plato do sada nije imao nikakvo ime, a odlučili smo se da mu damo ime Staniše Stošića jer je to specifican deo grada gde se nalazi i zgrada Narodnog muzeja koji ima elemente starog Vranja koje je Staniša Stošić (1945 — 2008) opevao u svojim pesmama", kazao je Stamenković.

On je istakao da je grad Vranje odlučio da se oduži poznatom umetniku zato što je "ceo svoj život posvetio promovisanju vranjske pesme i tradicije".


Beta
3855  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:53:38 pm
*

U SLAVU STANIŠE STOŠIĆA

Dok se mi bavimo predizbornom kampanjom, izborima, pregovorima o vladi, dok jurimo "bele magove", slušamo priče o novim "materijalima i projektima", zapremini ubudženih silikona u grudni koš, usta, nos, uši, džigericu… veliki ljudi i umetnici, tiho i neprimetno (onako kako su i živeli) odu zauvek. I to tako prođe mimo nas. Pročitamo poneki napisani redak u novinama, čujemo vest na televiziji, iznenadimo se. I? I ništa. Prođe dan-dva i sve zaboravimo. A onda opet kampanja, materijali, pregovori, silikoni…

Najeksploatisanije blago juga Srbije, muzika, ostala je u ovoj godini siromašnija za dva bisera. Smrt "crnog bisera" Šabana Bajramovića prošla je, kako-tako, zapaženo u medijima. Istina, tek pošto ga je posetio ministar Ljajić i dodelio mu penziju, koju ovaj nikada nije primio. Međutim, smrt "belog bisera" južnog melosa Staniše Stošića, početkom aprila, nije dobila medijsku pažnju kakvu taj umetnik zaslužuje.

Staniša Stošić bio je pevač koga su za života nazivali Pavarotijem vranjanske pesme. I ne samo vranjanske jer su se na njegovom pločama nalazile pesme iz svih krajeva juga Srbije. Od Toplice do Pirota i od Niša do Prizrena. Ono što ga je, osim anđeoskog glasa i sposobnosti da vrhunski otpeva bilo šta, činilo drugačijim od ostalih pevača jeste činjenica da se nikada nije polakomio za novcem i nije hteo da snima "tralalala pesmice". Tokom karijere pevao je isključivo pesme iz svog kraja.

Staniša je rođen u selu Vrbovo, kraj Vranja, baš tamo gde je Koštana nekad šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček. Pesme koje je pevao tokom života, pune čežnje, tuge, ljubavi i patnje i čuvenog "žala za mlados" bile su njegov zaštitni znak. Samo on je mogao da otpeva "Lela Vranjanka", "Dimitrijo, sine Mitre", "Simbil cveće", "Zbog tebe, mome ubava", "Karakoca", "Stani, zoro, stani", "Belo Lenče", "Šano dušo"… tako da trezan čovek pusti suzu.

Iako nije bio velika zvezda, Stanišino umeće nikada nisu mogli da poreknu ni publika, ni kritika, a ni kolege.

Osim po pevačkoj perfekciji, u istoriji muzike ostaće upamćen i kao prvi muškarac koji je pevao "južnjačke pesme", jer su ih do tada pevale isključivo žene. Melos svog rodnog kraja, zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. "Kada sam se opredelio za pevanje znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja" — govorio je.

Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu, za čiju fonoteku je uradio više od 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Nikada nije pristao da snima instant-hitove, a odbijao je mnoge ponuđene pesme jer je hteo da zadrži nivo.Čak i po cenu da ne bude zvezda.

Staniša Stošić je iza sebe ostavio suprugu Ljiljanu i sinove Stefana i Dušana. Njegov stariji sin je bolestan, a porodica živi samo od Ljiljanine penzije u iznosu od 15.000 dinara. Tužno. Eto kako prolaze vrhunski umetnici u Srbiji…


Nenad Milenković | Media
3856  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:53:12 pm
*

DIMITRIJO, SINE MITRE

Dimitrijo, sine Mitre,
majkino jedinče.  
Pet godine, sine, legam —
nesi me pitaja,
nesi me pitaja, sine:
"Odšto, majke, legnaš"?
  
Dimitrijo, sine Mitre,
moja živa rano.
Zar ne vidiš, sine Mitre,
da te žena vara?
"Ako, majke! Ako, majke,
barem je ubava"!







Nepromenljiv i odan svom stilu, Staniša Stošić je ostavio za sobom blago narodne pesme.

Staniša Stošić — Dimitrijo, sine Mitre
3857  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:52:44 pm
*




VRANJE TUGUJE ZA ČUVENIM PEVAČEM STANIŠOM STOŠIĆEM

Vest o smrti misionara vranjskog melosa Staniše Stošića bolno je odjeknula u Borinoj varoši, u kojoj je legendarni srpski pevač počeo svoju uspešnu muzičku karijeru. Vranje je juče tugovalo za srpskim Pavarotijem, večitim mladićem koji se otisnuo u neke druge krajeve da još tananije zapeva o zvonkom žuborenju Morave, mesečini i meraku, o žalu za ljubavi, o dertu.

Na jučerašnjem komemorativnom skupu u sali SO Vranje rečeno je da je čuveni interpretator "svoje pevanje oblikovao ne samo glasom, već i svojom dušom u lirski nadahnut, poetski doživljaj, te nam je na samo sebi svojstven način pojasnio zašto su te čudesne pesme, proizvod vranjskog derta, postale deo stvaralaštva i motiva Bore Stankovića". Na tužnom skupu u Vranju naglašeno je i to da je Staniša Stošić od najranije mladosti do poslednjeg dana ovozemaljskog života nosio u zagrljaju vranjsku pesmu, krepio njome svoju i naše duše, otvarao nove prostore posebnom stilu vranjskog melosa, gde se više govori i jeca, nego što se peva. Kao svojevrsni stilista, postavio je visoke standarde i ostavio visoko mesto za toplu pesmu i veliko pevanje. Po njoj je mera za čoveka "cel vek plakanje".

Spremni smo da prihvatimo da je naš Staniša Stošić zaspao samo da bi razbio dertove. Da se odmara do svakog sledećeg buđenja pesmom "Zašto me budiš u zoru, pušti me da se naspijem". Mrtvi žive koliko i njihovo delo. A delo Staniše Stošića ne umire jer pesma koju je pevao i koju peva živi s nama i u nama, i svuda je oko nas. Da ga ne bismo budili u zoru, odajemo mu poštu i neka ga akordi njegovih pesama odnesu u carstvo nebesko. Vranje će uvek s radošću i ponosom nositi u srcu barda ovakvog pevanja, svojevrsnog ambasadora svoje i naše pesme, odlažući tugu i smrt kao puku neminovnost — rekao je juče u oproštajnom govoru gradonačelnik Miroljub Stojčić, koji je godinama drugovao sa legendarnim pevačem.

Doajen vranjskog teatra glumac Dragan Stanković više od tri decenije drugovao je i na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu nastupao sa Stanišom Stošićem. Na današnjoj sahrani u Beogradu, Stanković će se poslednji put govorom obratiti svom velikom prijatelju.

Naša druženja bila su nezaboravna. Pesmu svog zavičaja sa izvora poneo je u duši i proneo čitavim svetom. Nosio je vranjsku pesmu u svojoj duši do poslednjeg trenutka. Sjajan umetnik, izuzetan čovek. Ostaće mi večito u srcu — kaže Stanković.

Poznati interpretator narodnih pesama u Vranju Milka Manić suznih očiju priča o svom velikom prijatelju i saradniku, s kojim je nastupala više od 20 godina.

Kada je dolazio u Vranje, uvek je svraćao u moju kuću, da popričamo o svemu i svačemu. Vranjsku pesmu proneo je širom zemaljske kugle. Dugujem veliko poštovanje ambasadoru vranjske pesme, sjajnom čoveku koji je zadužio Vranje. Bio je izuzetno dobar, duhovit i neponovljiv kao umetnik. Poslednji put izrazio je želju da ga sahrane u rodnom Vrbovu kod Vranja — priča Manićeva.

Staniša Stošić, koji je pevačku karijeru davno počeo u vranjskom KUD "Sevdah" i kao solista u horu ovdašnje Učiteljske škole, bio je i ostao uzor vranjskom interpretatoru starih vranjskih pesama Branimiru Stošiću Kacetu.

Moje druženje i zajedničko nastupanje na koncertima sa srpskom pevačkom legendom traje 12 godina. Od malih nogu sam ga slušao i oduševljavao se njegovim interpretacijama vranjskog melosa. Bio je pevački genije. Njegovo delo je nemerljivo — ističe Stošić.

Godinama je sa Stanišom Stošićem drugovao i Stojadin Popović Cuka, koji kaže da su za pevačku karijeru velikog umetnika u velikoj meri zaslužni i njegovi bivši profesori muzike u Vranju, Josko Stošić i Stojadin Pešić.

Još od ranog detinjstva Staniša je znao da će da bude pevač. Zbog toga su mu govorili da ne radi kao učitelj, već da se posveti pevanju. Voleo je izvorni vranjski melos i nije podlegao komercijalizaciji. Ostao je veran vranjskom melosu do kraja. On je od vranjske muzike napravio brend. Predložiću čelnicima lokalne samouprave da se u znak zahvalnosti za sve ono što je učinio za Vranje, Staniši Stošiću u gradskom parku podigne spomenik, pored obeležja Bore Stankovića i ostalih poznatih Vranjanaca — rekao je Popović.

Decenijama je Staniša Stošić pevao uz pratnju orkestra Bakije Bakića, koga su nasledili Ekrem Mamutović i Nenad Mladenović. Pevačka legenda na samrti je izrazila želju da mu na grobu svira orkestar Nenada Mladenovića, višestrukog pobednika na Saboru trubača u Guči. Danas će na Novom groblju u Beogradu trube da zaječe tužno, da pozdrave jednu od vranjskih legendi, koja je pesmom pronela slavu Vranja širom sveta.

Dugo smo sa njim svirali. Bio je veliki profesionalac. Izvanredni znalac vranjskog melosa. Neponovljiv i nenadmašan. Mnogo je on nas Vranjance zadužio — naglašava mag srpske trube Milan Mladenović.

Ono što je Bora Stanković bio u književnosti, to je Staniša Stošić u izvornoj vranjskoj muzici. Znaju Vranjanci i ostali ljubitelji narodnog melosa u Srbiji da najveći broj njegovih interpretacija vranjskih pesama ima antologijsku vrednost. Najveći broj njegovih interpretacija tih pesama, kao što su "Lela Vranjanka", "Zašto me budiš u zoru", "Dimitrijo, sine Mitre", "Petlovi pojev", "Zbog tebe mome ubava", "Gajtano mome, mori" i druge, nesumnjivo imaju antologijsku vrednost i postale su deo velike vranjske i srpske baštine.

Povodom smrti Staniše Stošića, u Vranju je juče otvorena knjiga žalosti.

Autor: V. Pešić | Vranje, Blic, AVP, četvrtak, 10. april 2008. | campware
3858  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:52:20 pm
*
IN MEMORIAM: Staniša Stošić, narodni umetnik





ODLAZAK "VRANJANSKOG PAVAROTIJA"

Današnji 8. april putuje u istoriju kao dan kada se medju andjele preselio bard vranjskog melosa, narodni umetnik, najveći Vranjanac posle Bore Stankovića, vranjanski Pavaroti — Staniša Stošić.

Rodjen je u selu Vrbovo u opštini Vladičin Han 1945. godine. Vrlo brzo iako po profesiji učitelj, postaće poznat po glasu i pesmi. "Lela Vranjanka" je pesma koja ga je proslavila, ali zato je on u kulturnoj baštini Srbije ostavio više hiljada tonskih zapisa, najstarijih pesama sa podneblja juga Srbije.

Zaista u legendu odlazi veliki umetnik i pevač. Njegova biografija su njegove pesme, i to je pokazivao godinama pažljivo negujući svoj repertoar — veli na vest o smrti, tužna ali i ponosna na Stanišu, urednica u RTS-u Nena Kunijević.

I, zaista "vranjski Pavaroti" se preselio medju andjele, ostavljajući nam svoje pesme, istiniti pečat jednom vremenu koji je on na sebi svojstven način umeo da sa svim vrlinama vranjanskog melosa pretvori u večnost.

Vojkan Ristić, Vranje Press
utorak, 08. april 2008.
3859  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:52:01 pm
*




UMRO STANIŠA STOŠIĆ


STANIŠA Stošić, Pavaroti vranjanske pesme, kako su ga zvali, umro je u utorak ujutru u Beogradu od posledica moždanog udara, u 63. godini. Iako nikada nije bio zvezda, Staniša je bio i ostao među najboljima, zahvaljujući pre svega pevačkoj perfekciji koju su cenili i publika i kritika.

Poreklom iz sela Vrbova kraj Vranja, baš odande gde je Koštana šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček, Staniša je život posvetio zavičajnim pesmama. Punim čežnje, tuge, ljubavi i patnje, koje su njegov zaštitni znak, "Lela Vranjanka" (koju je za Stanišu napisao Dragan Toković), "Dimitrijo, sine Mitre", "Simbil cveće", "Zbog tebe, mome ubava", "Stani, zoro, stani", "Belo Lenče", "Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata"...

U muzičkoj istoriji ostaće ubeležen kao prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme (do tada se podrazumevalo da ih pevaju isključivo žene). Ovaj melos zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. — Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni - govorio je Staniša Stošić. — Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja.

Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu. Za RB uradio je 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Najviše od svih kolega. Ploče nije brojao. Tri godine kasnije pobedio je na festivalu "Zlatiborski narcis" sa pesmom "Stojanke, bela Vranjanke". Legendarnu "Vranjanku", koja je stigla i do filma "Petparačke priče", snimio je 1972. I svakog puta ju je otpevao drugačije.

Repertoar ovog istaknutog umetnika činilo je 3.000 pesama od Triglava do Đevđelije. Nije želeo da snima istant-hitove. Odbio je mnoge ponuđene pesme, jer je hteo da zadrži nivo, čak i po cenu da ne bude zvezda. Oženio se tek u 43. godini i, po sopstvenom priznanju, pogrešio što to nije učinio ranije, jer su mu supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, uz prijatelje, bili najveći imetak.

Staniša Stošić biće sahranjen u četvrtak u 14.30, u Aleji zaslužnih građana u Novom Beogradu.

Merima Njegomir: Vrhunski umetnik
"STANIŠA je bio moj najdraži kolega, dugogodišnji saradnik i izuzetan pevač. Jedino je on mogao da "donese" Vranje na pravi način. Bio je izuzetan, porodični čovek, i žalosno je što takvi ljudi moraju da odu pre vremena. Srbija je izgubila vrhunskog i neponovljivog umetnika. Još se nije rodio neko za koga bi se moglo reći da bi mogao da ga nasledi. Za Srbiju, a za Vranje pogotovo, njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak.

Večernje novosti | utorak, 08. april 2008.
3860  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:51:40 pm
*

STANIŠA STOŠIĆ





Na proslavi 40 godišnjice svog umetničkog rada, Staniša Stošić, vrsni interpretator izvorne narodne pesme, je sa mnogo emocija govorio i o gubljenju srpskog muzičkog identiteta poteklog iz dubine narodnih izvora. Po njegovim rečima izvorna muzika je bačena u zapečak. Na pitanje novinara ko je, po njemu, najveći krivac za to, odgovorio je:

"Mediji i nestručni muzički urednici radio i TV stanica. Stanice angažuju urednike amatere, muzička mašinerija melje, cilj je muzičku emisiju napraviti šsto jeftinije i prodati je što skuplje. Važnije je naplatiti ponuđeno nego čuti lepu, izvornu pesmu."

Ovaj kratki intervju Staniša završava rečima: "Interpretiram vranjanski, ali i izvorni melos iz drugih krajeva Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije... Svetsko je čudo da se na tako malom prostoru neguje toliko muzičkih stilova, ritmova, tekstova koji su blizu poezije. Vratićemo vremenom svoj muzički identitet, ali samo ako nam se promeni nametnuti muzički ukus koji je sve više gorak."

~

"Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja."


MOJ DEDA NIJE BIO CRNAC

Staniša Stošić primećuje da je sada došla i rok generacija političara koja dočekuje rokere iz sveta a ne seća se da su im dede slušale narodnu muziku.

"Ja se još nisam rukovao sa predsednikom iako sam zaslužan narodni stvaralac. Na radiju urednici, bivši propali rokeri, donesu spisak crnačke muzike koja će da se pušta. Moj deda nije bio crnac, ni berač pamuka i kafe, a ni mi nismo potomci Luja Armstronga već Radojke Živković. Ja vama sada ne pričam uvijeno, jezikom Marije Antoanete, već jezikom moga dede Manasije. Nadam se da me razumete i da sam bio jasan.
3861  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:50:37 pm
**

REKLI SU O STANIŠI...


Ljubinko Miljkovic
Etnomuzikolog


Stanisa Stosic na najbolji nacin cuva i neguje pesme kraja u kome je odrastao i u kome su se vekovima ukrstali putevi i uticaji kultura. Kako potice iz uciteljske porodice iz Vranja, a i sam ucitelj, ne zbunjuje njegova ambicioznost koja je u kombinaciji sa urodjenim talentom doprinela da mnoge pesme otrgne od zaborava. Da nije njega znacaj vranjanskog melosa ne bi bio toliki.


Miodrag Mile Bogdanovic
Istaknuti umetnik


Stanisa Stosic se od mnogih razlikuje izvanrednom interpretacijom zbog cega je rado slusan sirom nase zemlje. Svojom toplinom i izvanrednom interpretacijom dostojno prezentuje nasu pesmu sa juga Srbije i ostaje u svesti ljubitelja narodnog melosa ne samo kod nas vec i u inostranstvu. Uvek je spreman za pesmu kojom razbije svaku granicu i traje...


Predrag Cune Gojkovic
Istaknuti umetnik


Stanisa Stosic je rodjeni Vranjanac iz uciteljske porodice. I sam po vokaciji ucitelj, odgajan je i povijan u tom miljeu koji karakterise jug srbije. originalnost i temperamentno izvodjenje pazljivo biranih pesama svrstava ga u najboljeg intrpretatora ovog melosa u poslednjim decenijama. Ostavio je i ostavice veliki trag u nasoj kulturi i bice primer generacijama s obzirom da ga podjednako vole i postuju sve generacije.


Jordan Nikolic
Istaknuti umetnik


Veoma volim Vranje i Vranjance pre svega zbog prelepe vranjanske pesme, a najistaknutiji i neprevazidjeni interpretator vranjanske pesme je moj dragi kolega Stanisa Stosic. Veliko je uzivanje slusati vranjansku pesmu kada je peva Stanisa.


Merima Njegomir
Istaknuti umetnik


Ime Stanisa Stosic asocira na najvisi kvalitet izvodjenja pesama koje iskonski oseca. Ostao je dosledan sebi i svom urodjenom i izgradjenom stilu. Casno i dostojanstveno prosao je kroz velike bure i oluje koje zapljuskuju nasu tradicionalnu narodnu pesmu i ostao je cist kao reka na izvoru i onako kako to samo moze istinski umetnik.


Dobrivoje Topalovic
Istaknuti umetnik


Stanisa Stosic je bez sumnje najbolji izvodjac izvorne vranjanske pesme. Sugestivan na sceni, sa najboljom dinamikom interpretacije koju u danasnje vreme malo ko poseduje, umetnik je izuzetnih glasovnih mogucnosti koje koristi na najbolji moguci nacin na sceni, a u privatnom zivotu duhovit covek, omiljen je medju kolegama.


Zoran Kalezic
Istaknuti umetnik


Celog zivota sam cenio postovao umetnike koji svojim kvalitetom i kvalitetom svojih pesama koje izvode tokom cele svoje dugogodisnje karijere uvek lice na sebe i uvek se potvrdjuju, a Stanisa Stosic traje i potvrdjuje se i ja ga zato izuzetno postujem.


Bozidar Boki Milosevic
Magistar klarineta i istaknuti umetnik


U istoriji Vranja i umetnosti tog etnickog podrucja, pored velikana, knjizevnika Bore Stankovica, dominantno mesto pripada i bardu Stanisi Stosicu, koji je vec dugo decenija za merenje prave vrednosti i muzikalnosti, topline i meraka vranjanske pesme.


Radoslav Graic
Kompozitor i dugogodisnji muzicki urednik RTS-a


Stanisa je, bez svake sumnje, jedan od velikana nase narodne muzike. Pevac izuzetnih vokalnih mogucnosti, toplog, barsunastog glasa. On u svaku interpretaciju unosi maksimum svoje muzikalnosti i svojih emocija. Kada ga slusamo i gledamo, mi osecamo kako prosto izgara sa svakom pesmom i kako nam nesebicno daruje deo svoje duse, a to mogu samo oni najtalentovaniji i najbolji.


Ljubisa Pavkovic
Sef Velikog Narodnog orkestra RTS-a


Stanisa Stosic je pevac najplemenitijeg kova. Lirski tenor izuzetno prijatne boje glasa. Sa Stanisom se druzim i poznajem preko tri decenije. Pratio sam ga sa mojim kolegama iz Narodnog orkestra RTS-a na mnogobrojnim koncertima, kao i trajnim snimcima, koje je ovaj divan covek i kolega ostavio Radio Beogradu i svom narodu. Njegovo pevanje je puno emocija tako svojstvenih kraju u kome je i ponikao. Vrhunskom interpretacijama proslavio je vranjansku i pesmu juzne Srbije i tako postao sinonim njenog dobrog izvodjenja. Obelezio je svoje vreme, pridruzivsi se tako, plejadi pevaca srpske izvorne muzike.


Branko Belobrk
Sef Narodnog orkestra


Stanisa se bez sumnje nalazi u najuzoj grupi vrhunskih izvodjaca narodnih pesama. Saradjujem sa Stanisom veoma dugo. Sa narodnim orkestrom koji vodim, Stanisa je snimio veliki broj pesama za potrebe Radio Televizije Beograd. Lako je raditi sa Stanisom, jer je on izvanredan poznavalac narodnog melosa i zato su njegove interpretacije narodnih pesama na najvisem umetnckom nivou. Kada spomenemo Stanisu Stosica odmah pomislimo na vranjanske narodne pesme. Njegovo izvodjenje vranjanskog melosa, predstavlja za slusaoce umetnicki dozivljaj i pravu poslasticu. Kada on peva Vranje izgleda kao da su pesme pravljene za njega i njegov glas. Veliko je zadovoljstvo saradjivati sa Stanisom i kao umetnikom i kao covekom.


Branimir Djokic
Sef Narodnog Ansambla RTS-a


Stanisa Stosic je covek kome sa pravom pripada mesto u samom vrhu srpskih umetnika koji neguju i cuvaju srpsku nacionalnu muziku i kulturu. To je umetnik koji potice sa juga Srbije, tacnije iz Vranja. Svojim dolaskom u Radio Beograd, doneo je veliki broj zaboravljenih, najlepsih srpskih pesama sa juga Srbije i Vranja. Njegova do sada neprevazidjena interpretacija tih pesama, i veliki broj trajnih snimaka za fonoteku Radio Beograda, neprocenjiva je vrednost i doprinos srpskoj kulturi.


Slobodan Djurdjevic
Muzicki urednik RTS-a i sef orkestra Singidunum


Vranje i vranjanski dert bi bili mnogo osiromasniji da se nije pojavio Stanisa Stosic koji je svojom vrhunskom interpretacijom doveo do savrsenstva divne pesme tog podneblja. Veliko je zadovoljstvo imati tu cast i nastupati sa ovim izvanrednim pevacem i covekom, na mnogobrojnim muzickim manifestacijama.


Nena Kunijevic
Urednik i reditelj RTS-a


Mnogo je umetnika iznedrilo ovo parce sveta, ali je samo jedan Stanisa Stosic, virtuozni interpretator vranjanske pesme. Toplinom glasa, savrsenom dikcijom, ovaj umetnik docarava ljubiteljima vranjanskog melosa onaj duboki osecajan zvuk juga koji dotice dusu, ispunjava srce, a oci vlazi suzama. Neka mi zato bude dopusteno da u najkracem kazem da je Stanisa Stosic Pavaroti vranjanske pesme.


Radmila Smiljanic
Prvakinja beogradske opere i prof. Fakulteta muzickih umetnosti


Stanisa Stosic je jedan od najkompletnijih pevaca narodne muzike u nasoj sredini, jer poseduje pre svega filigranski senzibilitet, lepotu duse koja (kako sam ja oduvek tvrdila) utice na lepotu glasa. Njegova emisija tona je savrsena, dahom raspolaze izvanredno, a to su osobine koje se veoma tesko savladavaju i dugogodisnjim studiranjem vokalne tehnike. Iz sve njegove vrline, posebna dragocenost je njegov odabir repertoara koji tako uspesno i dosledno neguje, bez obzira na sve trendove, dakle, on nije zvezda kometa, on je zvezda stajalica.


Milka Stojanovic i Zivan Saramandic
Prvaci beogradske opere


Stanisa Stosic je umetnik fascinantnog talenta i senzibilnosti, lirski tenor zlatnozvucne balkanske lepote, koji bi, sigurni smo, bio uvazavan i voljen u renesansnoj Firenci ili Napulju, da je tada stasavao. A stasavao je u Vranju, etnocentru Balkana, pa je nas, a darivao nam je decenije prelepe pevacke carolije, dostojne velikog romanrika Bore Stankovica. Sa njim bi verovatno, da su bili savremenici, nerazdvojno drugovao.


Bora Popovic
Operski reditelj


Stanisa Stosic je pevac po meri muzike koju izvodi. Sluzi joj na cast i svojim muzikalnoscu, toplinom ujednacenim glasom obezbedjuje trajnost u etno kulturi svoga naroda.





Zapisano u vremenu
Staniša Stošić
Set 3 CD
RTS PGP — Godina izdanja


[postavljeno 08.04.2008]
3862  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:50:08 pm
**

"Pokoljenima koja prežive genocid srpske narodne pesme"
Staniša Stošić




STANIŠA STOŠIĆ

Staniša Stošić potiče iz onog kraja Srbije, gde je folklorna pesma bogata, nostalgična, uzbudljiva i lepa. Život je posvetio zavičajnim pesmama i publici se nametnuo izuzetnim glasovnim sposobnostima, čistim izvornim pevanjem, ali i modernim, ovovremenskim, oplemenjenim bojama i pokazao da Vranje nisu samo pesme iz Koštane i drugih komada s pevanjem iz tog kraja, već da je Vranje prebogato specificnim melosom sa mnogo starih bisera.

Prvi put je zapevao na Radio Beogradu 1964. godine i ostao mu veran do danas. Jedan je od pevača sa najvećim brojem trajnih snimaka muzejske vrednosti koje su postale nacionalno blago. Sinonim je za vranjansku pesmu, pojam za interpretaciju najviših kvaliteta, ali istovremeno i predstavnik one retke vrste muzičara što žive i rade u tišini i ne privlače pažnju ničim, osim svojom umetnošću. Nije postao poznat po pesmama, već su pesme postale poznate po njegovoj interpretaciji.

U svojoj karijeri uvek se trudio da ostane u granicama svog kraja, jer samo tako umetnik može najuspešnije da interpretira rodne zvuke, da tumači one sadržaje od kojih je sam u detinjstvu sazdan. Staniša Stošić, Vranjanac po poreklu i pesmi, na najbolji način je očuvao kulturne vrednosti i autentičnu tradiciju svog kraja kao zalog za buduće generacije.


Muzički urednik
Dragana Marinković

Izvor: CD 3 set — Zapisano u vremenu

[postavljeno 08.04.2008]
3863  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:42:49 pm
**

STANIŠA STOŠIĆ





Moj veliki zemljak, književnik Bora Stanković na jednom mestu je zapisao:
"Staro, staro mi dajte, ono što miriše na suv bosiljak..."

Moji utisci su identični jer sledim delo i reči velikog Bore.


Staniša Stošić, estradni umetnik
17.11.2000.

[postavljeno 20.03.2008]
3864  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:42:23 pm
*
PESME STANIŠE STOŠIĆA
3865  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:42:08 pm
*

STANIŠA STOŠIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI & SET 3 CD


Zapisano u vremenu CD 1

01. Dimitrijo, sine Mitre
02. Petlovi pojev
03. Što si Leno na golemo
04. Otvori mi belo Lenče
05. Jovane, sine Jovane
06. Svu noć sedim na kapiju
07. Ne goni konja more momiče
08. A kude si bila Karakoco
09. Stanika mi bolna legnala
10. Iz banju idu
11. 'Ajde, mori, Gajo, što se ne odavaš
12. Kiša pada, mori, Cone
13. Što ti je Stano mori
14. Svu noć odim nano'le
15. Prevari se stari Meta
16. Nema te, more nema te
17. Kroz čaršiju prođe moje Lenče
18. Dojče, sine Dojče
19. Sinoćke te vido', lele, Zone


Zapisano u vremenu CD 2

01. Milkano, dado mori
02. Gajtano, mome mori
03. Dude, mori Dude
04. Pišti, plače Milica devojka
05. Puče puska
06. Crno grozje drenovica
07. Džam Stojanke
08. Dremka mi se, dreme milo nane
09. A što su ti sele
10. Dimitro'le, ruse kose
11. Simbil cveće
12. Što mi je merak
13. Kolika je nojca
14. Alt' no kad'no
15. Po drum idem
16. Rosa rosi, kiša pada
17. K'd ostado siromašče
18. Zašto Vase, zašto ujnin Vase
19. Dugo se polje zeleni
20. Pokraj, pokraj ruske
21. Jane mi kundre nemalo
22. Oj Nišavo, vodo mutna

Zapisano u vremenu CD 3

01. Lela Vranjanka
02. Zbog tebe mome ubava
03. Zaplela se kosa devojačka
04. Stani, stani zoro
05. Tebi pevam ove noći
06. Devojko Zvezdana
07. Srce si mi ranila
08. Nema više nje
09. Cigančice, moja lepotice
10. Večno s tobom
11. Istina, istina
12. Zavičaju, mili kraju
13. Koštana
14. Ja i slika tvoja
15. Svako brine svoju brigu
16. Pile moje
17. Što su nebu zvezde
18. Vranjanka
19. Tu gde su oni pali
3866  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:41:50 pm
*

STANIŠA STOŠIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI

3867  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Staniša Stošić (1945—2008) poslato: Februar 05, 2011, 07:41:29 pm
**





STANIŠA STOŠIĆ
NARODNI UMETNIK

Staniša Stošić rođen je u selu Vrbovo (opština Vladičin Han) 1945. godine. U Učiteljskoj školi u Vranju svirao je violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. Iako je po profesiji bio učitelj, vrlo brzo postao je poznat po glasu. Muzičku karijeru započeo je u Radio Beogradu, 1963. godine. Tri godine kasnije, pobedio je na festivalu "Zlatiborski narcis" sa pesmom "Stojanke, bela Vranjanke". Godine 1972. snimio je pesmu "Vranjanka" koja ga je proslavila. Pesmu je napisao Dragan Toković specijalno za njega. Sledeće godine pesma R. Graića "Stani zoro", koju peva na "Saboru", postaje veliki hit.

Zbog svojih interpretacija, Stošić je dobio nadimak "srpski Pavaroti". Takođe ga zovu i "tatko za južnjački melos". Godine 2007. dobio je posebno doživotno priznanje Ministarstva kulture Srbije.

Staniša se oženio u 43. godini. Po njegovim rečima "supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, su mu uz prijatelje, bili najveći imetak."
 
"... Stošić već četiri decenije bez onoga što se zove estradna nadmenost i površnost, ostavlja za sobom blago narodne pesme. Ostao je nepromenljiv, odan svom stilu, nemajući namere da bilo šta oduzima ili dodaje jer za to nema potrebe. Pogotovu ne sada u poplavi kiča koji se uselio u sve pore naše kulture.
 
Danas je možda utopija, da pesme Staniše Stošića, mogu da nadmaše površnost sa kojom deluju 'muzički idoli' današnjih generacija, ali je sigurno da ono što je on uradio mora češće da se nađe na 'vranjskoj kulturnoj trpezi'"...

Jednom ga je jedan TV voditelj najavio: "... Sada će vam Staniša Stošić otpevati jednu pesmu, a kada Staniša Stošić peva, to je jedan mali čas lepog pevanja za gledaoce, ali i za mnoge pevače".


[postavljeno 04.09.2007]
3868  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:39:35 pm
**

PLAČE ŽICA

Bledo nebo, zvezda nema;
pale sve u čašu moju.
Pored mene ciganin grli violinu svoju.

Plače žica g, nemam drage…
Kaži čašo vina,  
gde su oči boje ruzmarina?

Nije zlato sve što sija,
nije munja sve što sine;
shvatićeš to najmila kada vreme mine.


SVE BEHARA

Sve behara i sve cveta; cveće miris pruža
a na mome jadnom srcu uvela je ruža.

Uvela je, nestala je, iz sećanja moga.
Kao ruža neubrana ode za drugoga.

Moje ruže nema više da se kitim njome;
ubode me i ostavi bol na srcu mome.
                                                                    






YouTube: Milan Babić — Plače žica G
YouTube: Milan Babić — Sve behara (muzika Zaim Imamović — tekst Nikola Škrba)
3869  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:39:04 pm
*

M I L A N   B A B I Ć
Goričani, 10.10.1943. — Beograd, 30.11.2009.






"Od samog početka rada Radio Beograda, tradicionalno muzičko nasleđe Srbije imalo je svoje značajno i važno mesto. Tokom osam decenija postojanja i rada Narodnog orkestra, preplitalo se tradicionalno i savremeno, čuvano u sećanjima brojnih vokalnih i instrumentalnih solista i odeveno u ruho školovanih rukovodilaca narodnih orkestara i ansambala. U toj, jedinstvenoj na svetu, muzičkoj istoriji srpskog naroda, tragove su ostavili mnogi vrsni vokalni solisti, a među njima i Milan Babić.

Godine i decenije života i rada, Milan Babić je posvetio narodnoj pesmi. Njegovo interpretativno stvaralaštvo čini izvorne pesme, koje je daroviti pojedinac u trenutku nadahnuća ispevao, zatim komponovane pesme, koje se duboko oslanjaju na srpsko tradicionalno muzičko-folklorno nasleđe a koje su stvarali Krnjevac, Penava, Nedović i drugi, ali i kompozicije savremenih autora-kompozitora, pesnika i tekstopisaca, koje svojim kvalitetom zaslužuju da se nađu na repertoaru ovog, rekli bismo, probirljivog vokalnog soliste."

Mirjana Drobac
3870  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:38:43 pm
*




POSLEDNJI SAN MILANA BABIĆA

Otišao je pevač koji je na svoju štetu odbijao kompromis sa vremenom i šundom.

Srpska narodna muzika pretrpela je ovih dana novi udarac. Umro je Milan Babić. Nekako s proleća 2002. godine upoznali smo se na njegovu želju a na moju radost. Došao je u redakciju lista u kojem sam tada bio urednik i doneo litar pića. Sedeli smo uz neotvorenu flašu (nije pio alkohol) skoro dva sata i rastali se uz dogovor i moje obećanje da ću se uključiti u rad društva "Koreni" čiji je Milan bio predsednik i jedan od osnivača.

"Koreni" su osnovani u želji da se sačuva srpska narodna muzika, u strahu da će turbofolk, islamizovani zvuk, mešavina rokenrola i etno elemenata potpuno uništiti srpsku izvornu muziku i ono što je nastalo na tradiciji vokalnog izvođenja i kombinaciji glasa i muzičkih instrumenata. Bojim se da se upravo to i dogodilo.

Saša Popović i Lepa Brena, zajedno sa Pink televizijom, melju sve pred sobom, uništavaju poslednje ostatke autentičnog zvuka u srpskoj muzičkoj tradiciji. Državna televizija Srbije, zvana Javni servis, niti hoće niti zna kako da se suprostavi grandizaciji nacionalne muzičke kulture.

Milan Babić i grupa njegovih istomišljenika nije mogla da sedi i sve to mirno posmatra. Tako su nastali "Koreni". Usledili su koncerti u beogradskom Domu sindikata; pomoć je došla i od strane države, dok je ministar kulture bio glumac Branislav Lečić; organizovane su tribine, dat je poneki intervju na temu spasavanja srpske tradicionalne muzike i to je bilo sve.

Smrt kosi najpre Radmilu Todorović-Babić, Milanovu suprugu, jedan od stubova "Korena", potom i Stanišu Stošića, značajno ime u tom društvu i sve počinje da zamire. Ostali u "Korenima" gube, entuzijazam, nadu... a sada nakon Milanove smrti od "Korena", na žalost, neće ostati ništa. Samo sećanje.

Milan nije pristajao na kompromise, i nije želeo da peva ono što sam nije mogao da sluša. Bio je gospodin u svakom smislu. Dobri poznavaoci narodne muzike reći će da je Babić bio nešto između gradskog i etno pevača. To je tačno. U njegovom glasu bilo je neuporedivo manje etno zvuka nego, uzmimo, u glasu Novice Negovanovića, ili Miroslava Ilića, ali to Babića nipošto ne izdvaja iz kruga vrhunskih interpretatora narodne muzike i pesama nastalih na etno tradiciji.

Njegov glas imao je posebnu toplinu i prepoznatljivost. Niko od njega nije mogao bolje da iznese pesmu "Stani, stani Ibar vodo", a pevali su je mnogi, kao što je samo on mogao sa uspehom i bez prigovora tipa "to je slaba imitacija" da peva "Sliku tvoju ljubim" od Tome Zdravkovića.

Najlepše pesme Milanu Babiću napisala je njegova supruga Radmila: "Neveni", "Baš mi se ne da", "Ako me ostaviš", "Kako ću istinu priznati sebi"...

Milan je umro u snu. Seo je u fotelju, zadremao i nikada se više nije probudio. Ako je za utehu njegovoj deci, Milana Babića narod će držati u sećanju sve dok bude pesme i pevanja.

Ratko Dmitrović | 04. 12. 2009. | Vesti online
3871  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:38:20 pm
*

PREMINUO MILAN BABIĆ




U svom domu je, u ponedeljak uveče, iznenada preminuo pevač narodne muzike
Milan Babić (66). U svojoj omiljenoj fotelji sklopio je oči i nije se probudio.


Smrt je došla brzo, bez najave, a vest o odlasku najvećeg gospodina među pevačima narodne muzike, kako su ga zvale kolege, šokirala je pevače koji su s njim još pre sedam dana gostovali u televizijskim emisijama.

Ostaće upamćen kao veliki borac za očuvanje srpskog muzičkog nasleđa, u čijim pesmama nikada nije bilo uticaja turskog i grčkog melosa. Njega su slušali i seljaci, radnici i intelektualci, pa su se njegove pesme pevale u kafani i na Kolarcu.

Milan Babić rođen je u selu Goričani, između Čačka i Kraljeva na obali Zapadne Morave. Muzički talenat nasledio je od majke, koja je uz brojne kućne poslove uvek nešto pevušila i pesmom ga budila ujutru da se spremi za školu.

Milan se sa nostalgijom sećao detinjstva i priznaje da je bio stidljivo dete, pa je na školskim i seoskim priredbama prvi put zapevao sa 11 godina. Bilo je dovoljno da samo jednom čuje melodiju i tekst pesme i da je zapamti. Gimnaziju je završio u Čačku, ali ga je bilo sramota da drugarima prizna da voli i peva narodne pesme, a preokret se dogodio kada je u Beogradu upisao Mašinski fakultet.

Ljubav prema muzici nikada me nije napustila. Sećam se da me je jedan kolega pozvao u KUD "Abrašević" na audiciju, otpevao sam dve pesme i šef orkestra me je obavestio da prvi nastup imam za četiri dana. Uhvatila me panika, jer su u "Abraševiću" tada pevali već afirmisani pevači, ali taj prvi koncert je sjajno prošao,  prisećao se mnogo godina kasnije Milan, početaka svoje karijere.  

Usledila je audicija na Radio-Beogradu, snimanje ploča, a pesma "Baš mi se ne da" obeležila je i promenila njegov život. Tekst je napisala njegova supruga Radmila Babić, koja je pre četiri godine preminula nakon teške borbe protiv kancera.

Nas dvoje smo dve decenije bili nerazdvojni, delili smo dobro i zlo, disali smo na isti način. Posle njene smrti, dugo sam bio izgubljen i slomljen. Ali, bio sam svestan da moram da nastavim da živim zbog dece — govorio je Milan dugo posle smrti supruge.

Polako se vratio muzici i često je govorio da su pesma i njegova deca — sin Branko i ćerka Jovana jedino što ga održava u životu.

Milan Babić je umro, ali će pesme:"Baš mi se ne da", "Nije lako, stari se polako", kao i brojne srpske izvorne pesme koje je maestralno izvodio zauvek ostati upisane u antologiji srpske narodne muzike.


Borba za "Korene"

Po želji njegove supruge Radmile, pre devet godina nastalo je udruženje "Koreni", čiji je predsednik bio Milan Babić. Cilj udruženja bio je da se otrgnu od zaborava srpske narodne pesme.

Razgovarao sam sa mnogim ministrima i ljudima na vlasti koju su se čudili kako je moguće da se ne neguje srpska muzika, ali niko ništa od njih nije preduzimao da nam pomogne. Pravili smo humanitarne koncerte za decu, uvek smo pozivali ljude iz vlasti, ali osim Branislava Lečića u vreme kada je bio ministar, nikada niko nije došao. On nam je tada obećao pomoć ministarstva, ali to se nije desilo — pričao je Babić


V. Tasić | 01.12.2009. | Vesti online
3872  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:37:56 pm
*

PREMINUO MILAN BABIĆ

Pevač Milan Babić umro u Beogradu od posledica infarkta. Sahrana u četvrtak u 13 časova na groblju Orlovača.—

Pevač narodne muzike Milan Babić preminuo je u Beogradu od posledica srčanog udara.
 
Babić je preminuo u ponedeljak 30. novembra, u popodnevnim časovima u svom domu. Hitna pomoć je stigla nakon samo nekoliko minuta, ali su samo mogli da ustanove smrt.
 
Milan Babić će biti sahranjen u četvrtak u 13 časova na groblju Orlovača.
 
U 11 časova u Kamernoj sali Radio Beograda biće održana komemoracija slavnom pevaču.
 
"Milan Babić je umetnik koji zauzima značajno mesto, među doslednim ljudima koji ostaju verni svom ljudskom i profesionalnom opredeljenju. Autentični Šumadinac, kojem je zavičaj podario dušu i talenat, umetnik čiji će život biti zapisan u analima srpske tradicije", istakla je Nena Kunijević, muzički urednik Radio-televizije Srbije povodom smrti poznatog pevača.
 
Kunijević je dodala da je Babić bio vredan i predan skupljanju i očuvanju narodnog blaga.
 
"Toplinom glasa i ukusom u odabiru, kako starih tako i novih narodnih pesama, koje u ostale verne tradicionalnim korenima, Babić je sebi obezbedio priznanje jednog od najvrednijih čuvara srpske pesme", rekla je Kunijević.
 
"Saradnjom sa suprugom, doktorkom Radmilom Babić, koja spada u najbolje tekstopisce nove narodne pesme, učinio je veliki pomak u statusu muzike čiji su kvaliteti nesporni, a dobili su i priznanja najvećih muzičkih stručnjaka", rekla je Nena Kunijević i dodala da samo veliki umetnici mogu tako dugo da opstanu u vrhu najpriznatijih i najpoznatijih.
 
Poslednji trostruki CD je svakako još jedno priznanje za trud, talenat i doslednost, smatra Kunijević

RTS | 01.12.2009.  
3873  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:37:36 pm
*
Porodična  drama  Milana  Babića


POSLEDNJA PESMA ZA RADMILU

Zvezda narodne muzike, pevač koji je podjednako rado slušan u kafani i na Kolarcu, bio je kao gromom pogođen kad su mu lekari saopštili dijagnozu bolesti njegove supruge, ne ostavljajući nimalo prostora za nadu; iako je bio potpuno pripremljen za ono što će se desiti, neutešan je i mesec i po dana posle njene smrti

Opraštajući se od supruge Radmile, autora nekih od najlepših stihova srpske narodne muzike, s kojom je proveo dvadeset godina u braku, poznati pevač Milan Babić nije želeo da sakrije suze. Osim što je izgubio životnu ljubav, bio je svestan da je ostao bez žene koja je svemu davala smisao i inspirisala ga da s mnogo nežnosti peva o ljubavi. Posle prvobitnog šoka izazvanog velikim gubitkom, stegao je zube kako bi deci, dvadesetogodi šnjem Branku i tri godine mlađoj Jovani, pružio popdršku da prevaziđu najteže iskušenje.

Teško je rečima opisati kako se osećam mesec i po dana posle smrti supruge. Uprkos svesti da je više nema, da je smrt konačna presuda, nekoliko puta sam osetio njeno prisustvo. Nemam opipljive dokaze za to, čak i ne mogu da opišem te događaje, ali znam da je bila pored mene. Više od dvadeset godina bili smo nerazdvojni, delili dobro i loše, disali na isti način. Bila je veoma jaka. Nije želela da prizna poraz. Dok je bila svesna, gotovo do poslednjeg dana, uprkos bolničkom okruženju, pravila je planove. Posle treće operacije obavljene prošlog proleća, čim je osetila poboljšanje, s mnogo entuzijazma je nastavila rad u cilju očuvanja srpskog muzičkog nasleđa.

Suočavanje s bolešću nalikuje susretu s nasilnikom koji po svaku cenu želi kavgu. Koliko god čovek pokušavao da je zaobiđe, ne ostavlja ga na miru. Glavobolje i nesvestice naterale su Radmilu da potraži pomoć lekara. Dijagnoza je značila presudu. Maligni tumor na mozgu nije ostavljao ni milimetar prostora optimizmu.

Imao sam osećaj da ću se srušiti kad mi je lekar, bez uvijanja, rekao da će Radmila živeti još maksimalno pedeset dve nedelje. Bio je to šok, neuporediv s bilo kojim do tada doživljenim osećajem. Jedva sam ostao na nogama. Dok su mi kroz glavu prolazile različite slike, s mukom sam pratio šta mi je iskusni medicinski radnik govorio. Kad budemo uradili biopsiju, moći ću preciznije da vam kažem koliko joj je vremena ostalo. Možda to bude još samo mesec-dva. Saopštio mi je to birokratski hladnokrvno, činilo se bez ikakvog saosećanja u glasu. Kasnije, kad smo počeli da se družimo i kad sam ga upoznao, shvatio sam da je njegov nastup bio ispravan, zasnovan na višegodišnjem iskustvu. Nije želeo da mi daje lažnu nadu. Nisam mogao da se pomirim sa onim što sam čuo. Bolelo me...


Boris Jakić | Gloria magazin
3874  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:37:09 pm
*
Reagovanje Milana Babića na intervju Radiše Uroševića





ZA OPSTANAK SRPSKE MUZIKE

Kakva država takva i muzika. Ovo se odnosi na period od poslednjih deset godina — kaže Milan Babić, pevač, estradni umetnik koji je jedan od retkih pevača na estradi čije pesme nemaju prizvuk turskog i grčkog melosa.

Milan Babić je posetio našu redakciju povodom intervjua koji je dao Radiša Urošević "Glasu".

Iza tog intervjua ne stoji udruženje "Koreni", čiji je inače Radiša Urošević član. Mi ne želimo da kažemo ništa protiv njega već samo napominjemo da društvo "Koreni" ne želi nikoga da napada već samo da očuva tradiciju stare srpske muzike — kaže Babić. Udruženje "Koreni" osnovano je 29. marta i cilj mu je očuvanje izvorne i nove muzike koji se bazira na motivima naše narodne muzike.

To je ono što srpski narod nosi u genima, a čega se odrekao za poslednjih deset godina. Isto tako napominjemo da ne želimo zabrane neke druge vrste muzike ili nekih pevača, već ćemo tražiti da dobijemo isto prostora u medijima koliko dobija muzika koja nije naša.

U "Korenima" će biti odbor za saradnju sa medijima gde će se znati ko će imati pravo da govori i šta će da govori. Cela ova situacija nastala je u momentu kada je srpska muzika iskorenjena u onom svom izvornom obliku po kome se genetski prepoznaje jedan narod. Novo i staro treba da se prožimaju, da se uklope tako da staro sačuva svoje kvalitet, a od novog da se preuzme ono što je dobro i poznato.

Promene treba da budu postupne kao što se godinama brusi oblik kamena u reci, nikako nagle, pa tako narodna pesma ne može večito da peva o livadama, stadima, fijakerima i žeteocima, navodi se u saopštenju Udruženja "Koreni". Danas se u medijima nudi gotovo samo ono što se snima u diskografiji, a snima se sve i svašta. To su uglavnom nebulozne pesmice za jednokratnu upotrebu često i sa jezičkim greškama. Srbija je postala ogroman muzički buvljak, sve je na prodaju, duša, obraz, čast.

Danas pesme pišu muzički obrazovani kompozitori koje svoje kreativne impulse isključivo stavljaju u službu stvaranja profita. Tu nema iskrenih emocija, njihova kreativnost gubi na snazi i postaje nehumana, kaže Milan Babić.


D. Apostolovski
3875  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milan Babić (1943—2009) poslato: Februar 05, 2011, 07:36:49 pm
**

O MILANU...                                                                                    
zapisano  u  vremenu





Opšta muzička kultura jednog naroda zavisi od stepena muzičke pismenosti, i tek potom od bogatstva umetničkog stavralaštva. Naime, ni mi, kao ni ostali narodi, nismo mogli da se ogradimo od celog sveta, da stvorimo rezervat u kojem bismo čuvali tradicionalnu muziku, gde bismo školovali decu da sviraju samo na narodnim instrumentima i da slušaju narodnu muziku, da odbacimo klasično obrazovanje kako bismo očuvali i intonaciju u boji glasova pojedinih regija, navodi dr Zorislava Vasiljević u svojoj studiji "Rat za srpsku muzičku pismenost". Sustizanje razvijenih zemalja podrazumeva muzičko obrazovanje, što nikako ne znači negiranje muzičko-folklorne baštine i zapostavljanje činjenice da se narodi posmatraju kroz bogatstvo duha pojedinaca i njihove stvaralačke produkcije, i poštovanja da svako umetničko delo mora biti odgovarajuče reprodukovano, i da je, u krajnjoj liniji, namenjeno slušaocu.

Od samog početka rada Radio Beograda, tradicionalno muzičko nasleđe Srbije imalo je svoje značajno i važno mesto. Tokom osam decenija postojanja i rada Narodnog orkestra, preplitalo se tradicionalno i savremeno, čuvano u sećanjima brojnih vokalnih i instrumentalnih solista i odeveno u ruho školovanih rukovodilaca narodnih orkestara i ansambala. U toj, jedinstvenoj na svetu, muzičkoj istoriji srpskog naroda, tragove su ostavili mnogi vrsni vokalni solisti, a među njima i Milan Babić.

Godine i decenije života i rada, Milan Babić je posvetio narodnoj pesmi. Njegovo interpretativno stvaralaštvo čini izvorne pesme, koje je daroviti pojedinac u trenutku nadahnuća ispevao, zatim komponovane pesme, koje se duboko oslanjaju na srpsko tradicionalno muzičko-folklorno nasleđe a koje su stvarali Krnjevac, Penava, Nedović i drugi, ali i kompozicije savremenih autora-kompozitora, pesnika i tekstopisaca, koje svojim kvalitetom zaslužuju da se nađu na repertoaru ovog, rekli bismo, probirljivog vokalnog soliste.

Milan Babić je nastavio tradiciju "kultivisanog" pevanja narodnih pesama, kao što su nekada činili Danica Obrenić, Miodrag Popović, Anđelija Milić, Ružica Protić, Vule Jevtić i mnogi drugi. Bez preteranog ukrašavanja osnovne melodijske linije, stilski određeno i tačno, intonativno sigurno i precizno, Milan Babić je uspešno pevao i one, naizgled, sasvim jednostavne pesme, poput "Devojka je pošla u goru za vodu", do onih koje nose snažnu ekspresiju i raskošnu melodiju kao što su "Stani, stani Ibar vodo" ili "Tužno vetri gorom viju", "A što ćemo ljubav kriti", "Kad bi znala dilber Stano"...

Kao neumoran borac za očuvanje onog dela kulturnog nasleđa srpskog naroda koji se odnosi na narodnu muzičku tradiciju Milan Babić je ostvario veliki broj trajnih snimaka narodnih pesama za potrebe svih programa Radija i Televizije Srbije i koje su za trajno sačuvane u fonoteci Radio Beograda. S pravom možemo reći, da su trajni snimci najznačajnije delo Babićevog stvaralaštva jer predstavljaju dokument o jednom vremenu, vremenu u kome umentnik živi i stvara, i ostavlja svoj trag na kulturnoj mapi Srbije.


Mirjana Drobac
Etnomuzikolog u Muzičkoj produkciji RTS


PEVAČ PESMAMA NASLIKAN

Decenijama je prisutan na estradi. Prvo na jugoslovenskoj, potom srpskoj. Toplim, snažnim glasom, osećajnim, ali i diskretnim interpretacijama uvek je pripadao slušaocima, dragom, intimnom krugu omiljenih pevača. Nikada, čini se, nije bio u ćudljivoj, nestalnoj žiži raskošono osvetljene estradne scene. Ta vrsta popularnosti nije ga privlačila. Međutim, valja naglasiti kako se tokom duge pevačke karijere nije nikada ni suočavao sa hirovitim, pomodnim promenama raspoloženja slušalačke publike. Verne slušaoce navikao je na raznovstran, znalački probran, smišljeno biran i odabran repertoar. Kao malo koji pevač sa estrade, Milan Babić nije pristajao na kompromise sa vlastitom savešču. Uvek je bio pevač od umetničkog integriteta. Pevao je stare srpske narodne pesme, stare retko (a svakako ređe) pevane gradske pesme koje su mu "ležale", koje je voleo. Sa tananim ukusom i merom prihvatao je i novokomponovane narodne pesme. Od njih je zahtevao da melodijom, harmonijom i ritmom budu načinjene na osnovama tradicionalne narodne muzike. Tražio je od njih jednovremeni muzički i poetski kvalitet. Po njegovom dubokom uverenju one su morale, da objedinjuju združeni napor kompozitora i pisca teksta, u njima je kao i davno stvorenim, tzv. starim narodnim pesmama trebalo da se ogleda i iskazuje savremeni životni i društveni trenutak. Nije pristajao na kompromise ni kada oni jesu bili osobeni pomodni imperativ istorijskog trenutka. Bio je uvek zadovoljan brojnošću svojih odanih slušalaca. Nije želeo da taj broj privremeno poveća po cenu gubitka pevačkog, odnosno umetničkog integriteta. Milan Babić nije kafanski pevač (lično volim i kafanu i kafanske pevače. Ovo nije kritička ocena, već tipološka konstatacija!). U njegovim pesmama pristutni su i kafana i vino (Kad se setim mila dušo, Gospode dragi, da l' ova žena suviše liči na nju, itd.). Uz njegove pesme ne lupaju se čaše. Njegove, često setne pesme, pevuše se poluglasno za vlastitu dušu (Nije mi lako, stari se polako..., Dušo, moja dušice..., Odlazi, odlazi..., Bez tebe je gorko vino..., Baš mi se ne da...). Čak i kada zapeva poznate boemske pesme, poput one stare, dobro znane "Kradem ti se u večeri pod pendžeri", ili one retko pevane stare gradske pesme "A što ćemo ljubav kriti?" on to čini u maniru pevača trubadura, koga prate, kako bi to rekao Milan Rakić: "Tri svirača u crnome plastu". Bez obzira da li peva "Stare narodne pesme" popuf "Jesen stiže rana", "Da zna zora, da zna zora", ili novokomponovane pesme, koje su već dostigle status "starih" i "pravih", poput pesama "Stani, stani Ibar vodo" ili "Zarasle su staze moje", da li peva "narodne šlagere" kao što su na primer "Sliku tvoju ljubim", "Neveni, neveni, neveni...", "Jedna reka u mom kraju", ili nas podseća na stihove prelepe i pretužne pesme Alekse Šantića — "Moja noći", Milan Babić ostaje uvek pevač koji doprinosi stvaranju prijatne i opuštajuće, malo melanholične, malo nostalgične atmosfere. Pre desetak godina, sin jednog mog prijatelja, tada u snažnom pubertetu — rekao je povodom našeg "odraslog" društva koje je ćaskalo slušajući Milana Babića: "Vidi, matorci kuliraju!"

Drago mi je što mogu da kažem, uz ironiju, koju mi dozvoljavaju godine, da sam nedavno svedočio kako on sa svojim društvom takođe "kulira" slušajući stare, ali ipak "uvek zelene" Babićeve hitove.


Prof. dr Nenad Ljubinković






Zapisano u vremenu
Milan Babić
Set 3 CD
RTS PGP — 2008.


[postavljeno 23.01.2009]
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »